КОЛУБАРА. Кадровско подмлађивање Колубаре

Transcript

1 ЈП ЕПС - ЛИСТ ПРИВРЕДНОГ ДРУШТВА ЗА ПРОИЗВОДЊУ, ПРЕРАДУ И ТРАНСПОРТ УГЉА РУДАРСКОГ БАСЕНА КОЛУБАРА Д.О.О. ЛАЗАРЕВАЦ КОЛУБАРА g Број 1116 g 31. март g Година LIV g Излази месечно Кадровско подмлађивање Колубаре g Прекопланска производња лигнита g Обука за стручњаке Зеленог пројекта g Археолошка истраживања на Тамнава-Западу

2 Оснивач Привредног друштва: ЈП Електропривреда Србије В. д. генералног директора: Александар Обрадовић Оснивач и издавач: Привредно друштво за производњу, прераду и транспорт угља Рударски басен Колубара д.о.о. Директор РБ Колубара : Милорад Грчић Руководилац Одељења за информисање и главни и одговорни уредник: Проф. др Милорад Ђоковић Технички уредник: Милош Павловић Фото-репортери: Александар Рашин, Милан Цвијетић Адреса Одељења за информисање и Редакције листа Колубара : Карађорђева 37, Лазаревац Тел: 011/ , , redakcija@rbkolubara.rs Насловна страна: Монтажни плац на Тамнава-Западном пољу (Снимио: Милан Цвијетић) Последња страна: Детаљ са Тамнава-Западног поља (Снимио: Милан Цвијетић) 31. март 2014, бр Тираж: примерака Први број изашао 24. септембра године Штампа: Службени гласник, Београд, Јована Ристића 1, Штампарија, Лазаревачки друм Агенција за привредне регистре Србије NV CIP Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 658(497.11) (085.3) Месечно: ISSN =Колубара (Лазаревац) COBISS.SR-ID

3 С А Д Р Ж А Ј Актуелно Сарадња са Аранђеловцем...4 Охрабрити креативне...5 Ископано 5,7 милиона тона лигнита...6 Десет милијарди евра у заштиту животне средине...7 Отварање новог копа уз подршку Владе Србије...8 Исправљена неправда...9 Нова светлост на крају тунела Почела обука за управљање квалитетом угља Блага зима успорила продају...14 Највећи приход у историји...15 ОГРАНЦИ Контрола потрошње горива Стандардно добри резултати...17 Одговорили високим стандардима струке Потенцијал индустријског туризма Саветовање Енергетика Дивље депоније у Колубари...23 Елмонт велики послови малог погона Повратак у прошлост Велики број заинтересованих за рекреацију издвојена предузећа Решавати будући статус предузећа КОЛУБАРА број 1116, 31. март Нова светлост на крају тунела Десет милијарди евра у заштиту животне средине 7 култура Улагање у будућност...34 Таи пут до самоспознаје...35 спорт Државни рекорд Живановића...36 Само Степојевчани без кикса...37 Компромисима до опстанка...38 Ломбардијска одличја...39 Контрола потрошње горива 16 ЈП ЕПС - ЛИСТ ПРИВРЕДНОГ ДРУШТВА ЗА ПРОИЗВОДЊУ, ПРЕРАДУ И ТРАНСПОРТ УГЉА РУДАРСКОГ БАСЕНА КОЛУБАРА Д.О.О. ЛАЗАРЕВАЦ КОЛУБАРА Број март Година LIV Излази зи месечно Кадровско подмлађивање Колубаре Прекопланска производња лигнита Обука за стручњаке Зеленог пројекта Археолошка истраживања на Тамнава-Западу Елмонт велики послови малог погона Повратак у прошлост 26-27

4 4 људи и догађаји Сарадња са Аранђеловцем Директор Рударског басена Колубара Милорад Грчић крајем фебруара био је у радној посети Аранђеловцу, где је на састанку са Бојаном Радовићем, председником општине, разговарао о дугорочној сарадњи водећег произвођача угља са овом локалном самоуправом. У РБ Колубара и издвојеним предузећима из система ЕПС-а у Лазаревцу запослено је око 750 радника са подручја аранђеловачке општине, што је предуслов више добре сарадње рударског басена и ове општине. На састанку се говорило о социјалном значају заснивања радног односа за један број Аранђеловчана, као и о техничкој подршци Колубаре у решавању проблема водоснабдевања у општини Аранђеловац. Милорад Грчић је нагласио да ће, сходно могућностима и објективним околностима, највеће привредно друштво у саставу ЕПС-а наставити да помаже аранђеловачку општину. Председник општине Бојан Радо вић изразио је задовољство што ће 64 Аранђеловча нина, који преко фирме Колубара-Услуге раде у процесу производње угља, постати радници Колубаре. М. К. Хуманост радника Радовић и Грчић Удвонедељној добровољној акцији Општинског Црвеног крста Лазаревца и Института за трансфузију крви Србије, организованој у РБ Колубара и Центру за културу, прикупљено је око 470 јединица крви. Акција добровољног давања крви спроведена је од 24. фебруара до 10. марта, на десет пунктова Колубаре, a завршена је у Центру за културу у Лазаревцу. Своју хуманост још једном су показали колубарски радници, који су се традиционално одазвали у великом броју. Прошле године прикупљено је јединица крви што општину Лазаревац чини првом од свих 17 београдских општина, а највећи допринос су дали запослени у РБ Колубара. М. П. Признање Сектора за ванредне ситуације Р ударски басен Колубара je добитник захвалнице за допринос у развоју и унапређењу цивилне заштите Сектора за ванредне ситуације Министарства унутрашњих послова Републике Србије. Предраг Марић, помоћник министра унутрашњих послова и начелник Сектора за ванредне ситуације, захвалницу за РБ Колубара уручио је Горану Перишићу, руководиоцу Кабинета директора, на свечаности која је поводом 1. марта, Дана цивилне заштите, организована у сали Управе за ванредне ситуације Београд. Поред Рударског басена Колубара, добитници захвалница су и Ивица Дачић, председник техничке Владе Србије и министар унутрашњих послова, Министарство одбране, Жандармерија, Хеликоптерска јединица, Црвени крст Србије, Градска општина Лазаревац, Јавно предузеће за комуналну привреду Лазаревац и неколико физичких лица. Колубара је прошле године сарађивала са Сектором за ванредне ситуације МУП-а Србије кроз уступање простора језера Очага код Лазаревца за извођење практичних вежби. М. К. Повећање енергетске ефикасности Уорганизацији Удружења индустрије, у Привредној комори Београда, 18. марта је одржан стручни скуп Ефекти ревитализације производних капацитета ТЕНТ-а. Дејан Поповић, државни секретар Министар ства енергетике, развоја и заштите животне средине, подсетивши на прошлогодишњу рекордну производњу ЕПС-а од 37,4 милијарди киловат-сати и ТЕНТ-овог удела у томе од 20 милијарди kwh, истакао је важност даљих планских инвестиционих ремоната ради одрживости постојећих енергетских капацитета, а посебно ТЕНТ-а. Завршним ревитализацијама на појединим блоковима подигнута је снага, а на другим и енергетска ефикасност, што је од круцијалног значаја рекао је Поповић и напоменуо да се много тога урадило у домену екологије, како на смањењу емисије чврстих честица, тако и емисије гасова, а започет је и пројекат одсумпоравања. Поповић је посебно нагласио да је неопходно ускладити инвестиционе активности у РБ Колубара и ТЕНТ-у: Доћи ћемо у ситуацију да ТЕНТ може да сагори више угља него што Колубара може да произведе. Зато је битно ускладити та два сегмента јер они су једна целина. О. Ш.

5 САТ ОТКУЦАВА 5 Охрабрити креативне КОЛУБАРА БРОЈ 1116 Када се помене Рударски басен Колубара прва асоцијација је везана за колубарски лигнит и његов значај за привреду и енергетику Србије. Гледано у ширем контексту такав приступ је поједностављен ако се не би имали у виду стручни потенцијали запослених који упориште имају у вишедеценијској рударској традицији и знању. Да би Колубара могла да одговори повећаним захтевима техничко-технолошког развоја, неопходно је да подстакне креативне кадрове да максимално искористе своја знања Непосредан повод за овај коментар је недавни разговор са једним рударским инжењером који је запослен у Колубари већ десет година, али још увек не зна путеве како да примени своје иновације мимо рутинског рада. У покушају одговора на његово питање одавно је познато да свака савремена компанија која претендује да буде регионални и европски лидер у производњи и пословању, у неизвесним тржишним условима, улаже огромна средства у образовање својих кадрова, и начине како да се знања практично примене у пракси. Више је него сигурно да РБ Колубара судећи по броју стручних образовања, домаћих и међународних саветовања води рачуна о усавршавању запослених, али се ти резултати недовољно рефлектују у производном процесу. Да би Колубара могла да одговори повећаним захтевима техничко-технолошког развоја, неопходно је да подстакне креативне и талентоване кадрове да максимално искористе своја знања у области иновација, патената и ауторских права. Треба имати у виду да у Колубари ради најмање хиљаду радника који због природе посла, од производње угља, израде рударске опреме, па до пројектовања и екологије, могу показати виши ниво креативности у односу на остале. Стручњаци с правом примећују да свака инвентивна активност на крају буде награђена употребном и комерцијалном вредношћу. Нажалост, у последњих двадесет година у РБ Колубара је угашена традиција иноваторства и награђивања људи који су имали идеје и сврсисходно трагање за рационалнијом производњом рударских машина. Осамдесетих година прошлог века остало је забележено да је на запа днонемачким багерима примењено око педесетак иновација које су се углавном односиле на техничка уна пређења и корисне предлоге. Имајући у виду наведене чињенице у правом моменту се појављу је, после три деценије паузе, Правилник о иновацијама и ауторским делима којим ће се регулисати од носи РБ Колубара као послода вца и запослених у области иновативног стваралаштва. Како је предвиђено овим актом, рад на иновацији Пише: др Милорад Ђоковић представља рад запослених средствима послодавца на стварању и примени нових идеја које ће се реализовати као проналасци и ауторска дела настала у радном односу. Применом иновација обезбедиће се унапређење постојећих и увођење нових производа, техничких и технолошких процеса, интегрисаних система менаџмента и облика организације рада, ради повећања добити. Када је реч о облицима инвентивне делатности, они се признају као проналазак, техничко унапређење, користан предлог и ауторско дело. РБ Колубара је дужна да проналаске из радног односа и ауторска права, заштити у складу са позитивним прописима, као и да трајно подстиче стваралачки однос радника према раду. Посебно је значајно да овај акт предвиђа, у зависности од врсте стваралаштва, новчану накнаду, али и признања која укључују повеље, почасна звања и упућивања на школовања и специјализације. Након усвајања Правилника о иновацијама и ауторским делима, уследиће читав спектар имплементације његових одредби, ангажовањем стручњака различитих специјалности у сарадњи са релевантним институцијама Републике Србије. С обзиром да ова област до сада није била регулисана у РБ Колубара забележено је више случајева крађе идентитета одређених симбола и знакова Колубаре, што као могућност наредних месеци треба спречити. У сваком случају, најзад ће скромни стручњак који нам се обратио за помоћ имати могућност да своју иновацију заштити и примени, дајући тиме допринос развоју Колубаре, али афирмишући и сопствену стручност.

6 6 ДВОМЕСЕЧНА ПРОИЗВОДЊА У РУДАРСКОМ БАСЕНУ КОЛУБАРА Ископано 5,7 милиона тона лигнита УРударском басену Колубара, према информацијама из Службе производње, за прва два месеца је ископано тона угља, што представља пребачај плана од око шест одсто. План угља пребачен за шест а откривке за око 22 одсто. У фебруару ископано преко 2,7 милиона тона лигнита и шест милиона кубика откривке Највише угља дао је коп Тамнава-Западно поље, тона, чиме је план пребачен за преко три одсто. Поље Д је, са произведених тоне лигнита, план пребацило за око 23 одсто. На Пољу Велики Црљени ископано је тона лигнита, што је за један одсто више од плана. Поље Б је дало тона угља или 74 одсто од планираних количина. На четири површинска копа Колубаре у фебруару је произведено тона угља, што je за око четири одсто више од биланса. Коп Тамнава-Западно поље је и у овом месецу остварио највећу производњу од тона угља, g Производња за 24 дана марта На четири површинска копа Рударског басена Колубара, према процени Службе производње, за првих 24 дана марта је ископано тона лигнита и кубика јаловине. План угља је пребачен за око један, а план откривке за око 21 одсто. На угљу су два копа пребацила планове, Поље Д за око 19 и Тамнава-Западно поље за око осам одсто. Сви копови остварили су прекопланске резултате у сегменту производње откривке. Попуњеност депонија ТЕ Никола Тесла 24. марта је била за 15 одсто већа од биланса, док је попуњеност депонија ТЕ Колубара А била за око девет, а ТЕ Морава за близу 186 одсто изнад плана. што је 94 одсто од плана. Поље Велики Црљени је, са ископаних тоном, план лигнита пребацило за преко 13 одсто. Поље Д је дајући тоне угља забележило највећи пребачај плана на угљу од око 32 одсто. На Пољу Б је произведено тоне лигнита или око 58 одсто од планираних количина. Рекордна дневна производња угља у РБ Колубара од тона остварена је 8. фебруара. Просечна дневна производња угља у фебруару је износила тона. Двомесечна производња откривке са прослојцима на површинским коповима РБ Колубара износила је кубика, што је за 22 одсто више од плана. Посматрано по коповима, Тамнава-Западно поље је остварила највећу производњу, кубика откривке и највећи пребачај плана од преко 31 одсто. На Пољу Д откопано је и одложено кубика откривке, чиме је план пребачен за око 13 одсто. Поље Б је, са ископаних кубика план откривке пребацило за око 16 одсто. На Пољу Велики Црљени производња откривке је престала половином маја прошле године, али је у прва два месеца ове године ископано кубика прослојака са угљених етажа. Фебруарска производња откривке у Колубари је износила кубика, што је за око 18 одсто више од плана. Коп Тамнава-Западно поље је дао највећу количину откривке, кубика и остварио највећи пребачај плана од око 29 одсто. На Пољу Д је произведено кубика чврсте масе или око 11 одсто више од планираних количина. На Пољу Б је откопано кубика откривке, што представља пребачај плана од око 12 одсто. Д. Вуковић

7 ОДРЖАН МЕЂУНАРОДНИ САЈАМ ЕКОЛОГИЈЕ ECO EXPO 7 Десет милијарди евра у заштиту животне средине Четврти Међународни сајам екологије ECO EXPO, у организацији Зелене еко планете и Привредне коморе Зелене Србије, а под покровитељством Министарства енергетике, развоја и заштите животне средине и Секретаријата за заштиту животне средине Градске управе Града Београда, одржан је у Београду 20. и 21. марта. Ова манифестација била је прилика да представници домаћих и страних компанија, међународних институција, али и развојних државних структура наше земље размене информације и мишљења о најактуелнијим темама из области енергетике и заштите животне средине. Директор РБ Колубара Милорад Грчић награђен Зеленим оскаром за успешно спровођење програма Зелени пројекат у хомогенизацији угља КОЛУБАРА БРОЈ 1116 Сајам је отворила проф. др Зорана Михајловић, министар енергетике, развоја и заштите животне средине, која је истакла да је Влада Србије изузетно посвећена питању екологије и опредељена да иде ка одрживом развоју и зеленој економији. Планирано је да, у наредних десет година, у ову област буде инвестирано око десет милијарди евра. Највише средстава биће издвојено за пројекте који се односе на управљање водама, решавање проблема отпадних вода, водоснабдевање, санирање индустријског загађења и индустријског отпада, од којих су многи већ спремни. Очекујем да ћемо кроз разна партнерства и пројекте са Европском унијом успети да обезбедимо потребна улагања и да ћемо кроз зелену економију покренути Србију и отворити нова радна места рекла је министар Михајловић поздрављајући окупљене. Она је објаснила да је циљ да крајем године наша земља отвори преговарачко поглавље са ЕУ за област заштите животне средине и додала: Сматрам да би, да бисмо могли да испунимо све захтеве међународних институција током преговора који нас очекују, Србија у оквиру нове Владе требало да има обједињено Министарство које би се бавило овим ресором, што до сада није био случај рекла је Михајловић поздрављајући окупљене и подсетила да је године донет сет закона за екологију који су усклађени са ЕУ, а да је пред новим парламентом још пет нових који регулишу ту област. Проф. др Зорана Михајловић отвара сајам екологије Поред представника Министарства енергетике, развоја и заштите животне средине, на овогодишњем Сајму, који је, према оцени стручњака, један од најпрестижнијих овог типа у региону, учествовали су и представници Агенције за енергетску ефикасност, Привредне коморе Београда, Секретаријата за заштиту животне средине града Београда, Светске банке, као и стручњаци Европске банке за обнову и развој (EBRD) и Немачке развојне банке (KfW). Приликом свечаног отварања манифестације, директору РБ Колубара Милораду Грчићу уручена је награда Зелени оскар (ECO EXPO статуа), за успешно спровођење програма Зелени пројекат у хомогенизацији угља у Рударском басену Колубара. Признање се додељује онима који су се током претходне године истакли својим радом и залагањем у области енергетике, управљања отпадом, зелене градње и заштите животне средине. Међу награђенима су и Бранко Ружић, министар за европске интеграције, председник Привредне коморе Србије Жељко С е р тић, заменик председника Делегације ЕУ у Србији Оскар Бендикт, председник Надзорног одбора ЕПС-а Аца Марковић, директор ТЕ КО Костолац Драган Јовановић, заменик директора ТЕНТ-а Милан Петковић и неколицина страних амбасадора у Ср бији. А. Павловић

8 8 МИНИСТАР проф. др ЗОРАНА МИХАЈЛОВИЋ ПОСЕТИЛА КАНЦЕЛАРИЈУ ЗА радљево Отварање новог копа уз подршку Владе Србије Министар енергетике, развоја и заштите животне средине проф. др Зорана Михајловић обишла је 4. марта Канцеларију за координацију послова везаних за отварање Површинског копа Радљево, која је дан раније званично почела са радом у Убу, и том приликом изјавила да пројекат покретања новог угљенокопа у оквиру Рударског басена Колубара има пуну подршку Владе Србије. Након радног састанка, коме су присуствовали директор РБ Колубара Милорад Грчић и председник општине Уб Дарко Глишић, министар Михајловић изразила је задовољство због чињенице да су кренули конкретни кораци у реализацији пројекта који има велики значај за будућност електропривреде Србије. Очекујемо да ће прве тоне угља са Радљева кренути године, што је један од предуслова одржавања производње у Колубари и стабилности нашег електроенергетског система. Прве количине угља кретаће се око два милиона тона годишње, с тим да ће се та количина повећати до 7,5 милиона тона лигнита. Вредност улагања неопходних за то износи између 140 и 200 милиона евра, што су подаци који довољно говоре о значају ове инвестиције рекла је Зорана Михајловић. Милорад Грчић, директор Рударског басена Колубара, истакао је да је почетак рада канцеларије на Убу симболички важан догађај за ово привредно друштво и додао: Покретање новог копа је вишегодишњи посао који захтева детаљно планирање и улагања која се мере стотинама милиона евра. Напредовање рударских машина мења изглед комплетних општина и сматрам да Уб има привилегију што се управо на његовој територији реализује један овако значајан пројекат. Очекујем да ћемо, заједничким напорима, успети да остваримо планове и, у року од неколико година, покренемо производњу лигнита на новом копу. Када је реч о конкретним пословима, према најавама директора Грчића, након усвајања Годишњег плана пословања Електропривреде Србије почеће процес експропријације, за чију реализацију је током издвојено око три милиона евра. Надам се да ћемо сва средства издвојена за ову намену успети да инвестирамо у предвиђеном року. Имамо спреман плански основ и очекујем да већ половином априла крену активности везане за исељавање, које је основни предуслов за улазак машина и покретање новог копа додао је директор Рударског басена Колубара. Председник општине УБ Дарко Глишић након радног састанка захвалио се Зорани Михајловић и Влади Србије на подршци и разумевању које су показали у протеклом периоду, када је реч о отварању Радљева. Желим да, у своје и име становника Уба, још једном изразим задовољство због тога што коначно почиње реализација овог комплексног пројекта, који има стратешки значај за читаву нашу земљу. Надам се да ће најављена улагања, која ће донети енергетску стабилност Србије у будућности, уједно бити и замајац ра звоја наше општине додао је Глишић. А. Павловић

9 ДИРЕКЦИЈа рб КОЛУБАРа 9 Исправљена неправда Деца радника Рударског басена Колубара, чији су родитељи изгубили живот на радном месту, потписали су уговоре о запослењу у Колубари. На тај начин решен је дуго одлагани проблем запошљавања петнаесторо младих људи, с обзиром да су неки од њих на посао чекали дуже од деценије. Директор РБ Колубара Милорад Грчић се захвалио на разумевању деци радника Колубаре који су изгубили живот доприносећи добробити компаније. Он се овом приликом критички осврнуо на неразумевање бивших руководстава, који овај проблем нису благовремено решили, и изразио уверење да се овакви пропусти убудуће неће дешавати. Потписивање уговора реализовано је у сарадњи са Синдикатом Колубара и Синдикатом радника ЕПС-а. Верујем да је значајно скренути пажњу на проблем деце погинулих радника, који је постојао од године. Запошљавањем ове групе од 15 људи, који су били први приоритет, решен је мали део проблема. Немогуће је отклонити последице трагедије која је задесила њихове породице, али на овај начин показујемо да бринемо о свим радницима и породицама чији чланови изгубе животе или претрпе последице радећи у Колубари рекао је Грчић. Председник Синдиката Колубара Миодраг Ранковић је изјавио да се потписивањем уговора ублажава трагедија ових људи, који постају део Колубаре као што су били њихови родитељи. Председник Синдиката радника ЕПС-а Милан Ђорђевић је подсетио да постоји велики број деце чији су родитељи умрли услед професионалних обољења или тешких услова рада. Он је похвалио руководство Колубаре које је препознало значај овог проблема и изразио уверење да ће он бити решен до краја. Решен дуго одлагани проблем запошљавања петнаесторо младих људи, с обзиром да су неки од њих на посао чекали дуже од деценије Да подсетимо, након јавног позива који је крајем прошле године упутио директор Грчић, први пут је сачињена евиденција о незапосленим члановима породица умрлих и настрадалих радника. У кабинет директора пријавило се 481 лице супружници или деца чији су преминули чланови најуже породице радили у Колубари или у неком од издвојених предузећа. Овим питањем бави се посебна комисија која, у договору с директором, одлучује који кандидати испуњавају утврђене услове да би добили посао у Колубари. З. Б. КОЛУБАРА БРОЈ 1116

10 10 Извеснија будућност за радника Нова светлост на крају т Удирекцији Колубаре средином марта, 69 запослених из прве групе од радника који су преко Колубара-Услуга били ангажовани у производном процесу РБ Колубара, потписали су нове уговоре о раду на неодређено време у Рударском басену Колубара, чиме је испуњено обећање дато од менаџмента привредног друштва и синдикалних челника. Директор Милорад Грчић осврћући се на претходни период пословања Колубаре, истакао је да је учињена неправда према тим радницима, а онда и самој држави. Наглашавајући да је неопходно да сви запослени буду равноправни у својим правима, Грчић је најавио да ће и остали запослени преко Услуга постати радници привредног друштва. Сматрам да је данашњи дан врло важан за Колубару и представља први корак у реализацији једног озбиљног посла, важног не само за општину Лазаревац, већ и за Уб, Лајковац, Обреновац, Аранђеловац и Љиг. Данас исправљамо вишегодишњу неправду према радницима који су вредним и преданим радом и максималним залагањем годинама, радећи у директној производњи, били ослонац сигурности испуњавања планова производње угља и откривке, а самим тим и стабилности одржавања електро-енергетског система Србије рекао је Грчић, напомињући да ће се тиме побољшати социјални статус запослених и кадровски оснажити привредно друштво. На овом пригодном скупу се обратио и председник Синдикалне организације Колубара Миодраг Ранковић, који је истакао допринос ових радника у Грчић се обраћа новим радницима процесу производње, нагласивши да су они будућност Колубаре. По речима Јованке Шијан, референта за кадрове из Сектора за правне, кадровске и опште послове Колубаре, већина тих младих људи радила је од године у привредном друштву по разним основама. Имали су пуно стрпљења да би коначно решили свој статус, да постану стални радници Колубаре и буду адекватно плаћени за свој рад. Говорећи о њиховом неравноправном положају у односу на друге раднике, она је нагласила: Радећи преко Омладинске задруге и привремено-повремених послова, они нису имали право на годишњи одмор и боловање. У погонима су обављали

11 11 унела најтеже послове. Били су у неким тренуцима револтирани, па чак и бесни, али су смогли стрпљења да иду даље. Онда је дошао прелазак у Колубара-Услуге где су засновали радни однос и бар мало поправили свој статус. Има ту електричара, бравара, руковалаца, возача, помоћних радника, хемичара. Људи без којих ланац производње не би функционисао. И ако смо им ми из кадровске службе понекад, притиснути роковима, можда деловали безосећајно, ипак смо са њима преживљавали њихове тешке тренутке. Ми им од срца желимо сву срећу и очекујемо да ће се и остатак њихових колега наћи у истом статусу. Ивица Марковић, по занимању електротехничар, запослен већ четири године преко Услуга, као и његове колеге, није крио огромно задовољство због новог уговора: Почео сам као помоћни радник у радионици за траке на Старој монтажи, у Погону Помоћне механизације. Сада радим на одржавању ЕШ -ева на Пољу Д. Након потписивања новог уговора, остајем на истом радном месту. Коначно дочекасмо! речи су којима нам се обратио Бојан Алексић Радио сам осам година у булдожерској радионици у погону Помоћне механизације. Новим уговором, распоређен сам на исто радно место, и заиста сам пресрећан. Радећи седам година у Услугама, Немања Столић је био ангажован на Пољу Д. Прве четири године провео је у припреми, а затим је добио решење помоћника багеристе, које ће задржати и након потписивања уговора са Колубаром. Слободан Недељковић и Немања Столић Захвалио бих се свима који су нам ово омогућили. Искрено се надам да оно што смо ми прошли, неке друге генерације неће морати да прођу поручио је Немања. Задовољство због потписивања уговора није крио ни Слободан Недељковић, запослен у Огранку Прерада : Радио сам у Центру за испитивање угља отпадних вода, а већ две године сам на месту аналитичара у лабораторији хемијске припреме воде. Слажем се са речима директора Грчића, јер је заиста овим чином исправљена вишегодишња неправда, пре свега према онима који су радили скоро деценију преко Услуга искрен је Недељковић. Новим уговором решено је егзистенцијално питање младих радника. Нама млађима, ово је и неки вид подршке за заснивање својих породица рекао је Драган Трујић, запослен у Помоћној механизацији на пословима одржавања на копу Тамнава. Процес потписивања уговора ће трајати по фазама све док свих радника не буду били примљени у различите делове привредног друштва. Р. Лазић Ј. Глибетић КОЛУБАРА БРОЈ 1116

12 12 реализација ЗЕЛЕНог пројекта у РБ КОЛУБАРА Почела обука за управљањ Уоквиру реализације пројекта Унапређење заштите животне средине у Рударском басену Колубара почела је обука за део пројекта Ц који се односи на проширење депоније и хомогенизацију угља, односно систем за контролу квалитета угља на тамнавским коповима. Опрема која ће бити испоручена РБ Колубара у оквиру пакета обухвата хардвер и софтвер за on-line анализу квалитета угља, on-line анализаторе, трачне ваге, магнетне одвијаче, дробилице, транспортере са траком, уређај за отпрашивање и машине за рад на самој депонији два риклејмера и одлагач. Суштина инжењерског посла у овом систему је да омогући планирање производње како за наредних 20 година, тако и за наредни дан на ком месту и којим капацитетом ће се откопавати лигнит, што су параметри који се одређују компјутерском симулацијом Да подсетимо, пројекат Унапређење заштите животне средине у Рударском басену Колубара састоји се из три дела. Пројекат А, набавку и монтажу БТО система за Поље Ц, финансира Европска банка за обнову и развој. Делове Б и Ц, набавку одлагача за коп Тамнава-Западно поље и система за управљање квалитетом угља, финансира Немачка развојна банка КfW. Укупна вредност пројекта је 172 милиона евра. Консултант за пројекат Ц, конзорцијум Mibrag и RWE, припремио је план обуке који предвиђа да се одржи 30 предавања, укупног трајања 122 дана. g Консултанти са немачких копова У складу са захтевом KfW банке која финансира овај део пројекта, обуку изводе консултанти Детлеф Трумер, задужен за квалитет угља у Mibragu и члан тима који је контролу квалитета увео на овај немачки коп, Никлас Ван Барген из Mibraga и Торалп Клем из рудника RWE. Значајан део предавања поверен је професорима Рударско-геолошког факултета из Београда Динку Кнежевићу, Божи Колоњи и Ранку Станковићу. Детаљ са предавања проф. Кнежевића Првом фазом обуке је био обухваћен менаџмент ЕПС-а и Колубаре, док у другој фази, која је у току, учествују специјалисти, као што су инжењери, технолози, геолози и лаборанти, директно укључени у процес реализације пројекта. У овој фази обуке бавимо се теоријским основама како се угаљ узоркује, како се параметри анализе одређују и читају и како се користе за on-line анализу. Следећи корак је моделирање лежишта, како би се дошло до рударског модела, на основу кога се планира рударска производња. Након тога следи практично формирање и коришћење депоније и примена софтвера за симулацију стања објашњава др Динко Кнежевић, професор Рударско-геолошког факултета и један од предавача. Суштина инжењерског посла у овом систему је да омогући планирање производње како за наредних 20 година, тако и за наредни дан на ком месту и којим капацитетом ће се откопавати лигнит, што су параметри који се одређују компјутерском симулацијом. Акценат предавања је на практичном разумевању и очитавању параметара квалитета угља.

13 13 е квалитетом угља Немачки модел хомогенизације примењен је и у Чешкој и Бугарској. Међутим, модел је потребно прилагодити сваком копу појединачно, али и појединим деловима истог копа. Према речима професора Кнежевића, колубарски лигнит нема повећан садржај сумпора и негативне особине везане за гвожђе, што је случај на немачким коповима. Главни проблем је како уједначити топлотну моћ, односно параметар доње топлотне ефикасности, ДТЕ. Стручњаци Колубаре који похађају предавања су искусни инжењери и геолози. Међу њима је и Небојша Симић, помоћник управника за квалитет угља у Тамнави. Он каже да интерактивна предавања, уз дискусију и размену искустава учесника и рад на примерима, омогућавају стицање знања која се могу применити и пре него што стигне сва потребна опрема. Запослени у производњи су, суочавајући се са свакодневним изазовима како обезбедити лигнит одговарајућег квалитета, схватили да је увођење једног оваквог система велика предност. Након отварања копа Тамнава-Западно поље и уласком копова са слабијим квалитетом и већом раслојеношћу угља, дошла је до изражаја потреба за управљањем квалитетом лигнита. На основу геолошких испитивања и нашег искуства успевамо да испоштујемо захтеве термоелектрана, али је неопходно да се квалитет још више уједначи и продужи век лежишта његовим бољим искоришћењем каже Симић. КОЛУБАРА БРОЈ 1116 У Србији се први пут изводи пројекат ове врсте, а примена нове технологије захтева познавање свих елемената система за контролу квалитета. Циљ обуке је да се стручњаци Колубаре оспособе да испуне захтеве термоелектрана у вези са квалитетом лигнита у будућем периоду, када се очекују неповољни геолошки услови експлоатације каже др Дарко Даничић, менаџер дела пројекта који финансира KfW банка. Први део обуке ће трајати до 10. јуна, а наставак се очекује у септембру, када ће обуком бити укључени багеристи и запослени у производњи. Планом обуке обухваћен је велики број тема, као што су контрола квалитета угља, узорковање и геолошко моделирање, припрема и анализа узорака, пројектовање, управљање базама података и оптимизација копа. Широк спектар тема и анализа студија случаја омогућиће упознавање са искуствима немачких рудника Mibrag и RWE, као највећих произвођача угља у Европи. Њихова искуства помоћи ће да се избегну почетне грешке са којима су се суочили немачки копови и да се компликован систем уведе у рутину. g Уштеда милион тона лигнита Термоелектране оптимално раде за вредност ДТЕ од КЈ/кг. Лигнит чија је ДТЕ испод ове вредности је неупотребљив, односно његова употреба кошта, с обзиром да овај проблем електране практично решавају тако што у котао доливају мазут. Према прорачунима, применом система хомогенизације, биће могуће употребити милион тона лигнита који нема велику топлотну моћ. Тендер за набавку опреме за хомогенизацију би требао бити објављен у мају. С обзиром на процедру KfW банке, очекује се да реализација пројекта траје 27 месеци, а да постројење почне са радом најкасније за три године. Систем води рационалном коришћењу угља као необновљивог природног ресурса, сигурном снабдевању електрана лигнитом уједначеног квалитета и смањењу емисија штетних гасова. З. Бадњевић

14 14 Погодности у куповини угља за индустрију и широку потрошњу Блага зима успорила продају Изузетно блага зима, непотрошене залихе огрева, као и општи пад куповне моћи, знатно су утицали на тражњу и продају угља у Комерцијалном сектору РБ Колубара. До појаве застоја у продаји сушеног угља, дошло је још у децембру, тако да је било и извесне редукције, односно смањења рада капацитета Сушаре сходно могућностима пласмана, што је било неопходно како би се избегло плаћање превеликих лежарина за ЖТП вагоне. У Служби продаје Сектора за комерцијалне послове, надају се да ће кренути продаја угља јер су предузете мере од којих се очекују резултати. Ускоро ће започети упис и отпрема угља запосленима у РБ Колубара и другим потрошачима а наилази и период када се угаљ купује више. О томе како решавају актуелне проблеме, Иван Ивановић, руководилац Службе продаје је рекао: У првом тромесечју нисмо задовољни динамиком продаје сировог и сушеног угља у малопродаји и великопродаји, јер су блага зима и непотрошене залихе угља, као и беспарица, утицали да је овај период био мирнији, а продаја успоренија. Очекујемо да ће до повећања пласмана доћи већ крајем марта активирањем и потписивањем уговора са различитим организацијама, удружењима и синдикатама која су у току и активирањем трговинских предузећа путем јавног огласа који ће бити објављен крајем марта. Направили смо и један пословни потез тиме што смо огласили продају сушеног угља за март и април месец Утовар угља под одређеним повлашћеним условима, уз попуст од пет одсто, уз гарантовање испорука одређених количина угља у току сезоне за оне потрошаче који током ова два месеца буду преузели веће количине сушеног угља. Примена више стимулативних мера ради повећања продаје лигнита за огрев ускоро ће дати прве пословне резултате Овај оглас прво је објављен на веб-сајту, а затим је послато и око 200 мејлова потенцијалним купцима, тако да већ има доброг одзива. Сушара је због смањења потражње за угљем радила са пола капацитета а то ће омогућити њен нормалан рад и остваривање плана производње и продаје. Већом испоруком угља избећи ће се плаћање лежарине ЖТП-у која се јавља због стајања утоварених вагона. Тренутно се форсира отпрема угља индустрији. У шећерани Суноко, која годишње добија око тона сушеног угља, имају разумевања за настале проблеме и сада узимају угаљ иако тренутно немају потребу за њим. Један део угља узимају и трговци који га чувају на стовариштима, али не превелике количине, јер је тражња смањена. Иако се индустријски потрошачи снабдевају угљем у континуитету током целе године, Ивановић указује на још два проблема. Први, се односи на смањење активних предузећа која узимају угаљ, а други, на немогућност наплате дуговања по основу испорученог угља. У тој групи се налазе Прва искра - Барич, Крушик - Ваљево, Милан Благојевић - Лучани, Градска топлана - Крушевац, ИГМ - Ћелије. Они имају озбиљне проблеме са измиривањем обавеза и ту се изналазе неки модели да се не прекине сарадња а да се добије одређено покриће у виду гаранција да ће тај дуг бити и наплаћен. За продају угља трговинама постоји уобичајени јавни оглас који ће бити објављен крајем марта и на тај начин биће пласирано око 50 одсто количина угља намењеног трговини, док ће друга половина бити реализована путем појединачних уговора. Ове године путем јавног тендера биће продато по тона сушеног и сировог угља што је доста више него прошле године, када је јавним оглашавањем продато тона сушеног и тона сировог лигнита за огрев. Годишњим програмом пословања РБ Колубара за ову годину планирана је продаја тона сировог и тона сушеног угља. У односу на прошлу годину када је реч о сировом угљу план је већи за око тона. М. Радосављевић

15 ПОСЛОВАЊЕ ЕПС-а У ПРЕТХОДНОЈ ГОДИНИ 15 Највећи приход у историји Претходна година је била најбоља пословна година ЕПС-а у претходних седам година, показала је анализа пословања у години. Према речима в. д. директoра ЕПС-а Александра Обрадовића, када је ступио на дужност у септембру године, ЕПС је дуговао 10 милијарди динара за ремонте, у новчаним токовима је недостајало 40 милијарди динара а очекивани губитак на крају године је био 33 милијарде динара. Ново пословодство је, увођењем кризних мера, уместо планираних 22 милијарде динара губитка у години остварило добит око 19,2 милијарди динара. Приход од продаје електричне енергије је био 200 милијарди динара, што је највећи приход у историји ЕПС-а рекао је Обрадовић. КОЛУБАРА БРОЈ 1116 Приход од продаје електричне енергије је био 200 милијарди динара, што је највећи приход у историји ЕПС-а У години ЕПС је произвео рекордних 37,4 милијарди KWh електричне енергије што је за 2,9 милијарди KWh више него у години. На слободном тржишту продато је 3,3 милијарди KWh, што је рекордан резултат, уз остварен приход од 141,7 милиона евра. Већим комерцијалним пласманом електричне енергије остварен је приход од 12,2 милијарди динара. Остварен је и већи приход од купаца који су од 1. јануара године прешли у категорију квалификованих купаца, у износу од 4,5 милијарди динара. Приход од продаје струје произведене из обновљивих извора процењује се на милијарду динара. Када је реч о либерализацији тржишта електричне енергије, највећи број купаца је остао веран ЕПС-у g Већа производња струје и угља ЕПС је друга компанија у Србији по износу добити у години, одмах иза НИС-а. Побољшање финансијског резултата последица је повећања прихода од продаје електричне енергије за око 31,7 милијарди динара и смањења трошкова за око 9,4 милиона динара. Приходи од продаје електричне енергије су већи за 19 процената, што је постигнуто повећањем производње струје за девет процената и производње угља за пет процената. Александар Обрадовић задржано је 97 одсто тржишта на високом напону. Након отварања тржишта на средњем напону, потписани су уговори за 70 одсто тржишта, док је 25 процената покривено резервним снабдевањем. Према предлогу Закона о енергетици, домаћинства ће од 1. јула стећи право да бирају снабдевача електричном енергијом. Обрадовић је изразио уверење да ће ЕПС постићи велики успех и на овом пољу. Влада Србије је дала сагласност на одлуку о оснивању ПД ЕПС Трговање у Словенији, што ће омогућити да се тргује електричном енергијом без посредника. Цена за јавно снабдевање у Србији је нижа у односу на цене у окружењу за 1,5 до 2,5 пута, а у односу на ЕУ 2,5 до четири пута. Обрадовић је рекао да је започето спровођење по лазних основа за реорганизацију ЕПС-а, које је усвојила Влада Србије још у новембру године и које подразумевају прелазак у акционарско друштво и корпоративизацију ЕПС-а. То значи да ће се на нивоу ЕПС-а обезбедити јединствен систем управљања у области финансија, правне службе, информационих технологија, људских ресурса, јавних набавки и односа са јавношћу. Про цењене уштеде требале би достићи 36 милиона евра годишње, односно евра дневно рекао је Обрадовић. Привредна друштва организована су према својим управљачким актима који не препознају ЕПС као целину, већ као збир независних привредних субјеката. Нови статут ЕПС-а ступио је на снагу 4. марта и у складу са статутом припремљене су измене оснивачких аката привредних друштава. Следећи корак је усвајање измена од стране Надзорног одбора ЕПС-а, а затим на њих сагласност даје Владе Србије. З. Бадњевић

16 16 ОТВОРЕНА АУТОМАТСКА БЕНЗИНСКА СТАНИЦА У ТАМНАВИ Контрола потрошње горива Директор Рударског басена Колубара Милорад Грчић отворио је 14. марта прву модернизовану бензинску станицу у Тамнави, у присуству менаџмента Колубаре и представника Градске општине Лазаревац. Том приликом Грчић је истакао да је градњом овог објекта постигнута максимална контрола потрошње горива, као и да је смањена могућност злоупотреба. 2.) Директор Милорад Грчић отворио модерну бензинску пумпу у Тамнави По технологији и начину контроле потрошње горива једна од најсавременијих у Србији Отварање ове аутоматске бензинске станице, која је на најмодернијем европском нивоу, обезбедиће максималну контролу путем дупле евиденције. До краја или почетком године, очекујемо завршетак радова на аутоматској бензинској станици у Барошевцу. Без обзира што су наши напори током годину и по дана дали високо ефективне резултате, све планирано спровешћемо до краја истакао је Грчић. Прво сипање горива на новој бензинској станици Модернизована бензинска станица намењена је снабдевању горивом рударско-грађевинске механизације и возила Ауто-гараже Тамнава која је у саставу Помоћне механизације, као и свих путничких возила на тамнавским коповима. Као прва бензинска станица овог типа у РБ Колубара, према речима управника Помоћне механизације Мирослава Чантрака омогућиће бржи и ефикаснији рад и максималну контролу потрошње горива. Отварање бензинске пумпе утолико је значајније имајући у виду да је она која је до сада била у раду застарела у сваком погледу, од уређаја, безбедности до противпожарне заштите. Управо због застарелости, НИС је отказао баждарење аутомата за сипање горива на старој пумпи нагласио је Чантрак. Нова пумпа је опремљена аутоматизованим софтвером који је заступљен на познатим европским бензинским станицама, а у Србији у неким већим компанијама као и у ТЕ-КО Костолац. Принцип рада је веома једноставан јер пумпу покреће овлашћено лице са својом шифром. Идентификацијом возача и возила омогућује се точење одређене врсте деривата. Након идентификације, систем врши обраду података који се анализирају, тако да се у сваком моменту знају подаци о корисницима и стању горива. Софтвер омогућава праћење свих улазних и излазних параметара везаних за допрему и издавање деривата и приказује у сваком моменту стање преко читача (сонде) горива у резервоарима. Дакле, управо сонда бележи сваку промену. Приступ подацима је подељен на више надзорних нивоа који им могу приступити у сваком моменту објашњава Чантрак принцип рада модернизоване бензинске станице. Изградња нове пумпе је трајала пет година и она у свом саставу садржи три резервоара за евро-дизел, један од 100 и два по 30 тона, два резервоара за БМБ (безоловни моторни бензин) од 10 и 20 тона као и један резервоар за ТНГ (течни нафтни гас) капацитета од 30 тона са дуплекс аутоматима. Из цистерне запремине 100 тона врши се пуњење ауто цистерни које на терену издају гориво рударско-грађевинској механизацији. Планирана је изградња пумпе истог типа на новој локацији, где су предвиђене радионице и управа Помоћне механизације у Барошевцу. Динамика изградње пумпе управо зависи од радова на том пројекту, као и од динамике напредовања површинског копа Поља Д. Д. Весковић

17 КОП ТАМНАВА-ЗАПАДНО ПОЉЕ ОКОСНИЦА ПРОИЗВОДЊЕ УГЉА 17 Стандардно добри резултати УКолубарском басену у последњих неколико година носилац произ водње је површински коп Тамнава-Западно поље. Добре производне резултате овај угљенокоп, што већ постаје стандард, остварио је и у прва два месеца ове године. Планови на системима за производњу откривке пребацивани су и до 30 одсто што је, по речима Горана Томића, техничког директора, од изузетне важности: У прва два месеца постигнути учинци на откривци и угљу изнад планираних. Почетком марта почело превођење 293 производна радника ангажованих преко Услуга на овом копу у Колубару Велики план производње угља у овој години може се остварити само изузетно добрим радом БТО система који би требало да открију потребне количине лигнита. Производња на угљеним системима у фебруару је била неколико процената испод плана. Према речима Томића, због повољних временских услова ове зиме, ТЕ Никола Тесла је имала мању потрошњу. План динамике одвоза угља је испуњен, али је oн био мало испод планова производње угља на копу. У фебруару је било планирано да према ТЕ Никола Тесла у Обреновцу дневно одлази 37 возова, што су запослени Тамнава-Западног поља и испунили. Сезона интензивног рада на свим системима на откривци и угљу трајаће до маја, до када ће бити у редовном технолошком режиму, а тада ће почети инвестициона оправка на угљеним системима. Осим редовног рада, на копу се баве отварањем нивелета за позицију треће угљене линије која би требало да почне са радом када са монтажног плаца изађе нови роторни багер. У току је потписивање уговора о раду на неодређе но време са Колубаром радника који су у производњи радили преко Услуга. На Тамнава-Западном пољу у производном процесу ангажовано је 293 радника који ће добити Колубарине уговоре и своја места у систематизацији. Пословођа на Првом БТО систему Драган Симић објаснио је да прелазак радника у Колубару не мења њихове обавезе, али им омогућује нека права, а њему већи надзор над овим радницима. Сада може да их казни и да их награди, што није био случај. Према речима Томића, током фебруара почела је обука и стручно оспособљавање надзорно-техничког особља и радника који ће радити на систему за управљање квалитетом и хомогенизацију угља. Набавком одлагача и опреме за управљање квалитетом у оквиру зеленог кредита биће олакшан рад и много веће искоришћење лежишта угља. Убрзани су радови на ретензији три (вештачко језеро) и привременој брани како би се омогућило уклањање ретензије два да би Први БТО систем наставио са несметаним радом. Овај систем је у првој половини марта копао зону регионалног пута кроз Мали Борак који је измештен на другу локацију. М. Димитријевић КОЛУБАРА БРОЈ 1116

18 18 ЛАБОРАТОРИЈА ЗА ИСПИТИВАЊЕ УГЉА ТАМНАВА ПРАТИ САВРЕМЕНА ДОСТИГНУЋА НАУКЕ Одговорили високим стандард Зорица Поповић Колубарски лигнит, на путу до великих и малих потрошача, пролази неколико различитих фаза. Једна од најважнијих фаза, поступак испитивања калоричне вредности угља, врши се у лабораторијама у Центру за испитивање угља и отпадних вода у Преради у Вреоцима и у Лабораторији за контролу квалитета угља и воде Тамнава у погону Дробилана на површинском копу Тамнава. На основу добијених вредности одређују се критеријуми за даљи пласман овог производа од виталне важности за целокупну привреду. Крајем марта завршено је оцењивање за обнову акредитације Лабораторије Тамнава која ће бити валидна у наредне четири године. Поступак оцењивања који је трајао шест месеци спровео је експертски тим Института Винча, Технолошког и Фармацеутског факултета. Прву акредитацију наша лабораторија добила је године. Био је то велики корак јер смо још увек радили застарелом опремом. То је разлог због чега смо прво прошли проверу пепела, а након неког времена и проверу угља и воде. Убрзо, набавком нове опреме, повећао се број метода, самим тим и узорака за анализу. Тако данас у оквиру поступка хомо генизације угља радимо анализу 40 узорака. Обнову акредитације смо дочекали сасвим спремно и веома смо задовољни коначним оценама истиче Зорица Поповић, технички руководилац лабораторије, која је 33 године радног стажа посветила подстицању ра звоја овог технолошког правца у оквиру Колубарског басена. Лабораторије за испитивање угља у РБ Колубара су прве акредитоване лабораторије за испитивање угља у нашој земљи. Лиценцу о акредитацији издаје Акредитационо тело Србије (ATS), национално тело основано од стране Републике Србије, чије је пословање регулисано Законом о акредитацији. Добијањем сертификата о акредитацији лабораторија је у сваком тренутку у стању да своје клијенте увери да су резултати испитивања извршени на компетентан начин. Акредитација лабораторије је најбољи начин за одређивање стручности лабораторије којом се утврђује њена тржишна позиција и омогућава међународно признање техничке компетентности. Лабораторија за контролу квалитета угља и воде Тамнава покренула је прва истраживања године. Скромно опремљена била је смештена на простору данашње дирекције копа Западно поље. Две године касније, 1983, пресељена је у објекат који се налази у оквиру погона Дробилане. Лабораторија Тамнава се од првих дана рада разликовала од лабораторије у Преради по много већем броју анализа које су свакодневно вршене услед знатно већег броја узорака који су испитивани. То је последица нехомогеног тла на простору тамнавских копова, а таква пракса остала је и до данас када се, у просеку, дневно испитује око 40 узорака тла по анализи. Анализе се раде и до 15 пута дневно, тачније, на сваке две железничке композиције лигнита који се дистрибуира пут ТЕНТ-а, што, у просеку износи тона. Битна разлика у раду две Колубарине лабораторије је и број запослених радника. Поред Зорице Поповић, која у шали за себе каже да је последњих година све више организатор посла, папиролог и руководилац него инжењер у струци, ту је још само један инжењер технологије Александра Петровић. Десет хемијских техничара организовано је у сменском раду и они су задужени за контролу угља, док је један техничар у првој смени ангажован у контроли квалитета воде. Узорци се анализирају три пута: за потребе АТС-а, за потребе ТЕНТ-а и за тзв. суперску анализу, а основна својства лигнита чији се параметри бележе, чувају и упоређују ради крајњег обрачуна и наплате, јесу проценат влажности, пепела и калорична вредност. Три пута месечно извештаји три поменуте анализе шаљу се у Промет где се обрачунава тржишна вредност укупно испоручене количине лигнита за потребе термоелектране у Обреновцу, а као крајњи критеријум за наплату узима се доња калорична вредност лигнита. Поменута испитивања спадају у ред редовних испитивања. У лабораторији се раде и серије повремених (годишњих) геолошких анализа са простора g Компетентност лабораторије Критеријуми на основу којих АТС врши оцењивање заснива се на међународним стандардима SRPS ISO/IEC и SRPS ISO у складу са којима се оцењују сви други фактори значајни за техничку компетентност лабораторије.

19 ИЗ СЕКТОРА ЗА ИМС 19 има струке Циљеви за КОЛУБАРА БРОЈ 1116 тамнавских копова. То је стандардна процедура која помаже даље напредовање копа јер се узорци узимају на два или три километра испред линије ширења копа, а на дубини од око 120 метара. На овај начин тачно се одређује састав земљишта на које ће рударске машине наићи у даљем поступку експлоатације. Лабораторија за контролу квалитета угља и воде Тамнава је пре десетак година модернизовала рад увођењем најсавременије америчке компјутерске технологије LECO према којој су и утврђени светски стандарди из области лабораторијских истраживања. То је добрим делом омогућило да се овај мали истраживачки центар нађе у друштву најпрестижнијих светских лабораторијских кућа. Лабораторија за узорковање угља Неколико година за редом учествовали смо у истраживањима које су организовале велике лабораторије из Финске и Немачке у сарадњи са IPTA и DCC, водећим европским истраживачким центрима. Еталонирани су узорци угља из руских угљенокопа. У конкуренцији од 45 лабораторија из читаве Европе остварили смо изузетне резултате и ушли у круг најеминентнијих светских имена из области геолошких лабораторијских истраживања. Позвани смо да ове године учествујемо у азијским истраживањима APLAC T090. Организатор пројекта је Тајван истиче Зорица Поповић и додаје да ће запослени у овој малој научно-истраживачкој станици бити и даље усмерени на освајање врхунских достигнућа из области геолошког еталонирања. Основна смерница за рад малобројне екипе која се, стручношћу и марљивим радом својих запослених, може носити са најзвучнијим светским именима из области геолошких лабораторијских истраживања, јесте жеља да се Рударски басен Колубара афирмише и у областима мимо рударства и енергетике, а добра основа за нове пројекте је чињеница да од свих предузећа у саставу Електропривреде Србије само Колубара има акредитоване лабораторије за контролу квалитета угља и воде. М. Микић УДирекцији Рударског басена Колубара средином фебруара одржан је састанак представника Сектора за Интегрисани менаџмент систем са руководиоцима огранака и организационих целина на којем су анализиране све активности током прошле године. Након завршетка интерних и екстерних провера, које су се обављале у више наврата, сваки руководилац контролисане целине био је дужан да предузме мере за отклањање уочених неусаглашености према захтевима стандарда ISO 9001, ISO и OHSAS по којима наше привредно друштво послује. Корективне мере реализоване су са непуних 47 процената, што је према оцени стручњака за ИМС, незадовољавајући резултат. Како смо сазнали од Дејана Зекића, руководиоца Сектора за ИМС, на истом састанку усвојени су и циљеви за ову годину. У складу са усвојеним планом пословања Рударски басен Колубара тежиће остварењу циљева у областима квалитета, заштите животне средине, безбедности и здравља на раду и заштите од пожара. Одреднице су засноване на већ започетим и на новим активностима. Најважнији задаци су обезбеђење погонске спремности производних капацитета преко успешно изведених ремоната, текућег одржавања машина и опреме и смањења непланираних застоја техничких система. Основни приоритет је остварење производње угља и јаловине утврђене електроенергетским билансом Републике Србије, поуздано снабдевање угљем, првенствено термоелектрана. Неопходно је и извршење инвестиционих програма и развојних циљева, посебно плана инвестиција ради континуиране производње угља, технолошке паре, топлотне енергије и производа и услуга из металске делатности. Циљеви су и унапређење планирања на основу месечног праћења реализације планова и извештавања ради доношења адекватних пословних одлука да би се остварила контрола финансијских токова. До краја ове године потребно је ускладити базе података за преосталих 50 одсто запослених у Колубари и радника Метала са базом података ЕПС-а. Реализацијом плана инвестиција потребно је подићи ниво заштите од пожара, а предузимањем превентивних мера неопходно је смањити укупан број повреда на раду за пет процената. Израдом техничке документације за реконструкцију електрофилтера и изградњом складишта отпада радиће се на смањењу штетних утицаја Прераде на животну средину. Циљ је и спровођење мера биолошке рекултивације деградираног земљишта, спречавање ерозије и побољшање визуелних карактеристика пејзажа. У наредном периоду у РБ Колубара биће предузете и активности за увођење стандарда ISO 50001: 2011, који подразумева систем управљања енергијом. Д. Матић

20 20 РБ КОЛУБАРА УПОРЕДО СА ОСНОВНОМ ДЕЛАТНОШЋУ, разматра могућност развоја И У ДР Потенцијал индустријско Колубарски угљени басен, чија укупна површина експлоатационог поља износи преко 600 квадратних километара, највећи је басен на Балкану. Ова чињеница, осим што резултира производњом 30 милиона тона лигнита годишње, представља и значајан туристички потенцијал, који би, уз развој детаљне стратегије, могао у будућности да донесе бројне, како економске, тако и културне добити друштвеној заједници у оквиру које највећи привредни систем Србије функционише. О индустријском туризму и реализацији активности Рударског басена Колубара на том плану било је много речи јесенас, у оквиру културне манифестације Дани европске баштине, чи ја је тема била Индустријско наслеђе заштита и ревитализација. Тада је, у лазаревачкој Модерној галерији, одржана изложба фотографија која је илустровала историју рударења на простору ове и околних општина стару скоро 120 година. Претходних деценија међу стручњацима све више се говори о индустријском наслеђу као специфичној врсти културног наслеђа, чије очување и развој могу имати велики значај за општи напредак друштвене заједнице. Као резултат нових тенденција, у протеклом периоду велики број затворених индустријских постројења широм Европе успешно је ревитализован тако што је у архитектонском смислу адаптиран, обогаћен новим садржајима и пренамењен за нове функције и употребу. Многи фабрички комплекси широм света претворени су у музеје који, сведочећи о времену и начину живота у неком тренутку индустријског развоја, постају више него профитабилни туристички центри. У случају Рударског басена Колубара, иако површинска експлоатација лигнита оставља бројне последице и у економском и социјалном смислу, најуочљивији су трагови на географском простору на коме се она деценијама обавља. Читава брда, реке, шуме, али и насеља нестају испред неумољивих багера, који за собом остављају специфичан пејзаж који су многи посетиоци описали као фасцинантан призор који одаје утисак да сте накратко посетили површину Месеца. С обзиром да се Колубара, уз своју основну делатност, као друштвено-одговорна компанија бави и многим пратећим активностима којима помаже развој локалне заједнице, стручњаци запослени у овој фирми протеклих година спроводили су озбиљна истраживања о интересовањима туриста који посете Лазаревац и околину. Утврђено је да је поглед на површинске копове и моћне рударске машине које врше експлоатацију други по реду најупечатљивији утисак који понесу из овог краја, одмах иза посете Храму светог Димитрија у чијој Спомен-костурници су похрањене кости учесника у Првом светском рату и која је већ општепозната туристичка одредница. У неколико радова објављених на ову тему истакнуто је да би за посетиоце Колубаре, у туристичком смислу, могли да буду занимљиви, са једне стране, процес непосредне производње (производни капацитети, значај Рударског басена за електроенергетски систем Србије), а са друге, индустријско наслеђе у које спадају застарели објекти и машине које су превазиђене технолошким развојем. Мр Слађана Недељковић Ђокић, самостални референт за културу РБ Колубара која се бави овом тематиком каже да су, за оне који живе у Лазаревцу и околини, величина копова и рад рударских машина позната и уобичајена ствар, али да је за туристе, који Пејзаж који остаје иза рударских машина оставља утисак на посетиоце

21 УГИМ ОБЛАСТИМА г туризма КАДРОВСКЕ ПРОМЕНЕ У ГРАЂЕВИНАРУ Заједно у решавање проблема 21 КОЛУБАРА БРОЈ 1116 са тим нису имали прилике да се сусретну, у питању права атракција и незабораван доживљај. Ту, на лицу места, посматрајући призор за који су многи рекли да оставља утисак да сте накратко посетили површину Месеца, посетиоци у потпуности могу да схвате значај импресивних података са којима се по први пут сусрећу о броју тона угља који се ископа сваке године, проценту у коме тај угаљ учествује у укупној производњи струје у Србији, висини и тежини машина којима људи управљају. Док стојите на видиковцу одакле се цео коп види као на длану, најбоље можете да разумете шта значи јести хлеб са седам кора, зими и лети, дању и ноћу, да би се дошло до црног злата. Одушевљење свих који су имали прилику да посете копове уверава ме да Колубара, а самим тим и Лазаревац и околина, могу да постану веома атрактивна туристичка дестинација, што би значајно допринело укупном развоју локалне заједнице рекла је Недељковић Ђокић. За посетиоце би, у контексту очувања природне средине, које је једна од глобално најважнијих тема протеклих деценија, могли да буду занимљиви и резултати процеса рекултивизације обнављање шума и осталих природних екосистема нарушених површинском експлоатацијом лигнита. Незаобилазна је и прича о великом хидро-техничком подухвату измештању тока реке Колубаре у ново корито, које је било неопходно због напредовања копова. Такође, значајно је и да се у индустријском кругу Колубариног огранка Прерада у Вреоцима налази парна локомотива Дековил, која је ретки примерак и привлачи велику пажњу љубитеља ових машина. На колубарским коповима редовно се спроводе и заштитна археолошка истраживања. Мирјана Благојевић, археолог Републичког завода за заштиту споменика културе, под чијим надзором се она врше, дала је препоруку за формирање нове археолошке поставке и подржала иницијативу за отварање Музеја рударства у коме би била изложена обимна грађа која је откривена током деценија ископавања угља на овим просторима. Стручњаци се слажу да је неоспорно да потенцијала у овој области има више него довољно и да је потребно направити добру стратегију развоја индустријског туризма и турузма уопште, као афирмативне и профитабилне делатности. Не недостају нам ни стручњаци, потребна је само још добра воља и темељно сагледавање значаја индустријског и комплетног културног наслеђа Лазаревца и околине да би се начинили бар први кораци у реализацији посла који би побољшао пословање Рударског басена Колубара, али и омогућио напредовање комплетне локалне заједнице. А. Павловић На путу опоравка Скупштина предузећа Колубара-Грађевинар именовала је 14. марта Маријану Марковић, мастер менаџера машинског инжењерства за директора. Једногласну одлуку скупштине подржали су синдикат КГЛ-а, представници менаџмента и синдиката Рударског басена Колубара и Бојан Стевић, заменик председника Градске општине Лазаревац. Милорад Грчић, директор РБ Колубара изразио је наду да ће Колубара-Грађевинар залагањем свих релевантних фактора поново засијати старим сјајем и добити место, које овој фирми са дугогодишњом традицијом припада, у оквиру Електропривреде Србије. Маријана Марковић је истакла да КГЛ може да послује као најбоља грађевинска фирма не само у Лазаревцу, већ и у целом региону и нагласила да очекује подршку од сарадника и запослених за увођење реда и дисциплине у рад овог предузећа. Већ првог радног дана директорка Колубара- Грађевинара почела је са решавањем нагомиланих проблема, одржавши радни састанак са представницима менаџмента и синдиката Колубаре ИГМ, некадашње Кречане из Ћелија. Овом састанку присуствовао је Милорад Грчић, директор РБ Колубара са сарадницима и Горан Миловановић, заменик председника Општине Лајковац. Том приликом је анализиран преглед преосталих обавеза Колубара ИГМ по плану реорганизације и утврђен редослед активности за коначно решавање припајања овог предузећа Колубара-Грађевинару. Д. Матић

22 22 СТРУЧНи скуп на златибору Саветовање Енергетика 2014 Тридесето јубиларно међународно саветовање Енергетика 2014., у организацији Савеза енергетичара Србије, свечано је отворено 26. марта на Златибору. На тродневном скупу, међу више од 800 учесника, били су и представници Рударског басена Колубара, ЈП ЕПС и других привре дних друштава, државних институција и енергетских компанија из Србије и иностранства. Председник Организационо-програмског одбора саветовања Милун Бабић истако је важност енергетског сектора за развој целокупне привреде Србије: Енергетика је данас кључни чинилац политичког, економског и друштвеног развоја савременог света. Верујемо да ће и ово интернационално саветовање, својим научним резултатима остварити значајан и позитиван утицај на даљи развој науке и енергетског сектора. У својој уводној речи Миливоје Николић, помоћник директора РБ Колубара за производно-техничке послове, истакао је успешне производне резултате и најавио најважнија будућа инвестициона улагања у Колубари. Припреме за отварање нових површинских копова, од којих се стратешки издваја коп Радљево, приоритетне су активности у области инвестиција. Само у овај коп уложићемо 700 милиона евра. Поред Радљева, у току су припреме и за отварање Поља Е и Поља Г. Ова три копа, у наредним деценијама, чиниће окосницу развоја Колубаре и бити ослонац сигурности електроенергетског система Србије нагласио је Николић. Стратешко планирање развоја енергетике и енергетске политике, савремене технологије у коришћењу угља, нафте и гаса у производњи топлотне и електричне енергије, само су неке од тема о којима је било говора на научном и стручном делу саветовања. (Извештај дајемо у следећем броју листа) Р. К. СЕКЦИЈА НЕФРОЛОШКИХ СЕСТАРА СРБИЈЕ У ЛАЗАРЕВЦУ Уз искуство и нова сазнања Цвета Бучевац на отварању скупа Уорганизацији Специјалне болнице за ендемску нефропатију у свечаној сали лазаревачког Дома здравља Др Ђорђе Ковачевић, 21. марта одржан је стручни скуп секције Удружења нефролошких сестара и техничара Србије. Прогресија ендемске нефропатије и Примена нуклеарне медицине у дијагнози нефролошких болести теме су предавања која су овог пута заинтересовала здравствене раднике из многобројних српских медицинских установа за хемодијализу и лечење болести бубрега. Како смо сазнали од Цвете Бучевац, председнице овог удружења и главне сестре Специјалне болнице за ендемску нефропатију у Лазаревцу, у наредних годину дана седиште секције биће у нашем граду. Циљ оваквих скупова пре свега је размена искустава и едукација медицинских сестара и техничара који раде са пацијентима на хемодијализи. Ово прво, струковно удружење основано је године у Скопљу. Ондашње југословенско, било је претеча данашњем српском удружењу које окупља чланова. Оснивач је Школе дијализе, где медицинске сестре и техничари добијају стручне и практичне информације за негу и помоћ болесницима који болују од бубрежних болести. Д. Матић

23 НЕСАВЕСНИ ПОЈЕДИНЦИ УГРОЖАВАЈУ ЖИВОТНУ СРЕДИНУ 23 Дивље депоније у Колубари Не само што је, због природе посла који обавља (пуне истине ради и технологије коју користи) Колубара у рангу великих загађивача животне средине, већ је суочена и са додатним притиском на животно окружење о коме мора да брине, а који није проузроковала. Наиме, буквално као печурке после кише, на земљишту у власништву привредног друштва никле су бројне дивље депоније комуналног отпада, које величином и својим садржајем представљају немали фактор деградације земљишта, угрожавања биљног и животињског света, и, што је посебно алармантно, здравља људи. До сада евидентирано преко 50 локација са комуналним отпадом на ободима и унутар површинских копова До половине марта Сектор за заштиту и унапређење животне средине РБ Колубара је евидентирао преко 50 дивљих депонија, а очекују да ће њихов број, када заврше обилазак терена, бити још већи. На депонијама има свега и свачега, од разног кућног отпада, аутомобилских делова, грађевинског шута, па до угинулих домаћих животиња. Ово је толика безобзирност појединаца, да сам заиста згрожен оним што сам видео. Једноставно, не разумем како ти људи не схватају да тиме што чине, пре свега, угрожавају себе и своју децу, да тај отпад загађује земљиште и подземне водотокове, а тиме и бунаре из којих се снабдевају питком водом каже мр Милорад Стојановић, руководилац Службе за отпад и опасне материје РБ Колубара. Да читава ствар буде још гора, додаје, дивље депоније затварају како прилазне путеве шумама на рекултивисаним површинама, тако и противпожарне путеве унутар шумских комплекса, чиме се доводи у питање ефикасност евентуалних интервенција у случају пожара. Као први корак у циљу разрешења проблема све те гомиле ђубрета, којих има и по ободима и унутар површинских копова, су фотографисане, а прецизне координате локација су унете у Географски информациони систем (ГИС) Колубаре. Иако је уклањање дивљих депонија означено као стални задатак у надлежности директора површинских копова и што ће активности по том питању бити интензивиране, с обзиром на досадашња искуства све је очигледније да проблем безобзирног понашања појединаца, којима је најлакше да свој отпад некажњено лагерују на Колубарином земљишту, неће моћи, тек тако, да буде решен. Неопходно је, сматрају у Служби, да се укључи и Јавно предузеће за комуналну привреду Лазаревац, у чијој надлежности је збрињавање комуналног чврстог отпада на општинској депонији у Медошевцу. Такође, нејасно је и зашто одговорни у месним заједницама не реагују, да се, на пример, обезбеде и велики контејнери (запремине три до пет метара кубних), који би се, у договору са комуналним предузећем, у одређеним временским интервалима празнили. Или да се, барем, одреди место за одлагање отпада, да се подлога бетонира и локација на други начин обезбеди, да се што мање угрожавају животна средина и здравље људи. Колубара ће и у овоме пружити пуну помоћ, у возилима и људству, као што је то и до сада чинила, не тражећи никакву надокнаду, али се морају ангажовати и комунално предузеће, месне заједнице и општина. Ако смо сви друштвено одговорни, онда сви треба то и да практично покажемо сматра Стојановић. КОЛУБАРА БРОЈ 1116 Једна од дивљих депонија на земљишту Колубаре У супротном, шта преостаје Колубари? Да појача надзор на терену већим ангажовањем службе обезбеђења и да сама подноси пријаве комуналној инспекцији против неодговорних појединаца, кажу у Служби, уз опаску да се међу баченим стварима на дивљим депонијама, уз мало труда, сигурно може наћи довољно ситница које би указале на власника отпада. Да се не понови случај од прошле године са површинског копа Тамнава-Западно поље. Председник једне месне заједнице прича Стојановић позвао је комуналну инспекцију, јер дивља депонија на копу угрожава становнике. Али, када смо на лицу места предочили да отпад није из Колубаре, он је пред инспектором признао да је депонију направио његов мештанин, рекавши и да зна о коме се ради. Али, остао је упоран у захтеву да ми, о свом трошку, уклонимо отпад, што смо и урадили. Такве ствари су, у најмању руку, чист безобразлук, који се убудуће неће толерисати каже за наш лист руководи лац Службе за отпад и опасне материје РБ Колубара. С. Младеновић

24 24 Рударски басен КОЛУБАРА НЕ ПРОИЗВОДИ САМО УГАЉ Елмонт велики послови м Од малог електромонтерског предузећа, које је у тренутку отварања, пре четири и по деценије, запошљавало свега осам радника, лајковачки Елмонт постао је погон у оквиру Колубара- Метала, где се данас производи преко двадесет разних артикала, од носача високонапонских каблова до израде антенских стубова и далековода. Елмонт је основан године као електромонтерско предузеће да би због велике кризе која га је задесила средином осамдесетих, био припојен Комбинату Колубара. Пре девет година, када је Метал изашао из система ЕПС-а, Елмонт је постао један од седам профитних центара овог издвојеног предузећа. Та неуспела пословна авантура, завршена је крајем прошле године када је Метал поново припојен РБ Колубара. Сада је Елмонт поново погон који ће се пре свега бавити одржавањем електроенергетских и телекомуникационих објеката и траса. Обавеза овог погона је да организује 24-часовно одржавање опреме у Колубари, свих 365 дана у години. Мајстори Елмонта имају обавезу да највише за сат стигну на место квара. То је веома захтеван посао имајући у виду да је под нашом надлежношћу преко 100 километара далеководних, нисконапонских и оптичких каблова, али и сва електроенергетска и телекомуникациона опрема коју смо до сада уградили у Колубари објашњава директор Елмонта Горан Савић. Он ипак тврди да производни потенцијали овог погона нису ни близу искоришћени и да су се они показали у пуном капацитету у време док је Колуба ра- Метал пословао као самостално предузеће из двоје но из система ЕПС-а. За тих осам година силом прилика у Елмонту је развијен и мали металски погон за производњу разних артикала канделабера, струјних ормара, контејнера за електроопрему, антенских стубова, далековода... g Запослено само 212 радника У Елмонту тренутно ради 212 радника док је још 13 запослено посредством задруге. Отприлике половина њих је електро, а друга половина машинске струке. Свега десет запослених поседује високу стручну спрему, а однос оних који раде у производњи и режији најоптималнији је у читавој Колубари. До сада је кроз овај погон прошло преко радника. Горан Савић Због пословних веза успостављених седамдесетих и осамдесетих година прошлог века Елмонт је од па до поновног спајања Колубаре и Метала био једини профитабилни центар овог издвојеног предузећа који је пословао без губитака. У ситуацији када је због штедње Колубара отказала многе уносне послове с Металом били смо принуђени да с нашим производима изађемо на тржиште. Тада се заправо у правом светлу показао сав наш производни потенцијал. Велики послови су урађени за електродистрибуције у Краљеву и Ваљеву, за Електроисток, за један број рудника који је радио у систему ЕПС-а, али и за београдску пошту објашњава развојне могућности директор Елмонта. Данас би, према његовим речима, било потпуно погрешно посматрати Елмонт искључиво као погон

25 25 алог погона за одржавање. Уз минимална улагања овај део Метала би могаo да доноси знатно већу зараду и много значајније уштеде него што је то сада био случај. Да су кадрови у Елмонту способни да овладају и најкомпикованијим технолошким решењима Савић наводи пример производње пегли за вулканизацију трака. Ови уређаји неопходни приликом настављања транспортних гумених трака годинамa уназад успешно се производе у погонима Елмонта. Пегле имају потпуно исти учинак као оне из увоза, јефтиније су 40 одсто, па чак им је и век трајања знатно дужи. Производни потенцијали Елмонта у Лајковцу нису у потпуности искоришћени, а да овај колектив има неслућене могућности показују бројни нови производи из електроопреме намењени тржишту широм Србије КОЛУБАРА БРОЈ 1116 Међутим, пегле произведене у Немачкој дупло су лакше, а због посебних силиконских грејача могуће је контролисати њихово хлађење па је читав процес, посебно лети, много краћи, чак за неколико сати. Уз мала улагања сигурно је могуће побољшати технолошка решења која би омогућила да наше пегле имају још бољи учинак сигуран је Савић. У Елмонту се са успехом производе и 35 киловолтни стубови за далеководе, али би уз одговарајућа улагања и стручни надзор било могуће производити и 110 киловолтне стубове. Потпуно је овладано и технологијом постављања оптичких каблова и те би послове било могуће обављати у свим деловима ЕПС-а који данас те услуге плаћају фирмама са стране. Још године постојала је идеја да Елмонт у сарадњи с фабриком Руди Чајевац започне производњу електричних бројила за даљинско очи тавање, али се од ње касније одустало. Србији ће у наредних неколико година бити потребно преко милион ових уређаја, а у лајковачком погону Метала могло би годишње да се произведе сигурно неколико десетина хиљада бројила, што би донело значајну зараду и нова радна места. Потребно је уложити највише евра за набавку линије за савијање лима, вучну кочиону машину за равлачење оптичких каблова и изградњу радионице за склапање великих електроконтејнера. Потпуним опремањем погона у Лајковцу уложени новац би се вратио у веома кратком року, па би зато зарада и уштеде биле огромне тврди Савић. Д. Ђорђевић Из фото-архива

26 26 АРХЕОЛОШКА ИСТРАЖИВАЊА НА ПОДРУЧЈУ ТАМНАВА-ЗАПАДНОг ПОЉа Повратак у прошлост Крајем године Рударски басен Колубара уговорио је да Републички завод за заштиту споменика културе обави заштитна археолошка ископавања и истраживања на подручју Површинског копа Тамнава-За падно поље. Археолошки радови на евидентираном локалитету који је угрожен рударским активностима обављају се сукцесивно од године на основу годишњих уговора. До сада истражени локалитети показују да су на простору Колубаре доминантна праисторијских насеља. У плану истраживања за ову годину у атару села Мали Борак Локалитет Јаричиште 4 налази се на потесу Јаричиште (локалитети Јаричиште 1, 2, 3 истраживања извршена г.) у атару села Мали Борак, изнад ретензије II која је још у функцији површинског копа Тамнава-Западно поље. Потес захвата блага узвишења (речна тераса) изнад река Колубаре и Кладнице, као и над коритом некадашњег Дубоког потока према селу Скобаљ. Објашњавајући послове који се обављају Мирјана Благојевић, археолог-саветник Републичког завода за заштиту споменика културе Београд, рекла је: Површинском проспекцијом извршеном године, на простору који се налази северно од акумулационог језера у Малом Борку, по површини су прикупљени фрагменти керамичких посуда који се хронолошки могу сврстати у период праисторије и средњег века. Упоредо са извођењем археолошких ископавања у години извршена су сондажна истраживања на основу којих је утврђено да се највероватније ради о остацима вишеслојног насеља. Тада су отворене четири сонде од којих је једна дала позитивне резултате, односно на дубини од 60 центиметара уочен је компактан културни слој са остацима запечене земље, керамике, кремених и камених алатки. Посебно се издвајају налази кремених алатки од опсидијана (вулканско стакло) мањих димензија што представља ретке налазе у региону. Динамиком рударских радова локалитет је био директно угрожен те је програмом Републичког завода за заштиту споменика културе предвиђено да се истраживања морају обавити до краја прошле године. Како су радови усаглашени уговором са инвеститором, у децембру 2013, археолошка ископавања су започета у фебруару године и трајала су месец дана. На овим радовима учествовало је четири дипломирана археолога и три апсолвента, а физичке радове су изводили радници Колубаре. Иако су површине предвиђене за истраживања биле делимично уништене изградњом алтернативног пута и постављањем трафостанице, археолошким ископавањима регистровани су остаци мањег насеља које хронолошки припада 5-4. веку п. н. е. (старије гвоздено доба, позни Халштат). Археолошке целине представљају углавном јаме које су имале карактер стамбеног објекта или отпадне јаме док су оне мањих димензија и плиће имале функцију силоса. Остаци већег насеља из овог периода пронађени су на локалитету Горње поље (Вреоци) на простору где се изводе инвестициони радови на измештању корита реке Колубаре (ископавања обављена 2011/2012. г.) Према речима Мирјане Благојевић, на основу истраживања ради се о насељу старијег гвозденог доба које припада типу равничарског насеља и било је сезонског карактера. Подигнуто је близу реке, на заравњеном платоу што је омогућавало прегледност и бољу комуникацију са суседним областима, као и повољне услове за трговину и размену производа. Залеђе је било богато шумом, пашњацима и обрадивим површинама. Организација насеља овог типа је била условљавана честим поплавама услед изливања реке. Првобитни објекти су били укопани или полуукопани, а повлачењем у залеђе, на плоднију земљу, градили су надземне обје кте за становање, а вероватно и за чување стоке. Распоред и тип објеката не указују на то да је било просторног груписања објеката. Могуће да су поједини објекти из обе грађевинске фазе коришћени истовремено. Нажалост, река је својим вишемиленијумским током вероватно однела део насеља. Упоредо са извођењем археолошких ископавања, део екипе је

27 27 Археолошки локалитет у Малом Борку КОЛУБАРА БРОЈ 1116 извршио прелиминарна ре ко гносцирања (површинску про спекцију околног терена) на фронту напредовања површинског копа Тамнава-Западно поље. На парцелама које се налазе на простору између ретензија регистроване су зоне са археолошки садржајем што указује да се ради о археолошким локалитетима. У наредном периоду године ови локалитети ће бити уништени рударском и другим радовима. У циљу наставка добре сарадње на заштити културног наслеђа неопходно је на време планирати и извршити истраживања и њихови заштиту. Локалитет је именован као Јаричиште 5 и обухваћен је планом истраживањима у овој години. Анализа положаја до сада истражених локалитета показује да је на простору Колубаре доминантан положај праисторијских насеља на другој високој тераси реке Колубаре и притока, те да су позиције насеља биране са комбинацијом економских и комуникацијских ра злога. Сва велика насеља у доњем току Колубаре, Тамнаве и Уба, као и у Посавини имају предиспозиције за земљорадњу. У залеђима насеља простирале су се шуме које нуде обиље других ресурса (дрво, плодови, дивљач). Овакав положај омугућава разноврсне облике економије у окружењу самог насеља, пречника два и по до пет километара. Откриће материјалне прераде првобитних металурга (локалитет Масинске њиве, Мали Борак, истраживања ) указало је на њихов сложен популациони састав. У овој производњи учествовали су припадници енеолитских култура (бакарно доба) из централног и западног Балкана, средњег Подунавља и источног Приалпског простора. Таква међупопулациона сарадња остварена у првој половини IV миленијума п. н. е, представља потпуну новини у културној историји овог периода. Вредност овог открића је утолико већа што представља прво могуће решење g Публикација Колубара 6 У Републичком заводу за заштиту споменика културе представљени су текстови аутора о резултатима археолошких истраживања у периоду од до године на локалитетима( Црквине баре и Камаљ у селу Скобаљу, Црквине у селу Мали Борак, Језеро и Ливаде у селу Каленић) који су били угрожени експлоатацијом површинских копова Тамнава-Источно поље и Тамнава-Западно поље. Нови број публикације Колубара 6 изашао је из штампе почетком године, а средства за припрему и штампање обезбедио је РБ Колубара. реконструкције технологије примарне металургије и рударства, засноване на документованим резултатима ископавања. Према речима наше саговорнице, досадашњи резултати археолошких истраживања (локалитети: Црквине, Јаричиште 1, 2, 3, Масинске њиве, Горње поље, г.) на подручју површинског копа Тамнава-Западно поље у селу Мали Борак, потврђују континуитет насeљавања током праисторије. Дефинисано је по стојање више хоризоната насе љавања остаци јама и стамбених објеката из периода старијег неолита (старчевачка култура VI миленијум п. н. е.), млађи неолит (винчанска култура V миленијум п. н. е.), бакарно доба (IV миленијум п. н. е.), бронзано и гвоздено доба (III-I миленијум п. н. е.). Према издатим условима и сагласностима за пројекте који се тичу инвестиционих радова за потребе РБ Колубара (измештање река Колубаре, Пештана; измештање магистралног пута; индустријска зона Барошевац; изградња ретензија; позајмишта, депоније и други радови) обавеза инвеститора је да се сви радови на време пријаве извођачу Републичком за воду за заштиту споменика културе и обезбеди стални археолошки надзор. Уколико се приликом извођења земљаних и других радова наиђе на археолошке налазе, извођач радова, односно инвеститор је у обавези да обезбеди налазиште и налазе и о томе одмах обавести територијално надлежни завод за заштиту споменика културе. Т. Крупниковић

28 28 Сектор за спортско-рекреативне активности Велики број заинтересова Обука непливача Услободном времену рекреацијa постаје све значајнији чинилац очувања здравља и очува ња и подизања моторичких и функционалних способности и психоемоционалне стабилности са временог човека. У склопу РБ Колубара налази се и Спортскорекреативни центар са великим могућностима за рекреацију радника. Свакодневно кроз овај објекат прође преко хиљаду корисника, од тога око три стотине радника привредног друштва. Значајно је напоменути да ова могућност постоји већ двадесетак година и да је максимално искоришћена. На располагању запосленима су: теретана, трим-кабинет, сала за мале спортове, атлетски стадион, затворени базен са парним купатилом и сауном. Фитнес за раднице је веома атрактиван, као и аква-бик, који је и најпосећенији. За раднике је најзанимљивија сала за мале спортове (кошарка, мали фудбал, одбојка) и теретана која је доступна преко целог дана. Рекреацију, у ширем смислу те речи, не би требало схватити само као врсту разоноде, већ као потребу у функцији превентиве за очување здравља. Помоћу физичке активности у виду рекреације могу се убрзати и олакшати процеси адаптације човека на савремене услове живота и рада, чиме се знатно смањујe прерано нарушавање физичког и психичког здравља људи рекао је један од најстаријих рекреатора у Спортском центру Радован Ђорђевић. Дневно преко хиљаду корисника, од чега око три стотине радника Колубаре. Најпосећенији термини на затвореном базену Према речима Слободана Ивовића, рекреатора у СРЦ Колубара, сви радници, корисници термина, веома су задовољни услугама и стручним радом запослених. Одзив радника је неупоредиво већи када се ради о организованом коришћењу спортских објеката у групама према утврђеном програму, о чијој се реализацији брину стручни кадрови, него када су радници препуштени сами себи да их користе индивидуално без програма и утврђеног садржаја. Ивовић истиче да већи број жена, радница РБ Колубара, већ годинама долазе на рекреацију у трим-кабинет и са собом доводе и нове колегинице. Новина која је уведена од ове године је јогалатес, програм са елементима јоге, пилатеса и стречинга. Овај програм држимо у преподневним часовима понедељком, средом и петком, а намењен је рад

29 29 них за рекреацију ним женама, које на свом радном месту дуго стоје или седе и осећају бол у леђима. Базира се на снази cora (стомак и леђа), истезању целог тела. Погодан је за жене које су слободне у преподневним часовима и траје од тридесет до четрдесет минута објашњава Ивана Матић, рекреатoр СРЦ Колубара. Такође су велике гужве и на затвореном базену, па су кориснице тражиле и да се повећа број термина. Податак из прошле године говори да је долазило и по жена у једној групи. Међутим, веома је тешко све организовати, јер СРЦ Колубара има обавезе и за децу ометену у развоју, за грађанство, као и за обуку непливача. Теретана је место за мушкарце, тако бар кажу, али, како сазнајемо, веома велики број радница упра жњава и овај вид рекреације, где у сваком тренутку могу добити прави савет од стручних лица. С обзиром да рекреација на латинском значи поновно стварање, обнављање, може се закључити да све већи број радника и радница Колубаре схвата значај овакве врсте коришћења свог слободног времена. Т. Крупниковић g Обука непливача Према речима директорке СРЦ Колубара Раде Радивојевић, понедељком, средом и петком од 18,30 до 19,30 часова обуку непливача држе рекреатори Сектора за спортскорекреативне активности, што до сада није била пракса. Такође, за наше најмлађе суботом се организују игре на води у склопу породичног термина. Што се тиче грађанства и радника, који радним данима не могу да користе благодети затвореног базена, обезбеђен је термин суботом од 19,00 до 20,30 часова, који је за веома кратко време постао веома актуелан. Међународни женски рукометни турнир млађих категорија Добри домаћини КОЛУБАРА БРОЈ 1116 Женски рукометни клуб Колубара другу годину заредом организовао је Жарка куп Лазаревац 2014, од 22 до 23. марта у Спортско-рекреативном центру Колубара. Ово је други међународни турнир млађих категорија за девојчице годишта и млађе, који окупља 14 клубова из готово свих република старе Југославије. Турнир је отворила репрезентативка бивше Југославије и учесница два Светска првенства професор Љубица Букуров, која је младим рукометашицама говорила о трновитом путу до звезда и духу прошлости. Своју подршку и помоћ у организацији пружили су представници рукометних савеза Србије и Београда, као и Заједнице судија и тренера РСС. Ревијалну утакмицу одиграле су ветеранке рукомета са простора бивше СФРЈ, које су биле и гости овог Купа. У конкуренцији годишта прво место заузеле су девојчице РК Врхника из Словеније, друго ЖРК Кнежпољка Република Српска и треће РК СКБГ Београд. Рукометни клуб Нови Београд освојио је прво место у селекцији годишта, РК Врхника из Словеније пласирао се на другу позицију и РК Требјеса из Црне Горе нашао се на трећем месту. ЖРК Колубара освојио је осмо место у обе селекције. СРЦ Колубара се поново показао као добар домаћин и организатор међународних турнира, угостивши 300 девојчица из целог региона, госте и званичне представнике из Црне Горе, Словеније и Хрватске. Т. К.

30 30 На основу члана 26. Правилника о давању у закуп пословног простора и гаража број од године, Решења о формирању Комисија за давање у закуп гаража број од године и Одлуке о давању у закуп гаража број од године донетих од стране директора РБ Колубара д. о. о. Лазаревац, Комисија расписује Јавни оглас За издавање гаража РБ Колубара д. о. о. Лазаревац у закуп на одређено време на период од 5 година путем прикупљања писаних понуда и то:

31 Почетна цена месечне закупине по квадратном метру износи 214 динара (у цену урачунат порез на додату вредност). 3. Поступак издавања гаража спровешће се прикупљањем писаних понуда. 4. Период издавања 5 година. 5. Учесници у поступку прикупљања писаних понуда дужни су да уз понуду доставе: - доказ овласништву стана, односно другом основу коришћења, - пријаву пребивалишта и - доказ о власништву моторног возила. 6. Учесници могу истовремено поднети понуде за више гаража појединачно, стим што се након окончања поступка мора определити за једну гаражу за коју ће закључити уговор о закупу. 7. Давање гаража у закуп спровешће се вредновањем (бодавањем) следећи критеријума: - локације становања учесника - лица која станују у згради у којој се налази гаража бодова, - лица која станују у суседној стамбеној згради бодова, - лица која станују на удаљености до 1km од гараже бодова, - лица која станују преко 1km од гараже у месту где се гаража налази бодова. - висине понуђене закупнине. Висина понуђене закупнине вреднује се следећим бројем бодова: - за понуђени износ закупнине до 10% виши од почетног бодова, - за понуђени износ преко 10% до 30% више од почетног бодова, - за понуђени износ преко 30% до 50% више од почетног бодова, - за понуђени износ преко 50% до 100% више од почетног бодова, - за понуђени износ преко 100% од почетног бодова. Висина понуђене закупнине не може бити мања од почетне закупнине. КОЛУБАРА БРОЈ За све гараже у току је поступак отказивања закупа досадашњим закупцима, и отказни рок тече. 9. Уговор о закупу гараже са учесником огласа који оствари право на закуп гараже закључиће се и исти ће производити дејство од дана увођења закупца у посед гараже од стране РБ Колубара као закуподавца. 10. Понуде треба доставити у затвореној коверти, у року од 10 дана од дана објављивања огласа, преко поште на адресу РБ Колубара д. о. о. Лазаревац, (Служба за имовинско правне послове), за Комисију за давање у закуп гаража улица Карађорђева број 38, са назнаком: ПОНУДА ЗА ГАРАЖУ У ОГЛАСУ ОЗНАЧЕНУ РЕДНИМ БРОЈЕМ -НЕ ОТВАРАЈ- адресом лица које подноси понуду. 11. Неблаговремене и непотпуне понуде неће се узимати у разматрање. 12. Сви учесници огласа биће обавештени писаним путем о исходу огласа. 13. Након доношења Одлуке директора РБ Колубара д. о. о. Лазаревац о давању у закуп гаража, закључује се уговор о закупу на период од 5 година. Учесник са којим се закључи уговор о закупу гараже плаћа ће закупнину у висини месечне закупнине назначене у његовој понуди. Закупнина се плаћа месечно, до 15. у месецу за претходни месец. КОМИСИЈА ЗА ДАВАЊЕ У ЗАКУП ГАРАЖА

32 Решавати буд 32 Колубара-Услуге на путу пословне стабилно Драган Јевтић Предузеће Колубара-Услуге минулу годину завршило је са позитивним финансијским резултатом. О томе какву будућност имају Услуге, јер се све чешће поставља питање даљег функционисања и будућег статуса овог предузећа, разговарали смо са директором Драганом Јевтићем. У каквој ће се финансијској позицији наћи Колубара-Услуге након преласка радника у Колубару? Познато је да су Услуге за ангажовање својих радника у производњи на коповима Колубаре добијале одређене финансијске приходе, као део обавезе уговорене приликом издвајања. Нове финансије нам зависе од расписивања новог тендера Колубаре. Да нагласим да смо и ову годину завршили са позитивним пословним резултатом од преко три милиона динара, а успели смо да платимо сменски рад по тужбама радника. До окончања тендера, потписан је анекс уговора са Колубаром, како бисмо могли да наставимо посао. Како ће се то одразити на број запослених у Услугама, пре свега на административне раднике? Тачно је да ће одређени број административних радника бити неупослен што је условљено одласком радника у Колубару. Међутим, морамо наћи решење како да их упослимо. Једна од опција је да се понуди кућним саветима одржавање и чишћење стамбених зграда, а касније и самостално одржавање водоводних и електро-инсталација у зградама, јер за то имамо и могућности и способности. Друга могућност је прикупљање секундарних сировина Колубаре, око чега смо у преговорима са пословодством овог предузећа. На тај начин би се смањио број крађа, и повећала ефикасност Сектора обезбеђења. Према новом Закону о обезбеђењу, радници више не могу обављати ту врсту посла уколико имају завршену само основну школу. Како ћете решити тај проблем? Усвајањем новог Закона о обезбеђењу, усвојене су и неке новине, које се тичу и образовања запослених. Наиме, радници обезбеђења морају да поседују најмање трећи степен стручне спреме и лиценцу за рад. Да би могли да задрже своје радно место, сви они који који немају средњу школу добиће рок од три године да је заврше. Уколико ни тада не стекну ту врсту образовања, мораћемо да реагујемо у складу са законом. Биће тешко то спровести код радника који раде у Услугама преко двадесет година. Да не би добили отказ, понудићемо им алтернативно решење да споразумно пређу у Сектор рекултивације. Да ли је област рекултивација довољно развијена? Не, и то је оно око чега се мора направити неки нови договор. Колубара није повећала површину земљишта коју бисмо могли да обрађујемо, а закон их на то обавезује. Тиме бисмо упослили још људи и механизацију. Стога смо се договорили да упутимо један званични допис Скупштини Колубаре и синдикату, да нас подрже у томе. Да ли сте успели да измирите порез који дугујете? Велики проблем нам представља то што нисмо успели током прошле године да то регулишемо. За порез дугујемо 164 милиона динара, а да зло буде веће, сума од 76 милиона нам је остала заробљена у Универзал банци. Како нам је речено, ми спадамо у четврту групу поверилаца који се финансирају из стечајне масе, што значи да ћемо на ред стићи тек за 4-5 година, а до тада ће, верујем, статус Колубара- Услуга бити у потпуности решен. Што се тиче тренутног проблема са порезом, не бисмо ни дошли у ту ситуацију, да смо имали имовину која се води на нас, или гаранцију банке. За сада смо укњижили само један локал, а у плану је садашња зграда управе и стрелиш-

33 сти 33 ући статус предузећа те. Међутим, највећи проблем представља управна зграда Услуга, коју гради Грађевинар. Имали смо договор да формирамо комисију, да ми преузмемо обавезу плаћања дозвола, и да износ одбијемо од вредности зграде, који износи 200 милиона динара. Међутим, блокадом новца у банци морали смо да одустанемо од договора, јер нисмо у могућности да га испоштујемо. Били смо принуђени да их тужимо судским путем, јер да је та зграда била завршена, а рок је био крајем претпрошле године, и да смо је имали укњижену на себе, не бисмо били данас у проблему са плаћањем пореза. У претходном периоду могле су се чути приче о будућем статусу Услуга али под окриљем ЕПС-а. Колико је та иницијатива реална и шта би то значило за ово предузеће? Постоје најаве из Министарства енергетике да се прихвати моја иницијатива, заправо идеја, да се трајно регулише статус издвојених предузећа из Колубаре. Спајањем три фирме, Угоститељства, Грађевинара и Услуга у једну, превасходно би били решени финансијски проблеми, а самим тим и статус запослених. Чињеница је да једино Грађевинар послује са негативним финансијским резултатом, и да је у великим проблемима. Према информацијама које имам, разговори на тему решавања статуса издвојених предузећа почеће већ од априла, и ја се надам да ћемо до средине јуна имати конкретне одговоре. Тренутно стање, као што сам већ навео, је такво да ће за исплате зараде запосленима бити новца, јер Колубара као друштвено одговорно предузеће ће и убудуће редовно уплаћивати новац за услуге које им ми као фирма нудимо и за шта смо ангажовани, али за неко проширење делатности нећемо бити у могућности рекао је на крају разговора за лист Колубара Драган Јевтић. Р. Лазић Нови послови Колубара-Услуга Обезбеђују сигурност запослених КОЛУБАРА БРОЈ 1116 Предузеће Колубара-Услуге, у сарадњи са фирмом Папир сервис ФХБ, формирало је пословну јединицу за прикупљање, класирање, сортирање, третман и пласман секундарних сировина. Основни циљ ове сарадње је да кроз обуку запослених Папир сервис ФХБ помогне Услугама да што пре овладају знањима из области послова везаних за секундарне сировине. У складу са својом делатношћу, Папир сервис ФХБ поседује све техничке и организационе услове за прикупљање, транспорт и складиштење амбалажног отпада, уз поштовање свих европских стандарда, и апсолутни је лидер на тржишту. Према речима директора Колубара-Услуга Драгана Јевтића, отварање ове пословне јединице обезбедиће упосленост административних радника из Услуга који су, одласком запослених у Колубару, постали вишак. На овај начин сви ће бити упослени, поготово ако се узме у обзир и чињеница да ће се од априла овај погон бавити и прикупљањем секундарних сировина са простора који припада РБ Колубара. Званичан рад, како је рекао руководилац ове пословне јединице Саша Ђурђевић, предвиђен је за 1. април, када ће почети откуп секундарних сировина и од трећих лица. Новоформирана пословна јединица ће настојати да у што краћем року на нивоу општине Лазаревац формира јаку мрежу привредних и приватних субјеката, који ће учествовати у процесу рециклаже, издвајању материјала из отпада и његовом поновном коришћењу. У наредном периоду, различитим активностима предузеће Колубара-Услуге подстицаће локално становништво да препозна рециклажу, као кључан процес за одрживи развој. Дугорочно посматрано, циљ је да пословна јединица прерасте у рециклажни центар на који ће бити упућене и суседне општине. Р. Лазић

34 34 ТРЕЋИ САЈАМ ОБРАЗОВАЊА Улагање у будућност Под слоганом Кад порастем, бићу... Удружење младих Лазаревца 14. марта, у Центру за културу, по трећи пут, организовало је једнодневни Сајам образовања на коме је учествовало тридесетак државних и приватних факултета, виших и средњих школа из читаве Србије. Отварајући ову манифестацију, проф. др Томислав Јовановић, министар просвете, науке и технолошког развоја у техничкој Влади Србије, нагласио је значај образовања за младе, али и државу Србију оценивши да је то инвестиција којом се улаже у будућност. На овогодишњем сајму представили су се Рударско-геолошки факултет, Саобраћајни факултет, Филозофски факултет, Економски факултет, Универзитет Сингидунум, Факултет организационих наука, Учитељски факултет и др. Дајући коментар о значају Факултета за медије и комуникацију, Слободан Радосављевић, помоћник декана, истакао је да овај факултет образује кадрове из новинарства, медијске продукције и дигиталних уметности према највишим стандардима. Симона Жикић, задужена за односе с јавношћу на овом факултету, истакла је да је остварен склад између теорије и праксе, о чему говоре и професионални успеси новинара познатих медија и продуцентских кућа који су стекли диплому у овој установи. Председник Удружења младих Лазаревца Марко Рачић је изразио задовољство одзивом Сајма образовања и присутношћу угледних гостију из света науке и образовања. Р. К. ИЗЛОЖБА ФОТОГРАФИЈА ЖИВОМИРА МЕШТЕРОВИЋА Наш први век Лајковчанин Живомир Мештеровић (63) чека пензију на железници, своје слободно време скоро пет деценија посвећује фотографији. Слободно се може рећи да је најпознатији лајковачки фотограф, о чему сведоче стотине хиљада снимака и десетине изложби. Крајем фебруара у сали Скупштине општине Лајковац отворена је Мештеровићева изложба под називом Наш први век на којој је јавности приказано преко 30 старих фотографија које је аутор, годинама предано сакупљао по музејима, архивима и од приватних лица, као и двадесетак фотографија модерног Лајковца. Лајковац је у добром делу свог постојања био познат као град железничара, кажу да их у једном тренутку било преко две хиљаде из свих крајева бивше Југославије. Можда су зато најимпресивније фо тографије из двадесетих и тридесетих година прошлог века: ложионица, парњаче, железнички оркестар. З. С.

35 ЛАЗАРЕВАЧКА ПРОМОЦИЈА ДОБИТНИКА НИН-ОВЕ НАГРАДЕ 35 Таи пут до самоспознаје УБиблиотеци Димитрије Туцовић 28. фебруара одржана је промоција романа Таи Горана Гоцића, oвогодишњег добитника НИН-ове награде за најбоље дело написано у години. Пред лазаревачком публиком о књизи су говорили аутор и књижевни критичар Милета Аћимовић Ивков. У роману Таи се спроводи извесна ревизија савремених западних културолошких негативних стереотипа о Далеком Истоку. Јунак пролазећи кроз драматична искуства долази до спознаје да је лепота управо у једноставности, крајњој сведености, у испражњености од свега сувишног. Реч је о композицијски и садржински сложеној књизи у којој је основа прича о нашем човеку који дошавши у далеки Тајланд покушава да што више сазна и искуси од онога што му се пружа. Искусивши љубав, јунак тек у земаљском окриљу жене долази до спознаје о сопству истакао је Милета Аћимовић Ивков на промоцији. Гоцић је крајем прошле године добио награду Милош Црњански за свој први роман Таи. Рођен је у Ужицу године, дипломирао је англистику на Филолошком факултету у Београду и магистрирао на Лондонској школи економије и политичких наука. Р. К. Горан Гоцић ПРВА САМОСТАЛНА ИЗЛОЖБА ЈАНКА МАСЛОВАРИЋА Зрео поглед младог сликара КОЛУБАРА БРОЈ 1116 УГалерији Савременици Центра за културу у Лазаревцу, 12. марта одржана је прва самостална изложба младог лазаревачког уметника Јанка Масловарића. Поставка садржи двадесетак слика рађених у техници уља на платну са мотивима Детаљ са отварања изложбе мртве природе, пејзажа, портрета и аутопортрета. Отварајући изложбу, Даринка Станојевић, кустос Модерне галерије у Лазаревцу, истакла је зрелост и сигурност са којом млади уметник приступа свом сликарском платну: Радови Јанка Масловарића спадају у домен класичног ликовног сликарства у којем се обрађају теме познате историји уметности. На његовим сликама приметан је ведар колорит, а може се рећи да он негује тзв. штафелајно сликарство са реалистичким приступом мотивима. Међу радовима се налази и један мозаик који говори о томе да се Јанко не сврстава у једну сликарску технику већ експериментише и истражује. Јанко Масловарић је рођен у Истоку и студент је треће године на Факултету ликовних уметности у Београду. Учествовао је на изложбама хуманитарног карактера, на групним изложбама, а његов рад је био представљен и на Децембарском ликовном салону у Лазаревцу. М. П.

36 36 СТРЕЉАШТВО: ЈУНИОРИ КОЛУБАРЕ ИЗВАНРЕДНИ НА ДРЖАВНОМ ПРВЕНСТВУ Државни рекорд Живановића! Александар Живановић на победничком постољу Средишњег мартовског викенда Стрељачка дружина Милан Благојевић из Ивањице била је домаћин Првенства државе за јуниоре и сениоре у ваздушном оружју, на коме су стрелци лазаревачке Колубаре освојили две титуле. У дисциплини ваздушни пиштољ Александар Живановић (20) одбранио је титулу државног првака и оборио државни рекорд у финалној серији његов резултат од 195 кругова бољи је од старог рекорда за више од три круга. Уједно, то је и први државни рекорд који су икада освојили лазаревачки стрелци! Тим јуниора Колубаре у овој дисциплини такође је освојио титулу државног првака Павле Алексић (20), Стефан Милинковић (17) и Александар Живановић са резултатом од круга били су најбољи, друга је била екипа Стрељачког клуба Алекса Дејовић из Ужица, а трећа београдска Црвена звезда. На државно првенство у стрељаштву не одлази се тек тако, неопходно је на претходним такмичењима испунити квалификациону норму. Из Стрељачког клуба Колубара тај услов испунило је девет такмичара, осам јуниора и један сениор, а одлучујућу помоћ за одлазак у Ивањицу пружио им је Синдикат Колубара, како наглашава тренер Ратомир Радуловић. У серији од 60 метака, која се рачунала за пласман екипе и појединачни пласман, односно улазак у финале, најбољи резултат постигао је Стефан (551 круг), док су Александар (545) и Павле (538) били нешто слабији. Ипак, то је било довољно за екипну победу, пошто су они били пријављени и за екипно такмичење, сходно правилима Стрељачког савеза Србије. У финалу се нашло осам такмичара, првих шест метака у серији од двадесет Милинковић је отпуцао одлично, али онда је дошло до два кикса. Живановић је био максимално концентрисан, скоро сви погоци су биле десетке. Срећан сам што сам одбранио титулу, још више што сам нови државни рекордер. Осећај је невероватно добар. Морам да се захвалим колегама са Четвртог БТО система на Пољу Д, посебно мом пословођи, надзорнику и шефу рекао је Живановић. У појединачној конкуренцији Стефан Милинковић је такмичење завршио на четвртом месту, а Павле Алексић на петом. У овој дисциплини наступили су још Дарко Марић (19), у коначном пласману на 13. месту и Алекса Плевник (14), такмичење окончао на 16. месту. Учествовало је 30 стрелаца ваздушним пиштољем. У конкуренцији 40 такмичара у дисциплини ваздушна пушка нашла су се и тројица Лазаревчана: Лука Поповић, Ђорђе Дрозговић и Ђорђе Лазић. Они су практично још увек кадети, било је ово каљење за будућа стрељачка надметања. У екипном пласману освојили су десето место. Другог дана првенства, у надметању сениора, појавио се само један Лазаревчанин, Слободан Лукић (25). Он је у дисциплини ваздушни пиштољ остварио пласман на 12. место. З. С. Милован, Благоје и Милан Дружење испред спорта Средином марта у Будимпешти је одржано Отворено првенство Мађарске у атлетици у хали. Учествовала су и тројица такмичара ветерана Атлетског клуба Младост из Латковића, браћа Милан и Милован Дамњановић, као и Благоје Дамјановић из Лазаревца, ветеран који ће 5. априла напунити 85 година! На овом и сличним такмичењима није толико важно, бар када смо у питању ми ветерани, само такмичење већ дружење пошто смо сви који овде дођемо заљубљеници у спорт каже Милован Дамњановић. У својој кла си Милан је стигао други на циљ у трци на 60 метара, а Милован је био осми. З. С.

37 37 Екипа Степојевац Ваге КРЕНУЛА ФУДБАЛСКА ПРВЕНСТВА, КОЛУБАРА ИСПОД ПЛАНА Само Степојевчани без кикса КОЛУБАРА БРОЈ 1116 Тешко да је било ко од лазаревачких љубитеља фудбала очекивао да њихови љубимци у зелено-црним дресовима у прва два кола освоје само бод, а управо се то десило. Гостовање у Раковици завршило се на најнепопуларнији начин, без голова, а онда је Хајдук са Лиона направио изненађење кола и однео три бода из Лазаревца. У првом делу игре домаћи тим промашио је три лепе шансе, али су голубови показали да су дошли лидеру на ноге са жељом да храбром игром освоје бар бод. Сва три гола су пала у другом полувремену, повели су зелено-црни из пенала, а онда је шут Дабића са око 40 метара, параболична путања каква се у фудбалу ретко виђа, донео радост гостујећем тиму. Осам минута пре краја Јеремић са линије шеснаестерца постиже и други гол за госте. Предност Колубаре из јесењег дела тако се умањила за два бода, девет бодова као лидер Српске лиге група Београд има пред сада другопласираним обреновачким Радничким. Фортуна нам није била наклоњена у ова два сусрета, с друге стране срећа је што смо ту где смо и са толиком предношћу. Протекле полусезоне из две полушансе давали смо по један гол, а сада, у ова два окршаја, из туце стопостотних шанси ниједан. Нећу рећи да сам забринут, али можда смо малчице полетели... каже тренер Колубаре Владимир Пантелић. Други српсколигаш, вреочка Турбина, прошла је слично као и Лазаревчани, само бод из прва два кола. Прво су на свом терену одиграли нерешено (2:2) са Обреновчанима, а потом изгубили са 2:1 од Шумадије у Јагњилу. Тренутно су на претпоследњем месту табеле са 15 бодова и очекује их тешка борба за опстанак. Ни београдски зонаш, рудовачки Раднички, не може се похвалити нешто бољим учинком. Обе утакмице играли су као гости, ишчупали су бод у првом мечу наставка првенства од Балкан Миријева а мало је фалило да то ураде и против Звездаре. Ипак, овај меч је изгубљен са 2:1 а једини погодак за Рудовчане постигао је Чадиковски, а Раднички је и даље на самом зачељу. Екипа Степојевац Ваге зато као да не зна за кикс. Лидер Прве београдсек лиге група Б, у прва два пролећна кола постигао је осам голова, забележио победе против Младости (5:0 у Цветовцу) и лазаревачког Борца (3:2 у Степојевцу). Убедљиво држе прво место са 43 освојена бода, са девет бодова предности над другопласираном Будућношћу из Звечке. Пре три године, када сам се вратио у клуб, договорили смо се да учинимо све што је у нашој моћи да се у овој години, када славимо осамдесетогодишњицу постојања, нађемо у Београдској зони. Прешли смо нимало лак део пута и сада смо надомак циља. Што се тиче сталног рада на клупској инфраструктури, мислим да се добро зна шта смо урадили, а ове године покрићемо источну трибину каже Мирослав Кузмановић, почасни председник клуба. У овој групи Прве београдске лиге барошевачка Младост је на четвртом месту са 28 бодова, а у последњем, 15. колу одиграли су без голова на свом терену са Кртинском. Лазаревачки Борац је шести са 22 бода, одмах иза њега је шопићка Шумадија са бодом мање. Цветовачка Младост је на деветом месту са 19 бодова, док је медошевачки Напредак победом над Забрежјем направио добар корак у борби за опстанак. Одиграно је и прво коло пролећног дела Прве општинске лиге, која броји 14 клубова. Битку за прво место бију Младост из Чибутковице која је тренутно на првом месту са 38 бодова и Бурово и зеочки Рудар са по два бода заостатка. У пролећном премијерном мечу сва три тима су забележила победе. З. С.

38 38 ОДБОЈКАШИЦЕ КОЛУБАРЕ САЧУВАЛЕ СУПЕРЛИГАШКИ СТАТУС Компромисима до опстанка Тренер Никола Јерковић Иу идућој такмичарској сезони одбојкашице Колубаре биће чланице елитног друштва. По завршетку првенства заузеле су седмо место са 14 бодова, али све три такмичарске мартовске утакмице изгубљене су максималним резултатом 3:0. У последњем колу првенства Је динство из Старе Пазове је однело бодове из Лазаревца, а потом су одбојкашице ТЕНТ-а у два меча четвртфинала плеј-офа истим резултатом декласирале Лазаревчанке. Обе утакмице четвртфинала одигране су у Обреновцу. Најбољи лазаревачки женски спортски тим прате недаће већ дуже време, пре свега оне везане за финансирање. Екипа се окупила, према речима тренера Николе Јерковића, пет дана пред почетак првенства (!), а у њој је било чак девет дебитанткиња, односно играчица које до тада нису одиграле ниједан суперлигашки меч. Већином су то одбојкашице из класе кадета, значи годиште. Поставили смо себи једини могући реални циљ, да обезбедимо опстанак и спасимо живу главу. Пре старта првенства у нашим плановима нашле су се четири победе, на крају их је било пет уз једну победу у Купу. Играли смо се одбојке и успели, другачије не би могло каже Јерковић, сумирајући протеклу сезону. Тренер Колубаре, реално процењујући, сматра да је лазаревачка екипа у протеклу сезону ушла са битно слабијим тимом него раније, али да је велики корак ка колико-толико јачој постави био повратак дизача Ане Николић која се вратила на паркет да помогне другарицама. Одиграно је неколико првих кола, а онда се екипи прикључила репрезентативка Србије Ивана Луковић с којом је постигнут џентлменски договор да игра за Колубару док не пронађе ангажман у иностранству. Велики терет изнела је капитен Александра Гајић која је током сезоне играла на три различите позиције (примача сервиса, средњег блокера, што јој је природна позиција, и коректора), а само они који су активно играли одбојку могу да схвате колико је то тешко... Пуно компромиса је ове такмичарске сезоне донело резултат. Зато морам да захвалим девојкама нашег клуба, пре свега зато што били људи а тек онда спортисти. Изузетно тешка финансијска ситуација отежавала је додатно сваки наш корак према опстанку говори Јерковић, додајући како су све младе играчице добиле шансу, а да су Сања Ђурђевић (16) и Ана Мијаљевић (17) одиграле скоро целу сезону. По његовим речима неопходно је да се до јуна месеца појачано ради са млађим играчицама, како би биле што спремније за идућу сезону. Били смо највећи аматери међу суперлигашима, ово је био тим са најмањим буџетом. Имали смо чак проблема у подмиривању трошкова превоза, а за последњих неколико кола нисмо тренирали у комплетном саставу, јер није било средстава за превоз играчица из Београда на тренинге. Да ли ћу остати у Лазаревцу зависи пре свега од тога да ли ћемо и када добити свој поштено зарађени новац, али и од тога каква ће се концепција направити за следећу сезону закључује Никола Јерковић. З. С. Почела изградња трибине Средином марта почела је изградња источне три бине на стадиону Фуд балског клуба Колубара, што је прва од три фазе пројекта рекон струкције стадиона. Почетак радова означио је директор Рударског басена Милорад Грчић симболичним првим лопатама бетона. З. С. На свечан начин отпочели су радови на изградњи источне трибине

39 КАРАТЕ: БОРЦИ КОЛУБАРЕ У УСПЕШНОЈ СЕРИЈИ 39 Ломбардијска одличја Почетком марта каратисти Колубаре били су учесници традиционалног такмичења (International Cup) које је једанаести пут одржано у италијанском градићу Мортара, педесетак километара од Милана. Наступило је преко три стотине бораца, а лазаревачки каратисти борили су се као репрезентација Српске карате уније. У склопу турнира одржан је и ревијални тро меч репрезентација Италије, Републике Српске и Србије. За Србију, по избору селектора Чедомира Синђелића, на татами су изашли Вељко Симић, Дејан Јовановић и Душан Марковић и изборили друго место. Све три екипе имале су по једну победу, па су бодови одлучили. У ломбардијском градићу, у Palazzetto dello Sport R. Guglieri, у појединачној конкуренцији борило се девет лазаревачких каратиста. Најуспешнији су били сениор Вељко Симић у категорији пре ко 75 килограма и јуниор Милош Гајић у категорији преко 70 килограма обојици су припала најсјајнија одличја. Није било лако доћи до првог места, нешто мање од 30 бораца желело је златну медаљу. Трећа места освојили су сениори Душан Марковић (преко 75 кг) и Дејан Јовановић (испод 75 кг), као и јуниори Стефан Недељковић и Никола Мирковић (преко 70 кг). На постоље намењено најбољима попео се и јуниор Драгиша М ар к ови ћ, као трећи у категорији испод 70 кг. После Немачке, и у Италији смо доказали високи квалитет ко ји поседујемо. Имамо добру ос нову, преко Италијанска успомена - каратисти Колубаре стотину младих је у нашем клубу. Посебно радују добри такмичарски резултати наших јуниора и верујем да ће се тај тренд наставити и у наредном периоду. На основу до сада показаног на татамију јасно је да има ко да настави путем златне сениорске поставе речи су Чедомира Синђелића. З. С. КИК-БОКС: ОТВОРЕНО ПРВЕНСТВО СЛОВАЧКЕ Пет такмичара пет медаља КОЛУБАРА БРОЈ 1116 Последњег фебруарског викенда у Бањској Бистрици, у Словачкој, одржано је отворено првенство ове земље у кик-боксу. Учествовало је преко 600 такмичара из 11 земаља, који су бранили Немања Добросављевић боје 54 клуба. Деветочлану лазаревачку дружину из Кик-бокс клуба Колубара чинило је пет такмичара, интернационални судија Бојана Трајковић, тренери Иван Ранковић и Милорад Бабовић, као и Зоран Рајковић, отац такмичарки Јелене и Ксеније. У дисциплини К1 за јуниоре у категорији до 57 килограма Лазаревчани Слободан Митровић и Немања Добросављевић освојили су прва два места. Овај тандем зна често да се нађе у финалу такмичења, па прво место час припадне једном, час другом, наравно без борбе. Јована Ђорђевић, која сада наступа као сениорка у дисциплини К1, изборила се за сребрну медаљу у категорији до 60 кг. Мађарска такмичарка била је од ње за нијансу боља у финалном мечу. До бронзе су стигле кадеткиња Ксенија Рајковић и јуниорка Јелена Рајковић, обе у категорији до 55 кг у дисциплини кик-лајт. З. С.

40