Prof. FRANK0 LUMAKI MASOVNA KULTURA*

Transcript

1 Prof. FRANK0 LUMAKI SlOBODNO VREME I MASOVNA KULTURA* Zivot, aktivnost i interesi gradana pri koriscenju slobodnog vremena u danasnjem drustvu moraju stdi strukburni i institucionalni okvir. zamiiljen ti razraden planskom i sperspektivnom akcijom. kao Sto ie ufinieno s tolikim drugim aktignostima savlkmenog iivota, kojima se, iz specifienih razloga, vec odavno poklanja vda painja. Relativna novost fenomena vezanih za slobodno vreme i njihovih posledica p~ifinjava znatne teskoce osobama koje ne raspolaiu dovoljnom naufnom spremom da bi prisle tim fenomenima. Tome su pre svega uzrok ogromne obrazavne praznine u danasnjem italijanskom drustvu, kao i nedostatak odgovarajucih sredstava za koriscenje slobodnog vremena, na primer prostorija, organizacionih struktura, specijalizovanih grupa, pokretafkih kadrova, kojl bi postali osnovno i veoma efikasno sredstvo za harmonifan razvoj ljudske lifnosti. Medu ovim nedostacima bitnlu vainost treba pridati onim festo nepremostivim te5kocama koje proizlaze iz razlika u poreklu, u bogatstvu i stepenu obrazovanja. To je po~java tipiena za nase drugtvo, koja postaje jos izrazitija u odnosu na mogucnosti koriscenja individualnog slobodnog vremena u danasnjem italijanskom drustvu. Izuravanje masovae kulture na osnovu njenih odnosa prema slobodnom vremenu privuklo je painjiu sociologa tek pre nekoliko godina, ali to je jedini nafin kojim raspolaiemo da bismo identifikovali funkciju i dejstvo masovne kulture na formiranje individualne i drustvene lienosti. Svaki pokusaj da se o masovnoj kulturi govori apstraktno, kao o pojavi za sebe, lisava nauenika i kulturnog organizatora moguknosti da analizira i kontroliie tu kulturu, kao Sto se dogodilo u vekovrloj tradiciji akademske kulture, koja se uvek uklanjala direktnoj odgovornosti za svoju funkclju i svoje konkretno delovanje na ilvot ljudi. PoSto slobodno vreme stanovnika, u danasnjim uslovima industrijskog drustva, predstavlja osnowi finilac za procenu socijalno-kulturnog nivoa pojedinaca (V. Joffre Dumazedier:,Ambi- *) Pisano specijalno za easopis.kultura<

2 FRANK0 LUMAKI guite du Loisir et Dynamique Socio-Culturelle((, u Cahiers Internationaur de Sociologie, vol. 22, Paris 1957) koji, opredeljujuci se izmedu raznih mogucniosti za koriscenje slobodnog vremena, pokazuju koj~i su stepen angaiovanosti dostigli u toj oblasti ljudskog iivota, sasvim je opravdano dovaditi slobodno vlreme u vezu sa funkcijom masovne kulture, koja se danas mora smatrati jednim ad najznaeajnijih vaspitno-propedevtiekih elemenata u emancipaciji pojedinca. Samo na taj na6in moiemo uoeiti tendenciju tradicionalne kulture da zarazi i samu masovnu kulturu, i to pre svega posredstvom intelektualaca, koji svojim postupcima pokazuju da i dalje veruju u r~azorno dejstvo svakog kulturnog rehnja koje bi se usudilo da prizna postojanje dveju kultura. Otuda se analiza odnosa izmedu slobodnog vremena i masovne kulture, hoju nameravamo da dam0 u cilju udavanja bitnih kretanja koja Ce konaeno omogu6iti stvarnu emancipaciju naseg naroda, niposto ne moie odvojiti od organskog i jedinstvenog shvatanja.kulture((, Eiju minu podlogu predstavlja Skolski sistem svake pojedine zernlje. U tom smislu smatramo da diskusija treba da se krece oko sledecih osnovnih pojmova: dinamika slobodnog vremena, rnasovna kultura koja je s njim u vezi, kao i funkcija Sluole u nasoj zemlji, ispitana s glediita pomemte dinamike, da bi se izas10 iz Corsokaka besmislene sektorijalrizaaije u oblasti kao Sto je kul-- tura, gde se danas vise nego ikad oseca potreba za globalnim shvatanjem problema. Dinamika slobodnog vremena Jedan od osnovnih aspekata dinamike slobodnog vremena sastoji se u razlieitim odnosima koji se, vek prema priliikama, mogu uspostaviti izmedu drustveno-kulturnih i druitveno-ekonmskih pojava. (Vidi F. Lumachi: Gli Italzani in Liberta - Ispitivanje opredeljenj a stanovnika provincije Bolonje u masovnom koriskenju slobodnog vremena, tizd. Provincia di Bologna, 1967.) To nam omogucava da taeno utvrdimo poloiaj svake uoeene pojave u odnosu na izabrane mogutnosti koriscenja slobodnog vremena i da izgradimo jedinstven okvir na osnovu koga Cemo vrgiti )waspitnu procenu(( pojedinih fenomenoloskih procesa. Takav postupak dopusta da se analizira drudtveno-ekonomski ambijent putem detaljnog izueavanja svih pojava koje se na njega odnose i da se on dovede u vezu sa razlieitim nivoima poaasanja stanovnistva u korilkenju slobodnog vremena. Ovi aspekti su na razne naeine medusobno isprepletani, pokazujubi vdi ili manji utiicaj na drustveno-ekonomsku dinamiku svakog pojedinog kmteksta, a

3 - FRANK0 LUMAKI istovremeno utieu i na opredeljenje gradana u kofiicenju slobodmog vremena. Na taj nafin se mogu ustanoviti razlifiti akoioni nivoi svakog pojedinog drustveno-ekonomskog aspekta, femu se p~idruiuje analiza dmstveno4culturnog ambijenta koji proistife iz kapaciteta lroriscenja i opredeljenja stanovnigtva u slobodnom vremenu. (Vidi C. L6vi-Strauss: Antropologia strutturale - izd. I1 Saggiatore, Milano 1966, str i dalje. Autor obraduje ovaj metodoloski p~oblem u odeljku nposmatranje i eksperimentg i u odeljku )>Socijalna statika ili kornunikacione struktureg, drugi pasus na str i dalje.) Jedinstvo, kontrast ili razlika u tempu izmedu druitveno-kulturne i drugtveno-ekonomske dinamjike, prema tome, osvetljavaju procenu ekonomsko-kulturne fenomenologije slobodnog vremena. I procena funkcije televizije, na primer, vezana je za ovu fenomenologiju, buduci da je od organizacija koje deluju u specififnom ambijentu slobodnog vremena televizija najsposabntija da odrazi meduzavisnost ekonomsko-kulturnih pojava. Oflgledno je da u tome leii uzrok njenog izvanrednog uspeha, u femu joj se pridruiuju radio i film. S druge strane - da navedemo samo jedan primer, ostajuki u okviru specififne org2- nizacione strukture slobodnog vremena masa - atomizacija sportskih udruienja karakterise se potpunim odsustvom meduzavisnosti dvejiu spomenutih pojava u ovim organizacijama. Polazeti od ovakve analibicke sheme, moiemo istati i funkciju Ikole, koja je indirektno povezana s ko~iitenjern slobodnog vremena i koja, onakva kako je shvacena u Italtiji, potpomaie rascep izmedu navedene dve pojave. To se ddraiava i u odnosu izmedu profesije i ldoba starosti, buduki da je profesija usko vezana za dru5tveno-ekonomski razvoj, a godine starosti za drustveno-kulturni: pomislimo na duboku krizu ornladine u pitanjima profesionalne integracije, ili na odnos izmedu polova, gde je prevlast muskaraca u neposrednoj vezi s pomenut h rascepom. Dovoljno je nabrojati neke od ovih aspekata, tako usko povezanih s tempom ekonomsko-kulturnog razvoja, da bi se pokazalo koliko je vaino poznavati ovaj fenomen ako ielimo ozbiljno da govorimo o ljudskom progresu u industrijskom i tehnoloslkom drustvu. Podela na dva xnarodaa - jedan apsurdno privrien odriavanju druitveno-kulhrne tradicije, drugi bez razmisljanja okrenut buduknosti, na vrhuncu druitveno-ekonomskog razvaja - u krajnjoj liniji moie samo da oslabi ionako nesigurnu spsobnost pojedinaca da samostalno odluhju. U vezi s tim vredi pogledati GramSijevu podelu intelektualaca na gradski 1 seoski tip, u knjizi Gli intellettuali e l'organizzazione della cultura, Torino, izd. Einaudi 1949, st gde autor

4 FRANK0 LUMAKI jasno dstiee poteinjenost onih pnnih industrijskoj sredini velikih gradova, a onih dmgih tradicionalistiekoj, palanafkoj i malogradanskoj druitveno-kulturnoj masi, dok i jedni i drugi pruiaju uzor ponasanja provincijskim i seljaekim masama. Pre trideset godina to je bila samo pronicljiva GramSijeva analiza; danas, u vreme eksplozivnog Sirenja sredstava za masovnu komunikaciju i kvantitativnog porasta %ole medu stanovniitvom, ekonomsko-kulturna institucija formiranja intelektualaca, za koju se GramS: zalagao u okviru politieke partije, mora steli potvrdu nuinim prenoienjem na druitveno-obrazovnu dinamiku celog jednog naroda. Poito sloboda odlueivanja nikad nije bila oja- Eana razdvajanjem ili kategoriekim iskljufivanjem dvajlu osnavnih aspekata iivota pojedinca, mi smatramo da se ona moie obezbediti Sto tafnijom, organskom i uravnoteienom procenom druitveno-kulturnog i druitveno-ekonomskog aspekta. Tek iz saznanja o uzajamnoj zavisnosti ovih dveju pojava izni~i Le kritieka svest ljudi. Svaki drugi romantiearski pokusaj da se ova dva aspekta socijalnog iivota zadrie u izolaciji moie imati za rezultat samo krajnje konformistieke i standardizovane oblike provodenja slobodnag vremena. I samo neslaganje izmedu dveju hultura, proiziilo iz uporne teinje ka jednostranom aristokratskom gledanju na ljudske procese, moie se prevaziki drugtveno-obramvnim metodima, ukoliko su nam jasni elementi prdblema. Zaista, prevazilaienje jaza izmedu tehnologije, nauke i humanizma postaje razurnljivo u svetlosti savremene stvarnosti samo ako ga posmatramo kroz sposobnost ekonomsko-kulturnog razvoja za uzajamno delovanje i njegovu podeljenost; ili, jos taenije, izmectu te sposobnosti za uzajamno delovanje i lainog uverenja da i jedna i dnuga strana mogu ostati samostalne i odvojene. Na taj elemenat odnose se osnovne pedagoike implikacije kaje proistieu iz ove analize. Nairne, problematika uzajamnog delovanja pojedinca i sredine, Eoveka i prirode, zasnovana na najmodernijim pedagoihim shvatanjima ove prve polovine stolda, u prelasku sa teorije na praktienu primenu svela se na to da sugeriie suprotnost obrazovnih ciljeva u smislu demakratije, odnosno autoritarizma. (Vidi L. Borghi, L'antinmia delle finalitd educative nel pensiero pedagogic0 contemporaneo, u zbirci Atti del XVI Congress Naziunale di Filosofia, izd. F. lli Bona, Milano 1953.) To je svakako dovelo do onog prenosenja prablema na politieko polje, koje je odigralo tako krupnu ulogzl u Italiji, u najnovijem periodu naie istorije. Ali zavisnost pedago5kog procesa od takozvanih )>univerzalnih intuicijac ostala je i dalje, i moiema rdi da je predstavljala neizbeino ogranieenje ovakve formulacije. Ipak, upravo u trenutku kad

5 FRANK0 LUMAKI se ispoljavala, slirno svim ranijim ))zavisnostima<< u pedagogiji, ona je omogufila da se s vecom slobodom primeni eksperimentalna analiza, kojoj je i sama politika - a na nju se u prvom redu odnosi pomenuta suprotnost - bila u nasem veku konstantno podvrgnuta. Odatle sledi da se pedagoski proces vise ne moie shvatati u smislu zavisnosti od jednog ili drugog apriornog i intuitivnog gledanja na iivot. To nas navodi da u svim izrazito nauenim aspektima saznanja traiimo odlueujuce elemente koje Cemo podvrgnuti budnoj kritici specifirne uloge pojedinca. Na taj naein doprinos pedagogije predstavlja pripremu za takozvana apsolutna carstva kulture, gde fe naueni pojmovi konaeno morati da se sliju sa humanistirkim u istinskoj ljudskoj sintezi. To je jedan od najvainijih aspekata koji Ce se morati uzeti u obzir pri kulturnom planiranju u toku sledecih godina, za koje su vezani procesi razvoja svesti i slobode pojedinca. Masovna kultura S obzirom na neprevazideni rascep izmedu dva bitna aspekta savremenog iivota, izraien posebno u oblasti koaiscenja slobodnog vremena, bife interesantno razmotriti funkciju masovne kulture. TaEnije, da bi se izbegao svaki nesporazum u upotrebi termina, ispitatem0 funkciju koju ta kultura vrdi u nasem drultvu, analiairajuci organizacionu strukturu akbivnosti u slobadnom vremenu, to jest onaj skup organizacija i ustanova koje se neposredno bave masovnim koriscenjem slobodnog vremena u na- Soj zemlji. Iz zakljuraka dosadasnjih studija jasno proizlaai da u vecini takvih ustanova postaji tteinja da se interpretiraju najtradicionalnije ielje stanovnidtva, tako da se te ustanove prilagodavaju preiivelim sklonostima korisnika umesto da izazivajiu nove, dijalektieke sklonosti. Jednom reei, ak'civnost masovne kulture u Italiji pokazuje da se na pojedinca gleda kao da je suprotstavljen i stran svakoj wkkonomsko-kulturnoj evoluciji, Cime se naglasava njegova originalnost. PoSto je lako dokazati da takva originalnost nije nikada mogla da bude dostojan protivnik drultveno-ekonomskim uticajima i uticajima raznih organizacicmih struktura, to jest da pojedinac n~je nikada jasno shvacen kao presudan element u svom pomasanju u slobodnim Easovima, nego je uvek sputan sredinom oko sebe - ostaje mogucna zamisao o oslobadajucoj funkciji organizacione strukture slobodnog vremena, Sto bi se postiglo promidljenim izueavanjem njene namene i sadriaja tako da bi se iz korena obnodla,vaspitnaa akcija predvidena za sledeke godine. Otuda neodloina potreba za analizom i kontroloan sredstava masovne komunikacije, na kojima

6 FRANK0 LUMAKI se zasniva i sama organizaciona struktura. I u maswnoj kulturi qaia se sustinski razdor izmedu tradicionalno laiine dnuitveno-kulturne orijentacije sredstava za masovnu komunikaciju i druitveno-ekonomskog razvoja u najosnovndjem smislu r&i; u Italiji, zbcmg razlieitlh istorijskih d politiekih uzroka, te pojave su jog dalje od reienja nego u drugim zemljama, i teie je organizovati saradnju izmedu dva osnovna aspekta savremenog iivota. Sem toga, tu je i prepreka koju nam je stvorio tehnoloski razvoj, omogucavajuci kapilarno Sirenje sredstava za komunikaciju i dcmkazujuti duboku opasnost koja se krije u odvajanju nauke od tehnike, u svakom slufaju, ali pogotovu kada se ova druga p~imenjuje na drustvenu emancipaciju Eoveka. Ta pojava, upravo preko italijanskih iskustava, omogucava da se jasno shvati ono Sto su pojedlni naufnici istakli u svojim ispitivanjlima delovanja masovnih komunikacija. S jedne strane, psiholoilao-socijalna hipoteza J.T. Klappera (Gli effetti delle comunicazimi di massa, izd. ETASCOMPASS, Milano 1965) po kojoj,,mass mediaa prolaze kroz selekciju kcmrisnika koji radije podriava konformizam rpublikect nego da vrsi nasilje nad njenom mastom i volj'om: u na- Sem radu, koji ima za cilj analizu socijalno- -pedagoskih procesa uzajamnog dejstva, ta hipoteza nalazi potvrdu i dopugta nam da wbjasnimo razloge takvog kmformistiakog stava prema najvainijim obrazovnim procesima naieg doba. Zaista, lako je dokazati da masovna kultura koja se izraiava u vidu filma ili televizije, crkve ili igranki, restorana ili parka, fudbalskog igralista ill kuglane, ne olaksava ekonomsko- -kulturnu dinamiku naseg stanovnistva, vef naprotiv odriava u iivotu Eitav niz postupaka koji se otvoreno protive pnocesu uzajarnnog delovanja. To znari da je teskoca koordiniranja drustveno- -kulturnih sa drultveno-ekonomskim inicijativama u stvari nesavladano naslede nase kulture koje je, kao poslednji stepen u hronoloskoj gradaciji kulturnih intervencija, zarazilo 1 samu masovnu kultum, sa svim reperkusijama koje to ima na sposcmbnost samowpravljanja nasih ljudi. Ali to naslede, kao Sto Cemo videti niie, nije izraieno samo u masovnoj kultuni, nego i u drugim oblastima, a nardito tesko pritiska Gkolu. DrukEiji poloiaj zauzima analiza E. Morina (Edgard Morin L'industria culturale, izd. I1 Mulino, Bologna 1963, str. 8), (koj~i nesamostalnost masovne kulture objasnjava viiestruhom kulturom savremenog drustva, u kome zajednieko prisustvo razlieitih kdturnih iariitn dovodi do njihove medusobne integracije; ili analiza F. Alberonija (Francesco Albenoni, Societa, cultura e comunicazioni di massa, u Annali della Scuola Superiore di Giornalismo, I, 1966), koji podvlafi neutralan karakter italijanske masovne

7 kulture, izazvan postoj anjem j akih ideolgkih tendencija u medusobnom sukobu. U sustini sredstva masovne komunikacije odriavaju u iivotu jednwtranost tradicionaln8h kulturnih instritucija, s tim Sto danas upotrebljavaju daleko razvijenija tehnolosika sredstva. Preispitajmo ova tumafenja masovne kulture i odmah Cemo uoeiti kako je tesko mnogim nau6nicirna da prodru ispod povrsine posmatranih fenomena. Morinova teorija o integraciji rizikuje da izgubi svaki kritifki sadriaj, zamenjujuei ga jedn'ostavnom konstatacijom o mnogostrmosti masovne kulture. Lsti je slueaj i sa Alberonijevim tumafenj em, jer prisustvo mnogobrojnih hulturnih iarigta, izrazito jednostrano orijentisanih u ovom ili mom smeru, ne moie ni u kom slufaju dovesti do kretanja koja bi prevazisla ekonomsko-kulturrui rascep, a i ako bi se to ostvarilo. ne bi moslo imati ~ozitivnu funkciju na nivk masa. UVnajboljem- slufaju, ponovilo bi se delovanie urogresivne elite na masu kojoj je taj procei po'tpuio stran. Klapperova analiza je svakako bogatija znaeenjem, ali je i ma zatvorena u sebe, te ostaje nemotivisana ukdiko se na nju ne dogradi analiza ekonomsko-kultme dfinarnike koju povlafi za sobom. Ali na ovom mestu najvainije je uoeiti nemoguenost da se iz ovakvih ocena izvuee bilo kakva drustveno-obrazovna implikacija sem pasivnog prihvatanja dogadaja koji rezultiraju iz takvih ))socioloskih pogleda(( na savremenu kulturnu stvarnost. Iscrpnija analiza kulturnih podataka mogueila bi, napotiv, da se pronadu mnogobrojni putevi za pedagoslku primenu. Ova bi imala oblik akcionih planova, kojima bi se moglo delovati na reslne dogadaje a da se ne zapadne u narcistifku ukofenost yociologiziranog humanizma, koji nanosi toliku Stetu razvoju nauke o drugtvu. Oeigledno je, plrema tome, da se ne moie potpun0 shvatiti evolucija koja je potrebna drugtvu u grelaznoj fazi, kao Sto je nase, ako se ne ostvari ravnomerna intervencija na masovnom sociialno-obrazovnurm lan nu. koia bi os~osobila pojeddnce da upravljaj; samlima sobom,-a to se mora nadovezati na iscrpniju eksperimentalnu i sociolo5ku analizu dnustvenih pojava. (Pogledati Sta o tome kaie Gianni Toti u svojoj knjizi a marksisbifkoj interpretaciji slobodnog vremena (211 Tempo Liberox, izd: Editori Riudti, Roma 1961). U pogledu zapadnoevropske socioloske analize maswne kulture (str. 140 i dalje), gde on predlaie da se subjekt ))masoma kultura(( zameni subjektcm.kapitalistieko dru4tvoc; smatrajuci da Ee se time sve resiti, moie se primetiti da ni to ne objagnjava problem u dovoljnoj meri, ukoliko se ne shvati drugtveno-vaspitna potreba za akcij'om koja Ee pojedincima (masama) pruiiti mob razumevanja, izazivajuei kod njih potrebu za samaupravljanjem. U sustini, upravo u tome leli najjafa kritika nespo-

8 FRANK0 LUMAW sobnosti svih oblika socijalistiehog aestablishrnentcc-a da ostvare istinski nmarksistieki humailizam(( u kome bi zaista utestvovale sve *masecc. Akio se to ne postiie, knivicom jedne ili druge strane, treba posumnjati u nauenu ispravnost interpretacija na koje se ponivamo. Odatle se moie zakljueiti koliko je sloiena i teska izgradnja kulture - osloboditeljke pojedinca u drugtvu koje teii ka industaijalizaciji, i koliko je nuino da svi oni koji na neki naein mogu da zadovolje tu potrebu ubine to samo na osnovu nauenog shvatanja dotienih pojava, jer se u protivnom moie nepopravljivo ostetiti sposobnost pojedinca da odlueuje o samom sebi i o oblioirna iivota koji mu najvise odgovaraju. Razlog je u tome Sto kulturni Sabloni koji su postepeno zamenjivani u drustveno-kulturnoj evoluciji nisu nikad naiili na kritienu i konstruktivnu proveru ni u Skoli, ni u organizacijama kojima je drustvo posebno poverilo taj zadatak, ni u sredstvima masovne komunikacije, usled nesposobmosti jednih ili drugih da istinski shvate meduzavisnost ekonomsko-kulturnih pojava u savremenom drustvu. Akcija koju su u tom smislu povele progresivne snage nacije ili nije vodena na odgovarajucem nivou da bi efikasno uticala na rad tih institucija, ili job nije dostigla onako plodne raultate kakvi bi bili potrebni. To pokazuje da glavna nemoc nase kulture nije u tome Sto ne buva svoju osobenu autonomiju od eventualnih spoljnih i prisilnih infiltracija, vec Sto nije u stanju da se organizuje na planu otvaranja prema drugim grupacijama i tudim iskustvima, na planu socijalnih dodira i kontinuirane kritieke ramene. Iz svega toga jasno se vidi kakvim socijalno- -vaspitnim zahtevima mora da odgovori program koji Ee uticati na osposobljavenje i oslobodenje pojedinca. Potreban je opseian vaspitn~ pla~, koji se oeigledno ne moie afiirmisati samo putem bhole, u obihijem i tradicionalnijem smislu te re& nego zahteva drukeije postavljanje celog problema. Treba izmeniti i -sam pojam Skole, pribliiavajuci ga koncepciji Skole kao ustanove tesno vezane-za zajednicu u kojoj deluje, a treba istovremeno reformfisati i druge vespitne organe u toj zajednici, od gradskih vlasti pa do svih ustanova koje dolaze u dodir sa stanovnistvom i koje bi morale liveti za njega i s njim. Mi smatramo da bez jedinstvenog gledanja na drugtveno-politieko rebenje problematike IiEnog slobodnog vremena nijedna drugtveno-kulturna inicijativa mete dovoljno jako delovati na drustveno-ekonomske procese da bi mogla da ih menja i kontroliie. Jer to je jedna od osnovnih taeaka do kojih je ddla nasa analiza, u saglasnosti sa svim onim snagama Eija se angaiovanost i sposobnost za akciju ne lsmeju potceniti: dovoljno je da po-

9 menemo neke italijanske politieke stranke, pojedine odredene gradske uprave, narodna udruienja, omladinske grupe, sindikate, zadruine organizacije itd. Potrebno je da se svest o ovome Siri Sto je moguce vise, dok se ne pretvori u gol~itifku liniju ekonomsko-kulturnog razvoja za koju se danas u Italiji aktivno bori A.R.C.I. Instrumentalno vaspitan je i vaspitan je za slobodu JoS jedan predmet analize predstavl ja funkcija Skole u odnosu na slobodno vreme i na masovnu kulturu. Profil Skole kakav proizlazi iz analize procesa povezanih s koriscenjem slobodnog vremena navodi nas na neka razmatranja (v. navedenu studiju F. Lumachija rgli Italiani in liberticc). Taj profil se ispoljava u eetiri raz1ieit.a vida, od kojih svaki treba posebno proueiti da bi se razumele socijalno-pedagoske implikacije nase rasprave. Na jednoj strani imamo osnovnu Skolu, jedinu koja za sobom ima istoriju vezanu za Siri Bkolski uticaj kome je nasa zemlja bila izloiena bar u toku poslednjih pedeset godina. Ta Skola se pokaaala kao strogo konzervativna, sprernna da svoju ulogu u zajednici svede na Euvanje tradicije i da svoju vaspitnu akciju obavlja na nivou najzaostalijih sredina, ili bar onih koje su najdalje od industrijskog razvoja. Cinjenice pokazuju da se njena akcija uglavnom ogranieava na Euvanje postojecih navika i obi- Eaja, ne dovodeiri do kritiekog i uzajamno zavisnog gledanja na njih. Mi podvlaeimo istorijske rezultate te Skole, s obzirom na oeiglednu nemogucnost ocenjivanja njenih najnovijih razvoja, za Sta Ce morati da protekne jos dosta godina. Ali ono Sto znamo o organizaciji osnovnih Skola pre i posle reforme svakako nas ne navodi na miieastija predvidanja. Drugi poloiaj zauzima niia gimnazija, u proslosti prerano podeljena na profesionalne ogranke, Sto joj je onemogucilo da postane delotvorno sredstvo obrazovanja na ekonomsko-kulturnm nivou. U ovom slueaju, istina, moramo biti veci optimisti, jer je njena najnovija reforma tako duboko delovala na staru koncepciju nee gimnazije da nam garantuje odgovarajucu izmenu i u meduzavisnim procesima u kojima Ce stanovnistvo ~Eestvovati KI toku sledecih godina. TreCi aspekt saeinjava visa gimnazija. Ista ona nastavno-pnofesionaha podela koja je karakterisala niiu gimnaziju dovodi u ovom slueaju do izvanredno jake zavisnosti od druitveno-ekonomskih faktora. Za ovu Sklolu jos niko ne predlaie ukidanje profesi~onalnih podela, i ko zna koliko Ce jos vremena visa gimnazija u Italiji ostati u ovakvoj situaaiji. Na kraju dolazi dvosmislenost

10 FRANK0 LUmAJKI italijanskog univerziteta. Dvosmislenost izazvana the Sto je, na ovom nivou, tesko razlikovati koliki je uticaj same univerzitetske organizacije na opredeljenja u korisf enju slobodn~og vremena koja se pakaauju kao bolje uravnoteiena i manje podvojena, a koliki je pak uticaj drustveno-obrazovmog sazrevanja omladine koja pohada ovu vrstu Skole, izazvanog preteino vanuniverzitetskirn uzrocima. Dovoljno je pomisliti na politifki iivot, na teinju mladih za udruiivanjem, na Stampu, na Stiva koja u godinama studija na univervitetu dostiiu veci obim i raznovrsnost nego ikad ranije. Ne treba zaboraviti ni vecu nezavisnost studenta od porodifne sredine i mesta stanovanja: to je jedno od osnovnih obeleija univerziteta, smestenog u velikim gradskim centrima i veoma raznovrsnog u pogledu ufesnika i nastavnih planova. Poznato je, uostalom, da oba aspekta spadaju u vaspitnu funkciju univerzitetske atmosfere; koja se odlikuje pre svega svoj im socijalno-o~brazovnim aspektom. Iz ovlh analiza nije tesko izvuhi jedan od zajednifkih imenitelja u socioloskoj strukturi Skole. Naime, izmena programa, prilagodavanje njihovog sadriaja situacijama koje su samo prividnso nove, nema znafaja ako nije prop~aceno socioloskom reorganizacijom Bkole. Slufaj osnovne Skole je karakterisbifan, jer je odlukama iz ta Skola reformisana u pogledu nastavnih programa i loblika nastave, ali njeno socijaho prisustvo u zajednici ostalo je isto, ako nije i pogorsano. Sta znafi sve ovo? U prvom redu, znaei da se ne moie govoriti o drustvenoj reformli Skole ako se ne ume u obzir i odgovarajuca urbanistifko-arhitektonska organizacija, koja podrazumeva zajednifku i rnnogostruku funkcionalnost obrazovnih ustanova, tako da se u Skolsko-vaspitnim telima odraiava ekmomsko-kulturno uredenje o kome se mora voditi rafuna. Ne smatramo niposto da bi se na taj nafin Skola, a otuda i celo obrazovanje, instrumentalizovalo vise nego Sto je to dosada ufinjeno pod uticajem pedagoskih koncepcija koje, kao Sto smo videli, teie da dovedu obrazovanje u stalnu zavisnost od takozvanih mpstih intuicijax; naprotiv, nesumnjiva socijalno-vaspitna reforma pruia nam moguknost da konaeno shvatil-ruo Skolu kao hstituciju u sluibi slobode. (Ta pojava je vet eksperimentalno dokazana u uslovima industrijskog rada: o tome govori Elton Mayo, The Human Problem of an Industrial Civilization, izd. Macmillan, I1 izdanje, NewYork 1946, a zatim i Erich F~omm u Psicanalisi della societa contemporanea, Comunita, Milano 1964, str i dalje. U 6im delima obraduje se odnos izmedu pojedinca i njegove svesti o sopstvenom radncom poloiaju, iz Eega proistiee novo shvatanje slobode koje smo mi nasli u socijalno-vaspitnom procesu na kome se zasniva funkcija Skole.)

11 Ono Sto slllio rekli treba svakako razlikovati od pojedinih socioloskih interpretacija obrazovanja koje gledaju na Bkolu kao na izvor struenih kadrova za privredni razvoj drugtva. (0 tome vredi proeitati opslirni esej G.M. Bertina, Scuola e societa in Italia, Laterza, Bari 1964, gde su izneta misljenja pojedinih sociologa o pome- nutom tipu obrazovanja: me& njima su, na primer, P. Jaccard, Politique de l'emploi et da l'lducation, Paris 1957, i od istog autora Sociologie de l'lducation, Paris Mada Zakarova edukativno-soctoloska analiza stalno pokazuje teinju da turnam Skolu na zaista ))i'nstrumentalang naeiln, cma ipak nitkada ne dostiie neverovatnu asocijalno-vaspitnu neutralnost italijanskih pokugaja, medu kojima se mogu pomenuti izdanja itnstituta SVIMEZ, Mutamenti della struttura professionale..., Roma 1961, i Progresso economico e strutture formative). Mi svakako ne narneravamo da poreknemo ~~dmstveno-ekmm~skuc< korisnost ovakvih sociologkih istraiivanja, ali u isto vreme hteli bisrno da fitaoou pokaiemo da se o sociologiji u obrazovanju moie govoriti i u drugom smislu. Po misljenju pomenutih naufnika, bilo bi vise nego dovoljno ojaeati sadabnju funkcij~u vise gimnazije, $oja svojom nastavn'o-profesionalnom diferencijaaijom pruia optimalne uslove da se za odreden baoj godina dobije odreden broj srednjih kadrova, ili kvalifikovanih tehnieara i radnika koji bi bili poslusni potrosaei svega onoga Sto im ovakvo drustvo nudi. Jasno je da nismo na to mislili kad srno govorili o s,ocijalnoj reorganizaciji Skole. Najbliii primer u ovom lstraiivanju pmia nam univenitet. Vi,deli smo n jegovu vainoist u pripremi Eoveka za grilaienje osnovnim problemima iivota, a naroeito problemima slobodnog vremena, to jest funkcij~u socijalno-vaspitne atmosfere univerziteta. Ne tvrdirno, naravno, da i ~italijanskom univerzitetu nije potrebna efikasna strukhrna reforma, ali Ce se i u okviru reforme mlorati postovati i osnaiiti cma socijalno-vaspitna atrnosfera koja je, uprkos svim negativnim pojavama na italijanskom univerzitetu, d'o danas dala poaitivne rezultate. 1,s'pravnost ovalro formulisamog socijalno-vaspitnog shvatanja Skole potvrduje njeno priklju- Eenje pedagogkoj struji k'oja vei. najmanje jedan vek insistira na ssocijalnoj<c kategoriji vaspitanja. (V. Karl Marx, Fi1,ozofska dela iz mladosti (Opere filosofiche giovanili, izd. Rinascita, Roma 1950) a nanofito John Dewey, Scuole e societa 1967, Democrazia od Educazione 1950 i II mio credo pedagogic0 1954, izd. La Nuova Italia, Firenze. Poznato je lda i Marksavo i Djuievo delo potiee iz proslog veka i da su zbog tradicioralne ltu,ltr~rne jskljufivqsti tpk posledniih godina privukle painju italijanskih pedagoga.) Ali bitno je da smo analiaom procesa medusobnih uticaja precizirali ekonomsko-kulturnu

12 FRANK0 LUlWLXI dinamiku socijalno-vaspitnog procesa, bez fega bi se razgovor vodio u prazno, ponovao dovodefi pedagoiku primenu u zavisnost od Eitavog niza metafiziekih implikacija koje nemaju nikakve veze s tom dinamikom. Ovde treba skrenuti pahj'u na jos jeho pitanje. Ek,onomsko- -kulturna dinamika socijalno-vaspitnog procesa, umesto da se pokaie kao negativaa element Eovekove vlasti inad prirodom, kao Sto su se pla- Sili mogi pobornici humanistieke tradicije, u slvani je jedini naein da pojedinac zadrii kontrolu nad ekon,omsko-hulturnim procesima u in'dustrijskom drustvu kao Sto je nase. Nefem,o ponavljati ono Sto smo vec izneli o novom shvatanju slob,ode hoje proistiee iz nase analize, ali insistiramo na pozitivnim stranama tesnje saradnje izmedu misli i akcije, o Eemu govore revultati na;leg ispitivanja. (Pogledati ono Sto je o tom pitanju pisao L. Borchi, L'ideale educativo di John Dewey,.La Nuova Italia, Firenze 1955, str. 46. i dalje, gde on enalizira odn'ois izmedu misli i akcije kako u delu americkog mislioca tako i u delu B. KroEea. Veoma je zanimljiv Bmorghijev komentar 0 projekciji Djuievog odnosa u budufnost, Sto se kod KroEea ne nalazi.) Ova saradnja se izraiava na planu projekata, a takvi projekti ne mogu imati pravu vaspitnu funkciju ako se shvate kao ogranieeni u prostoru i vreunenu. Otuda tematika >,komunikacijecc na svim nivoima, polazefi od najmanjeg naselja pa do medunarodnog i svetskog nivoa. (Vidi prve rezultate istraiivanja o odnosu izmedu raznih vrsta drustvene komunikacije i odriavanja prednsuda, u knjizi L. Borghija, Scuola e ambiente. Laterza, Bari 1964, str U tom istraiivanju istaknuta je potreba da se identifikuju razlieiti nivoi ))d&tvene komunikacije(( da bd se utvrdio tafan stepen njihovog uticaja na predrasude, Eime se strukhra predrasude dovodi u vezu sa drustvenom strukturom, a ne sa psiho1,ogijom lienosti, kao Sto su dosada Einili neu6nici u ispitivanju predrasuda. Produienje ovih ispitivanja, koje se od pre nekoliko godina obavlja na PedagoSkom institutu u'niverziteta u Firenci, orijentise se jos izrazitije u navedenom pravcu, obefavajuti da ce otkriti zanimljive hose izmedu sociol'ogije i pedagogije u ovoj oblasti pedagogke prakse. Prelaz sa psiholosko-inti'mistihg vaspitanja na socioloski strukturirano vaspitanje, prema tome, neizbeian je, i naroeito bismo na tu finjenicu hteli da skrenemo painjlu nadleinih za planiranje i ostvarenje svih aktivnosti u slobodnom vremenu i za izgradnju Ijudshog sadriaja masome kulture.