Миленко Веснић и Анђело де Губернатис: странице о српско-италијанским ПРИЛОЗИ И ГРАЂА

Transcript

1 Миленко Веснић и Анђело де Губернатис: странице о српско-италијанским ПРИЛОЗИ И ГРАЂА DOI: /PKIJF A УДК (497.11)-6 МИ ЛЕН КО ВЕ СНИЋ И АН ЂЕ ЛО ДЕ ГУ БЕР НА ТИС: СТРА НИ ЦЕ О СРП СКО-ИТА ЛИ ЈАН СКИМ ОД НО СИМА КРА ЈЕМ XIX И ПО ЧЕТ КОМ ХХ ВЕ КА Овим чла нком завршавамо низ ра до ва о глав ним срп ским кон такти ма ита ли јан ског пи сца, но ви на ра и еру ди те Ан ђе ла де Гу бер на ти са ( ), ко ји се, у дру гој по ло ви ни XIX ве ка, ме ђу пр ви ма у за пад ној Евро пи, ре дов но и ин тен зив но ин те ре со вао за пи та ња кул ту ре, књи жевно сти и по ли тич ких те жњи сло вен ских на ро да сво га до ба. Претходни члан ци, са бе ле шка ма из де Гу бер на ти со вог ар хи ва у Фи рен ци, би ли су по све ће ни ње го вим од но си ма са Сто ја ном Но ва ко ви ћем, Мар ком Ца ром и Сто ја ном Бо шко ви ћем. 1 Пре пи ска и са рад ња Де Гу бер на ти са са по ли тича рем и исто ри ча рем Ми лен ком Ве сни ћем та ко ђе су ин те ре сант не у перспек ти ви обе ле жа ва ња исто ри је срп ско-ита ли јан ских кул тур них од но са уоп ште. Та исто ри ја, и по ред ве ли ког зна ча ја ових од но са за обе стра не, до да нас још ни је на пи са на; има, ме ђу тим, пу но ра до ва о раз ли чи тим аспек ти ма срп ско-ита ли јан ског исто риј ског и кул тур ног ди ја ло га. 2 Од по чет ка 70-их го ди на XIX ве ка, екс пло зи ја бал кан ског пи та ња, са ру ско-тур ским ра то ви ма и хер це го вач ким устан ком, учи ни ла је ве о ма ак ту ел ном бу дућ ност овог по лу о стр ва, чи ја ме ђу на род на по пу лар ност 1 S. Aloe, Note inedite di Stojan Novaković sul la Ser bia, la sua sto ria e i su oi rap por ti con il re sto d Euro pa, При ло зи за књи жев ност, је зик, исто ри ју и фол клор, 2008, књ. LXXIV, ; Бе ле шке Сто ја на Но ва ко ви ћа упу ће не Ан ђе лу де Гу бер на ти су, в. Isto, ; Isti, Дал ма ция, Ита лия, Ав стро-вен грия в ита ль ян ском жур на ле Rivista contemporanea (1888), у: Lo sviluppo della slavistica negli imperi europei = Раз ви тие сла вя но ве де ния в евро пе й ских им пе ри ях, a cu ra di S. Aloe, Mi la no, 2008, ; Isti, Уло га Сто ја на Бо шко ви ћа у срп ско-ита ли јан ским кул тур ним од но си ма кра јем XIX ве ка, у: На уч ни са ста нак сла ви ста у Ву ко ве да не, 39 (2009), у штам пи. Оп шти пре глед Де Гу бер на тисо вих од но са пре ма Сло ве ни ма и по себ но Ср би ма в. у мо но гра фи ји S. Aloe, Angelo De Gubernatis e il mondo slavo, Pi sa, Нај ва жни ји у ве зи са овим пи та њем су ра до ви Ник ше Стип че ви ћа, а по себ но Н. Стип че вић, Два пре по ро да. Сту ди је о ита ли јан ско-срп ским кул тур ним и по ли тич ким ве за ма у XIX ве ку, Бе о град, 1979; в. та ко ђе: A. Cro nia, La conoscenza del mondo slavo in Italia, Padova, 1958, и из бор ра до ва о срп ско-ита ли јан ским од но си ма на веб-сај ту

2 58 Стефано Алое ни је ни кад би ла то ли ко ви со ка од вре ме на грч ких уста на ка по чет ком столе ћа. Европ ски ча со пи си та да об ја вљу ју по ду же есе је из ге о по ли ти ке, исто ри је и кул ту ре Бал ка на, и по ста ју чу ве на име на не ких пут ни ка ко ји, у функ ци ји до пи сни ка и струч ња ка, об ја вљу ју на те ре ну књи ге и члан ке ко ји илу стру ју и ана ли зи ра ју бал кан ске до га ђа је: Глед сто ун (Gladstone), Ле руа-бо ли је (Leroy-Beaulieu), Рам бо (Ram baud) и дру ги. Бал кан ска ак туел ност је ме ђу фак то ри ма ко ји фа во ри зу ју раз вој сла ви стич ких ди сци пли на у ра зним зе мља ма за пад не Евро пе, на при мер у Фран цу ској и, ка сни је, у Ита ли ји. Иде је пан сла ви стич ког ти па, на вр хун цу сво је екс пан зи је у ско ро свим сло вен ским зе мља ма, на ла зе од је ка, а не та ко рет ко и сим па ти је ме ђу за пад ним ин те лек ту ал ци ма, као Луи Ле же (Louis Leger) у Па ри зу и сам Ан ђе ло де Гу бер на тис (Angelo De Gubernatis) у Фи рен ци. 3 Про паст Ото ман ског цар ства де ло ва ла је не за у ста вљи во вла да ма европ ских зе ма ља (ко је су би ле у тр ци за по де лу бал кан ског ре ги о на), али и јав но сти, ко ја је пра ти ла са искре ним уче шћем ра ђа ње но вих др жа ва чи је су исто риј ске и кул тур не ка рак те ри сти ке би ле ве ћи ни са свим не позна те. Што се ти че Ита ли је, упр кос ка шње њу раз во ја сла ви сти ке, упра во у од но су на Бал кан Ита ли ја је мо гла да се по хва ли знат но ар ти ку ли сани јим зна њем не го мно ге дру ге европ ске зе мље, на осно ву ге о граф ске и кул тур не бли зи не, а пре све га за хва љу ју ћи по сре до ва њу мно гих Дал мати на ца. Већ је прет ход них де це ни ја Ни ко ла То ма зео по све тио енер ги ју ши ре њу у Ита ли ји глав них пи та ња ко ја су се ти ца ла ове ре ги је. Ди рек тан од нос из ме ђу ита ли јан ског на ци о нал ног пи та ња (успе шно ре ше ног уједи ње њем зе мље 1859) и на ци о нал них по тре ба мно гих зе ма ља Евро пе још увек пот чи ње них цар стви ма а по себ но сло вен ске на ци је би ла је на ши ро ко по зна та те ма још од по кре та го ди не. Ита ли јан ска не за ви сност слу жи ла је као при мер и пољ ским и ју жно сло вен ским патри о ти ма. Та ко је Ита ли ја пр вих го ди на не за ви сног по сто ја ња де ло ва ла у це лој Евро пи као на ци ја-мо дел за јед но но во ге о по ли тич ко устрој ство ко је пре но си власт са над на ци о нал них цар ста ва ко ја кон цен три шу моћ у соп стве ним ру ка ма и гу ше сло бо де, на на ци о нал не др жа ве ко је су етнич ки хо мо ге не и де мо кра тич ке у мо дер ном сми слу ре чи, па чак и ме ђу со бом кон фе де ри са не. Ото ман ско по вла че ње је омо гу ћи ва ло на ци о нал не по кре те за не за ви сност, а про тив цар ста ва ко ја су де ла ла у бал кан ском ре ги о ну по тра ди ци о нал ној ло ги ци по де ле и рав но те же. У јед ном члан ку ко ји је об ја вљен у углед ном ча со пи су Nuova Antologia, Ду бровча нин Ме до Пу цић (Orsatto Pozza) на зна чио је ка ко ће, ка да бу де ре ше но ита ли јан ско пи та ње, оштро ум но усле ди ти у пр вом пла ну срп ско пи та ње, но ви кри тич ки чвор европ ског по ли тич ког устрој ства: 3 В.: G. Abensour, Lo u is Léger: cent ans après, Slo vo, Pa ris, 1 (1978), 25 32; M. Do go, Movimenti risorgimentali in Europa sud-orientale: appunti di lavoro per una prospettiva comparata. Contributi italiani al IX Congresso Internazionale dell Association Internationale d Études du Sud-Est Européen, a cura di A. Basciani e A. Tarantino, Romània orientale, XVII, 2004, и др.

3 Миленко Веснић и Анђело де Губернатис: странице о српско-италијанским La meravigliosa risoluzione della causa italiana пи сао је Пу цић che, fat ta più col sen no che col la ma no, è og gi il mag gi or tri on fo del prin ci pio del la nazionalità so pra i so fismi del diritto storico, de confini naturali, dell equilibrio politico, i quali affaticavano la mente degli uomini di Stato; essendo divenuta d un tratto il miglior so steg no di qu el prin ci pio, ha da to un for te im pul so al la libertà del re sto d Euro pa, ed ha già ce du to il cam po ad al cu no dei pro ble mi che finora le disputavano il primato, fra cui principalissimo è quello che modernamente si dice questione orientale. Co tal qu e sti o ne [ ] diverrà as sai più sem pli ce se a schi a rir la si farà uso di qu el prin ci pio che ormai ha trionfato in Italia, vo dire del principio nazionale. Si vedrebbe allora giganteggiare in Oriente come suprema e radicale una questione che finora ha forse fat to me no stre pi to, ed è la qu e sti o ne ser ba. La qu a le [ ], s esten de ben ol tre i li mi ti dell odierno principato, abbraccia e si confonde colla causa Jugo-slava che essa capitaneggia [ ], ed il suo trionfo porterebbe seco quello del principio di nazionalità in Ori en te, ciò è a di re la dis tru zi o ne dei due im pe ri tur co ed austri a co, che so no i detentori del suo territorio. 4 Пу цић је де лио ан ти хаб збур шка осе ћа ња ка рак те ри стич на за пр ве де це ни је не за ви сне Ита ли је, и чак је сма трао уми ру ћим не са мо Отоман ско цар ство, чи је је про па да ње би ло очи глед но, већ и аустриј ско, ко га су на чи ња ли на ци о нал ни по кре ти, иако је и да ље би ло у екс пан зи ји. Јед но ве ли ко ју го сло вен ско кра љев ство, цен тар кон фе де ра ци је ма њих др жава 5 Пу цић је пред ста вљао као пер спек ти ву не са мо ет нич ки ис прав ну, већ и ре а ли стич ку, упр кос при ви ди ма: Questo programma non si trova certo formulato in nessun gabinetto europeo, e sebbene sia, com è palese, il solo che possa dettare la conoscenza etnologica dell Oriente odierno [ ], pure il proporne ora l immediata applicazione sarebbe lo stesso che farsi dare del pazzo per la testa. Solo gl Italiani, ai quali la gente positiva dette tanto tem po del paz zo, e che ciò null ostan te, di qu est Ita lia, espres si o ne ge o gra fica, giunse ro a fa re, lo de a Dio! qu el reg no che fra tut ti in Euro pa in car na me glio il prin ci pio assoluto della nazionalità, essi solo potrebbero compatire alla follia degli Jugo-slavi e consentire con loro se agognano d uscire dallo stato di espressione etnografica e passare a quello di organismo politico. Del resto essendo la distruzione almeno dell impero turco cosa oramai inevitabile e forse prossima, e potendo riuscire funesto all Italia che l Austria an ti ca e per pe tua ne mi ca sua ne ap pro fit ti [ ], egli è di mas si mo in te res se italiano l impedirle a qualunque prezzo il cammino e favorire con tutti que mezzi che la prudenza ammette l esecuzione del programma jugo-slavo. 6 У за кључ ку сво је ана ли зе, Пу цић је по др жа вао ства ра ње кра љевства Ср би је и у ан ти ру ској функ ци ји, по што је тре ба ло да пред ста вља сло вен ске ин те ре се бо ље од де спот ског ру ског цар ства, од у зи ма ју ћи му мо рал ну сна гу да сâмо пред ста вља и да се ста ра о Сло ве ни ма у европ- 4 O. Poz za, La Serbia e l Impero d Oriente, Nu o va An to lo gia, vol. IV, gen. 1876, Isto. 6 Isto, 124.

4 60 Стефано Алое ским кон ци ли ма 7. Пре нео сам по ве ће фраг мен те из Пу ци ће вог члан ка јер он бо ље од дру гих из но си ста тус пи та ња и мо ти ва ци је, ка ко објек тивне та ко и иде ал не, ко ји су збли жа ва ли ита ли јан ске ин те ре се и ин те ре се бал кан ских на ци ја, по себ но Ср би је. Ни су мо гли не до ста ја ти у Ита ли ји и опре зни ји ста во ви, па чак не ки пут и сла во фоб ни, у јед ном пе ри о ду у коме су про гре сив но ра сли су ко би из ме ђу Ита ли ја на и Сло ве на око Го ри це, Ис тре и у Хр ват ској. У од но су на Ср би ју ра ди ло се о осе ћа њи ма углав ном су штин ске сим па ти је, по што је Ср би ја ме ђу ју жно сло вен ским на ци ја ма би ла нај ма ње уву че на у ин тер ет нич ке тен зи је на ја дран ској оба ли. 8 Глав ни про блем Ср би је је био ме ђу на род на изо ла ци ја, де ли ка тан ме ђу по сред нич ки по ло жај из ме ђу два цар ства, на ро чи то по сле Бер лин ског трак та та ко ји је оја чао хаб збур шки ути цај над кне же ви ном а по том кра ље ви ном Ср би јом. Је дан ана ли ти чар ча со пи са Nuova Antologia, Ати лио Бру ни ал ти (Attilio Brunialti), на пи сао је да се нај ва жни је до стиг ну ће за ко јим су Ср би и Цр но гор ци мо гли да че зну ни је са сто ја ло у те ри то ри јал ном ује ди ње њу свих Ју жних Сло ве на (ко је је по ма њој це ни, по Бру ни ал ти ју, би ло мо гу ће по сти ћи уну тар хаб збур шког цар ства, по де ље ног на сво ја три глав на наро да, сло вен ски, ма ђар ски и не мач ки), већ у кул тур ној еман ци па ци ји ко ја је њи хо ве ма ле др жа ве чи ни ла са свим хо мо ге ни ма и не за ви сни ма: Avere una coltura propria, francarsi dall influsso, dai costumi, dall azione delle razze vicine, essere, insomma, nient altro che jugo-slavi [ ]. E gli ingrandimenti sono ancora piccola cosa, a paragone della indipendenza conseguita o riconosciuta, che li ha fatti entrare nei consorzi europei, e l indipendenza stessa è ancora meno della simpatia che i due valorosi popoli e gli jugo-slavi, in generale, si guadagnarono in Europa. 9 Бру ни ал ти је ви ста во ви и уоп ште по зи ци ја ча со пи са Nu o va Antologia у од но су на Бал кан и Ср би ју ука зу ју на сим па ти ју ита ли јан ске ин те ли ген ци је пре ма Ју жним Сло ве ни ма, спо соб ним да ра ту ју за сво ју са мо стал ност, у не та ко при ви ле го ва ном окру же њу две ју им пе ри ја. Ту сим па ти ју, та ко ђе у ве зи са ан ти им пе ри јал ним осе ћа њи ма, мо же мо приме ти ти и код Ан ђе ла де Гу бер на ти са, од тре нут ка кад по чи ње ње го во ин те ре со ва ње за бал кан ско пи та ње, тј. у пе ри о ду ру ско-тур ског ра та, ка ко све до че ње го ви књи жев ни и по ли тич ки пре гле ди из пе ри о да у ча со пи су Nuova Antologia. 10 Иако ни је по ка зао ве ли ку до след ност 7 Isto, В.: О. Сту па ре вић, Мар ко Цар књи жев ни кри ти чар: За дар ски пе ри од , Хер цег-но ви; Бе о град, 1991; E. Ive tić, La pa tria del Tom ma seo. La Dal ma zia tra il 1815 e il 1860, у: Niccolò Tommaseo: Popolo e nazioni. Italiani, corsi, greci, illirici, a cu ra di F. Bru ni, Ro ma-pa do va 2004, vol. II, A. Brunialti, Le lot te e le spe ran ze di una pic co la na zi o ne. La Ser bia e il Mon te ne gro, Nuova Antologia, vol. XX, mar. 1880, В.: A. De Gubernatis, Rassegna delle letterature straniere, Nuova Antologia, а посеб но: Dic (A travers l Herzégovine, par A. Meylan; La Bo snie et l Herzégo vi ne, par

5 Миленко Веснић и Анђело де Губернатис: странице о српско-италијанским ми шље ња, Де Гу бер на тис је био склон да бу де на ру ској стра ни, па је у не ко ли ко слу ча је ва чак усво јио не ке од аспи ра ци ја пан сла ви ста. У јед ном дру гом тре нут ку, ме ђу тим, уме сто ен ту зи ја зма за ру ску уло гу на Балка ну на сту пи ло је дис тан ци ра ни је и кри тич ни је по на ша ње у од но су на им пе ри ја ли зам Мо скве. Де Гу бер на тис је га јио још ве ћу авер зи ју пре ма Аустро у гар ском цар ству, на та ло же ну на чво ру ире дент ских те ри то ри ја Аустри је ко је је на се ља ва ло ита ли јан ско ста нов ни штво, та ко да ју го словен ска ал тер на ти ва ни је мо гла да не при ву че ње го ве сим па ти је. Са рад ња Но ва ко ви ћа са Де Гу бер на ти сом за по чи ње го ди не при са ста вља њу срп ских од ред ни ца за ње гов Dizionario biografi co degli scrittori contemporanei (Би о граф ски реч ник са вре ме них пи са ца), осо бен ен ци кло пе диј ски труд где су би ле са бра не ин фор ма ци је о лич но сти ма кул ту ре и на у ке из це лог све та. За хва љу ју ћи по мо ћи Но ва ко ви ћа, Де Гу бер на тис је мо гао укљу чи ти у реч ник ве о ма ве лик број срп ских био гра фи ја (9 име на). Од тог тре нут ка се раз ви ја ју по што ва ње и са рад ња из ме ђу срп ског исто ри ча ра и по ли ти ча ра и ита ли јан ског ин те лек ту ал ца ко је ће тра ја ти не ко ли ко де це ни ја. 11 Пре ко Но ва ко ви ћа, Де Гу бер на тис убр зо сту па у кон такт са још јед ним исто ри ча рем, Сто ја ном Бо шко ви ћем; мре жа срп ских кон та ка та по ста је по том све гу шћом, па ће се ме ђу њи ма на ћи, из ме ђу оста лог, име на Мар ка Ца ра, Ма ти је Ба на и Вла да на Ђор ђеви ћа. Не ко ли ко срп ских по зна ни ка Де Гу бер на ти са са ра ђу је у ње го вим ча со пи си ма Revue internationale ( ) и Rivista contemporanea (1888), у ко ји ма је очи глед на и ра зно вр сна па жња по све ће на Бал ка ну и Ср би ји. По се бан до при нос по пу ла ри за ци ји ју жно сло вен ских кул ту ра Де Гу бер на тис је дао осни ва њем ча со пи са Rivista contemporanea го ди не. Глав на ка рак те ри сти ка ча со пи са Rivista contemporanea био је об зир у од но су на дис кри ми ни ра не на ци о нал но сти хаб збур шког цар ства, на ро чи то Ита ли ја нима Аустри је и Ср бима и Хр ва тима у Дал ма ци ји. Та ква је па жња убр зо до би ла ка рак те ри сти ке по ле ми ке и иза зо ва у од но су на Цар ство, баш у тре нут ку у ко ме је Кра ље ви на Ита ли је, на чи јем је че лу вла де био Фран че ско Кри спи, учвр шћи ва ла сво ју но ву спољ ну по ли тику ко ло ни јал не екс пан зи је пу тем са ве за са Аустри јом и Не мач ком. То је до ве ло до за бра не ши ре ња ча со пи са на аустриј ској те ри то ри ји и до ја ких уну тра шњих при ти са ка ко ји су до при не ли ње го вом пре ра ном за тва ра њу. 12 Али за вре ме ње го вог крат ког по сто ја ња, но ви Де Гу бер на ти сов про јект је ус пео да на вре ме при ка же кул ту ре Ју жних Сло ве на, на ро чи то срп ску, за хва љу ју ћи не ко ли ким члан ци ма Мар ка Ца ра ко ји су би ли од ве ли ког Ch. Yri ar te, ); Lug (La guerre d Orient, par Al. Glénard, 712); Feb (La Rus sia di fe sa da una rus sa, ); Nov (La questione d Oriente, ); Lug (La Grecia moderna, ); Mag (Rus sia and En gland, ). 11 В.: S. Aloe, Note inedite di Stojan Novaković О исто ри ји ча со пи са Rivista contemporanea, в. S. Aloe, Дал ма ция, Ита лия, Ав стро-вен грия...

6 62 Стефано Алое ин те ре са и ква ли те та. 13 Ча со пис Rivista contemporanea је за бе ле жио не ла год ност и не го до ва ње оних ко ји су у Ита ли ји Фран че ска Кри спи ја ви де ли из да ју иде а ла не за ви сно сти и на ци о нал ног са мо о дре ђе ња свих на ро да, иде а ла чи ји је мо дел био ита ли јан ски Ри сор ђи мен то. Мар ко Цар је то под ву као сна жно у јед ном пи сму Де Гу бер на ти су не по сред но по сле аустриј ске за бра не у од но су на ча со пис Rivista contemporanea : L Austria del con te Ta af fe non ha né gi or na li, né ri vi ste deg ne di un po po lo grande, cul to e li be ro [ ]. Chi vuol far si un idea del la liberalità del go ver no austri a co, lo chiegga agli Italiani del Trentino, dell Istria, della Dalmazia, che sospirano ancora sot to il suo pug no di fer ro; lo chi eg ga ai Ser bi d Ung he ria ed a qu el li del la Bo snia, dell Erzegovina, della Dalmazia stessa, ne quali si cerca di soffocare ogni libera e nazionale aspirazione. Ma ahimé! voi Italiani del Regno, siete troppo lontani e godete troppa libertà per poter immaginare le delizie della nostra polizia costituzionale; epperò provate gusto a dirigere dal Parlamento parole magniloquenti all indirizzo dei nostri reggitori, che si affrettano a decorare i vostri ministri. 14 Иако се Де Гу бер на тис по сле пре ра ног га ше ња ча со пи са Rivista contemporanea пре стао ак тив но ба ви ти Бал ка ном око де сет го ди на, он је ус пео да се до та да ве о ма ду бо ко ин фор ми ше о по ли тич ком по ло жа ју Срп ске кра ље ви не и о ди на стиј ским су ко би ма из ме ђу кра ља Ми ла на и кра љи це На та ли је, ко ју он је упо знао у Фи рен ци у но вем бру 1887, у до ба ње ног про ла ска кроз Ита ли ју за јед но са ста ри јим си ном, пре столо на след ни ком Алек сан дром. 15 Ср бо фи ли ја ита ли јан ског еру ди те по но во је про бу ђе на по што је, кра јем фе бру а ра 1897, ус пео да оства ри свој пут у Бе о град. То су го ди не ка да Де Гу бер на тис пред у зи ма јед ну се ри ју пу то ва ња сред ње-ју жном Евро пом (Ма ђар ска, Хр ват ска, Ср би ја, Ру му ни ја, Бу гар ска), узи ма ју ћи на се бе уло гу ам ба са до ра ита ли јан ске кул ту ре у све ту ко ја, на рав но, ни је има ла ни ка кво зва нич но јам ство, али му је у из ве сним слу ча је вима га ран то ва ла ви сок при јем од стра не вла да ра и оних ко ји су би ли на нај ви шим по ло жа ји ма у др жа ва ма ко је је по се тио. По се ту Ср би ји су вео ма бри жљи во ор га ни зо ва ли исто ри чар и по ли ти чар Ми лен ко Ве снић 13 M. Zar, Vuk Stefanovic Karadzic e la poesia popolare serba, Rivista contemporanea, feb. 1888, ; Isti, Rassegna letteraria dei paesi jugoslavi, ibid., mar. 1888, ; Isti, Rassegna letteraria dei paesi jugoslavi, ibid., lug. 1888, Rassegna letteraria dei paesi jugoslavi, по на ме ра ма Мар ка Ца ра и Де Гу бер на ти са, тре ба ло је да по ста не стал на ру бри ка. 14 M. Цар, Пи смо Де Гу бер на ти су, За дар, , Biblioteca Nazionale di Firenze (BNF), fon do De Gu ber na tis (DG), cass. 134, n В.: С. Бо шко вић, Пи смо Де Гу бер на ти су, Бе о град, , BNF, cass. 15, n. 15. Де Гу бер на тис се упо знао та ко ђе са ди пло ма том Сте ва ном По по ви ћем и с по ли ти ча рем Ла за ром До ки ћем, ко ји ће има ти зна чај не уло ге у срп ској по ли ти ци у до ба Алек сан дра Об ре но ви ћа.

7 Миленко Веснић и Анђело де Губернатис: странице о српско-италијанским и но ви нар Сте ван По по вић, ко је је упо знао у Фи рен ци у раз ли чи тим мо мен ти ма 16, на пре по ру ку Бо шко ви ћа. Ми лен ко Ве снић ( ), про фе сор ме ђу на род ног пра ва у Бе о гра ду, већ ан га жо ван у по ли ти ци и бли зак стран ци кра љи це На та ли је, по се тио је Де Гу бер на ти сов дом у Фи рен ци го ди не, поставши од мах при ја тељ ита ли јан ског ко ле ге. Ве ро ват но је Ве сни ће ва за слу га зва нич но пу то ва ње Де Гу бер на ти са у Бео град. Ве снић и По по вић су га ран то ва ли пу ну зва нич ност том до га ђа ју, укљу чу ју ћи у то, осим Срп ске ака де ми је на у ка (чи ји је Де Гу бер на тис био по ча сни члан, с об зи ром да је већ био члан Срп ског уче ног дру штва од 1886), и двор Алек сан дра Обре но ви ћа. По по вић и, из над све га, Ве снић, би ли су уско ве за ни за кра љи цу мај ку На та ли ју и, сход но то ме, би ли су уме ша ни у по ли тич ку бор бу ко ја је ви де ла су про ста вље не Ми ла но ву стран ку и стран ку кра љи це На та ли је, ко ја се вра ти ла у Ср би ју Ско ро уочи обр та ко ји су, кра јем 1897, до ве ли до то га да Алек сан дар рас пу сти вла ду ра ди ка ла Си ми ћа и прет хо ди ли дру гом из гнан ству На та ли је, Де Гу бер на тис је имао мо гућ ност да га при ме срп ски вла да ри на два све ча на зва нич на при је ма, о че му је пре нео сна жне ути ске у књи зи La Ser bie et les serbes. Lectures et impressions (Florence, 1897), кон ци пи ра ној про грам ски за јед но са Ве сни ћем и Но ва ко ви ћем с ци љем да се по пу ла ри зу је по зитив но ви ђе ње Ср би је на најрас про стра ње ни јем ме ђу на род ном је зи ку. Ве сни ће ва ор га ни за ци ја је би ла из у зет на што се ти че Де Гу бер на ти со ве по се те, али да ле ко ма ње по пи та њу да ва ња струч них са ве та ко је је обе ћао у ве зи са књи гом. То ком и по чет ком он је де фи ни сао де та ље пу то ва ња и у ту свр ху по сти гао да га краљ при ми при ват но. Фик си рао је је дан кра ћи ка лен дар пре да ва ња ко ја је ита ли јан ски гост тре ба ло да одр жи у дру гим сре ди на ма ван срп ске пре сто ни це: J ai eu l hon ne ur d être reçu en audi en ce privée par S.M. le Roi hi er po ur fi xer définitevement les détails de Vos conferences. Sa Majesté se rejouit d avance de votre ar rivée, se so u vi ent avec pla i sir de Ses jo urs de Flo ren ce où il a eu la chan ce de vo us connaître,17 et comp te que S.M. la Re i ne Nat ha lie se ra à Bel gra de po ur les jo urs de vos conférences chez nous. C est pourquoi Il a daigné choisir Le rôle de la fem me dans la vie moderne com me su jet [ ]. Le su jet de la conféren ce du Ca si no po ur ra it être Nationalité et Humanité et ce lui de la Ha u te Éco le: La si tu a tion des Sla ves en Euro pe. 18 По се та се од и гра ла ка ко је пла ни ра но, на обо стра но за до вољ ство. 19 Да би омо гу ћио из ла зак књи ге, Ве снић се за у зео да пру жи Де Гу бер на ти су 16 Као што је већ ре че но, По по вић је по се тио Фи рен цу 1887, при ли ком пу то ва ња кра љи це На та ли је и пре сто ло на след ни ка Алек сан дра; по знан ство са Ве сни ћем де си ло се, пак, око Од но си се на фи рен тин ску по се ту из го ди не (в. го ре). 18 М. Ве снић, Пи смо Де Гу бер на ти су, Бе о град, 25.1(5.2).1897, BNF, DG, cass. 130, n В. A. De Gubernatis, La Ser bie, исто

8 64 Стефано Алое по дат ке о исто ри ји, кул ту ри, фол кло ру и умет но сти Ср би је, укљу чу јући и Но ва ко ви ћа и дру ге ко ле ге, као и ди пло ма ту Сте ва на Па вло ви ћа, са слу жбом у Ри му; углав ном, са ку пља ње ин фор ма тив не гра ђе је да ло не до вољ не ре зул та те и ита ли јан ски ли те ра та је мо рао у из ве сној ме ри да се ба зи ра на већ по зна тим из во ри ма, а не ке од тих му је до ста вио као би бли о гра фи ју сам Ве снић. С об зи ром да је књи га има ла ма ње-ви ше отво ре не про па ган ди стич ке на ме ре, Ве снић ни је из о ста вио да по ме не не ко ли ко та ча ка ко је је же лео да ви ди да се раз ви ју ( Je ti ens à ce que les deux questions surtout n y soient point omises: celle de la Bosnie et celle de la Macedoine ); 20 осим то га при пре мио је јед ну са же ту бе ле шку о српском сли кар ству, на ита ли јан ском је зи ку, ко ја је та ко до да та бе ле шка ма Но ва ко ви ћа о исто ри ји и ге о по ли ти ци зе мље. 21 Ве сни ће ву бе ле шку прила же мо у до дат ку овом члан ку. По ве ћа пре пи ска са Де Гу бер на ти сом до ди ру је из бли за не ке глав не мо мен те Ве сни ће вог жи во та и ње го вих од но са са вла шћу у Ср би ји. Од упо зна ва ња са Де Гу бер на ти сом ње го ви су од но си са Ита ли јом би ли све ду бљи. 22 Пи сма Ве сни ћа ну де Де Гу бер на ти су по при лич но по вер љи ве по дат ке о кључ ним лич но сти ма срп ске по ли тич ке сце не, као што су док тор Владан Ђор ђе вић и краљ Ми лан, ко ји је по ве рио Ђор ђе ви ћу за ду же ње да вла да зе мљом: Dr. Vladan Georgevitch est un ancien médecin-chirurgien de la fac. de Vienne. Il a été méde cin per son nel du roi Mi lan et on l ac cu se d avo ir joué à cet te épo que un rôle pas très ho no ra ble. On l ac cu se aus si des in tri gu es qui ont amené le di vor ce royal. En réalité c est so us sa géren ce du min. des cul tes, que le métro po li ta i ne Théodo re ava it pro noncé, so us sa pres sion et cel le du roi Mi lan, le di vor ce en 1887 qui a été an nulé plus tard. 23 Dr. Vla dan a une se u le qu a lité: il est un grand tra va il le ur. Ma is per son ne en Ser bie ne le prend au séri e ux. Il est protégé du roi Mi lan et com me tel il a été nommé mi ni stre à Athènes pu is à Con stan ti no ple où l on ne s est po int loué de lui. Il parait que la crise ministerielle est de nouveau à l ordre du jour; elle est même im mi nan te vu que Vla dan n a po int d ap pu is chez le pays. Le roi Mi lan est d après moi dépu is long temps un ne u rasthéni que ou au mo ins un in di vi du anor mal. Il a des idées fi xes, une en tre autres: que le pays est an tidyna stique; si même ce lui-ci ne l a pas été ju squ à ma in te nant après to u tes les ex ci ta ti ons, 20 М. Ве снић, Пи смо Де Гу бер на ти су, Бе о град, 6.4(25.3).1897, BNF, DG, cass. 130, n Но ва ко ви ће ве Бе ле шке Сто ја на Но ва ко ви ћа упу ће не Ан ђе лу де Гу бер на ти су в. у: При ло зи за књи жев ност, је зик, исто ри ју и фол клор, 2008, књ. LXXIV, Ве снић са ра ђу је по вре ме но са ита ли јан ским ча со пи си ма, као на пр. јед ним чланком о Б. С. Ку ни бер ти ју (M.R. Ve snitch, Un italiano statista in Serbia, Nuova Antologia, n. 187, feb. 1903, 685-segg.). 23 Ми лан је од лу чио да се раз ве де од На та ли је. Осим лич них про бле ма, су коб из ме ђу кра ља и кра љи це је об у хва тио и су прот ста вља ње две стру је мо ћи.

9 Миленко Веснић и Анђело де Губернатис: странице о српско-италијанским il lui for ce ra po ur ain si di re la main et il jouéra le trône de son fils dont il paraît trop peu s occuper. No us som mes mal he u re ux en Ser bie de ce que no tre je u ne roi ne paraît pas posséder as sez de pro pre vo lonté, de ce qu il se la is se in flu en cer, et ces in fluences ne vont po int ni dans l intérêt du pays ni dans son pro pre intérêt. L in fluence du père est la plus for te et la plus fu ne ste; il paraît qu il y ait des mo ments où il le fa sci ne. Qu est-ce qu il en sor ti ra? Di eu seul le sa it. 24 Кри тич ки по ло жај Ве сни ћа у од но су на кра ља и Ђор ђе ви ћа одра жа вао је све дра ма тич ни ји су коб у вр ху срп ске др жа ве. Ути сак да је Алек сан дру не до ста ја ло лич не во ље, те да се пот чи нио во љи сво га оца, рас па љи вао је кон тра сте ко ји су се ши ри ли у вр хо ви ма срп ске др жа ве у пе ри о ду та ко зва не вла да нов шти не. Ве снић је био у по зи ци ји још увек при лич но при кри ве ног ан та го ни зма у од но су на стран ку кра ља Ми лана. Али по сле не у спе лог атен та та на кра ља Ми ла на (1899) Ђор ђе вић је под ста као те шку ре пре си ју у од но су на опо зи ци ју, па је Ве снић и сам ис ку сио за твор, у ко ји је ста вљен под оп ту жбом због пи са ма са по литич ким са др жа јем ко је је био по слао ре дак ци ји па ри шких но ви на, Le temps. Де Гу бер на тис се жа лио на ту чи ње ни цу у сво јој ауто би о гра фији, под се ћа ју ћи да у Бе о гра ду ri ma si ospi te del sig nor We snitch, il dot to e geniale professore di diritto internazionale all Università di Belgrado che ora scon ta nel le pri gi o ni di Sta to il suo gran de amo re per la libertà. 25 Из за тво ра срп ски по ли ти чар је на пи сао јед но крат ко пи смо за успо ме ну по во дом ше зде се тог ро ђен да на ита ли јан ског при ја те ља, освр ћу ћи се на соп стве ни по ло жај за тво ре ни ка: Pen sant à M. le Com te de Gu ber na tis les vers de Gi u sti, pre sen tant l idéal de l homme de notre siècle me reviennent à la mémoire. Et comme cittadino nella sua città et com me ita li a no in Ita lia et com me uomo nell umanità et com me hom me de science et de lettres il fait partout honneur à ceux auxquels il appartient. Je su is he u re ux de po u vo ir m as so ci er à ses no bles con ci toyens en sa lu tant en lui le plus dig ne re présen tant ac tuel du pays de Dan te, de Pe trar ca et de Sil vio Pel li co. Pojarevatz (Serbia) Pri son d État le 15/28 mars 1900 Mil. R. Ve snitch 26 Си ту а ци ја се про ме ни ла услед вен ча ња кра ља Алек сан дра са Драгом Ма шин и Ве снић је био пу штен из за тво ра у дру гој по ло ви ни М. Ве снић, Пи смо Де Гу бер на ти су, Бе о град, 16/ , BNF, DG, cass. 130, n A. De Gubernatis, Fibra, нав. дело, М. Ве снић, Пи смо Де Гу бер на ти су, 15/ , BNF, DG., cass. 171, n. 1 [Vita], f.770

10 66 Стефано Алое го ди не. У ве зи са вра ћа њем пра ва Ве сни ћу је мо жда апел Де Гу бер нати са кра љи ци Дра ги, ко ју је дир ну ло ње го во charmante lettre, ка ко је пре нео Ве снић: Mon très ho noré ami, J ai été très heureux d avo ir reçu vo tre si aima ble et si to uc han te let tre du 22 oct. n.s. Ma répon se à cel le-ci a été rétardée par le désir de sa vo ir si Sa Ma jesté no tre Re i ne Dra ga vo us ava it déjà répon du à la let tre que vo us lui avi ez adressé au mo is de ju il let et de la qu el le El le m ava it parlé il y a ju ste un mo is à l oc ca sion de ma pre mière récep tion à Smédérévo, où le co u ple royal a passé la lu ne de miel. La Re i ne m a dit alors qu El le ava it reçu de vo us une charmante let tre et qu El le vo us aura it déjà répon du si El le ava it eu vo tre adres se. Dès que la co ur royale est ren trée à Bel gra de je me suis empressé d envoyer à la demoiselle d honneur de la Reine votre adresse of ficielle, ne trouvant pas dans mes papiers en désordre dépuis mon arrestation celle de vo tre ha bi ta tion. Je comp te qu en ce mo ment-ci vo us étes déjà en posséssion de la répon se de Sa Ma jesté, qui a réus si, je pu is vo us le di re, de gag ner les co e urs des Ser bes par la no bles se de Son co e ur et par la déli ca tes se de Ses ma niè res. Vo us étes très aima ble et génére ux en suggérant l idée de ma no mi na tion en qu a lité de mi ni stre de Sa Ma jesté auprès du Qu i ri nal. Je vo us con fes se très fran chement que ce serait l idéal de mes rêves. Mais malheureusement pour moi le titulaire po ur ce po ste si im por tant a été nommé avant ma ren trée de l étran ger ou j éta is allé un peu po ur me re met tre et un peu aus si po ur tra va il ler avec mes amis et col lègu es de l In sti tut de Dro it In ter na ti o nal qui a siègé cet te année à Neuchâtel. À ce mo ment même je ne sa is pas en co re ce que je fe rai: ren tre rai-je au ser vi ce d État ou em bras se rai-je la car riè re d avo cat? Ce la se déci de ra en to ut cas dans peu de temps. 27 Го ди не Ве снић је у Ита ли ји на сту диј ском пу то ва њу и у Ве неци ји има при ли ке да по се ти два Де Гу бер на ти со ва по зна ни ка, про фе со ра Дел Ве кја (Del Vec chio) и l archiprêtre rus se (мо жда ар хи ман дрит Пимен Бла го во). 28 Али кон так ти су се та да про ре ди ли, по што је ин те рес Де Гу бер на ти са за Бал кан и за Ср би ју већ био про шлост, чи ја се по ли тич ка кри за при би ли жа ва ла вр хун цу 1903, са кр ва вим окон ча њем ди на сти је Обре но ви ћа. Чим су ти до га ђа ји про шли и кад је по зван из из бе гли штва Пе тар Ка ра ђор ђе вић, Ве снић се још јед ном по жа лио на веч ну не стабил ност сво је зе мље, из ну тра по це па ну и окру же ну два ма пре те ћим царстви ма, иако су већ би ла на умо ру: Il est vrai que mon pa u vre pays vi ent de pas ser par une cri se épo u van ta ble. je ve ux espérer que ce so it la der niè re et je pu is vo us di re que j ai to u tes les ra i sons à le croire. 27 М. Ве снић, Пи смо Де Гу бер на ти су, Бе о град, 22.10(4.11).1900, BNF, DG, cass., 130, n В.: М. Ве снић, Пи смо Де Гу бер на ти су, Ве не ци ја, , BNF, исто.

11 Миленко Веснић и Анђело де Губернатис: странице о српско-италијанским Vo us avez bien défini notre nouveau roi. Quoique plus âgé il veut ressembler à son Royal beau-frère et ceci sera la plus sûre garantie pour notre pays et pour notre nation. Sur l insistance répétée j avais accepté le poste de Constantinople [...]. Pour le mo ment je ne sa is pas en co re si ma can di da tu re à ce po ste se ra con servée ou non. Mon rêve se ra it, vo us po u vez me le cro i re, de ren trer à Ro me que j ai qu itté le co e ur saignant, ne pouvant plus, devant une opinion publique éclairée et sympatique pour mon pays défen dre les aven tu res dans le squ el les se lançait le pa u vre roi Ale xan dre avec son nouveau système de gouverner. 29 Зе мљо трес срп ске ди на сти је ни је омео по ли тич ку ка ри је ру Ве сни ћа, ко ји је сти гао, већ под ста рост, до нај ви ших вр хо ва др жа ве, пр во срп ске, па он да ју го сло вен ске. Ве снић је био пред сед ник вла де (1920) и у том је свој ству пот пи сао са Ита ли јом трак тат у Ра па лу ко јим су уста но вље не про бле ма тич не гра ни це из ме ђу две др жа ве. Ве сни ће ви до ла сци у Ита ли ју су би ли ве о ма ин тен зив ни пр вих го дина XX ве ка. Он је ба рем јед ном при ли ком био гост ку ће Де Гу бер на ти са у Ри му. У јед ном пи сму од 1904, на пи са ном на до бром ита ли јан ском, могу ће је про чи та ти: Egreg gio Sig. Con te, So i mi ei gran di pec ca ti. La pre go di voler bene perdonarmeli. Ma sono tanto, tanto occupato. Penso spesso alla squ i si ta bontà che han no avu to per me Lei e tut ti i Su oi ca ri e bu o ni. La sua casa ospitaliera è uno di miei migliori e più dolci ricordi di Roma. 30 * La pittura serba, нео бја вље не бе ле шке Ми лен ка Ве сни ћа о срп ском сли кар ству Између ви ше од 20 пи са ма, ко је је Ми лен ко Ве снић на пи сао Ан ђе лу Де Гу бер на ти су у пе ри о ду , по себ ну па жњу при вла че бе ле шке на ита ли јан ском је зи ку под на зи вом La pit tu ra ser ba, без да ту ма, али ко је је срп ски ин те лек ту а лац био при пре мио очи глед но го ди не као ма те ри јал за Де Гу бер на ти со ву књи гу La Ser bie et les ser bes. Lec tu res et impressions. 31 Бе ле шке су на пи са не ле пим књи жев ним је зи ком, са тек не ко ли ко гре ша ка, ко је ука зу ју на то да је аутор, иако стра нац, ве о ма добро знао ита ли јан ски је зик. Бе ле шке су без пот пи са и ру ко пис ве ро ват но ни је Ве сни ћев: мо ра би ти да је Ве снић, ко ји још ни је знао ита ли јан ски 29 М. Ве снић, Пи смо Де Гу бер на ти су, Бе о град, 7/ , BNF, исто. 30 М. Ве снић, Пи смо Де Гу бер на ти су, Па риз, , BNF, исто. 31 В.: М. Ве снић, Пи смо Де Гу бер на ти су, Бе о град, 6.4(25.3).1897, BNF, DG, cass. 130, с. 48.

12 68 Стефано Алое и до пи си вао се са Де Гу бер на ти сом на фран цу ском, са ра ђи вао са не ким пре во ди о цем, на ко га ме ђу тим ниг де не ука зу је. А да су бе ле шке рад са мог Ве сни ћа до ка зу је и је дан лист па пи ра, та ко ђе са чу ван у фи рен тин ском ар хи ву: мо гу ће је ту про чи та ти шта је Ве снић пи сао Де Гу бер на ти су: Cher Maître et Ami, Je Vous envoie dans deux jo urs un pe tit tra vail sur la peinture serbe. Votre tout devoué Ve snitch 32 Иако нас ово крат ко пи смо не уве ра ва у аутор ство Ве сни ћа, би ло би чуд но да је он мо гао пре да ти ту ђи рад без име на ауто ра. Ве снић је био обе ћа о Де Гу бер на ти су ма те ри јал за књи гу ка ко сам, ка ко од дру гих коле га, али осим ових бе ле жа ка сам ни шта ни је до ста вио: на осно ву свих ових чи ње ни ца, мо же се за кљу чи ти да је ве о ма ве ро ват но он аутор. Бе ле шке до да нас ни су при ву кле па жњу, јер се на ла зе у де лу Де Гу бер на ти со вог ар хи ва ко ји ни је по пи сан у ка та ло гу, и ко ји се чу ва у Цен трал ној На ци о нал ној Би бли о те ци у Фи рен ци. 33 Тре ба од мах ис та ћи да бе ле шке о срп ском сли кар ству не ма ју на уч но, већ са мо кул тур но-историј ско зна че ње: ти чу се те мељ них ин фор ма ци ја и ми шље ња, у об ли ку по гла вља књи ге, о глав ним срп ским сли ка ри ма и сли ка ма с кра ја XIX ве ка, са још кра ћом ин фор ма ци јом о ста ром срп ском сли кар ству. Ве снић пру жа ита ли јан ском ко ле ги ја сну и син те тич ну фо то гра фи ју, на глаша ва ју ћи ве ли ку со ци јал ну и па три от ску функ ци ју срп ског сли кар ства, ње го ву уло гу за раст на ци о нал не све сти, углав ном исто риј ских ра до ва, чи ме се ства ра ла на ци о нал на ико но гра фи ја мла де бал кан ске др жа ве. Осо би то по зи тив но је опи са но уче шће срп ске вла де и кра љев ске поро ди це у по ди за њу умет нич ког ни воа срп ске кул ту ре, исто као што се на гла ша ва ју ме ђу на род не ве зе срп ских сли ка ра, њи хо во обра зо ва ње у беч кој, мин хен ској, па ри ској или рим ској шко ли и ака де ми ја ма, и њи хови ус пе си у Евро пи. По себ ну па жњу бе ле шке да ју са вре ме ним сли ка ри ма: Сте ва ну То до ро ви ћу, Па ји Јо ва но ви ћу, Ђор ђу Ри сти ћу, и дру ги ма. Ја ко по зи тивна су и ми шље ња о ду бро вач ким умет ни ци ма Вла ху Бу ков цу и Мар ку Му ра ту. Што се ти че ста рог срп ског сли кар ства, бе ле шке су на ро чи то крат ке; ни шта се не го во ри о сли кар ству Ко со ва и Ме то хи је, та да још увек де ла Осман ског цар ства, а са мо, с јед не стра не, о ста ром сли карству на те ри то ри ји Кра ље ви не Ср би је и, с дру ге стра не, о сли кар ској тра ди ци ји Ду бров ни ка, где аутор бе ле жа ка под ра зу ме ва сли кар ство српско-пра во слав не и ита ли јан ско-ре не сан сне тра ди ци је. У сво јој је књи зи 32 М. Ве снић, Пи смо Де Гу бер на ти су, б.д., б.м., BNF, DG, cass.149, n.1 - f.345 [нечит ко]. 33 Ка та лог BNF, DG, cass.149, n.1-ff.346/347 [нечит ко].

13 Миленко Веснић и Анђело де Губернатис: странице о српско-италијанским Де Гу бер на тис ко ри стио ин фор ма ци је са мо о са вре ме ним пи сци ма, и то у скра ће ној ва ри јан ти, и не ука зу је на то да је та ин фор ма ци ја до би је на од дру гог ауто ра. 34 Ано ни мност бе ле жа ка, уоп ште, оправ да ла је ту слобо ду, и Ве снић, или ко год је уме сто ње га то за пи сао, ни је пре тен до вао на јав но при зна ње. При ла же мо ов де текст бе ле жа ка у ори ги на лу, са из вор ном ин терпунк ци јом и са озна че ним је зич ким и стил ским гре шка ма. Стефано Алое [Прилог] [Milenko Vesnić] La pittura serba Noi non sappiamo ancora d una prova di presentare la pittura serba come un in si e me in un ope ra che com pren de reb be tut to qu el che è sta to fat to in quest arte dalla Serbia fino all Adriatico. Tutto quello che finora è stato scritto sull ar te ser ba si ri du ce a frag men ti di stu dii, a mo no gra fie, ad articoli spesse volte incompleti sui giornali letterari e nelle appendici di giornali politici. A noi né spetta, né sarebbe possibile di empiere il vacuo in questo unico capitolo sulla pittura Serba. Ci limiteremo quindi a dare un occhiata di volo sulla pittura antica per fermarci un po di più sulla pittura recente. I più antichi monumenti della pittura serba si conservano nella regia chiesa dei Nemanja presso il monastero Studenica, e sono opera del XII e XI II se co lo. È di qu est epo ca an che l in te res san tis si mo evan ge lo mi ni a to del principe serbo Miroslavo, che ora appartiene al re Alessandro, il quale lo fece riprodurre in una splendida edizione, che farà certo parlare molto di sé per le miniature originalissime contenenti un tesoro di forme ornamentali le più biz zar re. Le bel le pit tu re nel tem pio di Ži ča, opera posteriore delle ricordate, e qualche altro quadro nei monasteri sono i soli monumenti dipinti della Serbia libera, che ci vennero conservati. Essi parlano chiaramente che qu est ar te oc cu pa va un bel po sto in Ser bia e che cam mi na va di pa ri pas so coll architettura. Caduto il regno serbo, perì anche la sua arte sotto il giogo iconoclasta degli Osmanidi. La pittura colle arti sorelle si coltivava allora in quei stati serbi che erano rimasti liberi, ed in quei che avevano padroni più amici dell arte e del progresso. Ragusa e Dalmazia diedero parecchi artisti 34 В.: A. De Gubernatis, La Ser bie, исто 220.

14 70 Стефано Алое serbi, che l arte italiana trapiantavano sulle coste dell Atene jugoslava, della bella e libera Ragusa; ed altri (pittori dalmati) che talmente si avevano assimilato lo spirito italiano nella pittura, da esser ritenuti per artisti italiani. Il più celebre fra i Ragusei è quegli che nella storia dell arte è conosciuto sotto il no me di Nicolò Ragusino. A Ra gu sa si con ser va no di lui più pa le d al ta re, fra le qu a li pri meg gia una Ver gi ne col Bam bi no fra S. Gi or gio e S. Gre go rio Magno, nella chiesa delle Danze. Dei Dalmati ci basti nominare Andrea Medulić, sebenicense, conosciuto nell istoria d arte sotto il nome d Andrea Schiavone: e ricorderemo che alcuni credono anche il Carpaccio essere stato serbo dalla Dalmazia o dall Istria. Anche nelle epoche più vicine a noi la pittura si coltivava a Ragusa, quando la repubblica mandava giovani in Italia allo studio di quest arte. Uno di loro è qu el Mattei che dipinse il reliquiario della cattedrale di Ragusa. Così si può ritenere non essere mai stata interrotta a Ragusa la catena d artisti patrii. Ed è, crediamo, questo a ragione che anche al giorno d oggi quella città primeggia nel la pit tu ra fra le al tre città ser be. Passiamo ora a vedere come si risvegliò quest arte nelle regioni serbe orientali. Dalla seconda metà del secolo passato abbiamo una serie d artisti tutti o quasi tutti dall Ungheria serba. Si distinsero fra loro: Costantino G. Daniel, artista prettamente religioso delicato di colore, ideale nella concezione, che lasciò bei lavori in molte chiese dell Ungheria serba. Novak Radonić di pingeva bellissimi ritratti. Citeremo ancora Giorgio Jakšić, che però de ve la sua gloria imperitura non a suoi quadri, ma ai suoi versi. Tralasciando molti altri, veniamo alla pittura recente, attuale. Proseguiremo coi Serbi orientali. Il più anziano fra i moderni ed ancora viventi pittori serbi è Stefano Todorović, na to a No vi Sad nel Studiò a Mo na co ed a Vi en na, do ve era scolare del celebre colorista Richl. Da giovane di stailì a Belgrado, che poi mai non abbandonò, e do ve si re se be ne me ri to non so lo per l ar te che con som ma assiduità ed amo re col ti va va, ma an che pel te a tro e per la musica. Dipinse molti ritratti e molti quadri di soggetto religioso. I suoi lavori dell età più gi o va ne mo stra no un ar ti sta di pol so; nei ri trat ti reg na un mi sto di tizianesco e Van Dyck. Si distinguono per queste qualità anche parecchi suoi quadri religiosi, fra i quali sembra primeggiare una Crocefissione, un S. Francesco d Assisi ed un Arcangelo Michele. Nei tempi più recenti peccano i suoi lavori religiosi (e può così dirsi) di commercialismo; pec ca to in cui tanto è più facile d incorrere, quando il gusto per l arte è ancora abbastanza limitato nel clero in Serbia. Da Todorović passiamo al più celebrato artista fra i serbi orientali, Paolo Jovanović: na to a Vr šac nel Ba na to (1860). Studiò a Vi en na dal ce le bre Müller.

15 Миленко Веснић и Анђело де Губернатис: странице о српско-италијанским Visse a Monaco e Parigi. Ora è stabilito a Vienna. È questi un artista che può chiamarsi più d ogni altro serbo; gi acché nei su oi qu a dri di ge ne re non s occupa d altro che della vita dei serbi Erzigovesi, Montenegrini e dei loro vicini albanesi. Ultimamente si provò con buon successo anche nella pittura di storia serba. I suoi quadri di genere sono conosciuti specialmente a Londra ed in America. Ne abbiamo veduto ed esaminato il suo gran talento di composizione, il suo disegno sicuro ed ardito fi no a pas sar nel du ret to, in pa rec chi qu a dri di tal genere nelle esposizioni di Vienna, Monaco, Parigi, Londra. Nel suo recente quadro storico, dipinto per il palazzo del Patriarca serbo di Pavlovаc, ab bandona le piccole dimensioni di quadro di genere, abbandona, per suo vantaggio, anche il colorito bruno, affumicato, proprio a suoi Montenegrini, e ci presente un vero capolavoro sotto ogni riguardo. La tendenza più moderna nel colorito si manifesta anche nel primo suo quadro storico: l insurrezione di Jakovo. Il Jovanović è membro dell Accademia di Belgrado: artista forte e sicuro dell arte sua, lavoratore indefesso, così che da lui l arte serbo spera a buon diritto molto ancora, come l illustrazioni di poesie nazionali serbe ed altri quadri di storia. Uroš Pre dić è nel stretto senso un compatriota del Jovanović. Artista di carattere nobile e gentile, che abbandonò Vienna dove l aspettava il posto di professore all accademia, si ritirò nel proprio villaggio per vivere soltanto per la ma dre che ado ra, e per l ar te. In poc hi an ni ol tre a pa rec chi bu o ni ri trat ti e quadri di genere, creò quadri religiosi magnifici, che sono semplicemente una rivelazione nella pittura religiosa dei serbi ortodossi. L aveva è vero preceduto nell abbattere il convenzionalismo sterile nella pittura religiosa, un abile artista, pittore che è sicuro padrone del pennello, dall in to na zi o ne pro fon da, ric co co lo ri to e bell im pat to, seb be ne qu al che volta difettoso di disegno e manierato. Parliamo di Giorgio Ristić, nativo del villaggio Cuned nell Ungheria serba, allievo dell Accademia di Monaco. In parecchi anni di lavoro a Belgrado dove s è stabilito, ha dato prova d incontestabile talento nelle composizioni originali per le chiese ed in quadri istori ci e di ge ne re. Pietro Ranosović, nato a Costantinopoli, educato nelle accademie militari in Russia, ritornato in Serbia ufficiale, abbandonò la spada per dedicarsi all ar te. Studiò a Mo na co. Si dedicò in is pe cie ai qu a dri sto ri ci dall epo ca della liberazione della Serbia. Il haiduk Raïtch pi ac que as sai. È un ar ti sta che ci farà am mi ra re an co ra dei bei pro dot ti del suo pen nel lo. Ragusa, questo paese eminentemente serbo in cui la cultura latina colla serba forma un curioso e gentile insieme, sebbene quasi da un secolo priva della propria libertà millenaria, sembra voglia nella pittura proseguire le gloriose tradizioni che tanto la rendevano celebrata in ogni scienza ed arte al tempo della sua indipendenza. Il pennello d uno Bukovac ed il talento di qualche altro più giovine artista possono servire di sostegno a tale nostro asserto.

16 72 Стефано Алое L adolescenza e la gioventù di Biagio Bukovac (na to a Ra gu sa vec chia 1858) è un ro man zo. Il suo ta len to ven ne sco per to dal ce le bre po e ta e let terato serbo conte Medo Pucić (Or sat to Poz za) che lo con dus se a Pa ri gi, do ve Ca ba nel lo ri cevé fra i su oi al li e vi. Dimorò per più an ni a Pa ri gi ove di pin se ritratti ammiratissimi, quadri di soggetto storico e mitologico che non avevano molti pari dei Salons. Ultimamente si stabilì a Zagabria, chiamatovi dal Governo croatto, ed in breve tempo seminò capolavori in quella capitale. Oltre a molti ritratti fra i quali vi sono due teste coronate: la regina Natalia e l imperatore Francesco Giuseppe, il celebre letterato raguseo B. Bogišić ecc. dipinse un Cristo coi fanciulli, più gran de del na tu ra le, un Andromeda, più Veneri, il Sogno del poeta Gundulić, una rappresentazione drammatica nel Seicento a Ragusa ecc. ecc. Il bel si pa rio del te a tro di Za ga bria ci mo stra come il Bukovac sa comporre un quadro. Disegno sicuro, pieno di grazia e d eleganza, profusione di luce, aria e colore squisito e naturale, sono i pregi che fan no del Bu ko vac un ar ti sta di pri mo ran go. Nel più giovane fra i pittori serbi ragusei, Marco Murat (na to nel 1864) abbiamo un non comune talento, un anima piena di fine sentimento artistico, che fin ora ha ab ba stan za mo stra to e che pro met te mol to di più. De sti na to al lo stato sacerdotale assolse il ginnasio a Ragusa e passò al seminario teologico di Zara, che dopo tre anni cambiò coll accademia di Monaco. Quivi frequentò lo stu dio del Lin denschmidt. Il suo pri mo qu a dro, la Domenica delle palme a Ragusa ricevette un bel posto nel palazzo di cristallo a Monaco. Venuto in Serbia vi dipinse parecchi ritratti, fra i quali quello del Re Alessandro, opera forte di colore e d impasto, Milan Milićević, ora presidente dell Accademia ed al tri. Più tar di di pin se un in no a S. Ce ci lia, lavoro pieno di poetico sentimento e benissimo inteso. Per tacere d altri suoi lavori ricorderemo un sof fi o di ven to, rappresentante una contadina dai dintorni di Ragusa fra una moltitudine d iridi di tutti i colori, originalissima. In fi ne ci sia per mes so di no mi na re an che i due uni ci scul to ri ser bi, Pietro Ubavkić e Giorgio Jovanović. Il pri mo studiò a Mo na co ed a Ro ma e parla l italiano con vero accento romano. I suoi lavori La pa tria Ser ba, i busti della regina Natalia, di Vuk Karadžić e molti altri sono conosciutissimi ed ammiratissimi. Giorgio Jovanović, più giovine dell Ubavkić, studiò a Mo na co ed a Pari gi, do ve pur ora si tro va a mo del la re il mo nu men to per i ca du ti sul cam po di Ko so vo. È gi o va ne di mol to ta len to, da cui mol to si aspet ta. Tale è lo stato passato e presente della pittura serba: giudicando poi dal talento degli artisti e dal favore ed aiuto costante prodigato all arte dal re di Serbia e specialmente dalla nobile amatrice d arte, la regina Natalia può conchiudersi che l avvenire sarà anche migliore. La corte di Belgrado vide ed accolse tutti questi artisti e li favorì tutti e possiede lavori di ognuno d essi. Di più il go ver no ser bo non tralasciò mai d aiuta re il pro gre di re dell ar te in Ser-