Сремски округ Сремска Митровица Инђија Ириг

Dimensione: px
Iniziare la visualizzazioe della pagina:

Download "Сремски округ Сремска Митровица Инђија Ириг"

Transcript

1 Сремски округ Сремски округ смештен је у западном делу Републике Србије у оквиру Аутономне покрајине Војводине, на површини од км 2. Округ обухвата град Сремску Митровицу као центар округа и шест општина: Инђију, Ириг, Пећинце, Руму, Стару Пазову и Шид. Сремска је град с веома дугом традицијом у којој је неколико пута из основа мењала не само своје име, већ и своју физиономију. Испрва је била дрвено илирско-келтско насеље, затим антички град и престоница, средњовековна варош са много господара, оријентална паланка с минаретима, пуковско граничарско место, занатско-трговачки центар у доба грађанског просперитета и најзад савремен индустријски град у пуном напону једне нове историје. Римљани освајају Сирмијум крајем првог века старе ере. У њему или у околини рођени су цареви Деције Трајан, Аурелијан, Проб и Максимилијан. Године Византија предаје град Краљевини Угарској, која подиже нов средњовековни град на темељима срушеног Сирмијума. Град добија име CIVITAS SANCTI DEMETRII (Град Светог Димитрија), по градском патрону и у Сирмијуму погубљеном хришћанском мученику Светом Димитрију. Срби од тада град називају- Д(и)митровица. Године град пада под османлијску власт и постаје познат као Шехер-. Пожаревачким миром постаје део Хабзбуршке монархије у којој Срби добијају одређене привилегије, као што је и употреба сопственог језика. У тим годинама се и први пут јавља модификовано српско име за град (без првог слова Д ) -. Године добијањем статуса слободног краљевског града, службено име насеља на српском језику постаје. Ово име одржава се више од 50 година све док тридесетих година ХХ века имену није додат географски префикс Сремска. Територија Града Сремска се простире на северозападу Србије, на простору три различите морфолошке целине: сремске равнице, мачванске равнице и фрушкогорког побрђа. Површина износи 762 км 2 и на њој живи становника. Просечна старост становништва износи 39,5 година (38,0 код мушкараца и 40,9 код жена). Према попису из године ово насеље је углавном насељено Србима. Инђија се налази у Срему, на јужним обронцима Фрушке горе. На површини од 384 км² живи око становника различитих националности, распоређених у 11 насеља. Инђија се први пут помиње године, као феудално добро породице Шуљок де Лекче, а према писаним изворима, као насељено место спомиње се године, када је на позив спахије Марка Пејачевића почело насељавање Срба. Почетком 19. века почињу се досељавати Чеси и Немци, крајем века Мађари, а од велике миграције године већински део становништва чине Срби. Данас је општина Инђија са развијеном пољопривредом, индустријом, малом привредом, трговином и туризмом једна од најразвијенијих општина Србије. Ириг је од давнина чувен по својим виноградима и воћнацима. Налази се у централном делу Срема, на јужним падинама Фрушке горе на површини од 226 км2. Окружују је општина Рума, Инђија, Сремски Карловци, Беочин и Сремска. На овим просторима живот је континуирано текао од праисторије до данашњих дана. Археолошки налази на територији Ирига указују да је овај део Срема био насељен још у праисторијско доба, што потврђују и пронађени трагови Антике. Тешко је сасвим поуздано утврдити када је настао Ириг и како је добио име. Назив Ириг први пут се помиње 1225.године 1

2 када је у њему основан католички павлински манастир. У периоду од до године Ириг је био под Турцима, а потом под Аустроугарском монархијом све до ослобођења године. У 12 насеља општине Ириг живи становника, различитих националности. Пећинци се налазе у Доњем Срему, на површини од 489 км 2. Општина се граничи са београдским подручјем, Старом Пазовом, Румом, а на југу границу чини река Сава. У близини Пећинаца налази се и Обедска бара, која је данас заштићени резерват животињског света и веома атрактивна с околним шумама у којима су ловишта и излетишта. На овом подручју, у 15 и 16. веку, било је више мањих насеља. Током народноослободилачких ратова ово је био устанички крај, а крајем године ту је одржано прво партијско саветовање за Срем. Током године формирани су партизански одреди и народноослободилачки одбори, а годину дана касније отвориле су се и партизанске школе. Општина је установљена године од периферних делова бивших срезова Рума, Стара Пазова и Земун. Према подацима из године Општина има становника, а најбројнији су припадници српске националности (93). Рума се налази недалеко од Фрушке Горе у средишту Срема, између саве и Дунава. Простире се на површини од 589 км2 и броји становника, од којих око људи живи у самом гради Руми, док остало становништво живи у 16 руралних насеља. Настанак живота на територији Руме датира још из присторије. О томе сведоче археолошки налази праисторијских насеља, од којих је најзначајнији археолошки локалитет Гомолава код села Хртковаца у Румској општини. Први познати становници ових крајева били су припадници разних илирских и келтских народа (Амантини, Бреуци, Скордисци...). Насеље са именом Рума први пут се помиње у Сремском дефтеру из 1566/7. године. Стара Пазова налази се у југоисточном делу Срема, на површини од 351 км 2, на којој живи становника. Општина Стара Пазова се по први пут помиње у списима пре 300 година. Основно етничко језгро на територији Општине је формирано досељавањем Срба у данашњу Војводину под вођством Арсенија III Чарнојевића крајем 17. века (1690). Крајем 18. века ово подручије насељавају Словаци, 20 година касније Немци, а потом и Хрвати. Стога треба истаћи и данашњу вишенационалну струкутру становништва, коју осим Срба који представљају већину (81,16), чине и Словаци (8,86), Хрвати (2,38), Мађари, Роми и други. Шид се налази у западном делу Сремског округa, на површини од 687 км 2. Постоје различите претпоставке о пореклу имена Шид. По једној име потока Шидина и насеља везано је за обраслу и густу шикару, која се звала сита, из које је настало поменуто насеље, које је првобитно названо Сит, а касније Шид. Друга претпоставка говори као је преко потока још у доба Римљана био саграђен мост, а како се на мађарском мост каже хид ово насеље око моста добило је назив Шид. Ове претпоставке говоре да у предтурско доба и прве деценије турске владавине, насеље са именом Шид није постојало. Данас се у Општини налази спомен кућа и галерија једног од најзначајнијих представника српског модернизма Саве Шумановића, на кога су становници Шида веома поносни. Општину чини 19 насеља у којима живи становника. Највише становника као и највећу густину насељености у Сремском округу има град Сремска као административни центар округа, док најмање становника има Ириг, а најмању густину насељености Пећинци. Сремска која има највећи буџет у свом округу издваја и највише средстава за културу по глави становника. Након Сремске Митровице за културу по глави становника највише издваја Шид, а најмање Рума. 2

3 СРЕМСКА МИТРОВИЦА Град/ Општина Табела 1: Основни подаци о површини и броју становника у граду/општинама Град/Општина Површина територије града/општине у км 2 Број становника у граду/општини према попису из 2002.године Густина насељености по км 2 Просечно годишње издвајање за културу по глави становника у периоду од до године Сремска ,16 евра 2.728,28 дин. Инђија ,41 евра 956,49 дин. Ириг ,89 евра 665,18 дин. Пећинци ,17 евра 611,08 дин. Рума ,47 евра 557,52 дин. Стара Пазова ,28 евра 621,66 дин. Шид ,46 евра 1.050,92 дин. Приказ 1: Рангирање градова/општина према просечном годишњем издвајању за културу по глави становника у периоду од до године Сремска Шид Инђија Ириг Стара Пазова Пећинци Рума Просечно годишње издвајање за културу по глави становника За потребе културе у односу на укупан буџет града/општине очекивано највише издваја град Сремска, док најмањи удео културе у укупном буџету има општина Пећинци. Приказ 2: Рангирање градова/општина према просечном годишњем уделу културе у укупном буџету града/општине у периоду од до године Сремска Шид Рума Стара Пазова Ириг Инђија Пећинци Просечан годишњи удео културе у укупном буџету града/општине Табела 2а: Подаци о финансирању сектора културе Година Укупан градски буџет у еврима Укупан општински буџет у динарима Буџет за културу у еврима Буџет за културу у динарима од укупног општинског буџета , , , ,00 12, , , , ,00 13, , , , ,00 14,2 3

4 ШИД СТАРА ПАЗОВА РУМА ПЕЋИНЦИ ИРИГ ИНЂИЈА Град/ Општина Табела 2б: Подаци о финансирању сектора културе Година Укупан градски буџет у еврима Укупан општински буџет у динарима Буџет за културу у еврима Буџет за културу у динарима од укупног општинског буџета , , , ,00 3, , , , ,00 3, , , , ,00 2, , , , ,00 3, , , , ,00 3, , , , ,00 3, , , , ,00 1, , , , ,00 3, , , , ,00 3, , , , ,00 3, , , , ,00 3, , , , ,00 4, , , , ,00 2, , , , ,00 3, , , , ,00 4, , , , , , , , , , , , ,00 6,9 У периоду од до године буџет за културу, у односу на укупне буџете града Сремске Митровице и општина Сремског округа, једино у Сремској Митровици, Пећинцима и Старој Пазови бележи континуиран раст. Инђија је једина општина у Сремском округу која бележи континуирани пад удела културе у укупном буџету, док у осталим општинама удео варира у посматраном периоду од до године. У Шиду је у 2007 и години удео културе у укупном буџету био исти, да би у години забележио пад, док је у Руми удео културе у укупном буџету забележио незнатан пад у години, али и знатан раст у години. Приказ 3: Тенденција кретања удела буџета за културу у периоду од до године Сремска Инђија 4

5 Приказ 4: Тенденција кретања удела буџета за културу у периоду од до године Ириг Пећинци Рума Стара Пазова Шид Структура расподеле средстава за културу показује да се у три општине Сремског округа највећи део користи за плате запослених у култури, док се у Сремској Митровици највећи део издваја за програме. Инђија је години такође највише средстава издвојила за програме, у за материјалне трошкове, док је у години највећи део обезбеђен за плате. У општини Рума је у и години највише средстава искоришћено за плате запослених, док је у години највећи део издвојен за материјалне трошкове. Општина Шид, која је и једина општина у Сремском округу која у посматраном периоду није издвојила средства за програме, је у и години највећи део обезбедила за материјалне трошкове, док је у години највише издвојено за плате запослених у култури. Приказ 5: Структура буџета у периоду од до године у граду/општинама Сремског округа ШИД СТАРА ПАЗОВА РУМА ПЕЋИНЦИ ИРИГ ИНЂИЈА СРЕМСКА МИТРОВИЦА ШИД СТАРА ПАЗОВА РУМА ПЕЋИНЦИ ИРИГ ИНЂИЈА СРЕМСКА МИТРОВИЦА ШИД СТАРА ПАЗОВА РУМА ПЕЋИНЦИ ИРИГ ИНЂИЈА СРЕМСКА МИТРОВИЦА Плате и доприноси Материјални трошкови Програми и пројекти Плате и доприноси Материјални трошкови Програми и пројекти Плате и доприноси Материјални трошкови Програми и пројекти Организација и функионисање културе у оквиру локалних самоуправа За култури у граду Сремској Митровици задужена је градска управа за образовање, културу и спорт, док се у осталим општинама Сремског округа о култури брину особе задужене за друштвене 5

6 делатности. Често ова одељења обједињују и друге службе општинске организације. Ни у Сремској Митровици, ни у једној општини не постоји одељење које се бави искључиво облашћу културе, али три општине имају савете, формиране као скупштинска тела, који су задужени за ту област. Табела 3: Преглед организације града/општина по питању сектора културе Град/Општина Сремска Одељење задужено за питања из области културе Да ли постоји већник за културу? Да ли постоји савет за културу као скупштинско тело? Да ли постоји конкурс за пројекте из области културе? Градска управа за образовање, културу и спорт Да Не Да Инђија Одељење за друштвене делатности Не Не Не Ириг Одељење за друштвене делатности, општу управу и заједничке послове Да Да Не Пећинци Одељење за друштвене делатности Не Да Не Рума Одељење за друштвене делатности Да Не Не Стара Пазова Одељење за друштвене делатности Не Не Да Шид Одељење за друштвене делатности Да Да Не Када је реч о питањима из културе на нивоу одлучивања град Сремска и општине Ириг, Рума и Шид имају чланa у општинском већу задуженог за област културе, док у осталим општинама то није пракса. Сремска и Стара Пазова су једине локалне самоуправе у Сремском округу које расписују конкурсе за финансирање пројеката из области културе. Поред тога све локалне самоуправе из буџета издвајају део средстава за финансирање аматеризма. Највећи удео аматеризма у укупном буџету града/општине имају Ириг и Стара Пазова око 0,5, па Рума 0,3. Када се сагледају апсолутни износи највише средстава у посматраном периоду издвојила је општина Стара Пазова. Табела 4: Издвајање града/општине за аматеризам Град/Општина Издвајање за аматеризам у култури у односу на укупан буџет града/општине Сремска / / 0,1 ( ,00 дин/15.969,22 евра) Инђија 0,2 ( ,00 дин/29.925,15 евра) 0,2 ( ,00 дин/48.534,40 евра) 0,1 ( ,00 дин/19.487,78 евра) Ириг 0,7 ( ,00 дин/24.387,13 евра) 0,6 ( ,00 дин/20.345,61 евра) 0,3 ( ,00 дин/9.709,29 евра) Пећинци 0,1 ( ,00 дин/5.002,49 евра) 0,1 ( ,00 дин/6.140,11 евра) 0,1 ( ,00 дин/6.387,69 евра) Рума 0,3 ( ,00 дин/25.012,44 евра) 0,3 ( ,00 дин/30.700,54 евра) 0,3 ( ,00 дин/31.938,44 евра) Стара Пазова 0,5 ( ,00/88.769,16 евра) 0,6 ( ,00/ ,81 евра) 0,5 ( ,00/62.492,88 евра) Шид 0,3 ( ,00 дин/19.001,62 евра) 0,3 ( ,00 дин/22.593,16 евра) 0,2 ( ,00/14.115,52 евра) Када је у питању дугорочно планирање све самоуправе, изузев општине Пећинци, имају стратегије развоја својих општина. али не и стратегије развоја културе. Ипак, у већини стратегија које постоје разматрају се питања из области културе. Наиме, поред стратегија развоја општина, већина места има и стратегије које се баве другим проблемима и питањима: - Сремска има Стратегију за развој туризма, Стратегију о младима и Стратегију образовања које се баве и културом; - Инђија и Рума имају дефинисану Стратегију о младима која третира и област културе; - Ириг има Стратегију о младима и Стратегију руралног развоја; - Стара Пазова има неколико докумената који се баве питањима из културе и то су: Стратегија социјалног и економског развоја, Стратегија о младима и Акциони план за децу; - Шид у оквиру Стратегије социјалног и економског развоја и Стратетије о младима разматра и питања из културе. 6

7 Пећинци нису доставили податке о стратешким документима на нивоу своје општине. Када је реч о пружању информација из области културе, град Сремска и све општине Сремског округа имају званичне интернет презентације где се могу наћи основне информације о установама културе, као и стално или повремено информације о културним манифестацијама. Табела 5: Доступност основних информација о култури града/општина на интернету Град/Општина Званична интернет адреса града/општина Да ли се налазе основни подаци о установама у култури? Да ли се врши информисање о културним догађајима Сремска Контакти и други подаци о установама Стално Инђија Контакти и други подаци о установама Повремено Ириг Нема података о установама културе Стално Пећинци Контакти и други подаци о установама Стално Рума Контакти и други подаци о установама Стално Стара Пазова Контакти и други подаци о установама Повремено Шид Контакти и други подаци о установама Повремено Град Сремска и пет општина Сремског округа имају особе за односе са јавношћу које стално (Сремска, Пећинци) или повремено, по потреби (Инђија, Рума, Стара Пазова и Шид), приликом значајнијих манифестација, информишу грађанство о актуелним догађајима из културе. Општина Ириг је једина општина у Сремском округу која нема службу или особу у општинској управи задужену за односе са јавношћу. Као највеће проблеме културе представници општина истичу финансирање како програма тако и одржавања установа културе, док се у Сремској Митровици као највећи проблем истиче слаба заинтересованост грађана за културне садржаје. Иза наведених проблема представници локалних управа Сремског округа истичу и недовољну стручност и бројност кадрова у култури, недовољну бригу за културно и историјско наслеђа, недовољно развијен културни туризам и недовољну развијеност мултикултурализма и међународне сарадње. Када је о приоритетима реч представници Сремске Митровице наводе развој савременог стваралаштва, док Пећинци и Стара Пазова неговање традиције и заштиту културне баштине истичу као приоритет за улагање и развој културе. Остале општине Сремског округа као главни приоритет виде опремање установа културе, што је у складу са највећим проблемима са којима се локалне управе сусрећу. А поред тога истичу се још едукација запослених, неговање традиције и заштита баштине, подстицање сарадње културе и привреде, развој културног туризма и промовисање мултикултуралности и међународне сарадње. Табела 6а: Главни проблеми и приоритети у култури града/општина Сремског округа Град/Општина Највећи проблеми у култури Приоритети за улагање и развој културе Сремска Инђија Ириг 1. Слаба заинтересованост грађана за културне садржаје 2. Недовољно развијен културни туризам 3. Недостатак средстава за реновирање објеката и улагање у инфраструктуру 1. Недостатак средстава за реновирање објеката и улагање у инфраструктуру 2.Недостатак средстава за програме 3.Недовољна стручност и бројност кадрова 1. Недостатак средстава за реновирање објеката и улагање у инфраструктуру 2.Недостатак средстава за програме 3.Недовољна развијеност мултикултурализма и међународне сарадње. 1. Савремено стваралаштво 2. Едукација запослених у култури 3. Културни туризам 1.Опремање установа културе 2.Неговање традиције и заштита културне баштине 3.Савремено стваралаштво 1.Опремање установа културе 2. Подстицање сарадње културе и привреде 3.Промовисање мултикултуралности и међународне сарадње. 7

8 број број број Табела 6б: Главни проблеми и приоритети у култури града/општина Сремског округа Град/Општина Највећи проблеми у култури Приоритети за улагање и развој културе Пећинци Рума Стара Пазова Шид 1. Недостатак средстава за реновирање објеката и улагање у инфраструктуру 2.Недовољна стручност и бројност кадрова 3.Недовољна брига за културно и историјско наслеђе 1.Недостатак средстава за програме 2.Недовољна стручност и бројност кадрова 3. Недостатак средстава за реновирање објеката и улагање у инфраструктуру 1. Недостатак средстава за реновирање објеката и улагање у инфраструктуру 2.Недовољна брига за културно и историјско наслеђе 3.Недовољно развијен куклтурни туризам 1. Недостатак средстава за реновирање објеката и улагање у инфраструктуру 2.Недовољна стручност и бројност кадрова 3. Недостатак средстава за програме 1.Неговање традиције и заштита културне баштине 2.Опремање установа културе 3.Културни туризам 1.Опремање установа културе 2.Неговање традиције и заштита културне баштине 3. Културни туризам 1.Неговање традиције и заштита културне баштине 2.Културни туризам 3.Подстицање сарадње културе и привреде 1. Опремање установа културе 2.Неговање традиције и заштита културне баштине 3.Едукација запослених у култури Културни ресурси општина У Сремском округу укупно има 25 установа од којих се највећи број налази у Сремској Митровици, која је центар округа. Према сазнањима Завода цивилна културна сцена најбогатија је у Инђији, Руми и Старој Пазови где је истраживачки тим мапирао по 21 удружење у свакој општини. Табела 7а: Преглед актера у култури у Сремском округу (актери обележени црвеним словима нису Заводу доставили упитнике) Сремски округ Установе Удружења КУД-ови Сремска 19 актера 8 -Центар за културу Sirmiumart -Установа за неговање културе Срем -Библиотека Глигорије Возаревић -Музеј Срема -Историјски архив Срем -Завод за заштиту споменика културе -Галерија Лазар Возаревић -Позориште Добрица Милутиновић 4 -Удружење ликовних уметника Сирмиум -Удружење ликовних уметника Еснаф -Књижевна заједница Сремска -Културни центар Немаца Гете 7 -КУД Аца Дејановић -МКУД Срем -КУД Извор Врањеш -КУД Гајде -КУД Доситеј Обрадовић -Друштво за неговање украјинске културе Коломејка -Хрватски културни центар Сријем 8

9 број број број Табела 7б: Преглед актера у култури у Сремском округу (актери обележени црвеним словима нису Заводу доставили упитнике) Сремски округ Установе Удружења КУД-ови Инђија 24 актера 3 Ириг 8 актера 1 Пећинци 5 актера 3 Рума 24 актера 3 -Културни центар Инђија -Народна библиотека Др. Ђорђе Натошевић -Ромски театар Suno e Rromengo -Српска читаоница Ириг -Културни центар Пећинци -Народна библиотека Пећинци -Српски музеј хлеба Јеремија -Културни центар Рума -Градска библиотека Рума -Завичајни музеј Рума Ликовно удружење уметника Инђија -Глумачка дружина Позориштанце -Удружење грађана Етнодом Гороцвет Инђија -Друштво за неговање културних и духовних вредности Етноарт -Завичајно друштво Ђорђе Војновић -Књижевни клуб Мирослав Мика Антић -Завичајно друштво Стара Бешка -Музичка омладина Инђије -Центар за развој ликовне уметности Јазак -Удружење жена Сремица -Удружење ликовних стваралаца Рума -Независни филмски центар Кино клуб - Vorky team -Књижевна омладина општине Рума -Независна омладинска организација Рума -Градско позориште Рума ОКУД Инђија -КУД Соко, Инђија -КУД Бранко Радичевић, Бешка -КУД Паја Зарић, Нови Карловци -КУД Др Ђорђе Натошевић, Нови Сланкамен -Хрватско културно-просветно друштво Стјепан Радић, Нови Сланкамен -КУД Младост, Чортановци -КУД Чигра, Љуково -КУД Боривоје Гњатић, Стари Сланкамен -КУД Иво Лола Рибар, Крчедин -КУД Петефи Шандор, Марадик -СКУД Виногради, Сланкаменачки Виногради -КУД Калена -КУД Стеван Шалајић, Врдник -КУД Петефи Шандор, Шатринци -КУД Теодор Аврамовић, Јазак -КУД Петефи Шандор, Добродол -КУД Змај -КУД Боривоје Ћирић Туре, Ривица -КУД Пећинци - Српско певачко друштво Рума - Вокално инструментални ансамбл Врело - Етно ансамбл Андесила -Хрватско културно просветно друштво Матија Губец -Ансамбл Народних игара и песама Бранко Радичевић - КУД Хуњади Јанош -Изворна група Завичај, Хртковци -КУД Бранко Радичевић, Никинци -КУД Невен - КУД Жарковац -КУД Десанка Максимовић, Хртковци -КУД Петефи Шандор, Никинци - КУД Стеван Петровић Бриле, Стејановци -КУД Крајишник -Тамбурашки оркестар Плави чуперак - Градски тамбурашки оркестар Бранко Радичевић 9

10 број број број Табела 7в: Преглед актера у култури у Сремском округу (актери обележени црвеним словима нису Заводу доставили упитнике) Сремски округ Установе Удружења КУД-ови Стара Пазова 25 актера 4 Шид 20 актера 4 -Центар за културу Стара Пазова -Културно пословни центар Нова Пазова -Народна библиотека Доситеј Обрадовић -Музеј Мацура -Културно образовни центар Шид -Народна библиотека Симеон Пишчевић -Музеј наивне уметности Илијанум -Галерија слика Сава Шумановић Удружење ликовних уметника Старе Пазове -Удружење ликовних уметника Леонардо, Нови Бановци -Драмски студио Бранко Радичевић -Арт центар Хлеба и игара -УГ Водица -Српски књижевни клуб Милош Црњански -Књижевни клуб Филип Вишњић -Удружење жена Орхидеја -Удружење жена Моровићанке -Удружење жена Јамена -Удружење жена Извор, Беркасово -Словачко удружење жена Љуба -Удружење жена Сремице, Моровић - Актив жена Вретено, Кукујевци -Књижевни клуб Благоје Јастребић, Вашица Укупно актера у Сремском округу КУД Бранко Радичевић -СКУД Херој Јанко Чмелик -Фолклорни ансамбл Дукат - КУД Младост -ОКУД Свети Сава -КУД Славко Гајин -КУД Голубинци -Хрватско културно просветно друштво Томислав - КУД Бранко Марковић -КУД Извор - КУД Никола Маринковић Митанче, Белегеш -КУД Свети Василије Острошки -КУД Бранко Радичевић, Нови Бановци - УГ САНА -Градски хор Стара Пазова -Градски тамбурашки оркестар Стара Пазова -Русинско културно-просветно друштво Ђура Киш -Словачко културно просветно друштво Једнота -Словачко културно просветно друштво Ердевик -Хрватско културно просветно друштво Шид -КУД Бранко Радичевић, Ердевик -КУД Филип Вишњић, Моровић Поред установа, део културних ресурса чине запослени у култури. Највећи број запослених има Сремска, а најмање Ириг, који једини има само једну установу културе. Највећи број високообразованих такође има Сремска, а њајмање Ириг и Пећинци. Табела 8: Број запослених према полу и образовању у установама културе Укупно Мушки Женски ОШ ССС ВШ,ВСС СРЕМСКА МИТРОВИЦА ИНЂИЈА ИРИГ ПЕЋИНЦИ РУМА СТАРА ПАЗОВА ШИД

11 Када је о полној структури реч, жене су бројније од мушкараца у Сремској Митровици и готово свим општинама Сремског округа. Изузетак је једино општина Рума у којој су припадници мушког пола у незнатној предности у односу на своје колегинице. Највећи број жена међу кадровима у култури имају Пећинци, па Инђија. Образовна структура показује да средњеобразовани кадар предњачи у Пећинцима, Старој Пазови и Шиду, док је у Сремској Митровици, Инђији и Руми високообразовани кадар у предности над средњеобразованим. Ириг је једина општина која има подједнак број средњеобразованог и високообразованог кадра у култури. Приказ 6: Полна и образовна структура запослених у граду/општинама Сремског округа ПОЛ С Инђија Ириг Пећинци Мушкарци Жене Мушкарци Жене Мушкарци Жене Мушкарци Жене Рума Стара Пазова Шид Мушкарци Жене Мушкарци Жене Мушкарци Жене ОБРАЗОВАЊЕ С ОШ ССС ВШ,ВСС Инђија ОШ ССС ВШ,ВСС Ириг ОШ ССС ВШ,ВСС Пећинци ОШ ССС ВШ,ВСС Рума ОШ ССС ВШ,ВСС Стара Пазова ОШ ССС ВШ,ВСС Шид ОШ ССС ВШ,ВСС Поливалентни центри града/општина Сремског округа Ириг је једина општина у Сремском округу која нема поливалентну установу већ све културне активности организује Месна заједница и Српска читаоница Ириг. Остале општине и град Сремског округа имају установу поливалентног карактера, које су и највећи носиоци културних дешавања у свом 11

12 месту. Најстарији поливалентни центри у Сремском округу основани су године и налазе се у Старој Пазови и Шиду, док је најмлађа поливалентна установа, основана у Инђији године, када се Културни центар одваја од Народне библиотеке и постаје самостална установа. Ниједна установа није имала прекид у раду тј. све су радиле континуирано од свог оснивања. Културни центар у Инђији свој рад организује у два објекта: реконстуисаном Соколском дому и Кући Војновића (са легатима Ђорђа Војновића и Николе Петковића и галеријским простором). Све остале поливалентне установе Сремског округа располажу са по једним објектом. Поливалентни центри у Сремској Митровици и Новој Пазови налазе се у згради која је споменик културе од локалног значаја. Табела 9: Подаци о оснивању и простору поливалентних центара Назив установе Град/Општина оснивач Година оснивања Година изградње зграде Зграда споменик културе Центар за културу Сремска Sirmiumart 1971 Н.п. Да, од значаја Установа за неговање Сремска културе Срем 2003 Н.п. Да, од значаја Културни центар Инђија Не Културни центар Пећинци Не Културни центар Рума Не Центар за културу Стара Пазова Не Културно-пословни центар Нова Пазова Да, од значаја Културно-образовни центар Шид Не *Н.п. нема података Просторни капацитети Простори установа поливалентног типа у Сремској Митровици, Инђији, Руми, Старој и Новој Пазови су општински, уступљени на коришћење и одржавање. Културни центар у Пећинцима је власништво установе, док је простор КОЦ-а у Шиду делом у власништву установе, делом изнајмљен на коришћење. Највећим простором располаже Културни центар у Руми, док најмање квадратних метара има Установа за неговање културе Срем у Сремској Митровици. Поливалентне установе у Сремској Митровици не располажу простором за јавне програме, већ само канцеларијским, због чега своје програме организују у позоришту Добрица Милутиновић у Сремској Митровици. Остали поливалентни центри Сремског округа располажу са једним или већим бројем простора у којима организују програме. Установе поливалентног типа у Пећинцима, Новој Пазови и Шиду располажу само једним простором (главном салом) за програме, док Културни центар у Руми поред главне сале своје програме организује у малој сали и великом холу, Центар за културу у Старој Пазови има галерију, док Културни центар у Инђији располаже са салом и три галеријска простора. Табела 10а: Основни подаци о простору Назив установе Површина простора Број простора за програме Површина главне сале Број места за седење у великој сали Површина додатних простора за програме (изузимајући сцене на отвореном) Центар за културу Sirmiumart, Сремска 500,22 м 2 нема нема нема нема Установа за неговање културе Срем, Сремска 150,13 м 2 нема нема нема нема Културни центар, Инђија м м м 2 Културни центар, Пећинци 661 м м / 12

13 Табела 10б: Основни подаци о простору Површина Назив установе додатних Број Број места за простора за Површина простора Површина седење у програме простора за главне сале великој сали (изузимајући програме сцене на отвореном) Културни центар, Рума м м м м 2 Центар за културу, Стара Пазова 937 м м м 2. Културно-пословни центар, Нова Пазова 600 м м / Културно-образовни центар, Шид 720 м м / Представници културних центара кроз упитник су оцењивали просторије за рад (канцеларије) и просторе за одржавање програма. Најниже оцене канцеларијског простора дале су поливалентне установе у Сремској Митровици и Новој Пазови, док је простор за програме најлошије оцењен у шидском Културно образовном центру, који је једина установа која нема проблеме са канцеларијским простором, због чега су те просторије добиле и највишу оцену. Најбољи простор за програме имају Културни центар у Инђији и Руми, који су дали највише оцене за програмски простор, иако наводе неколико проблема са одржавањем истог. Поливаленте установе у Сремској Митровици нису оцењивале програмски простор, из разлога што не располажу сопственим простором за програме, већ своје програмске активности организују у сремскомитровачком позоришту. Табела 11: Оцене и проблеми простора Назив установе Центар за културу Sirmiumart, Сремска Установа за неговање културе Срем, Сремска Оцена канцеларијск ог простора 3 3 Највећи проблем канцеларијског простора Недостатак централног грејања и клима уређаја. Недостатак централног грејања и клима уређаја. Културни центар, Инђија 4 Недовољно простора. Оцена простора за одржавање програма Највећи проблем простора за одржавање програма / / / / 5 (простор у Кући Војновића 4) Културни центар, Пећинци 4 Недостатак простора. 3 Културни центар, Рума 4 Центар за културу, Стара Пазова Културно-пословни центар, Нова Пазова Културно-образовни центар, Шид 4 Недовољно простора, прокишњавање крова на појединим местима. Стара зграда, влага у зидовима. 5 4 Мала позоришна сцена. Влага и оронулост Куће Војновића Неадекватна бина за извођење свих активности. Прокишњавање стакленог дела крова у великом холу, недостатак савремене опреме, потребно реновирање седишта велике дворане. Електроинсталације и недостатак посебне просторије за управљање расветом и звуком. 3 Застарела опрема 3 Потребна адаптација простора. 5 2 Дотрајала седишта, простор није климатизован, нема довољно гардароба за учеснике програмских садржаја. Центри за културу у Руми и Шиду имају урађене пројекте реновирања објеката. За кров, реновирање седишта велике дворане, замену итисона и завеса, као и изолацију објекта румског Културног центра процењена вредност радова је ,00 динара. Културно образовни центар у Шиду има урађен пројекат реновирања сале, али не наводи процењену вредност радова. 13

14 Културни центар, Инђија Установа за неговање културе Срем, Сремска Центар за културу Sirmiumart, Сремска Програми и публика Сви поливалентни центри у Сремском округу, изузев Центра за културу Sirmiumart и установа у Новој Пазови и Шиду, негују изложбене активност било као гостујуће програме, било да су галеријски простори организационе јединице установе. Најактивнији по том питању је Културни центар у Инђији, који је у години организовао 18 изложби, које је видело посетилаца.. Изузев Центра за културу у Старој Пазови све остале поливалентне установе Сремског округа организују наступе КУД-ова, било да је реч о КУД-у који је организациона јединица установе, било да се ради о организовању наступа других КУД-ова. Највећи број програма фолклорног садржаја организовао је Центар за културу Sirmiumart у Сремској Митровици, па Културно-образовни центар у Шиду. Позоришне представе организују све установе, изузев страопазовачког поливалентног центра. Установе у Инђији, Руми и Новој Пазови организују наступе гостујућих аматерских позоришних ансамбала, док поливалентне установе у Сремској Митровици, Пећинцима и Шиду у оквиру својих делатности имају и активне аматерске позоришне ансамбле, али организују и гостовања других аматерских позоришта у свом објекту. Књижевно трибинске програме не организују једино Установа за неговање културе Срем и шидски поливалентни центар, док остале установе Сремског округа редовно организују и књижевне вечери, трибине и предавања. Највећи број програма књижевно-трибинског типа било је у Културно пословном центру у Новој Пазови (20), а затим у Центар за културу Sirmiumart (15) у Сремској Митровици. У оквиру својих делатности поливалентни центри у Сремској Миторвици, Руми и Старој Пазови имају и издавачку делатност. Најактивнији по том питању је Центар за културу Sirmiumart у Сремској Митровици који је у години издао око 8 публикација. Центар за културу Sirmiumart поред издавачке делатности и поменутих програма организује и наступе хорова и оркестара, као и, међународни фестивал фолклора Срем фолк фест. Поред Центра за културу Sirmiumart, програме хорског и оркестарског садржаја организују и установе у Руми, Новој Пазови и Шиду. Установа за неговање културе Срем у Сремској Митровици и установе у Инђији, Пећинцима и Руми организују и концерте савремене музике, којих је највише било у инђијском културном центру (10). Табела 12а: Програми и посећеност поливалентних центара Сремског округа Назив установе Садржаји/делатности Тип садржаја* према организатору Број програма у години Број публике на програмима сопствени Наступи КУД-ова гостовања гостујући 10 Н.п. Позоришне представе сопствени гостовања 10 Н.п. Хорски и оркестарски садржаји сопствени гостовања Трибине, предавања, књижевне вечери сопствени Издавачка делатност сопствени 8 Укупан тираж Срем фолк фестивал сопствени Изложбе сопствени Наступи КУД-ова гостујући Позоришне представе сопствени Издавачка делатност сопствени 1 Н.п. Концерти и остали програми сопствени Изложбе сопствени Биоскоп сопствени Наступи КУД-ова гостујући Концерти савремене музике сопствени Позоришне представе гостујући Трибине и предавања сопствени *Н.п. нема података *Када је реч о типу садржаја, прави се разлика између тога да ли културни центар организује одређене садржаје као соспствену делатност, организује гостовања сопствених организационих јединица (КУД, изложбе, аматерска позоришна трупа и сл.) или други актери гостују у установи као гостујући. садржаји 14

15 Културно-образовни центар, Шид Културно-пословни центар, Нова Пазова Центар за културу, Стара Пазова Културни центар, Рума Културни центар, Пећинци Табела 12б: Програми и посећеност поливалентних центара Сремског округа Назив установе Садржаји/делатности Тип садржаја* према организатору Број програма у години Број публике на програмима Изложбе сопствени Наступи КУД-ова сопствени гостујући Концерти савремене музике сопствени Позоришне представе сопствени гостовања Н.п. 500 гостујући Н.п Трибине, предавања, књижевне вечери гостујући Изложбе сопствени Биоскоп сопствени Наступи КУД-ова гостујући Концерти савремене музике сопствени Позоришне представе гостујући Хорски и оркестарски садржаји гостујући Трибине, предавања, књижевне вечери сопствени Издавачка делатност сопствени - Укупан тираж Школске приредбе Изложбе сопствени Биоскоп сопствени Књижевне вечери сопствени 2 Н.п. Издавачка делатност сопствени 4 Укупан тираж Наступи КУД-ова гостујући Позоришне представе гостујући Хорски и оркестарски садржаји гостујући Трибине, предавања, књижевне вечери сопствени Културно лето Биоскопске пројекције сопствени Наступи КУД-ова Позоришне представе Хорски и оркестарски садржаји сопствени гостовања гостујући сопствени гостовања гостујући сопствени гостовања *Н.п. нема података *Када је реч о типу садржаја, прави се разлика између тога да ли културни центар организује одређене садржаје као соспствену делатност, организује гостовања сопствених организационих јединица (КУД, изложбе, аматерска позоришна трупа и сл.) или други актери гостују у установи као гостујући. садржаји 15

16 Културнообразовни центар, Шид Културнопословни центар, Нова Пазова Центар за културу, Стара Пазова Културни центар, Рума Културни центар, Инђија Центар за културу Sirmiumart, Сремска Према оценама представника установа, најпосећенији програми у центрима за културу Сремског округа су музички. Када је реч о отворености установа према публици, сви центри за културу имају радно време у складу са својим програмима и користе различите видове промоције садржаја. Табела 13: Отвореност према публици и начини анимације Назив установе Најпосећенији програми према речима представника установе Начини презентовања програма публици рангирани према учесталости коришћења Период у години када је посећеност највећа Радно време Установе -музички -трибински -фолклорни 1.плакати 2. флајери 3.рекламе у штампаним медијима 4. интернет (банери и сл.) август 7-15ч Установа за неговање културе Срем, Сремска -ликовни -књижевни -фолклорни -филмски -позоришни 1.плакати 2.флајери 3.рекламе у штампаним медијима 4. интернет (банери и сл.) 1.плакати 2.интернет (банери и сл.) 3.флајери 4. социјалне мреже на интернету 5.рекламе на радију април-мај 7-15ч период март/јун и октобар/ децембар 8-24ч Културни центар, Пећинци -трибински -фолклорни 1.плакати 2.флајери 3.рекламе на радију лето 7-22ч -музички -филмски -позоришни -музички -позоришни -фолклорни -музички -књижевни -трибински -позоришни -фолклорни 1.плакати 2. социјалне мреже на интернету 3.флајери 4.рекламе на радију 5.рекламни спотови на телевизији 1.културни информатор 2. интернет (банери и сл.) 3. социјалне мреже на интернету 4.рекламе на радију 5.рекламе у штампаним медијима 6.рекламни спотови на телевизији 7.плакати 8.флајери 1.плакати 2.флајери 3.рекламни спотови на телевизији 4.рекламе на радију 5. социјалне мреже на интернету пролеће лето Цео дан у зависности од програма 7:30-15ч октобар-мај 09-13ч; 18-23ч -музички -филмски -позоришни -фолклорни Подједнако се користе сви видови промоције: -флајери -плакати -рекламни спотови на телевизији -рекламе у штампаним медијима -рекламе на радију -интернет рекламе (банери и сл.) јесен-зима 07-15ч Све установе, изузев Културно пословног центра у Новој Пазови, како би привукле публику на програме, користе форме личног позивања као што су позивнице на поштанске адресе и поруке на мобилне телефоне. 16

17 Када је реч о истраживањима потреба постојеће и потенцијалне публике, то чини установе поливалентног типа у Инђији, Старој Пазови и Шиду путем анкетирања грађана. Остали поливалентни центри Сремског округа немају праксу истраживања публике. Евалуацију програма ради већина културних центара у Сремском округу и то квартално, преко броја посетилаца и процене броја и квалитета садржаја. Поливалентне установе у Новој Пазови и Пећинцима једине у Сремском округу не раде годишње евалуације програма. Када је реч о броју посетилаца на програмима културних центара од до године, најбројнију публику у и години имао је Културни центар у Руми, године Културни центар у Инђији, док је у и години највише посетилаца имао Центар за културу у Старој Пазови. Континуиран раст броја публике, у посматраном периоду, бележи једино Културни центар у Старој Пазови, док је код већине поливалентних установа приметна блага осцилација у кретању броја публике. Културни центар у Инђији једини бележи константан број посетилаца од до године, односно од до године. Шидски поливалентан центар је године остварио већи број посета у односу на годину, али Заводу није доставио податке о броју посетилаца за претходне године, због чега није могућа анализа тенденције кретања публике у тој установи. Приказ 7: Тенденција кретања публике на програмима у периоду од до године Центар за културу Sirmiumart је познат као организатор традиционалног Срем фолк фестивала, који се одржава сваке године, у првој половини августа у трајању од пет дана. На Фестивалу учествују ансамбли из десетак земаља који представљају фолклор своје државе. 17

18 Од редовних програма Установа за неговање културе Срем организује Фестивал беседништва, као и општинске, регионалне и републичке смотре аматерског стваралаштва. Културни центар у Инђији организатор је већег броја манифестација међу којима су летњи фестивал Сцена фест, Џез фестивал, Дани италијанског филма, Фестивал ауторског филма, Winter фест... Румски културни центар потписује се као организатор: Фестивала музичких друштава Војводине, Фестивала тамбурашких оркестара Србије и Културног лета. Културни центар у Пећинцима редовно организује Општинску смотру рецитатора и Зонску смотру фолклора. Од редовних програма Центар за културу у Старој Пазови организује пазовачко културно лето, Мини тини фест, Пазова рок фест, смотру аматерских позоришних друштава Војводине и смотру позоришта Словака. Новопазовачки културни центар се појављује као организатор Културног лета Културно-образовни центар у Шиду је познат је као организатор манифестација Видовдански сусрети, Јастребићеви дани, Вишњићеви дани и ликовне колоније На путевима Саве Шумановића.. Када је реч о улазницама поливалентни центри у Сремској Митровици и Пећинцима не наплаћују улазнице за своје програме. Најскупље улазнице су у Инђији, а најјефтиније у Новој Пазови. Табела 14: Просечна цена улазница у поливалентним установама Сремског округа Установа Просечна цена улазница Попусти Центар за културу Sirmiumart, Сремска Бесплатно - Установа за неговање културе Срем, Сремска Бесплатно - Културни центар, Инђија динара - Културни центар, Пећинци Бесплатно - Културни центар, Рума 300 динара Ђаци, пензионери, организоване посете. Центар за културу, Стара Пазова 300 динара Ученици, особе са инвалидитетом, пензионери. Културно-пословни центар, Нова Пазова 100 динара - Културно-образовни центар, Шид динара Ученици, студенти. Сарадња Када је о сарадњи са другим актерима у култури реч, са највећим бројем актера повезани су поливалентни центри у Руми и Шиду. Сарадња постоји на свим нивоима од локалног, преко регионалног и националног до међународног. Типови сарадње су различити: техничка, логистичка, на организацији догађаја, на програмима/пројектима. Установе поливалентног типа у Сремској Митровици остварују сарадњу само са актерима у културу на локалном нивоу. Културни центар у Инђији сарађује са актерима на локалном, националном и међународном нивоу на организацији догађаја и програма, док са установама културе у центру округа не остварује сарадњу. Најужу мрежу сарадње има Културни центар у Пећинцима који кроз организацију догађаја и програма сарађује једино са Позориштем у Сремској Митровици. Културни центар у Старој Пазови такође не сарађује са установама културе у Сремској Митровици, већ само са актерима у култури на локалном, регионалном и националном нивоу. Новопазовачки поливалентан центар остварује техничку сарадњу, сарадњу на организацији догађаја и програма са локалним актерима културе и културним центрима на регионалном нивоу. Сви поливалентни центри имају сарадњу са локалним и регионалним медијима и то у циљу информисања грађана о догађајима из културе. 18

19 Културнопословни центар, Нова Пазова Центар за културу, Стара Пазова Културни центар, Рума Културни центар, Пећинци Културни центар, Инђија Установа за неговање културе Срем, Сремска Центар за културу Sirmiumart, Сремска Табела 15а: Сарадња са другим актерима у култури Назив установе Локални ниво Регионални ниво Ниво сарадње Национални ниво Међународни ниво Сарадња са центром округа Тип сарадње Музеј, Галерија, Позориште, Установа за неговање културе Срем, Библиотека. Не остварују сарадњу. Не остварују сарадњу. Не остварују сарадњу. Сремска је центар округа -техничка -сарадња на организацији догађаја Галерија, музеј, библиотека, Центар за културу Сирмиумарт. Не остварују сарадњу. Не остварују сарадњу. Не остварују сарадњу. Сремска је центар округа -техничка Канцеларија за младе, Омладински културни центар, КУД Соко, Позориштанце Инђија, Ромски театар Суно Е Роменго. Не остварују сарадњу. Сви локални актери у култури. Сви локални актери у култури. Сви локални актери у култури. Не остварују сарадњу. Позориште Добрица Милутиновић из Сремске Митровице Сва регионална позоришта. Завод за културу Војводине, Позориште младих Нови Сад, Национални савет Словака. Културни центри у Војводини. Битеф театар, Позориште младих из Новог Сада, Уметничко продукцијска група Ноћ музеја. Не остварују сарадњу. Сва национална позоришта, Југословенска кинотека, Ансамбл Коло. Савез аматера Србије. Не остварују сарадњу. Federazione Italiana Circoli del Cinema Не остварују сарадњу. Међународну културну сарадњу остварују преко општинских органа. Не остварују сарадњу. Не остварују сарадњу. Не остварују сарадњу. Позориште Добрица Милутиновић из Сремске Митровице Позориште Добрица Милутиновић, Установа за неговање културе Срем. Не остварују сарадњу. Н.п. - сарадња на организацији догађаја -сарадња на пројектима/ програмима - сарадња на организацији догађаја -сарадња на пројектима/ програмима - техничка - логистичка - сарадња на организацији догађаја -сарадња на пројектима/ програмима - сарадња на организацији догађаја -сарадња на пројектима/ програмима -техничка - сарадња на организацији догађаја -сарадња на пројектима/ програмима *Н.п. Нема проблема 19

20 Културно-образовни центар, Шид Табела 15б: Сарадња са другим актерима у култури Назив установе Локални ниво Галерија, библиотека, музеј. Регионални ниво Позориште Добрица Милутиновић из Сремске Митровице. Ниво сарадње Национални ниво Матица српска, Национални ансамбл Коло. Међународни ниво КУД Љубомир Ратић Бубо и КУД Просвјета- Вуковар из Хрватске, НБ Филип Вишњић из Бијелјине, Културни центар из Угљевика, КУД Просвета из Бијељине. Сарадња са центром округа Позориште Добрица Милутиновић, Културни центар Сримиумарт, Музеј Срема. Тип сарадње - техничка - логистичка -сарадња на организацији догађаја -сарадња на пројектима/ програмима Кадрови Највише запослених има Културни центар у Руми, а затим Културно-образовни центар у Шиду. Најмање запослених има Установа за неговање културе Срем у Сремској Митровици, која има само једну стално запослену особу. Приказ 8: Број запослених у поливалентним центрима Сремског округа Sirmiumart Срем Инђија Пећинци Рума Стара Пазова Нова Пазова Шид Када је о старосној структури реч, приметно је да су млади кадрови до 30 година старости ретки, а да је у центрима за културу Сремске Митровице, Пећинцима, Руми и Старој Пазови највише оних између 50 и 59 година старости. У Културном центру Инђије најбројнији је кадар у четвртој деценији (30-39 година), док је у Шиду највећи број оних између година. Културно-пословни центар у Новој Пазови је једини који има једнак број запослених у четврој, петој и шестој деценији живота. Просечна старост кадрова највећа је у културним центрима у Руми и Старој Пазови, а најмања у Културнопословном центру Нове Пазове. Табела 16: Просечна старост запослених у установама Назив установе Просечна старост запослених Центар за културу Sirmiumart, Сремска 49 Установа за неговање културе Срем, Сремска 50 Културни центар, Инђија 45 Културни центар, Пећинци 48 Културни центар, Рума 51 Центар за културу, Стара Пазова 51 Културно-пословни центар, Нова Пазова 43 Културно-образовни центар, Шид 45 Полна структура показује да је у Установи за културу Срем запослена једна женска особа, да су у Културном центру у Пећинцима бројније жене, док су у свим осталим поливалентним центрима Сремског округа бројнији припадници мушког пола. 20

21 Приказ 9: Полна структура и број припадника мушког и женског пола у установама мушкарци 7 жене 6 мушкарци жене 1 мушкарци 5 жене 4 мушкарци 3 жене мушкарци 12 жене 7 мушкарци 7 жене 6 мушкарци 5 жене 1 мушкарци 9 жене 8 Приказ 10: Старосна структура кадрова у поливалентним установама Када је о образовној структури реч, у културним центрима Сремског округа преовлађују кадрови са средњом стручном спремом. Високообразовани кадар је у већини једино у Културном центру Инђије, који има и највећи број високообразованих, док је у Установи за неговање културе Срем, стално запослена само једна особа, која има завршену високу школу. Највећи број запослених са завршеном само основном школом има Културни центар у Руми. Приказ 11: Образовна структура и број кадрова према стручној спреми у поливалентим установама ОШ 4 ССС ОШ ССС ОШ ССС ОШ 2 ССС ВШ/ВСС ВШ/ВСС ВШ/ВСС 5 ВШ/ВСС

22 Приказ 12: Образовна структура и број кадрова према стручној спреми у поливалентим установама ОШ 6 ССС ОШ 1 ССС ОШ ССС ОШ ССС ВШ/ВСС ВШ/ВСС ВШ/ВСС ВШ/ВСС Установама у раду помажу и сарадници и то најчешће кроз хонорарни ангажман, који као облик додатног рада користи чак седам установа. Највећи број хонорарних сарадника има Установа за неговање културе Срем, док Културни центар у Пећинцима наводи да ангажује хонорарне сараднике по потреби. Запослене на одређено време имају поливалентне установе у Инђији, Руми и Шиду, а највећи број запослених на одређено време ради у Културном центру Инђије. Када је реч о ангажовању волонтера у раду установа центри за културу у Инђији и Старој Пазови наводе да ангажују волонтере по потреби. Културно образовни центар у Шиду једини истиче да нема ангажованих волонтера, али да постоји потреба за ангажовањем два волонтера која би учествовала у раду установе. Приказ 13: Број и тип сарадника у поливалентним установама запослени на одређено време хонорарни сарадници волонтери Буџет Центре за културу Сремског округа највећим делом финансирају градови/општине оснивачи, док су други извор прихода сопствена средства. Средства од Покрајине добила је Установа за неговање културе Срем у години и поливалентне установе у Инђији и Шиду, у обе посматране године. Културни центри у Инђији и Руми су једини у Сремском округу добили средства од Републике. Приказ 14: Извори финансирања установа у и години Град Сопствени приходи Град Сопствени приходи Покрајина Општина Сопствени приходи Спонзорства/донације Покрајина Република Општина Сопствени приходи Општина Сопствени приходи Република Општина Сопствени приходи Спонзорства/донације Општина Сопствени приходи Општина Сопствени приходи Спонзорства/донације Покрајина 22

23 Највећи буџет у две посматране године имао је Културно образовни центар у Шиду ,43 евра ( ,00 дин.) у години, односно ,30 евра ( ,00 дин.) у години. У складу са бројем запослених најмањи буџет у години је имала Установа за неговање културе Срем, а у години Културно-пословни центар у Новој Пазови. За програме у обе посматране године највише је издвојио Културни центар Инђије чак ,19 евра ( ,00 дин.) у години, док је у години издвојено знатно мање средстава ,53 евра ( ,00 дин.). Најмање средстава за програме издваја Културнопословни центар у Новој Пазови. Пораст буџета у години у односу на претходну остварио је једино Културни центар у Руми за 16,8, док су остали поливалентни центри у Сремском округу забележили пад буџета у години. Највећи пад буџета у години у односу на имала је поливалентна установа у Шиду за 33,7, затим Инђија за 33,1. Пад буџета забележили су и Центар за културу Sirmiumart у Сремској Митровици (за 32,1), Културни центар у Пећинцима (за 26,4), Установа за неговање културе Срем у Сремској Митровици (за 23,1), Центар за културу у Старој Пазови (17,8) и Културно пословни центар у Новој Пазови (13,5). Табела 17а: Висина и расподела буџета поливалентних центара у и години Установа Година Висина буџета Плате и доприноси Структура буџета Материјални трошкови Програми и пројекти Центар за културу Sirmiumart, Сремска Установа за неговање културе Срем, Сремска Културни центар, Инђија Културни центар, Пећинци Културни центар, Рума Центар за културу, Стара Пазова Културно-пословни центар, Нова Пазова , , , ,03 евра ,33 евра ,17 евра ,53 евра ,00 дин ,00 дин ,00 дин ,00 дин ,01 евра ,39 евра 8.218,82 евра ,02 евра ,00 дин ,00 дин ,00 дин ,00 дин ,78 евра ,79 евра 3.806,87 евра ,12 евра ,00 дин ,00 дин ,00 дин ,00 дин ,66 евра ,34 евра 1.841,78 евра ,54 евра ,00 дин ,00 дин ,00 дин ,00 дин ,07 евра ,85 евра ,03 евра ,19 евра ,00 дин ,00 дин ,00 дин ,00 дин ,33 евра ,93 евра ,87 евра ,53 евра ,00 дин ,00 дин ,00 дин ,00 дин ,30 евра ,33 евра ,47 евра ,50 евра ,00 дин ,00 дин ,00 дин ,00 дин ,05 евра ,21 евра ,07 евра ,77 евра ,00 дин ,00 дин ,00 дин ,00 дин ,28 евра ,84 евра ,89 евра ,55 евра ,00 дин ,00 дин ,00 дин ,00 дин ,35 евра ,77 евра ,78 евра ,80 евра ,00 дин ,00 дин ,00 дин ,00 дин ,38 евра ,92евра ,82 евра ,64 евра ,00 дин ,00 дин ,00 дин ,00 дин ,93 евра ,12 евра ,61 евра ,20 евра ,00 дин ,00 дин ,00 дин ,00 дин ,44 евра ,19 евра ,79 евра 6.722,46 евра ,00 дин ,00 дин ,00 дин ,00 дин ,89 евра ,58 евра ,36 евра 6.548,95 евра ,00 дин ,00 дин ,00 дин ,00 дин. 23

24 Табела 17б: Висина и расподела буџета поливалентних центара у и години Установа Година Висина буџета Плате и доприноси Структура буџета Материјални трошкови Програми и пројекти Културнообразовни центар, Шид ,43 евра ,89 евра ,36 евра ,18 евра ,00 дин ,00 дин ,09 дин ,91 дин ,30 евра ,44 евра ,28 евра ,58 евра ,00 дин ,00 дин ,00 дин ,00 дин. Културни центар Sirmiumart у Сремској Митровици и Културни центар у Инђији су у години знатно више средстава издвојили за програме него за плате и материјалне трошкове, док је у поливалентним установама у Руми и Шиду, највећи део издвојен за материјалне трошкове, у години у случају Руме, односно обе посматране године у случају Шида. У осталим поливалентним установама Сремског округа највећи удео у буџету имају зараде запослених. Приказ 15: Структура буџета центара у и години Програми Плате Текући трошкови Програми Плате Текући трошкови Програми Плате Текући трошкови Програми Плате Текући трошкови Програми Плате Текући трошкови Програми Плате Текући трошкови Програми Плате Текући трошкови Програми Плате Текући трошкови Када је реч о инвестиционим улагањима, у поливалентан центар у периоду од до године највише је уложила општина Шид, па општина Рума. Културно образовни центар у Шиду је у години добио средства и од Фонда за капитална улагања АП Војводине. Установа за неговање културе Срем у Сремској Митровици и Културни центар у Пећинцима у посматраном периоду нису имали улагања. Приоритетне инвестиције су навеле само три поливалентне установе Сремског округа. Културни центар у Пећинцима као приоритет наводи адаптацију крова и инсталирање сценске расвете, док поливалентна установа у Старој Пазови као следеће инвестиционо улагање истиче реконструкцију електричних и водоводних инсталација. Културни центар у Руми као приоритетне радове наводи санацију крова великог хола, санацију косог дела и преосталих равних површина крова, климатизацију велике и мале сале, као и великог хола, поправку седишта велике дворане и куповину озвучења. 24

25 Табела 18: Последња инвестициона улагања у поливалентне центре Сремског округа Центар за културу Sirmiumart, Сремска Културни центар, Инђија Културни центар, Рума Центар за културу, Стара Пазова Културнопословни центар, Нова Пазова Културнообразовни центар, Шид Тип инвестиције Финансијер Година Износ у еврима Износ у динарима Велика бина Град Сремска , ,00 Телефон Сопствена средства , ,00 Електрична опрема Град Сремска , ,00 Електрична опрема Сопствена средства , ,00 КЦ кафе Општина Инђија , ,00 Опрема Општина Рума , ,00 Опрема Сопствена средства , ,00 Адаптација главног улаза Општина Рума , ,00 Адаптација конференцијске дворане Општина Рума , ,00 Опрема Општина Рума , ,00 Опрема Сопствена средства , ,00 Кров Општина Рума , ,00 Опрема Сопствени приходи , ,00 Опрема Општина Рума , ,00 Молерски радови Општина Стара Пазова , ,00 Молерски радови Месна заједница Нова Пазова , ,00 Капитално одржавање Општина Шид , ,32 Капитално одржавање Општина Шид , ,00 Капитално одржавање Општина Шид , ,73 Изградња музичке школа Фонд за капитална улагања АП Војводина , ,88 Проблеми Када су проблеми у питању сви центри за културу, изузев румског, наводе проблем са простором, било да је потребан већи простор, било да је потребна адаптација постојећег. Дотрајалост и/или недостатак опреме је такође велики проблем свим центрима за културу, изузимајући Установу за неговање културе Срем у Сремској Митровици која не наводи проблеме. Када је о кадровима реч једино поливалентне установе у Руми и Шиду имају потребу за запослењем додатног стручног кадра, док остале поливалентне установе немају проблема са кадровском структуром. Проблеме са финансирањем не наводе једино Установа за неговање културе Срем у Сремској Митровици и шидска поливалентна установа. Остали поливалентни центри у Сремском округу истичу потребу за већим финансијским улагањима, нарочито потребу за већим финансијским средствима за организацију програма. Табела 19а: Проблеми поливалентних установа Сремског округа Установа Простор Финансирање Центар за културу Sirmiumart, Сремска Установа за неговање културе Срем, Сремска Недостатак адекватног простора. Неадекватан канцеларијски простор. већим финансирање. Техничка опремљеност набавком рачунара и копир апарата. Кадрови Програми финансирањем већег броја пројеката. 25

26 Табела 19б: Проблеми поливалентних установа Сремског округа Установа Простор Финансирање Културни центар, Инђија Културни центар, Пећинци Културни центар, Рума Центар за културу, Стара Пазова Културнопословни центар, Нова Пазова Културнообразовни центар, Шид Недовољан простор за све планиране активности. Недостатак простора. већим финансијским средствима за реализацију појединих програма. већим финансијским средствима. Недовољна финансијска средства за улагање у амортизацију објекта, набавку модерне опреме и програмску делатност. Техничка опремљеност Потребна додатна рачунарска опрема и позоришна расвета. Недостатак сценске опремљености. новим звучним системом, климатизацијом и поправком седишта у великој дворани, дигитализацијом биоскопских сала, поправка крова и електро и грејних инсталација, термо изолација објекта, новим светлосни парк за потребе позоришног програма. Потребна замена седишта, подова, цугова и мокрог чвора.. Постоји потреба за реконструкцијом велике сале и бине. Потребна већа финансијска средства. набавком расвете и климатизације. Застарела опрема, потребна набавка савремене опреме. Кадрови Постоји потреба за уредником ликовног програма, стручног лица за рад у маркетингу и правником. Постоји потреба за новим млађим кадром, нарочито маркетиншким стучњацима. Постоји потреба за запослењем организатора културних активности и програма. Програми Недовољно финансијских средстава за реализацију појединих програма. Недовољна финансијска подршка од стране оснивача. Потребна већа финансијска средства. Потребно веће финансирање пројеката од стране Министарства културе. Библиотеке града/општина Сремског округа Град Сремска и све општине у Сремском округу имају библиотеку која функционише као самостална установа. Најстарију библиотеку у Сремском округу, која је једна и од најстаријих библиотека у Србији има Ириг, док је најскорије основана Народна библиотека у Шиду. Темељи Библиотеке Глигорије Возаровић везују се за годину, када је у Сремској Митровици основана Српска грађанска читаоница, прва библиотека у граду. Крајем XIX и почетком XX века у граду су настајале и друге библиотеке које су у годинама Првог и Другог светског рата доживљавале и разарања и престанак рада. После Другог светског рата, године, долази до обједињавања књижних фондова у граду и стварања Народне књижнице и читаонице Просвета, која је имала књига и била смештена у две просторије приватне зграде. Године које су следиле означиле су садржајне путеве развоја нове библиотеке на старим темељима. Године библиотека улази у нове просторе у центру града и добија назив Глигорије Возаровић, по искреном љубитељу књига, коричару, књиговесцу и издавачу ХХ века Глигорију Возаровићу, рођеном у Лежимиру, селу крај Сремске Митровице. 26

27 Претеча данашње Народне библиотеке Др Ђорђе Натошевић у Инђији била је књижница и читаоница у Инђији основана непосредно после Другог светског рата, решењем месног Народноослободилачког одбора. Читаоница је почела са радом септембра године, као саставни део Дома културе у Инђији. Од године Библиотека постоје самостална установа и добија назив под којим и данас ради Народна библиотека Др Ђорђе Натошевић. Српска читаоница у Иригу као једно од првих и најстаријих читалишта код Срба основана је године. Читаоницу су основали житељи Ирига предвођени својим свештеницима и учитељима, а у жељи да сачувају свој национални и културни идентитет у аустријској царевини. Оснивање Читаонице поздравиле су Српске народне новина и Гајеве илирске новине, а познати београдски књижничар Глигорије Возаровић је исте те године установи поклонио књигу Писма Доситеја Обрадовића са посветом, која се и данас чува у Читаоници. Српска цитаоница је била центар културног и духовног зивота Ирига и овог дела Срема током XIX и XX века. Народна библиотека у Пећинцима је основана године. Прва српска читаоница у Руми почела је са радом године, док је прва јавна народна библиотека чије су услуге биле доступне свим грађанима основана тек после Другог светског рата, године. У прво време Библиотеку су водили волонтери ентузијасти, углавном просветни радници, који су били најзаслужнији за њено оснивање, а потом су оснивачка права и бригу о функцнионисању Установе преузеле општинске власти. У то време Народна читаоница и књижница добија назив Библиотекa Слободан Бајић-Паја, који године мења и постаје Градска библиотека Атанасије Стојковић. Темељи Народне библиотеке Доситеј Обрадовић у Старој Пазови везују се за годину и оснивање Српске читаонице у Старој Пазови. Читаоница је имала задатак да задовољава потребу све бројнијег грађанства за читањем, али и да ствара нове, будуће читаоце. Како су књиге делиле судбину народа, тако су и читаонице прекидале рад за време два светска рата. Њихову делатност после другог светског рата наставља Месна библиотека, која је имала скромних пет хиљада књига, да би године прерасла у Матичну библиотеку општине. Након неког периода Библиотека је добила име које носи и данас Народна библиотека Доситеј Обрадовић. Годином оснивања Прве српске читаонице у Шиду, сматра се године. Од тог периода па до године Библиотека је често мењала своју локацију и назив. Године Библиотека постаје самостална установа и добија назив Народна библиотека Симеон Пишчевић, по најзначајнијем шидском писцу и аутору чувених Мемоара. Табела 20: Подаци о оснивању библиотека Назив установе Град/Општина оснивач Година оснивања Библиотека Глигорије Возаровић Сремска 1961 Народна библиотека Др Ђорђе Натошевић Инђија 1973 Српска читаоница у Иригу Ириг 1842 Народна библиотека Пећинци 1972 Градска библиотека Атанасије Стојковић Рума 1949 Народна библиотека Доситеј Обрадовић Стара Пазова 1962 Народна библиотека Симеон Пишчевић Шид 2002 Просторни капацитети Зграде библиотека у Старој Пазови и Шиду су у власништву установа, док остале библиотеке Сремског округа користе простор који им је дат на коришћење од стране општине без накнаде. Све библиотеке у Сремском округу функционишу као самосталне установе. Највећим простором располаже Библиотека Глигорије Возаровић из Сремске Митровице, док најмањи простор има Народна библиотека у Пећинцима. Занимљиво је то да библиотека у Пећинцима иако располаже најмањим простором има простор за програме, за разлику од библиотеке у Инђији која наводи да нема простора за јавне програме, иако располаже са три пута већим простором. 27

28 Табела 21: Основни подаци о простору библиотека Назив установе Библиотека Глигорије Возаровић, Сремска Народна библиотека Др Ђорђе Натошевић, Инђија Српска читаоница у Иригу, Ириг Народна библиотека, Пећинци Градска библиотека Атанасије Стојковић, Рума Народна библиотека Доситеј Обрадовић, Стара Пазова Народна библиотека Симеон Пишчевић, Шид Површина простора Број читаоница Број места у читаоницама Број простора за програме Површина простора за програме Број места за седење у сали за програме 747 м м м нема нема нема 417 м м м м м м м м м м 2 70 Фонд, програми и корисници Када је реч о броју књига, највећим фондом располаже библиотека у Старој Пазови, а најмањим библиотека у Пећинцима. Најбогатији фонд стране књиге такође има библиотека у Старој Пазови, док инђијска библиотека једина нема књиге на страном језику. Приказ 16: Број књига у библиотека Сремског округа Шид Стара Пазова Рума Пећинци Ириг Шид Стара Рума Пећинци Ириг Шид Стара Рума Пећинци Ириг Инђија Инђија Инђија С С С.Митр Укупан број књига Број књига на српском језику Број књига на страним језицима Структура фонда показује да највећи удео стручне и научне књиге има Народна библиотека у Инђији, а затим Библиотека Глигорије Возаровић у Сремској Митровици, док дечје литературе највише има у Народној библиотеци у Пећинцима. Када је о књигама за особе са инвалидитетом реч, ниједна библиотека нема штампана ЦД издања за слепе и слабовиде. Ниједна библиотека Сремског округа не наводи да је започела процес дигитализације. 28

29 Приказ 17: Структура фонда у библиотекама Сремског округа Стручна и научна књига Белетристика Дечја књига 51.7 Стручна и научна књига Белетристика Дечја књига 56.8 Стручна и научна књига Белетристика Дечја књига 49 Стручна и научна књига Белетристика Дечја књига Стручна и научна књига Белетристика Дечја књига 50.9 Стручна и научна књига Белетристика Дечја књига 79 Стручна и научна књига Белетристика Дечја књига У периоду од до године са највише књига свој фонд обновила је Народна библиотека Доситеј Обрадовић у Старој Пазови, док је најмање књига у истом периоду набавила Српска читаоница у Иригу. Табела 22: Подаци о броју набављених публикација у периоду од до године Назив установе Библиотека Глигорије Возаровић, Сремска Народна библиотека Др Ђорђе Натошевић, Инђија Број набављених публикација Укупно Српска читаоница у Иригу, Ириг Народна библиотека, Пећинци Градска библиотека Атанасије Стојковић, Рума Народна библиотека Доситеј Обрадовић, Стара Пазова Народна библиотека Симеон Пишчевић, Шид Према подацима које су библиотеке доставиле Заводу, општина Рума је издвојила највећа средста за допуну фонда своје библиотеке у години, док је од до године то учинила општина Инђија. 29

30 Година Табела 23: Подаци о средствима за набавку књига 1 Назив установе Библиотека Глигорије Возаровић, Сремска Народна библиотека Др Ђорђе Натошевић, Инђија Српска читаоница у Иригу, Ириг Народна библиотека, Пећинци Градска библиотека Атанасије Стојковић, Рума Народна библиотека Доситеј Обрадовић, Стара Пазова Народна библиотека Симеон Пишчевић, Шид *Н.п. нема података Средства од града/општине Средства Министарства културе евра динара евра динара Број откупљених књига од средстава града и Министарства културе , , , ,00 Н.п , , , ,00 Н.п , , , ,00 Н.п , , , ,00 Н.п , ,00 Н.п. Н.п. Н.п , , , ,00 Н.п , , , ,00 Н.п , , , ,00 Н.п , ,00 Н.п. Н.п , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , Н.п. Н.п. Н.п. Н.п. Н.п Н.п. Н.п , , Н.п. Н.п , , Н.п. Н.п , , Н.п. Н.п. Н.п. Н.п. Н.п Н.п. Н.п. Н.п. Н.п. Н.п , , , ,00 Н.п , , , ,00 Н.п. Највећи број корисника међу библиотекама Сремског округа има Народна библиотека у Старој Пазови, а најмање Српска читаоница у Иригу. Студената међу корисницима има највише у Руми, док је деце до 14 година и одраслих највише било у Старој Пазови. Највећи број ученика средњих школа међу корисницима било је у библиотеци у Руми, са изузетком године када их је највише било у Старој Пазови. Табела 24а: Број корисника библиотека у периоду од до године Назив установе Библиотека Глигорије Возаровић, Сремска Народна библиотека Др Ђорђе Натошевић, Инђија Год. Деца до 14 година Ученици средњих школа Студенти Одрасли Укупно по години Треба напоменути да све библиотеке у Војводини за допуну књижног фонда добијају средства и од Покрајине, која неће бити приказана у табели из разлога што Завод не располаже тим подацима. 30

31 Табела 24б: Број корисника библиотека у периоду од до године Назив установе Српска читаоница у Иригу Народна библиотека, Пећинци Градска библиотека Атанасије Стојковић, Рума Народна библиотека Доситеј Обрадовић, Стара Пазова Народна библиотека Симеон Пишчевић, Шид Год. Деца до 14 година Ученици средњих школа Студенти Одрасли Укупно по години Тенденција кретања показује да је број корисника у већини библиотека Сремског округа у порасту у три посматране године. Библиотека у Шиду једина бележи пад корисника у години, у односу на годину, док је инђијска библиотека забележила пад броја корисника у години у односу на претходну годину, али у години тај број поново расте. Највећи скок у броју корисника у односу на годину бележи библиотека у Руми, а најнижи библиотека у Сремској Митровици. Приказ 18: Тенденција кретања укупног броја корисника библиотека Сремског округа Сремска Инђија Ириг Пећинци Рума Стара Пазова Шид Када се сагледа однос између броја становника и корисника у библиотеци, добија се другачија слика о поретку града и општина Сремског округа, него када су у питању најмањи апсолутни бројеви. Највећи удео становника међу корисницима библиотеке има општина Стара Пазова (9,1), али је интересантно да се према том показатељу Сремска налази на последњем месту. 31

32 Приказ 19: Рангирање општина /градова према проценту локалног становништа који су године корисници библиотеке Стара Пазова Инђија Рума Пећинци Ириг Шид Сремска Проценат локалног становништва који су корисници библиотеке Све библиотеке Сремског округа, поред редовних библиотечких активности, организују додатне програме за публику: књижевне вечери, изложбе, предавања, трибине, радионице и друге садржаје (филмске пројекције, продајне изложбе књига, радио емисије, позоришне садржаје, музичке програме, наградне конкурсе...). Највећи број програма организује библиотека у Сремској Митровици, а најмање инђијска библиотека. Библиотеке у Сремској Митровици, Иригу и Руми бележе континуирани раст броја програма из године у годину, док инђијска, старопазовачка и шидска библиотека у години бележе пад броја програма у односу на претходну годину, али у години број програма поново расте. Библиотека у Пећинцима једина у Сремском округу бележи пад броја програма из године у годину. Табела 25: Број пратећих програма у периоду од до године Назив установе Укупан број програма по годинама Библиотека Глигорије Возаровић, Сремска Народна библиотека Др Ђорђе Натошевић, Инђија Српска читаоница у Иригу, Ириг Народна библиотека, Пећинци Градска библиотека Атанасије Стојковић, Рума Народна библиотека Доситеј Обрадовић, Стара Пазова Народна библиотека Симеон Пишчевић, Шид Када се сагледа структура програма које библиотеке организују за своје кориснике и посетиоце, библиотека у Сремској Митровици је у и години организовала највећи број радионица које су чиниле око 28,5 свих додатних програма, док је у години од пратећих програма организован највећи број изложби. Библиотеке у Инђији, Пећинцима, Руми и Старој Пазови су највише окренуте организацији књижевних вечери, а Ириг и Шид изложбама. Највећи број књижевних вечери у посматраном периоду организовала је библиотека у Руми, док су библиотеке у Сремској Митровици и Шиду организовале највећи број изложби. Приказ 20: Број пратећих програма библиотека према врсти садржаја књижевне вечери изложбе предавања трибине,дебате радионице остали садржаји 32

33 Приказ 21: Број пратећих програма библиотека према врсти садржаја књижевне вечери изложбе предавања трибине,дебате радионице остали садржаји 33

34 Српска читаоница у Иригу је једина библиотека Сремског округа, која није умрежена у јединствену електронску базу (Cobiss, Bisis...), док су остале библиотеке чланице неке од електронских база. Библиотека у Сремској Митровици умрежена је у базу Bisis, шидска у Biblio базу, док су остале библиотеке у Сремском округу чланице Cobiss система. Библиотеке у Иригу и Пећинцима једине немају на располагању компјутере, који су доступни корисницима за претраживање фонда. Чланарине у библиотекама крећу се од 400 до 700 динара на годишњем нивоу. Библиотеке имају различито радно време. Најкраће је за чланове отворена иришка библиотека,а најдуже библиотека у Инђији. За своје програме ниједна библиотека не наплаћује улазнице. Табела 26: Чланарина и рад са корисницима Назив установе Библиотека Глигорије Возаровић, Сремска Народна библиотека Др Ђорђе Натошевић, Инђија Српска читаоница у Иригу, Ириг Народна библиотека, Пећинци Градска библиотека Атанасије Стојковић, Рума Народна библиотека Доситеј Обрадовић, Стара Пазова Народна библиотека Симеон Пишчевић, Шид редовна 700,00 дин. 600,00 дин. 400,00 дин. Чланарина попусти 500,00 дин. за децу, бесплатан упис за предшколце, прваке и пријетеље Библиотеке. 50 за породичну чланарину и колективно учлањење, бесплатан упис за прваке, ратне војне инвалиде, оболеле од мултипли склерозе и социјално угрожене , дин. за ученике, студенте и незапослене, бесплатан упис за прваке. Радно време 7-19:30ч, Суботом 8-13ч 7-20ч, Суботом 7-14ч 7-15ч 500,00 дин. Ученици, студенти и незапослени. 7-17ч 500,00 дин. Бесплатно за ученике основне школе 7-19ч 500,00 дин. 500,00 дин. Попуст за колективни и породични упис, бесплатан упис за незапослене, добровољне даваоце крви и старије од 70 година. 200,00 дин месечна, 300,00 дин. полугодишња, упис у октобру бесплатан до краја године, попусти за колективне и породичне уписе. 7-16ч, Суботом 8-13ч 7-19ч, Суботом 8-12ч Према подацима које су библиотеке Сремског округа доставиле Заводу, само Библиотеке у Сремској Митровици, Иригу и Шиду раде евалуацију програма и то преко годишњег извештаја о раду. Поред евалуације програма поменуте библиотеке редовно анкетним путем истражују и потреба корисника. Инђијска библиотеке је једина која не документује своје активности, док све остале то чине на неки начин пресклипинг, медиа клипинг, архивирање. Сарадња Све библиотеке Сремског округа сарађују са матичном библиотеком у Сремској Митровици, а библиотеке у Инђији, Пећинцима, Руми и Шиду истичу да имају развијену сарадњу и са библиотекама у округу. Са Народном библиотеком Србије сарађују библиотеке у Сремској Митровици, Инђији, Руми и Шиду. Најужу мрежу сарадње има библиотека у Старој Пазови која сарађује само са локалним поливалентним центром и матичном библиотеком. Ниједна библиотека Сремског округа нема сарадњу на међународном нивоу. Када је о сарадњи са медијима реч, готово све библиотеке сарађују са локалним медијима, евентуално са регионалном сремском телевизијом Сремска ТВ у случају Народне библиотеке у Инђији. Библиотеке у Иригу и Руми једине истичу да сарадња са медијима не постоји. 34

35 Народна библиотека Симеон Пишчевић, Шид Народна библиотека Доситеј Обрадовић, Стара Пазова Градска библиотека Атанасије Стојковић, Рума Народна библиотека, Пећинци Српска читаоница у Иригу, Ириг Народна библиотека Др Ђорђе Натошевић, Инђија Библиотека Глигорије Возаровић, Сремска Табела 27: Сарадња са другим актерима у култури Назив установе Локални ниво Позориште, Музеј, Галерија Лазар Возаревић, Архив, Завод за заштиту споменика културе. Културни центар, удружења грађана. Регионални ниво Не остварују сарадњу. Библиотеке Сремског округа. Ниво сарадње Национални ниво Матица српска, Народна библиотека Србије. Народна библиотека Србије, Библиотека Матице српске, Библиотекарско друштво Србије, друге библиотеке у Србији. Међународни ниво Не остварују сарадњу. Не остварују сарадњу. Сарадња са центром округа Сремска је центар округа. Библиотека Глигорије Возаровић. Тип сарадње -техничка -логистичка -сарадња на организацији догађаја -сарадња на пројектима/ програмима -техничка -сарадња на организацији догађаја -сарадња на пројектима/ програмима Не остварују сарадњу. Покрајински секретаријат за културу Војводине. Министарство културе, информисања и информационог друштва. Не остварују сарадњу. Библиотека Глигорије Возаровић. -сарадња на организацији догађаја -сарадња на пројектима/ програмима Културни центар. Библиотеке у Сремском округу. Не остварују сарадњу. Не остварују сарадњу. Библиотека Глигорије Возаровић. -техничка -сарадња на организацији догађаја Завичајни музеј, Културни центар. Библиотеке у Сремском округу. Народна библиотека Србије, Библиотека Матице српске. Не остварују сарадњу. Библиотека Глигорије Возаровић. -техничка -сарадња на организацији догађаја Центар за културу. Не остварују сарадњу. Не остварују сарадњу. Не остварују сарадњу. Библиотека Глигорије Возаровић. -логистичка -сарадња на организацији догађаја Културно образовни центар. Библиотеке у Сремском округу. Завод за културу Војводине, Библиотека Матице српске, Народна библиотека Србије. Не остварују сарадњу. Библиотека Глигорије Возаровић. -техничка -логистичка -сарадња на организацији догађаја -сарадња на пројектима/ програмима 35

36 Кадрови Међу библиотекама Сремског округа највише запослених има Библиотека Глигорије Возаровић, затим библиотека у Старој Пазови, док најмање запослених има Народна библиотека у Пећинцима. Приказ 22: Број запослених у библиотекама Сремског округа Сремска Инђија Ириг Пећинци Рума Стара Пазова Шид Старосна структура показује да једино библиотеке у Иригу, Пећинцима и Шиду немају кадар млађи од 30 година. У библиотекама Сремског округа најбројнији је кадар између 40 и 49 година старости, изузев библиотеке у Руми у којој је најзаступљенији кадар у шестој деценији живота и шидској библиотеци у којој доминира кадар између 30 и 39 година старости. Најмлађи кадар има Библиотека Симеон Пишчевић из Шида, а најстарији Народна библиотека у Пећинцима. Полна структура показује да су у библиотекама Сремског округа бројније жене, а Народна библиотека у Пећинцима је једина библиотека у Сремском округу која нема ниједног запосленог припадника мушког пола. Табела 28: Просечна старост запослених у установама Назив установе Просечна старост запослених Библиотека Глигорије Возаровић, Сремска 49 Народна библиотека Др Ђорђе Натошевић, Инђија 45 Српска читаоница у Иригу, Ириг 49 Народна библиотека, Пећинци 53 Градска библиотека Атанасије Стојковић, Рума 49 Народна библиотека Доситеј Обрадовић, Стара Пазова 45 Народна библиотека Симеон Пишчевић, Шид 42 Приказ 23: Полна структура и број припадника мушког и женског пола у установама мушкарци 3 жене мушкарци 1 жене мушкарци 2 жене мушкарци жене мушкарци 6 жене мушкарци 5 жене мушкарци 1 жене 9 36

37 Приказ 24: Старосна структура кадрова у установама Када је о образовној структури реч, високообразовани кадар предњачи у библиотекама у Сремској Митровици, Инђији и Руми. У библиотекама у Пећинцима, Старој Пазови и Шиду већину чини кадар са средњим образовањем, док је у Првој српској читаоницу у Иригу једнак удео високообразованог и средњеобразованог кадра. Библиотеке у Пећинцима, Руми и Шиду немају кадар са завршеном само основном школом. Приказ 25: Образовна структура и број кадрова према стручној спреми у установама ОШ 2 ССС 10 ВШ/ВСС ОШ 1 ССС 7 ВШ/ВСС ОШ 1 ССС 2 ВШ/ВСС ОШ ССС 3 ВШ/ВСС ОШ ССС ВШ/ВСС ОШ 1 ССС 14 ВШ/ВСС ОШ ССС 7 ВШ/ВСС Када је реч о сарадницима једино библиотеке у Руми и Инђији наводе да имају по једног волонтера, али истичу и потребу за ангажовањем још два волонтера која би учествовала у раду њихових установа. Библиотека Глигорије Возаровић из Сремске Митровице нема сараднике, али наводи да постоји потреба за ангажовањем три волонтера која би помагала у раду установе. Остале библиотеке Сремског округа истичу да немају потребу за сарадницима, тако да у тим установама нема ни хонорарних сарадника ни волонтера. Буџет Библиотеке Сремског округа се највећим делом финансирају из градског/општинског буџета, док су други извор прихода, у већини установа, сопствена средства. Средства добијена од стране Покрајине су други извор прихода библиотеке у Иригу и шидске библиотеке у години, док су у Пећинцима 37

38 други извор прихода средства добијена из републичког буџета. Библиотека у Руми је једина која се у потпуности финансира из општинског буџета. Приказ 26: Извори финансирања установа у и години Град Сопствени приходи Република Покрајина Општина Сопствени приходи Покрајина Општина Сопствени приходи Република Покрајина Општина Република Покрајина Општина Општина Сопствени приходи Општина Сопствени приходи Покрајина У години највећи укупан буџет имала је библиотека у Старој Пазови, док је у години највећим буџетом располагала библиотека у Сремској Митровици. Најмањи буџет у посматраном периоду имала је библиотека у Пећинцима. Када је реч о издвајању средстава за програме, у години највећа средства је издвојила инђијска библиотека, док је у години највише средстава за реализацију програма обезбедила библиотека у Руми. Пад буџета у години забележиле су све библиотеке у Сремском округу. Највећи пад бележе шидска библиотека за 24,4 и инђијска за 22,3. Табела 29а: Висина и расподела буџета библиотека у и години Установа Година Висина буџета Библиотека Глигорије Возаровић, Сремска Народна библиотека Др Ђорђе Натошевић, Инђија Плате и доприноси Структура буџета Материјални трошкови Програми и пројекти ,41 евра ,41 евра ,43 евра 3.184,57 евра ,00 дин ,00 дин ,00 дин ,00 дин ,47 евра ,85 евра ,81 евра 2.692,81 евра ,00 дин ,00 дин ,00 дин ,00 дин ,52 евра ,58 евра ,45 евра ,49 евра ,00 дин ,00 дин ,00 дин ,00 дин ,36 евра ,76 евра ,30 eвра ,30 евра ,00 дин ,00 дин ,00 дин ,00 дин. Српска читаоница у Иригу, Ириг ,76 евра ,41 евра ,77 евра ,58 евра ,00 дин ,00 дин ,00 дин ,00 дин ,27 евра ,06 евра ,09 евра ,12 евра ,00 дин ,00 дин ,00 дин ,00 дин. 38

39 Табела 29б: Висина и расподела буџета библиотека у и години Установа Година Висина буџета Народна библиотека, Пећинци Градска библиотека Атанасије Стојковић, Рума Народна библиотека Доситеј Обрадовић, Стара Пазова Плате и доприноси Структура буџета Материјални трошкови Програми и пројекти ,81 евра ,34 евра ,77 евра 5.771,70 евра ,00 дин ,00 дин ,00 дин ,00 дин ,31 евра ,86 евра ,09 евра 5.278,36 евра ,00 дин ,00 дин ,00 дин ,00 дин ,09 евра ,82 евра ,97 евра ,30 евра ,00 дин ,00 дин ,00 дин ,00 дин ,43 евра ,25 евра ,66 евра ,52 евра ,00 дин ,00 дин ,00 дин ,00 дин ,68 евра ,20 евра ,48 евра / ,00 дин ,00 дин ,00 дин. / ,27 евра ,75 евра ,52 евра / ,00 дин ,00 дин ,00 дин. / Народна библиотека Симеон Пишчевић, Шид ,50 евра ,85 евра ,02 евра 1.780,63 евра ,00 дин ,00 дин ,00 дин ,00 дин ,65 евра ,06 евра ,73 евра 1.315,86 евра ,00 дин ,00 дин ,00 дин ,00 дин. Највећи удео у буџету библиотека имају зараде запослених, а најмањи програми установа. Изузетак су библиотека у Инђији која је у години издвојила најмање средстава за текуће трошкове, док је у години удео у буџету за програме и текуће трошкове био исти и библиотека у Иригу, која је у години изводијила више средстава за програме него за материјалне трошкове. Библиотека у Старој Пазови је једина библиотека у Сремском округу која не издваја средства за програме. Приказ 27: Структура буџета библиотека у и години Програми Плате Текући трошкови Програми Плате Текући трошкови Програми Плате Текући трошкови Програми Плате Текући трошкови Програми Плате Текући трошкови Програми Плате Текући трошкови Програми Плате Текући трошкови 39

40 Када је о инвестицијама реч, њих наводи једино шидска библиотека, која је у периоду од до године имала неколико инвестициних улагања, међу којима је најзначајнија изградња нове зграде, у коју је и године од стране општине и НИП-а уложено ,88 евра ( ,00 дин.). Када су приоритетне инвестиције у питању библиотека у Сремској Митровици истиче потребу за куповином опреме. Библиотека у Инђији као приоритетно инвестиционо улагање наводи куповину пословног простора за рад установе, набавку опреме за уређење простора и сређивање истог, за који је потребно издвојити ,00 динара. Библиотека Доситеј Обрадовић у Старој Пазови као приоритетну инвестицију наводи реконструкцију електричне инсталације. У шидској библиотеци као приоритет истичу набавку техничке опреме (два рачунара, смарт таблу, штампач и пратећу опрему за дигитализацију), за коју је потребно издвојити око ,00 динара. Остале библиотеке Сремског округа не наводе приоритетне инвестиције. Табела 30: Последња инвестициона улагања у библиотеке Сремског округа Шид Тип инвестиције Финансијер Година Износ у еврима Износ у динарима Нова зграда Библиотеке НИП , ,00 Нова зграда Библитеке Општина Шид , ,00 Опрема Травњак са заливним системом Централно грејање Покрајински фонд за капитално улагање Министарство за државну управу и локалну самоуправу Покрајински фонд за капитално улагање , , , , , ,00 Проблеми Када је у питању простор проблем наводе библиотеке у Сремској Митровици, Инђији, Пећинцима и Старој Пазови, који као главни проблем истичу недостатак простора и потребу за реконструкцијом електричних инсталација у случају Старе Пазове. Библиотека у Руми једина нема проблеме са финансијама и техничком опремљеношћу, док су осталим библиотекама финансијске тешкоће и недостатак савремене опреме највећи проблеми. Проблеме са кадровском структуром немају једино библиотеке у Старој Пазови и Шиду, док остале истичу потребу за запослењем стручног кадра. Програмске проблеме, који су повезани са недостатком финансијских средстава и стручног кадра, наводе Сремска, Инђија и Стара Пазова. Табела 31а: Проблеми библиотека Сремског округа Град/Општина Простор Финансирање Сремска Инђија Ириг већим простором. Недостатак простора. Недовољно финансијских средстава. већим финансијским средствима и редовнијим финансирањем. Недовољно финансијских средстава од стране локалне самоуправе. Техничка опремљеност набавком нове опреме. набавком нових рачунара и опреме за мултимедијалне садржаје. набавком три рачунара, скенера, штампача и фотокопир апарата. Кадрови Недостатак стручног кадра. Недостатак стручног и помоћног особља. запослењем још два стручна радника. Програми Недовољно финансијских средстава за организацију већег броја програма. Недовољно финансијских средстава, лоша опрема и недостатак стручног кадра смањује бројност и квалитет програма. 40

41 Табела 31б: Проблеми библиотека Сремског округа Град/Општина Простор Финансирање Пећинци Недостатак простора. већим финансијским средствима. Техничка опремљеност набавком још четири рачунара новије генерације. Рума Стара Пазова Шид реконструкцијом мреже електричних инсталација. Недовољно финансијских средстава. већим финансијским средствима за набавку књига. набавком додатних рачунара. Недостатак рачунара, фотокопир апарата, смарт табле и видео бима. Кадрови Недовољан број стручних радника. запослењем млађег кадра. Програми већим финансијским средствима за организацију програма. Музеји града/општина Сремског округа У Сремском округу налази се пет музеја, од којих су три државне установе: Музеј Срема у Сремској Митровици, Завичајни музеј Руме и Музеј наивне уметности Илијанум из Шида, док су остала два приватни музеји: Српски музеј хлеба Јеремија у Пећинцима и Музеј Мацура у Новим Бановцима, код Старе Пазове 2. Најстарији музеј у Сремском округу је Музеј Срем у Сремској Митровици основан године, док је најмлађи Музеј наивне уметности Илијанум у Шиду основан године. Идеја о оснивању музеја у Сремској Митровици настала је још у другој половини ХХ века, али су прави услови за отварање музеја сазрели тек године. У музејско двориште премештени су камени споменици из Градског парка, чиме је Музеј добио и свој лапидаријум, званично отворен године. Као комплексан Музеј Срема у Сремској Митровици своју музеолошку активност реализује на подручју Срема пратећи токове његовог развоја од најстаријих времена до краја ХХ века. Завичајни музеј у Руми је основан као Завичајна музејска збирка. Следеће године је пресељен на данашњу локацију, у зграду Пејачевићеве гимназије. саграђену године, која је као јединствени примерак граничарске архитектуре стављена под заштиту године, са третманом непокретног културног добра од великог значаја. Од године ради под именом Завичајни музеј Рума. Музеј има статус регионалног музеја, комплексног типа, са територијалном надлежношћу над четири сремске општине. Музеј наивне уметности Илијанум у Шиду, основан је године са циљем унапређења и развоја ликовне културе, систематског скупљања, чувања и сређивања уметничких радова Илије Башичевића - Босиља и радова других наивних сликара и њиховог презентовања путем сталних и повремених изложби. Српски музеј хлеба Јеремија у Пећинцима је почео са радом године, а основан је као резултат сакупљачко-истраживачког рада сликара Јеремије, који се више деценија бави тематиком обредног хлеба. Музеј обавља делатност сакупљања, заштите, чувања и презентације предмета који су се некада користили у Србији у процесу производње хлеба. Музеј располаже са око 2000 предмета разврстаних у етнографску, археолошку и ликовну збирку. Поред своје основне делатности Музеј организује и стручне скупове, промоције, различите уметничке радионице, а посебна пажња се посвећује раду са децом школског и предшколског узраста. Музеј Мацура у Новим Бановцима основао је године колекционар Владимир Мацура. Основна делатност Музеја је да чува, проучава и излаже уметничке и историјске предмете из збирке његовог оснивача. Музеј располаже са 800 предмета разврстаних у фотографску збирку и збирку примењене уметности. Поред сталне поставке Музеј организује и пратеће програме, као што су изложбе, радионице, предавања и слично. Музеј је за посетиоце отворен петком, суботом и недељом од 10 до 18ч. 2 Српски музеј хлеба Јеремија у Пећинцима и Музеј Мацура у Новим Бановцима неће бити приказани у извештају о музејима Сремског округа из разлога што Заводу нису доставили све неопходне податке. 41

42 Табела 32: Подаци о оснивању музеја и броју објеката које музеји користе Назив установе Град/Општина оснивач Година оснивања Број објеката које музеј користи Музеј Срема Сремска Завичајни музеј Рума Музеј наивне уметности Илијанум Шид Просторни капацитети Све зграде музеја у Сремском округу су установама уступљене на коришћење. Највећим простором располаже Музеј Срема, а најмањим шидски Музеј. Музеј у Сремској Митровици једини своју делатност обавља у два објекта, док остала два музеја користе само један објекат за обављање своје делатности. Конзерваторску радионицу има једино Музеј Срема, док друга два музеја Сремског округа конзервирање својих предмета обављају у другим спрецијализованим установама. Табела 33: Основни подаци о просторима у оквиру којих музеји организују делатност Назив установе Површина простора Број депоа Површина депоа Број затворених простора за програме Површина простора за програме Број места за седење у сали за програме Музеј Срема, Сремска м м м 2 /+60 Завичајни музеј, Рума 538 м м м Музеј наивне уметности Илијанум, Шид 182 м м 2 нема нема нема Фонд, програми и корисници Када је реч о броју предмета, највећим фондом располаже Музеј у Сремској Митровици који броји преко предмета, док шидски музеј располаже са најмањим бројем музеолошких предмета. Табела 34: Број предмета према збиркама у музејима Сремског округа Збирке у музејима Сремска Рума Шид Етнолошка Археолошка Ликовна Фотографска Историјско-уметничка Примењена уметност Минералошка Техничка Нумизматичка Збирка архивалија Збирка оружја и војне опреме Палеонтолошка 398 Зоолошка УКУПНО ПРЕДМЕТА Структуре фондова показују да нумизматичка збирка има највећи удео у фонду сремскомитровачког музеја, археолошка у румском музеју, док Музеј наивне уметности Илијанум у Шиду располаже само са ликовном збирком, коју чине 287 дела Илије Башчевића Босиље и 51 дело других наивних уметника из земље и иностранства. Када је реч о обради и конзервацији предмета, музеј у Сремској Митровиције конзервирао 59,1 предмета, а проценат обрађености је 68,6. Музеј у Руми има најмање обрађених предмета 20,5, док 42

43 је проценат конзервираних предмета 10,7. Шидски музеј је у потпуности обрадио свој фонд, док је конзервирао 6,5 предмета у оквиру своје ликовне збирке. Када се заштита предмета сагледа по збиркама у сремскомитровачком музеју са највећим уделом конзервираних предмета је нумизматичка збирка, која је у потпуности конзервирана, док је у румском музеју конзервирано највише предмета у оквиру етнолошке збирке 61. Приказ 28: Структура фонда у музејима Сремског округа Aрхеолошка Фотограска Прим.уметност Минералошка Војна Зоолошка 37.2 Eтнолошка Истор. Уметност Нумизматичка Архивалије Палентолошка Археолошка Ликовна Ист. уметност Нумизматичка Војна 5.7 Етнолошка Фотографска Техничка Архивалије Ликовна Када је реч о поставкама, сви музеји у Сремском округу имају сталну поставку. Музеј у Сремској Митровици има две поставке, од којих археолошка поставка датира још из 80-их година, док је историјска поставка Срем кроз векове новијег датум, из године. Стална поставка у румском музеју је старијег датума, из године, док шидски музеј има најмлађу поставку, која датира из године. Цена обиласка сталне поставке у Руми је бесплатна, у Шиду износи 50,00 динара, док се у Музеју Срема креће од 100,00 динара за децу, до 150,00 динара за остале. Пратећи програми у свим музејима Сремског округа су бесплатни. Имајући у виду да је радно време до 18ч у шидском музеју, односно до 20ч у Сремској Митровици и Руми, можемо приметити да је радно време музеја прилагођено потребама и обавезама запослених људи. Табела 35: Отвореност посетиоцима Цене улазница Назив установе Изложбе и Радно време Стална поставка програми Музеј Срема, Сремска 150,00 дин, за децу Бесплатно 7-20ч 100,00 дин. Завичајни музеј, Рума Бесплатно Бесплатно 7-20ч Музеј наивне уметности Радним данима од 8-18ч, викендом и 50,00 дин Бесплатно Илијанум, Шид празницима од 9-15ч. Изузев шидског музеја који не организује пратеће програме, остала два музеја Сремског округа поред редовне делатности, организују и додатне програме, као што су изложбе, предавања, радионице и друге садржаје. 43

44 Приказ 29: Број пратећих програма музеја према врсти садржаја изложбе предавања радионице промоције књига остали садржаји Када је у питању посећеност, број љубитеља музеја највећи је у Музеју Срема у Сремској Митровици, чије програме у просеку види око посетилаца. Најмањи број посетилаца има шидски музеј кога у годишње у просеку посети око 900 љубитеља музеја. У периоду од до године континуирани раст публике приметан је једино у шидском музеју, док румски музеј бележи пад у години, док број посетилаца расте у години. Музеј Срема у посматраном периоду бележи континуирани пад броја посетилаца. Приказ 30: Тенденција кретања броја посетилаца музеја Сремског округа Сремска Рума Шид Када је реч о евалуацији програма и истраживању потребе посетилаца, то не чини ниједан музеј Сремског округа. Завичајни музеј у Руми једини не документује своје активности, док друга два музеја Сремског округа то чине преко архиве и хемеротеке. Када је реч о доступности музејских садржаја страним туристима, интересантно је да ниједан музеј не штампа вишејезичне брошуре. Сарадња Сви музеји Сремског округа имају развијену сарадњу са локалним установама културе, док када је у питању сарадња са центром округа Музеј наивне уметености Илијанум у Шиду истиче да не сарађује са Музејом Срема. Најразвијенију мрежу сарадње има музеј у Сремској Митровици који има сарадњу са културним актерима на свим нивоима. Када је о сарадњи са медијима реч, све установе музејског типа у Сремском округу наводе да имају сарадњу са медијима. Музеј Срема истиче да сарађује само са локалним медијима, Завичајни музеј у Руми поред локалних медија сарађује и са регионалним, док Музеј Илијанум једини остварује сарадњу и са националним медијима. 44

45 Музеј наивне уметности Илијанум, Шид Завичајни музеј, Рума Музеј Срема, Сремска Ниједан музеј у Сремском округу није члан неке професионалне асоцијације. Табела 36: Сарадња са другим актерима у култури Назив установе Локални ниво Завод за заштиту споменика културе. Културни центар, Библиотека. Регионални ниво Галерија Сава Шумановић у Шиду, Завичајни музеј у Руми, Војвођански музеј у Новом Саду. Са музејима, заводима за заштиту споменика културе, галеријама и архивима у региону. Ниво сарадње Национални ниво Народни музеј Београд, Археолошки институ Београд, Народни музеј у Шапцу, Рудничкотаковски музеј Горњи Милановац, Филозофски факултети у Београду и Новом Саду Не остварују сарадњу. Међународни ниво Музеј Славоније у Осјеку, Филозофски факултет у Љубљани, Институт Asuanius Bordo у Франсцуској. Не остварују сарадњу. Сарадња са центром округа Сремска је центар округа. Музеј Срема, Галерија Лазар Возаревић. Тип сарадње -техничка -сарадња на организацији догађаја -сарадња на пројектима/ програмима - сарадња на рганизацији догађаја -сарадња на пројектима/ програмима Галерија слика Сава Шумановић Не остварују сарадњу. Музеј наивне и маргиналне уметности у Јагодини. Не остварују сарадњу. Не остварују сарадњу. -техничка - сарадња на рганизацији догађаја -сарадња на пројектима/ програмима Кадрови Највише запослених очекивано има музеј у Сремској Митровици, као центар округа, док је најмање запослених у Музеју Илијанум у Шиду. Приказ 31: Број запослених у музејима Сремског округа 5 Сремска Рума Шид Старосна структура показује да једино музеј у Руми има (једног) запосленог испод 30 година старости. У Сремској Митровици су најбројнији запослени између 30 и 39 година старости, у Руми кадар у шестој деценији живота, док је у Шиду највише запослених између 40 и 49 година старости. Просечна старост запослених је најмања у Шиду, а највиша у Руми. Полна структура показује да су у музејима Сремског округа бројније жене. 45

46 Табела 37: Просечна старост запослених у установама Назив установе Просечна старост запослених Музеј Срема, Сремска 47 Завичајни музеј, Рума 48 Музеј наивне уметности Илијанум, Шид 45 Приказ 32: Полна структура кадрова у установама мушкарци 5 жене 10 мушкарци 5 жене 6 мушкарци 2 жене 3 Приказ 33: Старосна структура кадрова у установама Када је о образовној структури реч, у Сремској Митровици и Руми високообразовани чине већину запослених, док је у Шиду једнак удео средњеобразованог и високообразованог кадра Приказ 34: Образовна структура и број кадрова према стручној спреми у установама ОШ 2 ССС 3 ВШ/ВСС ОШ 1 ССС ВШ/ВСС ОШ 1 ССС 2 ВШ/ВСС Када су у питању сарадници, само Музеј Срема нема ангажоване хонорарне сараднике и волонтере, нити има потребу за таквим видом сарадње. Завичајни музеј у Руми ангажује једног хонорарног сарадника и једног волонтера, док су у Музеју Илијанум ангажована само два хонорарна сарадника, али Музеј истиче потребу за ангажовањем бар једног волонтера, који би био ангажован на пословима техничке природе. Буџет Музеје у Сремском округу највећим делом финансирају оснивачи. На другом месту извора финансирања налазе се сопствени приходи у случају Руме, док су у шидском музеју на другом месту средства добијена од стране Покрајине. Средства добијена од стране Републике и Покрајине се налазе на другом месту у Сремској Митровици у години, док су у години средства добијена из покрајинског буџета други извор финансирања установе. Донације као извор прихода имао је једино музеј у Руми, који једини у посматраном периоду није добио средства из републичког буџета. 46

47 Приказ 35: Извори финансирања установа у и години Град Сопствени приходи Република Покрајина Oпштина Сопствени приходи Донације Покрајина Општина Сопствени приходи Република Покрајина Највећи укупан буџет у и години имао је музеј у Сремској Митровици, који је у обе посматране године издвојио највећу суму за програме. Сви музеји Сремског округа забележили су пад буџета у години у односу на претходну. Највећи пад од 19,1 забележио је Музеј Срема, затим румски музеј 4,5, па шидски музеј са падом буџета од 3,9. Табела 38: Висина и расподела буџета музеја у и години Установа Година Висина буџета Музеј Срема, Сремска Завичајни музеј, Рума Музеј наивне уметности Илијанум, Шид Плате и доприноси Структура буџета Материјални трошкови Програми и пројекти ,45 евра ,73 евра ,89 евра ,83 евра ,00 дин ,00 дин ,00 дин ,00 дин ,17 евра ,27 евра ,39 евра ,51 евра ,00 дин ,00 дин ,00 дин ,00 дин ,39 евра ,75 евра ,75 евра 5.034,89 евра ,00 дин ,00 дин ,00 дин ,00 дин ,88 евра ,89 евра ,87 евра 6.856,12 евра ,00 дин ,00 дин ,00 дин ,00 дин ,99 евра ,94 евра ,05 евра / ,00 дин ,00 дин ,00 дин. / ,98 евра ,08 евра 8.069,78 евра 2.704,12 евра ,00 дин ,00 дин ,00 дин ,00 дин. Највећи удео у буџету музеја имају зараде запослених, док су на другој позицији материјални трошкови. Приказ 36: Структура буџета музеја у и години Програми Плате Текући трошкови Програми Плате Текући трошкови Програми Плате Текући трошкови 47

48 Када је о инвестицијама реч, сви музеји Сремског округа су у периоду од 2007 до године имали инвестициона улагања, која су у Музеју Срема обезбеђена од стране Покрајинског секретаријата за културу, док су у Завичајном музеју у Руми инвестициона улагања обезбедили НИП и Општина Рума. Последња инвестициона улагања у Музеју Илијанум обезбедили су Република, Покрајина и Општина Шид. Сви музеји Сремског округа истичу потребу и за додатаним инвестиционим улагањима. Музеј Срема као приоритет наводи реконструкцију оба објекта, којима располаже, док Завичајни музеј у Руми истиче потребу за завршетком реконструкције новог објекта, реконструкцију крова и гасне инсталације. Музеј Илијанум наводи да су проширење простора и набавка опреме за праћење температуре и влажности ваздуха у просторијама музеја приоритетна инвестициона улагања у музеју. Табела 39: Последња инвестициона улагања у музеје Сремског округа Музеј Срема, Сремска Завичајни музеј, Рума Музеј наивне уметности Илијанум, Шид Тип инвестиције Финансијер Година Постављање видео надзора, против пожарног и против провалног система Покрајински секретаријат за културу Износ у еврима Износ у динарима , ,00 Реконструкција крова НИП , ,00 Реконтрукција додатног објекта Општина Рума , ,00 Опрема Република , ,00 Опрема Република , ,00 Опрема Покрајина , ,00 Опрема Општина Шид , ,00 Проблеми Када је о проблемима реч, највећи проблем музеја у Сремском округу је простор, у смислу његове адаптације и недостатка простора. Поред простора сви музеји Сремског округа имају проблем и са финансирањем, односно недовољним финансијским средствима за реализацију програма и пројеката. Музеји у Сремској Митровици и Шиду имају проблем и са застарелошћу и/или недостатком опреме. Завичајни музеј у Руми, поред техничке опремљености, једини у Сремском округу нема проблема ни са кадровима. Када су програмске активности у питању музеји у Сремској Митровици и Руми као проблем истичу недовољно финансијских средстава за њихову реализацију. Табела 40: Проблеми музеја Сремског округа Музеј Простор Финансирање Сремска Рума Шид реконструкцијом оба објекта која Музеј користи. већим простором за депое. Недостатак простора. финансирањем одобрених објеката. Недовољно финансијских средстава. Недовољно средстава за програме и пројекте. Техничка опремљеност Потребно опремање конзерваторске радионице, набавка рачунарске опреме и набавка програма за обраду материјала. набавком уређаја за мерење температуре и влажности ваздуха у објекту. Кадрови Недостатак одређених кадрова. Потребно запослити конзерватора и фотографа. Недовољан број запослених. Постоји потреба за стручним лицима, рачуновођом и чуваром. Програми Недовољно финансирање пројеката. Недовољно финансијских средстава за реализацију пројеката. 48

49 Историјски архив Срем Историјски архив Срем основан је године и једина је архивска установа на простору Срема која обавља законом поверене послове на заштити, сређивању, обради, коришћењу и публиковању архивске грађе и то за територију града Сремска и општина Шид, Ириг, Рума, Инђија, Стара Пазова и Пећинци. Као регионална установа овај чува вредну грађу насталу на територији Срема од краја XVII века. Оснивачка права над установом припадају граду Сремска, а сама установа организована је у виду пет одељења и то: одељења општих послова, одељења за заштиту архивске грађе и регистраторског материјала на терену, одељења за регистрацију, сређивање и обраду архивске грађе, одељења за коришћење и одељења за истраживање и публиковање архивске грађе. Архив поседује и стручну библиотеку, чији књижни фонд чине књиге, монографије и часописи из области архивистике, историје и друштвених наука. Капацитети Архив располаже са м², од чега су 900 м² депои, а на 30 м² се налази читаоница. Архив има и простор за изложбе, промоције и предавања површине 150 м², са 40 места за седење и 80 места за стајање. Објекат нема приступ за особе са инвалидитетом. Фонд Архив поседује м² архивске грађе обухватајући период од до године, од чега је сређено око дужна метра. Архивска грађа распоређена је у фондова, једном личном фонду и 13 збирки, из периода од до године. Укупан број сређених фондова и збирки је Број евидентираних регистратура је 919. Код 10 регистратура је извршено преузимање. У години број корисника архивске грађе био је 31, од којих је 29 домаћих корисника и два страна корисника, док је број истраживачких дана 49. Од 919 регистратура за које је задужен, Архив је преузео 10. Приказ 37: Однос сређене и несређене грађе Архива Архивска грађа Сређена Несређена Приказ 38: Однос сређених и несређених фондова и збирки Фондови и збирке Сређено Несређено Архив је започео процесе микрофилмовања и дигитализације. Око 5 грађе је обрађено и једном и другом техником. Програми и корисници У периоду од до године, Архив је организовао укупно две изложбе и један пратећи програм и издао пет публикација. Установа, од године, као једну од континуираних активности издаје и часопис Споменица Историјског архива Срема, који се бави објављивањем, архивске грађе и радова из друштвене, политичке и културне историје Срема и сремског краја. У години, Архив је у партнерству са Националном службом за запошљавање учествовао у реализацији пројекта под називом Јавни радови од интереса за Републику Србију. 49

50 Историјски архив Срем, Сремска Приказ 39: Број додатних програма Архива у периоду од до године изложбе публикације други пратећи програми Сарадња Архив Срем сарађује са актерима културе у граду, али сарађује и са мањим бројем актера на регионалном и националном нивоу. Када је о медијима реч, Архив остварује сарадњу са локалним,регионалним и националним медијима у домену информисања. Табела 41: Сарадња са другим актерима у култури Назив установе Локални ниво Регионални ниво Ниво сарадње Национални ниво Међународни ниво Сарадња са центром округа Тип сарадње Музеј Срема, Установа за неговање културе Срем. Архив Војводине, Покрајински секретаријат за културу. Министарство културе, информисања и информационог друштва, члан је Архивске мреже Србије. Не остварују сарадњу. Сремска је центар округа. -техничка -логистичка -сарадња на организацији догађаја -сарадња на пројектима/ програмима Кадрови Историјски архив у Сремској Митровици има 14 запослених, од којих 11 или 78,6 ради у основној делатности. У оквиру полне структуре предњаче жене. Када је реч о старосној структури просек година запослених износи 46 година, а преовлађује кадар шестој деценији живота (50-59 година). Образовна структура показује да је најбројнији високообразовани кадар, док запослених са завршеном само основном школом нема. Приказ 40: Полна, старосна и образовна структура запослених у Архиву мушкарци 6 жене OШ ССС 3 ВШ/ВСС Архив годишње ангажује око спољних сарадника у оквиру издавачке делатности, као ауторе чланака за часопис Споменица. Нема ангажованих волонтера, али постоји потреба за ангажовањем барем три волонтера која би учествовала у раду установе. 50

51 Буџет Архив се највећим делом финансира из градског буџета, али добија средства и од Републике и Покрајине, а део обезбеђује из сопствених прихода. Приказ 41: Извори финансирања и структура буџета Архива у и години Град Република Сопствени приходи Покрајина Програми Плате Текући трошкови Табела 42: Висина и расподела буџета Архива у 2008., и години Установа Историјски архив Срем, Сремска Година Висина буџета Плате и доприноси Структура буџета Материјални трошкови Програми и пројекти ,67 евра ,94 евра ,04 евра ,69 евра ,00 дин ,00 дин ,00 дин ,00 дин ,33 евра ,18 евра ,71 евра ,44 евра ,00 дин ,00 дин ,00 дин ,00 дин. Када је реч о инвестиционим улагањима, средства добијена од стране града Сремске Митровице у години искоришћена су за куповину аутомобила, док су у години сопствена средства уложена у куповину опреме. Као приоритетно инвестиционо улагање истиче се изградња новог архивског депоа. Табела 43: Инвестициона улагања Архива у периоду до године Назив установе Историјски архив Срем, Сремска Тип инвестиције Финансијер Година Аутомобил Застава 10 Град Сремска Износ у еврима Износ у динарима , ,90 Опрема Сопствена средства , ,00 Проблеми Као кључне проблеме запослени у Архиву наводе потребу за изградњом новог депоа и финансирање од стране општина на чијој територији Архив делује. Као проблем се наводи и недостатак техничке опремљености и кадра. Табела 44: Проблеми архива Сремског округа у Сремској Митровици Установа Простор Финансирање Историјски архив Срем, Сремска Постоји потреба за изградњом новог депоа, површине 1000 м 2 законским решењем које би обавезало локалне самоуправе на чијој територији делује архив да пропорционално сносе део трошкова функционисања архива. Техничка опремљеност Потребна набавка хидрометра, термометра, опреме за дигитализацију и нова софтверска решења. Кадрови Потребно запослити дипломираног правника и архивисту. Програми 51

52 Завод за заштиту споменика културе Завод за заштиту споменика културе основан је године и обавља делатност заштите непокретних културних добара на подручју Срема и северног дела Мачве. Капацитети Зграда Завода за заштиту споменика културе у Сремској Митровици је установи уступљена на коришћење од стране града. Завод располаже са простором од 200 м 2 и нема просторије за јавне програме. Заштита добара На наведеној територији утврђено је укупно 215 културних добара, од којих је 29 од изузетног значаја, а 125 од великог значаја. На наведеној територији има 171 споменик културе, пет просторних културно-историјских целина, 14 археолошких налазишта и 25 знаменитих места. Табела 45: Подела и број добара према типу и значају Завод у Сремској Митровици води бригу о 215 непокретна културна добра Категоризација добара на територији краљевачког Завода за заштиту споменика културе изузетан значај велики значај значај Споменик културе Просторна културно-историјска целина 1 4 / Археолошко налазиште Знаменито место УКУПНО Завод за заштиту споменика културе је у периоду од до године издао пет публикација. Приказ 42: Број додатних програма Завода у периоду од до године изложбе публикације други пратећи програми Сарадња 3 У последњих пет година Завод за заштиту споменика културе у Сремској Митровици је у сарадњи са Министарством рада и социјалне политике реализовао пројекат изградње капеле на сремском фронту, док је у партнерству са Министарством економије и регионалног развоја реализовао пројекат изградње визиторског центра археолошког локалитета Сирмиума. Када је о медијима реч, Завод остварује сарадњу са локалним медијима у домену информисања. 3 Завод за заштиту споменика културе у Сремској Митровици није доставио податке о сарадњи са актерима у култури на локалном, регионалном, националном и међународном нивоу. 52

53 Кадрови Завод за заштиту споменика културе у Сремској Митровици има 13 запослених, од којих у основној делатности ради њих 7 или 53,8. У оквиру полне структуре предњаче жене. Када је реч о старосној структури просек година запослених је 45 године, а преовлађује кадар између 40 до 49 година. Образовна структура показује да у Заводу доминира високообразовани кадар. Приказ 43: Полна, образовна и старосна структура запослених ОШ ССС мушкарци 4 жене 9 ВШ/ВСС 9 Завод има три ангажована хонорарна сарадника, али нема ниједног волонтера који учествује у раду установе. Буџет Завод је у и години највећим делом финансирала Република, док други извор прихода чине средства добијена из градског буџета. У години Завод је добио и део средстава од Покрајине и општина за које је надлежан. Сопствени приходи такође обезбеђују део буџета установе. Укупан буџет Завода у години бележи пад у односу на претходну, што се нарочито одразило на пројекте, за које је издвојено знатно мање средстава. Приказ 44: Извори финансирања и структура буџета Завода за заштиту споменика културе Сремска у и години Град Сопствени приходи Општина Покрајина Република Програми Плате Текући трошкови Табела 46: Висина и расподела буџета Завода за заштиту споменика културе у и 2009.години Установа Година Висина буџета Завод за заштиту споменика културе, Сремска Плате и доприноси Структура буџета Материјални трошкови Програми и пројекти ,41 евра ,90 евра 3.892,83 евра ,68 евра ,00 дин ,00 дин ,00 дин ,00 дин ,41 евра ,96 евра ,90 евра ,55 евра ,00 дин ,00 дин ,00 дин ,00 дин. 53

54 Проблеми Као кључне проблеме представници Завода наводе недовољно финансијских средстава, недостатак скенера и потребу за стучним кадром. Табела 47: Проблеми Завода за заштиту споменика културе у Сремској Митровици Установа Простор Финансирање Завод за заштиту споменика културе, Сремска Недовољно финансијских средстава. Техничка опремљеност набавком скенера. Кадрови Недостатак стручног кадра. Програми Галерије Сремског округа Сремски округ има две јавне галерија као самосталне јединице, иако се сви поливалентни центри и музеји, али и библиотеке баве, између осталих, и излагачком делатношћу. Галерија Лазар Возаревић у Сремској Митровици почела је са радом године изложбом слика и цртежа Лазара Возаревића. Откупом дела сликарске заоставштине Лазара Возаревића од његове жене и ћерке године створени су услови да се формира галерија. Галерија има два профилисана дела: меморијални и живи. Меморијални се састоји од Возаревићевих уметничких дела која се чувају у депоу установе, а један део је стално постављен у једној од просторија. Други део - живи, односи се на динамичну акцију излагања из области живе савремене уметности што доприноси афирмацији ликовног стваралаштва. Галерија Сава Шумановић у Шиду основана је године и смештена у родној кући Саве Шумановића. Фонд галерије састоји се од око 417 сликарских дела, која је мајка покојног сликара поклонила Галерији. Већина уметничког фонда који чини 350 уља на платну и 67 цртежа, акварел и пастел настала у периоду од до године. Галерија организује изложбе дела из збирке које тематски прате развојни пут једног од најпознатијих српских сликара прве половине X1X века. Просторни капацитети Галерија у Сремској Митровици располаже са 320 м 2 изложбеног простора, док Галерија Сава Шумановић у Шиду има простор од 1000 м 2. Простори обе галерије Сремског округа су у власништву установа. Програми и публика У периоду од до године сремскомитровачка галерија је организовала укупно 34 изложби, које је видело посетилаца, што по изложби даје просек од 820 посетилаца. Галерија у Шиду је у посматраном периоду организовала 10 изложби, које је видело посетилаца, при чему је сваку видело посетилаца установе. Галерија у Сремској Митровици у посматраном периода бележи константан пад броја посетилаца, док је у шидској галерији приметан раст броја посетилаца у години у односу на претходну. Приказ 45: Број изложби у периоду од године изложбе изложбе 54

55 Галерија Лазар Возаревић, Сремска Приказ 46: Тенденција кретања броја посетилаца у периоду године У оквиру својих активности, Галерија Лазар Возаревић у Сремској Митровици излаже дела реномираних и неафирмисаних уметника, студената, аматера, као и дечје радове. Поред изложби галерија организује и предавања, трибине и радионице. Галерија организује и две сталне манифестације: Сремскомитровачки салон (Војвођански салон) који сваке друге године приказује најновија достигнућа у области ликовне и примењене уметности и архитектуре у Војводини и Ликовни салон Срема на коме излажу ликовни ствараоци са подручја Срема. Галерија Сава Шумановић у Шиду од године организује значајну манифестацију - Меморијал Саве Шумановића, којом промовише личност и дело овог значајног уметника. За разлику од шидске галерије, Галерија у Сремској Митровици има уметнички савет, који је сачињен од уметника и историчара уметности, које бира директор Галерије, на четири или више година. Галерија у Шиду наплаћује улазнице за своје програме у просеку од 50,00 до 100,00 динара, док сремскомитровачка галерија не наплаћује улазнице за своје програме. Радно време Галерије Лазар Возаревић у Сремској Митровици је од 10 до 13ч и од 17 до 19ч уторком, четвртком и петком, од 9 до 16ч средом и од 10 до 13ч суботом и недељом, док је понедељком Галерија затворена за посетиоце. Галерија Сава Шумановић у Шиду је радним данима за посетиоце отворена од 8 до 18ч, а викендом и празницима од 9 до 15ч. Сарадња На локалном нивоу Галерија у Сремској Митровици сарађује са центром за културу, библиотеком и музејом, а такође остварује сарадњу и са Галеријом Рајко Мамузић из Новог Сада, УЛУВ-ом и Културним центром Београда. Галерија Сава Шумановић у Шиду на локаном нивоу сарађује са музејом, а сарадњу остварује и са актерима на регионалном нивоу, као и са установама културе у Сремској Митровици која је центар Сремског округа. На националном нивоу Галерија истиче да сарађује само са Министарством културе, информисања и информационих технологија. Ниједна галерија Сремског округа не остварује међународну сарадњу. Када је реч о сарадњи са медијима шидска галерија истиче да не оставује сарадњу са медијима, док Галерија Лазар Возаревић наводи да сарађује са медијима, али не и са којим. Шидска галерија је чланица Музејског друштва Србије, док галерија у Сремској Митровици није члан ниједне професионалне мреже. Табела 48а: Сарадња са другим актерима у култури Назив установе Локални ниво Регионални ниво Ниво сарадње Национални ниво Међународни ниво Сарадња са центром округа Тип сарадње Библиотека, Музеј, Центар за културу Sirmiumart. УЛУВ, Галерија Рајко Мамузић. Културни центар Београд. Не остварују сарадњу. Сремска је центар округа. -сарадња на пројектима/ програмима 55

56 Галерија Сава Шумановић, Шид Табела 48б: Сарадња са другим актерима у култури Назив установе Локални ниво Музеј наивине уметности Илијанум. Регионални ниво Покрајински завод за заштиту споменика културе, Покрајински секретаријат за културу и АПВ. Ниво сарадње Национални ниво Министарство културе. Међународни ниво Не остварују сарадњу. Сарадња са центром округа Музеј Срема, Завод за заштиту споменика културе, Архив Срем. Тип сарадње -логистичка -сарадња на организацији догађаја. Кадрови Највише запослених у галеријама Сремског округа има Галерија Сава Шумановић у Шиду. Приказ 47: Број запослених у галеријама Сремског округа 4 Сремска 7 Шид Старосна структура показује да једино галерија у Шиду има (једног) запосленог испод 30 година старости. Просечна старост запослених је највећа у Сремској Митровици, где су и најбројнији запослени преко 60 година старости, док је у Шиду највише запослених у петој деценији живота (40-49 година). Табела 49: Просечна старост запослених у установама Назив установе Просечна старост запослених Галерија Лазар Возаревић, Сремска 54 Галерија Сава Шумановић, Шид 42 Када је реч о полној структури запослених у Сремској Митровици је једнак удео мушког и женског пола, док је у шидској галерији већи број припадника мушког пола. Образовна структура показује да је у галерији у Сремској Митровици највише високообразованих, док у шидској галерији преовлађује средњеобазовани кадар. Приказ 48: Полна и старосна структура запослених у галеријама Сремског округа мушкарци 2 жене 2 мушкарци 4 жене 3 56

57 Приказ 49: Образовна структура запослених у галеријама Сремског округа ОШ 1 ССС 1 ВШ/ВСС ССС 4 ВШ/ВСС У галерији у Сремској Митровици ангажовано је осам хонорарних сарадника који учествују у раду установе. Ангажованих волонтера нема, али се истиче потреба за њиховим ангажовањем. Галерија у Шиду нема ангажоване хонорарне сараднике, нити волонтере, али истиче потребу за ангажовањем једног волонтера, који би учестовао у раду установе. Буџет Галерије у Сремском округу највећим делом финансирају оснивачи, а у случају галерије у Сремској Митровици то је и једини извор прихода. Шидску галерију поред општине финансирају и Република и Покрајина, а део буџета установе чине и сопствени приходи. Приказ 50: Извори финансирања установа у и години Град Општина Република Сопствени приходи Покрајина Највећи укупан буџет у и години имала је Галерија Сава Шумановић у Шиду, чији је буџет скоро четвороструко већи од буџета галерије у Сремској Митровици. У складу са својим буџетом шидска галерија је у обе посматране године издвојила знатно већу суму за програме, од сремскомитровачке галерије. Обе галерије Сремског округа забележила су пад буџета у години у односу на претходну. Највећи пад од 18,3 забележила је галерија у Шиду, док је сремскомитровачка галерија забележила пад од 13,4. Табела 50: Висина и расподела буџета галерија у и години Установа Година Висина буџета Галерија Лазар Возаревић, Сремска Плате и доприноси Структура буџета Материјални трошкови Програми и пројекти ,31 евра ,25 евра 9.059,02 евра 3.957,04 евра ,00 дин ,00 дин ,00 дин ,00 дин ,78 евра ,85 евра 8.102,14 евра 611,79 евра ,00 дин ,00 дин ,00 дин ,00 дин. Галерија Сава Шумановић, Шид ,13 евра ,01 евра ,63 евра ,49 евра ,00 дин ,00 дин ,00 дин ,00 дин ,69 евра ,52 евра ,19 евра ,98 евра ,00 дин ,00 дин ,00 дин ,00 дин. 57

58 Највећи удео у буџету галерије у Сремској Митровици имају зараде запослених, док је шидска галерија највећи део средстава одвојила за текуће трошкове. На другој позицији у шидској установи налазе се зараде запослених, док су у сремскомитровачкој текући трошкови. Приказ 51: Структура буџета галерија у и години Програми Плате Текући трошкови Програми Плате Текући трошкови Када је о инвестицијама реч, од године инвестициона улагања имала је једино шидска галерија, која је за изградњу депоа добила средства од НИП-а и Фонда за капитално улагање АПВ. Као приоритетно инвестиционо улагање Галерија у Сремској Митровици истиче замену крова на установи и опремање депоа. Шидска галерија као приоритет наводи трећу фазу израде депоа, за коју је потребно издвојити око ,00 динара. Табела 51: Последња инвестициона улагања у галеријама Сремског округа Галерија Сава Шумановић, Шид Тип инвестиције Финансијер Година Износ у еврима Износ у динарима Прва фаза изградње депоа НИП , ,00 Друга фаза изградње депоа Фонд за капитална улагања АПВ , ,00 Проблеми Када је о проблемима реч галерија у Сремском округу имају велики проблем са простором, у смислу његове адаптације, као и потребе за изградњом депоа у случају шидске галерије. Недовољно финансијских средстава за реализацију програма и пројеката, као и недостатак техничке опреме и кадрова истакле су обе галерије Сремског округа. Када су програмске активности у питању, Галерија у Сремској Митровици истиче потребу за набавком возила за транспорт уметничких дела, док шидска галерија наводи да су недостатак финансијских средстава и недовољан број запослених главни проблем у реализацији програма. Табела 52: Проблеми галерија Сремског округа Галерија Простор Финансирање Сремска Шид адаптацијом простора. изградњом депоа и санацијом галерије. Недовољно финансијских средстава. Недовољно финансијских средстава. Техничка опремљеност куповином камере, дигиталних фотоапарата и адекватне расвете. Постоје проблеми, али није назначено који. Кадрови запослењем једног историчара уметности. Недовољан број запослених. Потребно запослити кустоса, водича, конзерватора, особу за односе са јавношћу, правника, књиговођу и чувара. Програми Потребно адекватно возило за транспорт уметничких дела. Недовољно финансијских средстава и кадра за реализацију пројекта. 58

59 Позоришта Сремског округа У Сремском округу постоје два професионална позоришта и то су: Позориште Добрица Милутиновић у Сремској Митровици и приватно позориште Театар Suno e Rromengo у Новим Карловцима, код Инђије. Позоришна активност округа одвија се и у оквиру аматерских позоришта, која функционишу као удружења грађана, чија ће активност бити проказана у делу извештаја посвећеном удружењима у култури у Сремском округу. Позориште Добрица Милутиновић формирано је после Другог светског рата, а настало је на традицији позоришног живота Сремске Митровице старој више векова. Почетком године позориште мења назив у Градско народно позориште. Међутим, године у Сремској Митровици је прекинута професионална позоришна активност из финансијских разлога. Исте јесени почиње са радом Аматерско позориште у Сремској Митровици, које године добија име Добрица Милутиновић. Од године Позориште има професионални статус. Театар Suno e Rromengo из Нових Карловаца, код Инђије, је прво професионално ромско позориште са сопственим простором у Европи. Прва представа Suno e Rromengo, заснована на ромским ритуалима и обичајима, изведена је на 36-ом БИТЕФ-у године. Три године касније, од стране Зорана Јовановића основан је и истоимени ромски театар Suno e Rromengo (у преводу Ромски сан) који је већ у првим годинама свог постојања забележио запажене успехе и гостовања у неколико европских земаља. Просторни капацитети Позориште Добрица Милутиновић у Сремској Митровици располаже са укупно 962,62 м 2 и своје активности одвија на две сцене: великој и малој. Велика сцена је површине 120 м². Број места у гледалишту је 307. Површина техничког простора око сцене је 40 м², отвор портала 7,8 м, висина сцене 9 м. Мала сцена је површине 36 м² и располаже са 50 места у гледалишту. Установа користи простор који јој је уступљен без накнаде. Театар Suno e Rromengo у Новим Карловцима располаже са укупно 200 м 2, који су у власништу установе. Театар своје активности обавља на главној сцени површине 35 м 2. Број места у гледалишту је 75. Површина техничког простора 9 м 2, а висина сцене 2 м 2. Програми и публика У периоду од 2006 до године Позориште у Сремској Митровици је имало 16 премијера, док је Театар Suno e Rromengo у Новим Карловцима у истом периоду извео 4 премијере према савременим делима домаћих писаца. Сремскомитровачко позориште је такође више окренуто савременим, него класичним садржајима, а највећи број премијера је изведен по текстовима домаћих писаца. Приказ 52: Удео премијера према врсти дела које се обрађује Број премијера по текстовима домаћих писаца 12 Број премијера по текстовима страних писаца Број премијера по текстовима домаћих писаца премијере премијере Класична дела 3 Савремена дела Савремена дела 4 У периоду од до године у сремскомитровачком позоришту је одиграно укупно 273 представа, док је у Театру Suno e Rromengo у Новим Карловцима у истом периоду изведено 24 59

60 представа. Док је у Театру у Новим Карловцима по посматраним сезонама одигран исти број представа, у сремскомитровачком позоришту у сезони 2007/2008 број представа расте у односу на претходну, да би у наредној сезони тај број знатно опао. Приказ 53: Тенденција кретања броја изведених представа и премијера у периоду од до године у случају укупног броја представа, односно од до године код премијера / / / / / / / / / / / /2009 У три посматране сезоне ( ) Позориште у Сремској Митровици је имало 123 гостовања, а угостило је 93 представе из других позоришта, док је Театар Suno e Rromengo у Новим Карловцима 18 пута гостовао у другим позориштима, док у посматраном периоду није угостило друга позоришта. Сремскомитровачко позориште бележи константан раст броја гостујућих представа, док се број гостовања у сезони 2008/2009 знатно смањио у односу на претходну сезону. Театар у Новим Карловцима бележи константан раст гостовања у другим позориштима. Приказ 54: Број гостовања и гостујућих представа у последње три сезоне / / /2009 Број гостовања Број гостујућих представа / / /2009 Број гостовања Број гостујућих представа 7 У периоду од до године укупан број гледалаца у згради Позоришта у Сремској Митровици (представе сремскомитровачког позоришта, али и гостујуће представе) и на гостовањима износио је , што по сезони даје број од посетилаца. Представе Театра у Новим Карловцима (у згради установе и на гостовањима) у посматраном периоду видело је 570 посетилаца, што значи да је представе установе по сезони видело у просеку 190 посетилаца. Бројност публике је, у случају Позоришта у Сремској Митровици, већа у згради установе, док Театар из Нових Карловаца има бројнију публику на гостовањима, него у згради установе. Укупан број гледалаца у згради сремскомитровачког позоришта (представе сремскомитровачког позоришта, али и гостујуће представе) износи , што значи да је установа по сезони имала у просеку око посетилаца. Представе Театра Suno e Rromengo у згради установе видело је 240 посетилаца, што значи да је установу по сезони посетило у просеку 80 љубитеља позоришних представа. 60

61 Театар Suno e Rromengo, Нови Карловци Позориште Добрица Милутиновић, Сремска Приказ 55: Број гледалаца у три анализиране сезоне ,365 17, , / / /2009 Број гледалаца у згради Број гледалаца на гостовањима Укупан број гледалаца / / /2009 Број гледалаца у згради Број гледалаца на гостовањима Укупан број гледалаца Позориште Добрица Милутиновић у оквиру дечије недеље организује манифестацију Добричино сокаче. Позориште има и драмску школу Позоришни клуб младих Дуга у коме се најмлађи друже и спремају за будуће велике улоге. У сарадњи са другим установама културе и институцијама установа се активно укључује и у борбе против болести зависности представом Billie Holiday. Сарадња Позориште у Сремској Митровици сарађује са свим установама културе у граду, којима уступа своје просторије за разне програмске активности. Позориште остварује сарадњу и са културним актерима на регионалном и националном нивоу, а члан је и Заједнице професионалних позоришта Војводине. Театар Suno e Rromengo из Нових Карловаца, код Инђије, на локалном нивоу сарађује са Културним центром Инђија, док на регионалном има сарадњу са Позориштем младих из Новог Сада. Театар сарађује и са културним актерима на националном и међународном нивоу. Оба позоришта имају развијену сарадњу са медијима. Табела 53: Сарадња са другим актерима у култури Назив установе Локални ниво Регионални ниво Ниво сарадње Национални ниво Међународни ниво Сарадња са центром округа Тип сарадње Све установе културе. Културни центар Шид. Велике позоришне куће у Београду. Не остварује сарадњу. Сремска је центар округа. - техничка - логистичка - сарадња на организацији догађаја -сарадња на пројектима/ програмима Културни центар Инђија. Позориште младих у Новом Саду. Центар за културну деконтаминацију, БИТЕФ Театар. ЦК Охрид, ЦК Ријека. Н.п. - техничка - логистичка - сарадња на организацији догађаја *Н.п.-Нема подата Кадрови Позориште Добрица Милутиновић у Сремској Митровици има 13 стално запослених, од којих у основној делатности ради 23,1 запослених, а 76,9 представља административно и помоћно особље. Позориште нема стално запослених глумаца, ни редитеља, већ 10 глумаца и једног редитеља ангажује хонорарно. Театар Suno e Rromengo у Новим Карловцима нема стално запослена лица, већ ангажује 13 глумаца, једног редитеља и по два уметничка, техничка и административна сарадника по уговору. 61

62 Приказ 56: Структура запослених према занимању у Позоришту Добрица Милутиновић, Сремска 23.1 технички сектор административно и помоћно особље 10 У оквиру полне структуре преовлађују особе мушког пола, а у оквиру старосне преовлађује кадар старости између 30 и 39 година. Просек година свих запослених је 41 година. Када је образовна структура у питању високообразована и средњеобразована лица су изједначена. Приказ 57: Полна, старосна и образовна структура запослених у Позоришту Мушкарци 7 Жене ОШ 3 ССС 5 ВШ/ВСС Позориште у Сремској Митровици ангажује и пет волонтера, али истиче и потребу за ангажовањем још пет волонтера који би учествовали у раду установе. У раду Театра Suno e Rromengo учествују два волонтера, али постоји потреба за још ангажовањем још два волонтера. Буџет Позориште у Сремској Митровици се највећим делом финансира из градског буџета, док други део остварује из сопствених прихода. Средства од Покрајине и Републике чине незнатан део укупних финансија. Театар у Новим Карловицима је у години добио највећа средства од Републике, док је у години највећим делом финансиран из покрајинског буџета. Средства од Општине такође чине до буџета установе. Позориште у Сремској Митровици највећи део буџета издваја за плате запослених, док укупан буџет у Новим Карловцима чине издвајања за програме, из којих се финансирају и хонорари сарадника. Оба позоришта су у години забележила пад буџета у односу на претходну за 5,9 у случају Сремске Митровице, док је Театар у Новим Карловицима забележио пад буџета за чак 40,5. Приказ 58: Извори финансирања позоришта Сремског округа у и години Град Република Сопствени приходи Покрајина Општина Република Покрајина 62

63 Позориште Добрица Милутиновић, Сремска Приказ 59: Структура буџета позоришта Сремског округа у и години Програми Плате Текући трошкови Програми Табела 54: Висина и расподела буџета Позоришта у и години Установа/ Општина Позориште Добрица Милутиновић, Сремска Театар Suno e Rromengo, Нови Карловци Година Висина буџета Плате и доприноси Структура буџета Материјални трошкови Програми и пројекти ,74 евра ,73 евра ,62 евра 8.917,39 евра ,00 дин ,00 дин ,00 дин ,00 дин ,28 евра ,06 евра ,55 евра ,67 евра ,00 дин ,00 дин ,00 дин ,00 дин ,81 евра / / ,81 евра ,00 дин. / / ,00 дин ,77 евра / / ,77 евра ,00 дин. / / ,00 дин. Последња инвестициона улагања од године наводи једино установа у Сремској Митровици, која је за потребе адаптације и набавке новог система за расвету и дојаву пожара добила средства од Града и Покрајинског секретаријата за културу. Као приоритетна инвестициона улагања сремскомитровачко позориште истиче адаптацију сале велике сцене, набавку нове опреме за реализацију светла и тона и скидање запаљивих материјала са зидова сале велике сцене. Театар у Новим Карловцима не наводи приоритетне инвестиције. Табела 55: Последња инвестициона улагања Тип инвестиције Финансијер Година Набавка новог система, са дигиталном централом, за дојаву пожара Адаптација и санација санитарног чвора и фоајеа Позоришта Набавка система паник расвете Адаптација пода велике сцене Позоришта Град Сремска Град Сремска Град Сремска Покрајински секретаријат за културу Износ у еврима 5.327,95 Износ у динарима , , , , , , ,00 Проблеми Када је реч о простору сремскомитровачко позориште наводи потребу за адаптацијом ентеријера позоришне сале. Недостатак финансијских средстава је такође проблем установе, који са собом вуче проблеме у организацији програма. У оквиру кадровске структуре истиче се потреба за глумачким кадром. Као једно од решење проблема у оквиру финансија и кадровске структуре представници установе наводе добијање статуса регионалног позоришта. Театар у Новим Карловцима има једино проблема са недостатком простора. 63

64 Табела 56: Проблеми позоришта Сремског округа Установа Простор Финансирање Позориште Добрица Милутиновић, Сремска Театар Suno e Rromengo, Нови Карловци Постоји потреба за адаптацијом ентеријера позоришне сале. Постоји потреба за већим простором за складиштење опреме и сценографије. Недовољно финансијских средстава. Техничка опремљеност поставком савремене сценске расвете (тзв. ротоглаве) Кадрови запослењем још пет глумаца, који би били стално запослени. Програми Недостатак средстава за реализацију свих програма. Цивилни сектор Сремског округа Цивилни сектор у култури Сремског округа већином чине културно-уметничка друштва, затим струковна удружења, па потом организације које се баве културом у ширем смислу. На основу података о цивилној сцени у култури којима Завод располаже 4 највећи број културноуметничких друштава, певачких група и тамбурашких оркестара имају Рума и Стара Пазова по 16, а затим Инђија -13, док у Пећинцима баштину игром негује један КУД. Удружење ликовних уметника немају једино Пећинци и Шид, док Ириг, Инђија и Рума имају по једно удружење ликовних уметника, а Сремска и Стара Пазова по два. Када је реч о удружењима књижевника Ириг, Пећинци и Стара Пазова немају активна удружења која окупљају љубитеље књижевности, који се активно или професионално баве овом врстом уметности. Према подацима којима Завод располаже највећи број удружења књижевника има Шид у коме активно функционише три клуба књижевника. Поред КУД-ова и струковних удружења Инђија, Рума и Стара Пазова имају удружења која се баве и позоришном уметношћу, док у Инђији активно функционише и удружење музичара, коме је основни циљ подстицај младих да се баве музиком, а превасходно рокенролом. У Округу функционише и неколико комплексних удружења која се, за разлику од струковних, баве различитим садржајима, а то су Независни филмски центар Кино клуб - Vorky team, Независна омладинска организација Рума и Арт центар Хлеба и игара. На основу података којима Завод располаже удружења жена која се баве очувањем традиције и старих обичаја има у Инђији, Пећинцима и Шиду. Највећи број удружења жена има Шид, чак седам, док се у Пећинцима неговањем старих обичаја бави једно удружење жена. Активи жена се баве чувањем традиције, очувањем старих обичаја и оживљавањем традиционалних вештина жена са села као што су ручни радови, припремање старих јела и обичаја, желићи да од заборава сачувају све оно што је током времена било саставни део живота људи на просторима на коме живе. Већи број актива се бави хуманитарним радом и учествује на различитим манифестацијама. Треба напоменути да у приказу цивилног сектора неће бити приказани активи жена, јер њихова примарна делатност није култура, а да су у доњој табели актера цивилног сектора у култури наведени само они активи који се кроз свој рад баве културним активностима. Сремски округ као мултикултурална средина има одређен број друштава која се баве неговањем и очувањем традиције и културе националних мањина (Хрвата, Словака, Мађара, Немаца и других), а према подацима којима Завод располаже такво удружење не постоји једино у Пећинцима, док у Сремској Митровици и осталим општинама Сремског округа функционише по неколико таквих друштава. 4 С обзиром на природу цивилног сектора који је неухватљив, може се десити да ово није коначан списак и због тога можемо говорити само о удружењима које је Завод у датом тренутку успео да идентификује на терену. 64

65 број број Табела 57а: Актери цивилног сектора у култури Сремског округа (црвеном бојом означена су она друштва/организације која Заводу нису доставила упитнике, те ће у извештају бити приказани само преко оних података којима Завод располаже на основу разговора) Сремски округ Удружења КУД-ови Сремска 11 актера цивилног сектора у култури Инђија 22 актера цивилног сектора у култури 4 8 -Удружење ликовних уметника Сирмиум -Удружење ликовних уметника Еснаф -Књижевна заједница Сремска -Културни центар Немаца Гете -Ликовно удружење уметника Инђија -Глумачка дружина Позориштанце -Удружење грађана Етнодом Гороцвет Инђија -Друштво за неговање културних и духовних вредности Етноарт -Завичајно друштво Ђорђе Војновић -Књижевни клуб Мирослав Мика Антић -Завичајно друштво Стара Бешка -Музичка омладина Инђије КУД Аца Дејановић -МКУД Срем -КУД Извор Врањеш -КУД Гајде -КУД Доситеј Обрадовић -Друштво за неговање украјинске културе Коломејка -Хрватски културни центар Сријем -ОКУД Инђија -КУД Соко, Инђија -КУД Бранко Радичевић, Бешка -КУД Паја Зарић, Нови Карловци -КУД Др Ђорђе Натошевић, Нови Сланкамен -Хрватско културно-просветно друштво Стјепан Радић, Нови Сланкамен -КУД Младост, Чортановци -КУД Чигра, Љуково -КУД Боривоје Гњатић, Стари Сланкамен -КУД Иво Лола Рибар, Крчедин -КУД Петефи Шандор, Марадик -СКУД Виногради, Сланкаменачки Виногради -КУД Калена Ириг 8 актера цивилног сектора у култури Пећинци 2 актера цивилног сектора у култури Рума 20 актера цивилног сектора у култури Центар за развој ликовне уметности Јазак -Удружење жена Сремица 6 1 -Удружење ликовних стваралаца Рума -Независни филмски центар Кино клуб - Vorky team -Књижевна омладина општине Рума -Независна омладинска организација Рума -Градско позориште Рума 16 -КУД Стеван Шалајић, Врдник -КУД Петефи Шандор, Шатринци -КУД Теодор Аврамовић, Јазак -КУД Петефи Шандор, Добродол -КУД Змај -КУД Боривоје Ћирић Туре, Ривица - КУД Пећинци - Српско певачко друштво Рума - Вокално инструментални ансамбл Врело - Етно ансамбл Андесила -Хрватско културно просветно друштво Матија Губец -Ансамбл Народних игара и песама Бранко Радичевић - КУД Хуњади Јанош -Изворна група Завичај, Хртковци -КУД Бранко Радичевић, Никинци -КУД Невен - КУД Жарковац -КУД Десанка Максимовић, Хртковци -КУД Петефи Шандор, Никинци - КУД Стеван Петровић Бриле, Стејановци -КУД Крајишник -Тамбурашки оркестар Плави чуперак - Градски тамбурашки оркестар Бранко Радичевић 65

66 број број Табела 57б: Актери цивилног сектора у култури Сремског округа (црвеном бојом означена су она друштва/организације која Заводу нису доставила упитнике, те ће у извештају бити приказани само преко оних података којима Завод располаже на основу разговора) Сремски округ Удружења КУД-ови Стара Пазова 21 актера цивилног сектора у култури Шид 17 актера цивилног сектора у култури Удружење ликовних уметника Старе Пазове -Удружење ликовних уметника Леонардо, Нови Бановци -Драмски студио Бранко Радичевић -Арт центар Хлеба и игара -УГ Водица 16 -Српски књижевни клуб Милош Црњански -Књижевни клуб Филип Вишњић -Удружење жена Орхидеја -Удружење жена Моровићанке -Удружење жена Јамена -Удружење жена Извор, Беркасово -Словачко удружење жена Љуба -Удружење жена Сремице, Моровић - Актив жена Вретено, Кукујевци -Књижевни клуб Благоје Јастребић, Вашица 6 -КУД Бранко Радичевић -СКУД Херој Јанко Чмелик -Фолклорни ансамбл Дукат - КУД Младост -ОКУД Свети Сава -КУД Славко Гајин -КУД Голубинци -Хрватско културно просветно друштво Томислав - КУД Бранко Марковић -КУД Извор - КУД Никола Маринковић Митанче, Белегеш -КУД Свети Василије Острошки -КУД Бранко Радичевић, Нови Бановци - УГ САНА -Градски хор Стара Пазова -Градски тамбурашки оркестар Стара Пазова -Русинско културно-просветно друштво Ђура Киш -Словачко културно просветно друштво Једнота -Словачко културно просветно друштво Ердевик -Хрватско културно просветно друштво Шид -КУД Бранко Радичевић, Ердевик -КУД Филип Вишњић, Моровић УКУПНО КУД-ови Сремског округа Основни подаци Према подацима којима Завод располаже, најстарије аматерско друштво у Сремском округу округу је Српско певачко друштво из Руме основан године, док је најмлађе Хрватско културно друштво Шид основано године. Интересантно је да је највећи број друштава основан у првој деценији 21. века. Када је реч о простору, као предуслову опстанка аматеризма, према информацијама које су КУДови доставили Заводу 42 друштва своје активности изводи у простору који им је без накнаде уступљен од стране локалних органа власти или од стране културних/образовних установа (месна заједница, општина, простори Домова културе, школа). Четири аматерска друштва располажу са сопственим простором, док три плаћају простор који користе. Остала друштва Заводу нису доставила податке о простору који користе за своје активности. 66

67 ИРИГ ИНЂИЈА СРЕМСКА МИТРОВИЦА Табела 58а: Основни подаци о КУД-овима и осталим друштвима Сремског округа (црвеном бојом означена су она друштва/организације која Заводу нису доставила упитнике, те ће у извештају бити приказани подаци добијени на основу разговора) Назив друштва Година оснивања Простор Да ли у објекту који КУД користи има простора за одржавање програма? КУД Аца Дејановић, Лаћарак Уступљен без накнаде у оквиру Месне заједнице Да КУД Доситеј Обрадовић, Гргуревци Н.п. Н.п. МКУД Срем Изнајмљен при католичком жупном уреду Да Друштво за неговање украјинске културе Коломејка 1979.* Уступљен без накнаде* Н.п. Хрватски културни центар Сријем 1997.* Уступљене без накнаде од стране Хрватског дома.* Н.п. КУД Извор, Врањеш Н.п. Н.п. Н.п. КУД Гајде Н.п. Н.п. Н.п. ОКУД Инђија Изнајмљен при Гимназији. Не КУД Соко, Инђија Уступљен без накнаде у оквиру Културног центра и основне школе. Да КУД Бранко Радичевић, Бешка Уступљене без накнаде у оквиру сеоског Дома културе. Да КУД Паја Зарић, Нови Карловци Н.п. Н.п. КУД Др Ђорђе Натошевић, Нови Уступљен без накнаде у оквиру Сланкамен сеоског Дома културе Да ХКПД Стјепан Радић, Нови Сланкамен Н.п. Н.п. КУД Младост, Чортановци Н.п. Уступљен без накнаде Не КУД Чигра, Љуково Уступљен без накнаде у оквиру сеоског Дома културе Не КУД Др Боривоје Гњатић, Стари Сланкамен Уступљен без накнаде Да КУД Иво Лола Рибар, Крчедин Уступљен без накнаде у оквиру сеоског Дома културе Да КУД Петефи Шандор, Марадик У власништву. Да СКУД Виногради, Сланкаменачки Уступљен без накнаде у оквиру Виногради Месне заједнице. Да КУД Калена Н.п. Н.п. Н.п. КУД Стеван Шалајић, Врдник Уступљен без накнаде Не КУД Петефи Шандор, Шатринци Уступљен без накнаде у оквиру Месне заједнице Да КУД Теодор Аврамовић, Јазак Н.п. Уступљен без накнаде у оквиру Месне заједнице Н.п. КУД Петефи Шандор, Добродол Н.п. Уступљен без накнаде у оквиру Месне заједнице Да КУД Змај 1905.** Уступљен без накнаде у оквиру Дома културе** Н.п. КУД Боривоје Ћирић Туре, Ривица Н.п. Н.п. Н.п. ПЕЋИНЦИ КУД Пећинци 2003.** Уступљен без накнаде у оквиру Културног центра.** * Разговори су вођени у новембру године ***Н.п.-Нема података ** Разговори су вођени у септембру године Да** 67

68 СТАРА ПАЗОВА РУМА Табела 58б: Основни подаци о КУД-овима и осталим друштвима Сремског округа (црвеном бојом означена су она друштва/организације која Заводу нису доставила упитнике, те ће у извештају бити приказани подаци добијени на основу разговора) Назив друштва Година оснивања Српско певачко друштво Рума Вокално инструментални ансамбл Врело Етно ансамбл Андесила Простор Уступљен без накнаде у оквиру Културног центра у Руми Да ли у објекту који КУД користи има простора за одржавање програма? Н.п. Н.п. Уступљен без накнаде у оквиру Омладинског савета Руме Хрватско културно просветно друштво Матија Губец 1919.** У власништву** Да** Ансамбл Народних игара и песама Уступљен без накнаде у оквиру Бранко Радичевић Културног центра у Руми Да КУД Хуњади Јанош Н.п. Н.п. Н.п. Изворна група Завичај, Хртковци Уступљен без накнаде Да КУД Бранко Радичевић, Никинци Уступљен без накнаде Да Удружење за неговање народне традиције Невен Уступљен без накнаде Не КУД Жарковац, Жарковац Уступљен без накнаде у оквиру сеоског Дома културе Да КУД Десанка Максимовић, Хртковци 1998.** Уступљен без накнаде у оквиру сеоског Дома културе** Н.п. КУД Петефи Шандор, Никинци Уступљен без накнаде Да КУД Стеван Петровић Бриле, Стејановци Уступљен без накнаде Да КУД Крајишник Н.п. Н.п. Н.п. Румски тамбурашки оркестар Плави Уступљен без накнаде у оквиру чуперак Културног центра у Руми Да Градски тамбурашки оркестар Бранко Радичевић Н.п. Н.п. КУД Бранко Радичевић 1972.** Уступљен без накнаде** Н.п. СКУД Херој Јанко Чмелик Н.п. Н.п. Н.п. Фолклорни ансамбл Дукат Уступљен без накнаде Н.п. КУД Младост, Нова Пазова Уступљен без накнаде у оквиру Културно-пословног центра Не ОКУД Свети Сава, Нова Пазова Уступљен без накнаде у оквиру основне школе Да КУД Славко Гајин, Војка 1948.** Уступљен без накнаде у оквиру Дома културе.** Н.п. КУД Голубинци, Голубинци Уступљен без накнаде у оквиру основне школе Не Хрватско културно - просветно друштво Уступљен без накнаде при Томислав, Голубинци Римокатоличкој црвки Не КУД Бранко Марковић, Сурдук Уступљен без накнаде Да КУД Извор Н.п. Н.п. Н.п. КУД Никола Маринковић - Митанче, Белегеш 1978 Уступљен без накнаде Да КУД Свети Василије Острошки, Нови Бановци Н.п. Уступљен без накнаде Да КУД Бранко Радичевић, Нови Бановци Изнајмљен Да УГ САНА Уступљен без накнаде у згради друштвених делатности при Општини. Да Градски хор Стара Пазова Уступљен без накнаде Да Градски тамбурашки оркестар Стара Уступљен без накнаде од стране Пазова Општине Да ** Разговори су вођени у септембру године ***Н.п.-Нема података Не Да 68

69 ШИД Табела 58в: Основни подаци о КУД-овима и осталим друштвима Сремског округа (црвеном бојом означена су она друштва/организације која Заводу нису доставила упитнике, те ће у извештају бити приказани подаци добијени на основу разговора) Назив друштва Година оснивања Простор Да ли у објекту који КУД користи има простора за одржавање програма? Културно-просветно друштво Ђура Киш У власништву Да Словачко културно просветно друштво Једнота У власништву Да Словачко културно просветно друштво Ердевик Н.п. Н.п. Н.п. Хрватско културно друштво Шид Н.п. Н.п. КУД Бранко Радичевић, Ердевик Н.п. Н.п. КУД Филип Вишњић, Моровић 2009 Уступљен без накнаде при Дому културе Да ** Разговори су вођени у септембру године ***Н.п.-Нема података Приказ 60: Подаци о простору у којима друштва организују пробе и наступе (приказани су само подаци у вези са друштвима која су доставили упитнике или за које Завод на основу разговора поседује податке) уступљен - 42 у власништву - 4 изнајмљен - 3 простор се може користити за наступе - 32 простор се не може користити за наступе - 9 Већина друштава (32 од 41 који су доставили податке) може у просторе које користи за пробе довести и публику. Ипак има и оних који то не могу (9 од 41) па су приморани да траже адекватне сале за наступе, што отежава рад друштва. Чланови, наступи и публика Највећи број друштава има између 50 и 100 чланова, док 3 од 50 друштава за које Завод поседује податке има преко двестапедесет чланова. Највећи број чланова има ХКПД Матија Губец из Руме, а затим КУД Младост из Нове Пазове. Друштва углавном имају сталне чланове. КУД Чигра из Љукова, код Инђије је једино друштво које нема сталне чланове, већ чланство друштва чине повремени чланови и волонтери. Када је потребно поједина друштва се могу ослонити и на помоћ волонтера, али и повремених чланова, који су у два друштва бројнији од сталног чланства. Табела 59а: Чланство КУД-ова и осталих друштава Сремског округа СРЕМСКА МИТРОВИЦА Назив друштва КУД Аца Дејановић, Лаћарак Стални чланови Повремени чланови Волонтери Имају око 40 чланова. МКУД Срем / / / / / / Друштво за неговање украјинске културе Коломејка У разговору истакли да имају 130 чланова.* Хрватски културни центар Сријем У разговору истакли да имају око 250 чланова.* * Разговори су вођени у новембру године 69

70 СТАРА ПАЗОВА РУМА ИРИГ ИНЂИЈА Табела 59б: Чланство КУД-ова и осталих друштава Сремског округа Назив друштва Стални чланови Повремени чланови Волонтери ОКУД Инђија / / / / 18 КУД Соко, Инђија КУД Бранко Радичевић, Бешка У разговору истакли да имају око 200 чланова** КУД Др Ђорђе Натошевић, Нови Сланкамен ХКПД Стјепан Радић, Нови Сланкамен / / / / / / КУД Младост, Чортановци / / / КУД Чигра, Љуково / / / / / / / КУД Др Боривоје Гњатић, Стари Сланкамен КУД Иво Лола Рибар, Крчедин Неактивни од 2005 до 2009 године, имају око 100 чланова КУД Петефи Шандор, Марадик / / / / / / СКУД Виногради, Сланкаменачки Виногради КУД Стеван Шалајић, Врдник / / / КУД Петефи Шандор, Шатринци КУД Теодор Аврамовић, Јазак / / / КУД Петефи Шандор, Добродол КУД Змај У разговору истакли да имају око 179 чланова** ПЕЋИНЦИ КУД Пећинци У разговору истакли да имају око 130 чланова** Српско певачко друштво Рума / / / Етно ансамбл Андесила / / 2 3 / / / ХКПД Матија Губец У разговору истакли да имају око 420 чланова** АНИП Бранко Радичевић Изворна група Завичај, Хртковци / / / КУД Бранко Радичевић, Никинци / / / / / / Удружење за неговање народне традиције Невен / / / КУД Жарковац, Жарковац / / 60 / / 10 / / / КУД Десанка Максимовић, Хртковци У разговору истакли да имају око 75 чланова** КУД Петефи Шандор, Никинци КУД Стеван Петровић Бриле, Стејановци / / / Румски тамбурашки оркестар Плави чуперак У разговору истакли да имају око 50 чланова** КУД Бранко Радичевић У разговору истакли да имају око 350 чланова** Фолклорни ансамбл Дукат Имају око 100 чланова КУД Младост, Нова Пазова / / / ОКУД Свети Сава, Нова Пазова / / / / / / КУД Славко Гајин, Војка У разговору истакли да имају око 250 чланова** КУД Голубинци, Голубинци ХКПДТомислав, Голубинци КУД Бранко Марковић, Сурдук / / / КУД Никола Маринковић - Митанче, Белегеш / / / / / / КУД Свети Василије Острошки, Нови Бановци КУД Бранко Радичевић, Нови Бановци / / УГ САНА / / / Градски хор Стара Пазова Имају 33 чланова Градски тамбурашки оркестар Стара Пазова Имају 21 члана ** Разговори су вођени у септембру године 70

71 ИНЂИЈА СМ ШИД Табела 59в: Чланство КУД-ова и осталих друштава Сремског округа Назив друштва Културно-просветно друштво Ђура Киш Словачко културно просветно друштво Једнота Стални чланови Повремени чланови Волонтери / / / / / / / / / КУД Филип Вишњић, Моровић / / 30 / / 10 / / / Приказ 61: Расподела друштава према броју чланова (из приказа су искључена друштва за које Завод нема податке) мање од од 51 до од 101 до од 151 до од 201 до и више - 3 Када је о наступима реч, према подацима којима Завод располаже, сва друштва су имала наступе у свом и другим местима у Србији, док је у иностранству наступило 15 друштава. Најуспешнији по броју наступа је КУД Младост из Нове Пазове, па КУД Соко из Инђије. Табела 60а: Број наступа КУД-ова и других друштава Сремског округа у периоду од до године Назив друштва Друштво за неговање украјинске културе Коломејка Хрватски културни центар Сријем Број наступа/публике у месту у којем је друштво лоцирано Број наступа/публике у другим местима Србије Број наступа/публике у иностранству У разговору истакли да, у просеку, наступају 30 пута годишње/у разговору истакли да наступе у просеку види око 400 посетилаца* У разговору истакли да, у просеку, наступају 20 пута годишње* Број публике по наступу ОКУД Инђија / 3/250 3/350 / / 1/150 / / / 107 КУД Соко, Инђија 12/ / / / / / /200 5/1500 3/ КУД Бранко У разговору истакли да, у просеку, наступају око 20 пута годишње/у разговору истакли да Радичевић, Бешка наступе у просеку види између посетилаца** Н.п. КУД Др Ђорђе Натошевић 3/2000 4/3000 4/2800 5/4000 9/ /7000 1/1000 1/1000 1/ ХКПД Стјепан Радић 5/200 6/250 8/220 5/300 7/300 7/300 3/Н.п. 4/Н.п. 3/Н.п. КУД Младост, Чортановци 3/Н.п. 3/Н.п. 3/Н.п. 8/Н.п. 7/Н.п. 6/Н.п. 2/Н.п. Н.п. Н.п. Н.п. КУД Чигра, Љуково / 6/Н.п. 10/Н.п. / 3/Н.п. 2/Н.п. / 1/Н.п. / Н.п. КУД Др Боривоје Гњатић 4/650 4/700 3/700 8/3000 7/3000 7/3000 / 3/2000 3/ КУД Иво Лола Рибар, Крчедин Нису имали наступе, обновљени средином године** КУД Петефи Шандор, Марадик 6/100 6/100 9/150 Н.п. Н.п. Н.п. / / / Н.п. СКУД Виногради 1/200 2/200 2/200 / 8/500 13/500 / / / 62 * Разговори су вођени у новембру године ***Н.п.-Нема података ** Разговори су вођени у септембру године 400* Н.п. 71

72 ШИД СТАРА ПАЗОВА РУМА ПЕ ИРИГ Табела 60б: Број наступа КУД-ова и других друштава Сремског округа у периоду од до године Назив друштва КУД Стеван Шалајић, Врдник КУД Петефи Шандор, Шатринци КУД Петефи Шандор, Добродол КУД Змај Број наступа/публике у месту у којем је друштво лоцирано Број наступа/публике у другим местима Србије Број наступа/публике у иностранству Број публике по наступу 4/900 7/1300 4/1000 6/ /3200 5/1600 3/1500 3/800 1/ /70 2/70 2/70 6/200 6/200 5/200 / / / 35 2/Н.п. 2/Н.п. 3/Н.п. 10/Н.п. 9/Н.п. 8/Н.п. / / / Н.п. У разговору истакли да, у просеку, наступају око 6 пута годишње** КУД Пећинци У разговору истакли да, у просеку, наступају око 20 пута годишње** Српско певачко друштво Рума У 2009.години су имали 15 наступа** ХКПД Матија Губец У разговору истакли да, у просеку, имају око два наступа годишње у Руми, а 15 наступа ван Руме** Изворна група Завичај У разговору истакли да, у просеку, наступају пута годишње** КУД Бранко Радичевић / 2/80 3/120 / 2/70 4/110 / / / 35 Удружење Невен 2/500 3/500 4/700 2/300 5/300 6/400 / / / 123 КУД Десанка Максимовић У разговору истакли да, у просеку, наступају пута годишње** КУД Петефи Шандор 3/100 4/180 3/70 5/200 5/300 5/200 / / / 42 Румски тамбурашки оркестар Плави чуперак 4/Н.п. 4/Н.п. 2/Н.п. 6/Н.п. 3/Н.п. 1/Н.п. 1/Н.п. / / Н.п. КУД Бранко Радичевић У разговору истакли да, у просеку, наступају 50 пута годишње** Фолклорни ансамбл Дукат У години имали 16 наступа у земљи и 4 у иностранству. КУД Младост 24/Н.п. 21/Н.п. 22/Н.п. 22/Н.п. 19/Н.п. 21/Н.п. 12/Н.п. 9/Н.п. 15/Н.п. Н.п. ОКУД Свети Сава 8/Н.п. 9/Н.п. 8/Н.п. 20/ Н.п. 17/Н.п. 19/Н.п. 4/Н.п. 6/Н.п. 5/Н.п. Н.п. КУД Славко Гајин У разговору истакли да су у години имали око 50 наступа** КУД Голубинци 9/700 8/600 9/750 5/Н.п. 7/Н.п. 10/Н.п. 2/Н.п. 2/Н.п. 3/Н.п. Н.п. КУД Бранко Марковић 2/500 2/500 2/500 4/Н.п. 3/Н.п. 2/Н.п. 20/Н.п. 10/Н.п. 10/Н.п. Н.п. КУД Никола Маринковић - 2/100 3/150 2/150 2/100 3/120 3/Н.п 1/250 1/200 1/Н.п. Н.п. Митанче КУД Свети Василије Острошки 3/750 2/500 1/300 9/ /800 2/600 2/900 / / 252 КУД Бранко Радичевић 4/140 8/192 11/180 16/Н.п. 10/Н.п. 12/Н.п. 3/100 4/100 2/100 Н.п. УГ САНА 3/700 1/600 2/650 10/1000 8/900 9/1100 / / / 150 Градски хор Стара Пазова 8/Н.п. 5/Н.п. 3/Н.п. 2/Н.п. 1/Н.п. / / / / Н.п. Градски тамбурашки оркестар Стара Пазова 3/Н.п. 5/Н.п. 9/Н.п. 2/Н.п. 4/Н.п. 4/Н.п. / 1/Н.п. 3/Н.п. Н.п. КУД Филип Вишњић / / 10/2000 / / 2/700 / / / 225 ** Разговори су вођени у септембру године ***Н.п.-Нема података 72

73 РУМА ИРИГ ИНЂИЈА Када говоримо о публици, ниједно друштво не води евиденцију о посећености својих програма, већ су у упитницима давали апроксимативне вредности. Према тим подацима, најуспешнији КУД, у посматраном периоду, са око 745 посетилаца по наступу је КУД Др Ђорђе Натошевић из Новог Сланкамена, код Инђије, а затим КУД Соко из Инђије чије наступе у просеку види 511 посетилаца. Једна од битних информација у вези са посећеношћу наступа је и цена улазница за програме на којима учествују аматерска друштва. Од 46 друштава која су Заводу доставила податке, 26 наплаћује улазнице, а цене улазница крећу се од 100,00 до 200,00 динара. Сремска је једина у којој ниједан КУД не наплаћује улазнице публици. Табела 61а: Цене улазница за наступе КУД-ова и других друштава у Сремском округу (приказана су само друштва која су Заводу доставила податке ) СРЕМСКА МИТРОВИЦА Назив друштва Да ли наплаћују улазнице за програме? Цена улазница за програме КУД Аца Дејановић, Лаћарак Не - МКУД Срем Не - Друштво за неговање украјинске културе Коломејка Не* - ОКУД Инђија Да 150 дин. КУД Соко, Инђија Да 150 дин. КУД Бранко Радичевић, Бешка Да** 150 дин.** КУД Др Ђорђе Натошевић, Нови Сланкамен Да 200 дин. Хрватско културно-просвјетно друштво Стјепан Радић, Нови Сланкамен Не - КУД Младост, Чортановци Не - КУД Чигра, Љуково Не - КУД Др Боривоје Гњатић, Стари Сланкамен Да 200 дин КУД Иво Лола Рибар, Крчедин Да 100 дин КУД Петефи Шандор, Марадик Не - СКУД Виногради, Сланкаменачки Виногради Не - КУД Стеван Шалајић, Врдник Да 100 дин КУД Петефи Шандор, Шатринци Не - КУД Теодор Аврамовић, Јазак Да 100 дин КУД Петефи Шандор, Добродол Не - КУД Змај Да 100 дин Српско певачко друштво Рума Не - Етно ансамбл Андесила Не - Хрватско културно-просветно друштво Матија Губец Да** 100 дин** Ансамбл Народних игара и песама Бранко Радичевић Да 200 дин КУД Бранко Радичевић, Никинци Да 100 дин Удружење за неговање народне традиције Невен Не - КУД Жарковац, Жарковац Не - КУД Десанка Максимовић, Хртковци Да** 100 дин** КУД Стеван Петровић Бриле, Стејановци Не - Румски тамбурашки оркестар Плави чуперак Не - * Разговори су вођени у новембру године ***Н.п.-Нема података ** Разговори су вођени у септембру године 73

74 ШИД СТАРА ПАЗОВА Табела 61б: Цене улазница за наступе КУД-ова и осталих друштава у Сремском округу (приказана су само друштва која су Заводу доставила податке ) Назив друштва Да ли наплаћују улазнице за програме? Цена улазница за програме КУД Бранко Радичевић Да** 100 дин** КУД Младост, Нова Пазова Не - ОКУД Свети Сава, Нова Пазова Да 150 дин КУД Голубинци, Голубинци Да 200 дин Хрватско културно - просветно друштво Томислав, Голубинци Да 100 дин КУД Бранко Марковић, Сурдук Да 150 дин КУД Никола Маринковић - Митанче, Белегеш Да 100 дин КУД Свети Василије Острошки, Нови Бановци Да 150 дин КУД Бранко Радичевић, Нови Бановци Да 150 дин УГ САНА Не - Градски хор Стара Пазова Да 100 дин Градски тамбурашки оркестар Стара Пазова Не - Културно-просветно друштво Ђура Киш Да 100 дин Словачко културно просветно друштво Једнота Да 100 дин КУД Бранко Радичевић, Ердевик Да 100 дин КУД Филип Вишњић, Моровић Не - * Разговори су вођени у новембру године ***Н.п.-Нема података ** Разговори су вођени у септембру године Приказ 62: Цене улазница за програме (из приказа су искључена друштва за које Завод нема податке) Не наплаћује улазнице - 20 КУД-ова 44.4 улазница 100 динара - 14 КУДова 31.1 улазница 150 динара - 7 КУД-а Поред редовних наступа, велики број друштава Сремског округа организује неку манифестацију, било самостално, били у сарадњи са локалним центром за културу, општином или месном заједницом. Према подацима којима Завод располаже најстарије манифестације организоване први пут почетком 20. века организује ХКПД Стјепан Радић из Новог Сланкамена. Највећи број манифестација које организују друштва Сремског округа су новијег датума, а први пут су организоване у првој деценији 21. века. Табела 62а: Манифестације које КУД-ови и остала друштва Сремског округа организују (представљена су само друштва која су Заводу доставила податке) СРЕМСКА МИТРОВИЦА Назив друштва КУД Аца Дејановић, Лаћарак МКУД Срем Друштво за неговање украјинске културе Коломејка Назив манифестације/програма коју организује друштво Фестивал фолклора Лаћарачким шоровима улазница више од 200 динара - 4 КУД-а Суорганизатор Колико пута је до сада манифестација одржана Година првог одржавања манифестације / Нису организатори манифестација У разговору истакли да организују Поетско вече и Вече украјинске музике.* * Разговори су вођени у новембру године ***Н.п.-Нема података Н.п. 74

75 РУМА ИРИГ ИНЂИЈА Табела 62б: Манифестације које КУД-ови и остала друштва Сремског округа организују (представљена су само друштва која су Заводу доставила податке) Колико пута је Назив Година првог до сада Назив друштва манифестације/програма Суорганизатор одржавања манифестација коју организује друштво манифестације одржана ОКУД Инђија Фолклор без граница Канцеларија за младе Завичајно прело / КУД Соко, Инђија КУД из Словеније и Игре без граница КУД Др Ђорђе Натошевић, Нови Сланкамен ХКПД Стјепан Радић, Нови Сланкамен КУД Младост, Чортановци КУД Чигра, Љуково КУД Др Боривоје Гњатић КУД Иво Лола Рибар, Крчедин КУД Петефи Шандор СКУД Виногради КУД Стеван Шалајић, Врдник КУД Петефи Шандор, Шатринци КУД Теодор Аврамовић, Јазак КУД Петефи Шандор, Добродол КУД Змај Међународни фестивал фолклора Дани бресака друштво Мој свет Општина Инђија, ТО, Културни центар и Месна заједница Маскенбал / Берба бал / Михољски концерт / Видовдански фестивал песме, игре и хране Фестивал Дунавска ноћ Нису организатори манифестација Неколико КУД-ова Општина Инђија и МЗ Стари Сланкамен Фестивал фолклора МЗ Крчедин Пударски дани Видовдански сабор у Врднику Културно лето у Врднику Гушчијада Јесен иде дуњо моја кукурузи већ су зрели Нису организатори манифестација МЗ Сланкаменачки Виногради Друштво Врдничана Видовдан и МЗ Врдник Хотел Термал Општина Ириг, МЗ Шатринци, Завичајно друштво Шатринци Локална самоуправа Сусрет КУД-ова Срема / Нису организатори манифестација** ПЕЋИНЦИ КУД Пећинци У разговору истакли да организују Смотру регионалног фолклора.** Српско певачко друштво Рума Етно ансамбл Андесила ХКПД Матија Губец АНИП Бранко Радичевић Изворна група Завичај КУД Бранко Радичевић Удружење Невен КУД Жарковац, Жарковац КУД Петефи Шандор, Никинци КУД Стеван Петровић Бриле, Стејановци Етно фестивал хране и музике Деца чувари традиције Ђерам **Разговори су вођени у септембру године Нису организатори манифестација Нису организатори манифестација Нису организатори манифестација** Стучна пољопривредна служба Рума и Општина Рума Нису организатори манифестација Нису организатори манифестација Нису организатори манифестација / Batyubal / Први глас Срема / Деца чувари традиције Ђерам / ***Н.п.-Нема података 75

76 ШИД СТАРА ПАЗОВА Табела 62в: Манифестације које КУД-ови и остала друштва Сремског округа организују (представљена су само друштва која су Заводу доставила податке) Назив друштва КУД Бранко Радичевић КУД Младост, Нова Пазова ОКУД Свети Сава, Нова Пазова КУД Голубинци, Голубинци Хрватско културно - просветно друштво Томислав, Голубинци КУД Бранко Марковић, Сурдук КУД Никола Маринковић - Митанче, Белегеш КУД Свети Василије Острошки, Нови Бановци КУД Бранко Радичевић, Нови Бановци УГ САНА Културно-просветно друштво Ђура Киш Словачко културно просветно друштво Једнота КУД Филип Вишњић, Моровић **Разговори су вођени у септембру године Назив манифестације/програма коју организује друштво Међународни фестивал дечијег фолклора Видовдански сусрети** Дечији фестивал Разиграна младост Фестивал ветерана Зашто су ти косе побелеле Суорганизатор Колико пута је до сада манифестација одржана Година првог одржавања манифестације Н.п. Н.п. Н.п. / / Нису организатори манифестација Сремачко посело / Светосавски бал / Голубиначке Мачкаре / Вечери и ноћи Илије Жарковића / Нису организатори манифестација Спасовдански сусрети / Светосавска академија / Нису организатори манифестација Сећање на Бранка / Санско прело / Сански збор / Мелодије руског двора Матка Друштво Русина Војводине Ликовна колонија Руски Грчко-католичка двор парохија Шид Сремска кобасицијада / Нису организатори манифестација ***Н.п.-Нема података Што се тиче организације друштава, према подацима којима Завод располаже четири КУД-а функционишу само као фолклорна секција, док осам КУД-ова поред фолклорне има и певачку секцију. Велики проблем таквих друштва је што морају да се сналазе за музичаре који најчешће наплаћују услуге или да пуштају музику са носача звука што не обезбеђује квалитетан (аутентичан) наступ. Са друге стране постоји 19 друштава која поред фолклорне имају музичку секцију тј. оркестар што значајно олакшава рад тих фолклорних ансамбала. У Сремском округу постоје и комплекснији КУД-ови који се не баве само играма уз пратњу музике, већ имају и драмске, певачке, рецитаторске и литерарне секције. У свим КУД-овима, који су Заводу доставили податке фолклорне секције су подељене на неколико ансамбала према узрасту чланова. 76

77 РУМА ИРИГ ИНЂИЈА СРЕМСКА МИТРОВИЦА Табела 63а: Организација друштава МКУД Срем Назив друштва Секције Подела фолклорне секције Друштво за неговање украјинске културе Коломејка Хрватски културни центар Сријем Фолклорна, певачка, рецитаторска, секција за неговање матерњег језика Фолклорна, певачка, етно секција* Фолклорна, певачка, музичка, ликовна, рецитаторска* Н.п. Дечији, омладински и ветерански ансамбл* ОКУД Инђија Млађи пионирски, средњи пионирски Фолкорна, певачка, музичка и омладински ансамбл КУД Соко, Инђија Први и други дечији ансамбл, први Фолкорна, певачка, драмска ансамбл КУД Бранко Радичевић, Бешка Дечији, омладински, припремни и Фолкорна, певачка, музичка, драмска** први ансамбл** КУД Др Ђорђе Натошевић, Нови Дечији, први и други припремни и Фолклорна, певачка, музичка Сланкамен извођачки ансамбл ХКПД Стјепан Радић, Нови Сланкамен Фолклорна, музичка, ликовна, спортска Н.п. КУД Младост, Чортановци Фолкорна Н.п. КУД Чигра, Љуково Фолклорна, певачка Дечији, други ансамбл и ветерански КУД Иво Лола Рибар, Крчедин Фолклорна, певачка Н.п. КУД Петефи Шандор, Марадик Фолклорна, певачка, рецитаторска Н.п. Н.п. СКУД Виногради, Сланкаменачки Виногради КУД Стеван Шалајић, Врдник Фолклорна, певачка Фолкорна, певачка, музичка, драмска, рецитаторска Н.п. Почетни, предизвођачки, извођачки и ветерански ансамбл КУД Петефи Шандор, Шатринци Фолклорна, певачка Н.п. КУД Петефи Шандор, Добродол Фолкорна, певачка Н.п. КУД Змај Фолклорна, музичка, драмска** Дечији, пионирски, извођачки** ПЕЋИНЦИ КУД Пећинци Фолклорна, певачка** Дечији, омладински, извођачки и ветерански ансамбл** Српско певачко друштво Рума Певачка / Етно ансамбл Андесила Певачка, музичка / Хрватско културно-просветно Музичка, рецитаторска, спортска и школа друштво Матија Губец тамбуре.** / Ансамбл Народних игара и песама Бранко Радичевић Фолклорна, музичка Н.п. Изворна група Завичај, Хртковци Фолклорна, певачка, музичка Н.п. КУД Бранко Радичевић, Никинци Фолклорна Млађи и старији дечији ансамбл Удружење за неговање народне традиције Невен Фолклорна, певачка, музичка Н.п. КУД Жарковац, Жарковац Фолклорна Млађи и старији ансамбл КУД Десанка Максимовић, Хртковци Фолклорна, певачка** Млађи и старији ансамбл** КУД Петефи Шандор, Никинци Фолклорна, певачка, рецитаторска Н.п. КУД Стеван Петровић Бриле, Стејановци Фолклорна, музичка Н.п. Румски тамбурашки оркестар Плави чуперак Музичка, школа тамбуре / * Разговори су вођени у новембру године ***Н.п.-Нема података ** Разговори су вођени у септембру године 77

78 СРЕМСКА МИТРОВИЦА ШИД СТАРА ПАЗОВА Табела 63б: Организација друштава Назив друштва Секције Подела фолклорне секције КУД Бранко Радичевић Фолклорна, певачка, музичка и етно Три пионирска ансамбла, припремни, секција.** извођачки и ветерански ансамбл.** Фолклорни ансамбл Дукат Фолклорна, певачка, музичка Дечији, припремни и извођачки КУД Младост, Нова Пазова Школа фолклора, млађи дечији и Фолклорна, певачка, музичка, драмска, старији дечији ансамбл, припремни, ликовна први извођачки и ветерански. ОКУД Свети Сава, Нова Пазова Фолклорна, музичка, ликовна, Три дечије групе, извођачки и старији рецитаторска, ликовна ансамбл КУД Славко Гајин, Војка Фолклорна, певачка, музичка, ликовна, Млађи, средњи, извођачки ансамбл** КУД Голубинци, Голубинци Хрватско културно - просветно друштво Томислав, Голубинци КУД Бранко Марковић, Сурдук КУД Никола Маринковић - Митанче, Белегеш рецитаторска** Фолклорна, певачка, рецитаторска, етно секција. Фолклорна, музичка, драмска, спортска Фолкорна, музичка Фолклорна Млађи, средњи, припремни и извођачки ансамбл Дечији, први и ансамбл ветерана Први, други и трећи фолклорни ансамбл УГ САНА Певачка / Градски хор Стара Пазова Певачка / Н.п. Градски тамбурашки оркестар Стара Пазова Културно-просветно друштво Ђура Киш Словачко културно просветно друштво Једнота Музичка / Фолклорна, музичка, певачка, драмска, етно и спортска секција, књижевни и ликовни клуб Фолклорна, музичка, драмска КУД Филип Вишњић, Моровић Фолклорна, певачка Н.п. Н.п. Н.п. * Разговори су вођени у новембру године ***Н.п.-Нема података ** Разговори су вођени у септембру године Сарадња Друштва у општинама Сремског округа најразвијенију сарадњу имају са локалном поливалетном установом, као и са другим друштвима на локалном и регионалном нивоу. Једанаест друштава истиче да остварује сарадњу и на националном нивоу, док са културним актерима на међународном нивоу сарађује 12 друштава. Са друге стране, сарадњу са медијима не остварује 13 друштава, док већина сарађује са локалним медијима, шест са регионалним, док са националним медијима сарадњу остварују четири друштва. Табела 64а: Сарадња друштава са актерима у култури и медијима Назив друштва КУД Аца Дејановић, Лаћарак МКУД Срем Сарадња са актерима у култури Локални ниво Регионални ниво Национални ниво Међународни ниво Сарадња са медијима / / / / Не постоји Градска управа за културу, Установа за неговање културе Срем / / Локална самоуправа Срба и Хрвата града Дунаујварош из Мађарске. Не постоји 78

79 ПЕЋИНЦИ ИРИГ ИНЂИЈА Табела 64б: Сарадња друштава са актерима у култури и медијима Назив друштва ОКУД Инђија Сарадња са актерима у култури Локални ниво Регионални ниво Национални ниво Међународни ниво Фолкорна друштва / / / КУД Соко, Инђија / / / / КУД Бранко Радичевић, Бешка КУД Др Ђорђе Натошевић, Нови Сланкамен ХКПД Стјепан Радић, Нови Сланкамен КУД Младост, Чортановци КУД Чигра, Љуково КУД Др Боривоје Гњатић, Стари Сланкамен КУД Иво Лола Рибар, Крчедин КУД Петефи Шандор, Марадик СКУД Виногради КУД Стеван Шалајић, Врдник КУД Петефи Шандор, Шатринци КУД Теодор Аврамовић, Јазак КУД Петефи Шандор, Добродол Сарадња са медијима Локали и регионални медији. Локални, регионални и национални медији. КУД-ови / / / Н.п. Културни центар / / / Локални медији. КУД-ови / / Локални актери у култури. КУД Паја Зарић, КУД Др Ђорђе Натошевић КУД-ови у Републици Хрватској Национални медији. / / / Не постоји. / КУД Прва Петолетка из Трстеника, КУД Влашка и други. Културни центар / / КУД-ови Локални актери у култури. КУД-ови Постоји, али се не наводи са којим актерима. Словачки, украјински и буњевачки КУД-ови Ансамбл Бојмија, Гевгелија Балкан фолк фест - Бугарска / / Локални медији Не постоји. / Не постоји. Локални и национални медији. КУД-ови / КУД-ови / Не постоји. Дом културе, КУДови КУД-ови КУД-ови из Буковца, Хртковца, Нови Бановаца, Крчедина, Сремских Карловаца, Чортановаца КУД-ови КУД из Србобрана, Александровца, Трстеника, Ресавице, Деспотовца. Мађарска организација Хоризонт из Новог Сада Клуб у Швајцарској Организација Sekeres Laslo из Мађарске Локални медији Не постоји. КУД-ови / / / Локални медији / / / / Не постоји. КУД Змај КУД-ови** КУД-ови** КУД из Лознице** КУД-овима из Украјине** Локални медији** КУД Пећинци Културни центар** / КУД Рад из Београда** / Локални медији** ** Разговори су вођени у септембру године ***Н.п.-Нема података 79

80 РУМА Табела 64в: Сарадња друштава са актерима у култури и медијима Сарадња са актерима у култури Назив друштва Локални ниво Регионални ниво Национални ниво Међународни ниво Сарадња са медијима Српско певачко друштво Рума Етно ансамбл Андесила, АНИП Бранко Радичевић. Клапа Панон / / Не постоји. Етно ансамбл Андесила Хрватско културнопросветно друштво Матија Губец Ансамбл Народних игара и песама Бранко Радичевић Изворна група Завичај, Хртковци КУД Бранко Радичевић, Никинци Удружење за неговање народне традиције Невен КУД Жарковац, Жарковац КУД Невен, Српско певачко друштво, Градско позориште Рума, Тамбурашки оркестар Бранко Радичевић, Удружење ликовних стваралаца. Бранково коло, Балканкулт. / / Не постоји. Оркестри.** / / / Н.п. Музеј, Библиотека, локална управа и КУД-ови Општина Рума, МЗ Хртковци, АНИП Бранко Радичевић КУД Петефи Шандор-Никинци, КУД Десанка Максимовић- Хртковци, Изврона група Завичај- Хртковци, КУД-ови КУД-ови КУД-ови Локални и регионални медији. КУД-ови КУД-ови КУД-ови Локални медији. Уметнички ансамбл Чивија из Шапца, КУД Пећинци, КУД Бранко Радичевић из Старе Пазове / / Не постоји. / / / / Локални медији. КУД Стеван Петровић Бриле, Стејановци / / / Н.п. КУД Петефи Шандор, Никинци КУД Бранко Радичевић, Никинци КУД-ови / / Локални медији. КУД Стеван Петровић Бриле, Стејановци Румски тамбурашки оркестар Плави чуперак / / / / Одељење за друштвене делатности општине Рума. Покрајински секретаријат за културу. Регионални и национални медији. / / Локални медији. ** Разговори су вођени у септембру године ***Н.п.-Нема података 80

81 ШИД СТАРА ПАЗОВА Табела 64г: Сарадња друштава са актерима у култури и медијима Назив друштва КУД Младост, Нова Пазова ОКУД Свети Сава, Нова Пазова КУД Голубинци, Голубинци ХКПД Томислав, Голубинци КУД Бранко Марковић, Сурдук КУД Никола Маринковић - Митанче, Белегеш КУД Свети Василије Острошки, Нови Бановци КУД Бранко Радичевић, Нови Бановци УГ САНА Градски хор Стара Пазова Градски тамбурашки оркестар Стара Пазова Културнопросветно друштво Ђура Киш Словачко културно просветно друштво Једнота Сарадња са актерима у култури Локални ниво Регионални ниво Национални ниво Фолклорна друштва. Локални актери у култури. КУД-ови Ансамбли из Војводине Савез аматера Војводине. Чланице Савеза аматера Војводине Ансамбли из Србије Међународни ниво Друштва из Аустрије, Републике Српске, Украјине и Македоније. Сарадња са медијима Локални медији. / / Локални медији. / Пријатељи КУД-а из иностранства. Н.п. Н.п. Н.п. Н.п. Локални и регионални медији. Постоји, али није наведено са којим. КУД-ови / / / Локални медији. Локални актери у култури. / / / Не постоји. / / / / Локални медији. Локални актери у култури. КУД Свети Сава, КУД Младост, КУД Голубинци, КУД Славко Гајин. / / / Локални медији. КУД Соко Инђија, КУД Крила Буковице- Риђица, КУД Крајишник-Рума и други. / / Локални медији. / / / / Локални медији. Центар за културу, КУД Бранко Радићевић, ХКПД Томислав. / / / / Локални медији. Матка Друштво Русина Војводине из Новог Сада / / Не постоји. КУД-ови КУД-ови КУД-ови КУД-ови Локални медији. КУД Филип Вишњић, Моровић КУД Свети Сава / / / Регинални медији. ** Разговори су вођени у септембру године ***Н.п.-Нема података Финансирање КУД-ова и других друштава у Сремском округу Мали број друштава доставио је Заводу податке о средствима којима располаже на годишњем нивоу, али извесно је да у раду КУД-ова у целом Сремском округу финансијски учествују локалне самоуправе. Друштва која не добијају средства од општина су ретки. Међутим, сва културно-уметничка друштва, певачке групе и тамбурашки оркестри истичу да је учешће града/општина у финансирању недовољно. 81

82 ИРИГ ИНЂИЈА СМ Десет друштава у посматраном периоду добило је средства и из покрајинског буџета, Велики број друштва остварује и одређена сопствена средства од продаје улазница и чланарина, а обезбеђују и одређени део од спонзора и донатора. Неретко се дешава да трошкове превоза или организације манифестација сносе родитељи деце и старији чланови друштва. Највеће просечне буџете, од КУД-ова који су доставили податке о финансирању Заводу, у посматраном периоду (2008,2009) имао је Ансамбл народних игара и песама Бранко Радичевић из Руме, а затим КУД Младост из Нове Пазове. Највећи удео сопствених средстава у истом периоду остварио је КУД Соко из Инђије, који се у години у потпуности финансирао из сопствених прихода. Табела 65а: Буџети КУД-ова, певачких група и тамбурашких оркестара и извори финансирања у и години (приказана су само друштва која су Заводу доставила податке о финансирању) Назив друштва МКУД Срем ОКУД Инђија КУД Соко, Инђија КУД Др Ђорђе Натошевић, Нови Сланкамен ХКПД Стјепан Радић, Нови Сланкамен КУД Младост, Чортановци КУД Чигра, Љуково КУД Др Боривоје Гњатић, Стари Сланкамен КУД Петефи Шандор, Марадик СКУД Виногради, Сланкаменачки Виногради КУД Стеван Шалајић, Врдник КУД Петефи Шандор, Шатринци КУД Теодор Аврамовић, Јазак КУД Петефи Шандор, Добродол *Н.п.- нема података Год. Буџет друштва Извори финансирања друштва Сопствена динара евра Град/Општина Покрајина средства Спонзори и донатори , , / , , / Н.п. Н.п. / / Н.п. Н.п. / / 100 / 2008 Н.п. Н.п. 50 / Н.п. Н.п. 55 / Н.п. Н.п. 40 / Н.п. Н.п. 50 / , , , , Н.п. Н.п. 70 / / Н.п. Н.п. 70 / / , ,03 35 / , ,61 26 / , ,96 63 / / , , Н.п. Н.п. Н.п. / Н.п. Н.п , ,46 21,4 21,4 57, , ,03 50 / / 50 / , ,84 50 / , ,32 65 / , ,53 30 / ,00 736,81 / 50 / ,00 638,77 / 50 / Н.п. Н.п. 80 / 20 / 2009 Н.п. Н.п. 60 / 40 / , ,02 / 30 / , ,61 / 30 / 70 82

83 ШИД СТАРА ПАЗОВА РУМА Табела 65б: Буџети КУД-ова, певачких група и тамбурашких оркестара и извори финансирања у и години (приказана су само друштва која су Заводу доставила податке о финансирању) Назив друштва Српско певачко друштво Рума Етно ансамбл Андесила АНИП Бранко Радичевић Изворна група Завичај, Хртковци КУД Бранко Радичевић, Никинци Удружење Невен КУД Жарковац, Жарковац КУД Петефи Шандор, Никинци КУД Стеван Петровић Бриле, Стејановци Румски тамбурашки оркестар Плави чуперак КУД Младост, Нова Пазова ОКУД Свети Сава, Нова Пазова ХКПД Томислав, Голубинци КУД Свети Василије Острошки КУД Бранко Радичевић, Нови Бановци УГ САНА Градски хор Стара Пазова Градски тамбурашки оркестар Стара Пазова КПД Ђура Киш СКПД Једнота КУД Бранко Радичевић, Ердевик КУД Филип Вишњић, Моровић *Н.п.- нема података Год. Буџет друштва Извори финансирања друштва Сопствена динара евра Град/Општина Покрајина средства Спонзори и донатори , ,41 90 / / , ,46 90 / / ,00 368,41 Н.п. / Н.п. Н.п ,00 711,33 Н.п. / Н.п. Н.п , ,96 26,9 / 60, , ,80 24,8 14,9 51,2 9, ,00 859,61 71,4 / 7,2 21, ,00 745,23 71,4 / 7,2 21, , ,27 15 / , , Н.п. Н.п. 30 / Н.п. Н.п. 30 / / / / / / / ,00 319, / / / , ,23 Н.п. / Н.п. Н.п , ,38 Н.п. / Н.п. Н.п Н.п. Н.п. 80 / Н.п. Н.п. 80 / , ,57 32,2 / 41 26, , ,50 47,3 / 48,6 4, , ,62 70 (О+МЗ)* / , ,22 70 (О+МЗ)* / , ,11 40 / , ,77 40 / , ,30 16,1 51,9 / , ,49 19,2 49,8 / , ,63 90 / 10 / , , / 10 / , ,02 30 / , ,54 41,7 / 47,1 16, Н.п. Н.п. 30 / Н.п. Н.п. 50 / , ,04 80 / , ,92 80 / 20 / , ,92 57,1 / / 42, , ,15 45,8 / / 54, , ,54 29,5 19 6,4 45, , ,02 40,6 19,8 4 35, Н.п. Н.п. 10 / Н.п. Н.п Н.п. Н.п Н.п. Н.п. 60 / / / / / / / 2009 Н.п. Н.п / / (О+МЗ) општина и месна заједница (удружена средства) 83

84 ИНЂИЈА СРЕМСКА МИТРОВИЦА Проблеми Основни проблем друштава у Сремском округу је је финансирање у свим сегментима њихових активности: куповина кореографија, наступи, обнова фундуса и опреме, као и потреба за сталним изворима прихода. Међутим КУД Петефи Шандор из Ирига као проблем, када је о финансијама реч, види недостатак стучних лица која би се бавила финансијама, док КПД Ђура Киш из Шида истиче потребу за увређењем система финансирања културе националних мањина. Опрема је још један велики проблем друштава. Већина друштава као проблем наводи недостатак и/или дотрајалост костима, обуће и техничке опреме (озвучења, камера, фотоапарата). Четрнаест друштава наводи да нема проблеме са техничком опремљеношћу међу којима је и ХКПД Матија Губец из Руме који располаже сопствених инструментима и костимима, које шије по потреби преко пројеката, а располаже и просторијама које су у власништву друштва. Од 45 друштава која су Заводу доставила податке њих 16 нема проблеме са простором, док остала друштва истичу проблем недостатка сопственог простора, проблем са грејањем, као и потребу за адекватнијим простором и реновирањем постојећег. КУД-а Петефи Шандор из Инђије, када је простор у питању, има проблем са легализацијом објекта у коме се налази седиште КУД-а, док Српско певачко друштво из Руме наводи да је процес за повраћај имовине која је Друштву одузета године, још увек у току, због чега друштво још увек нема адекватне просторије. Проблеми у вези са програмима углавном се тичу недостатка финансијских средстава за реализацију програма. Међутим два друштва као проблем истичу недостатак стручности и потребу за обучавањем кадрова за писање пројеката. КУД Петефи Шандор из Ирига недовољну заинтересованост младих за културу и учење мађарског језика истиче као главни програмски проблем, док КУД Бранко Радичевић из Старе Пазове проблем види у томе што се програми великог броја друштава преклапају. Табела 66а: Проблеми друштава Сремског округа (приказана су само друштва која су Заводу доставила податке) Назив друштва Простор Финансирање КУД Аца Дејановић, Лаћарак МКУД Срем Друштво за неговање украјинске културе Коломејка Хрватски културни центар Сријем ОКУД Инђија КУД Соко, Инђија КУД Бранко Радичевић, Бешка КУД Др Ђорђе Натошевић, Нови Сланкамен ХКПД Стјепан Радић, Нови Сланкамен КУД Младост, Чортановци Нема проблема Нема проблема адекватнијим простором.* Нема проблема* сопственим простором. сопственим простором. Постоје проблеми са грејањем.** уградњом места за седење. већим и редовним финансирањем. Недовољна финансијска средства. Недовољна финансијска средства.* већим финансирањем* Недостатак финансијских средстава. Потребно давање предвиђених буџетских средстава. већим финансијским средствима.** већим финансијским средствима са свих нивоа власти. Техничка опремљеност Нема проблема Недостатак ношњи. * Нема проблема* Недовољна опремљеност. Недостатак опреме за пробе и наступе. ** Недостатак техничке опремљености. Програми Нема проблема Нема проблема Постоји проблем превоза на наступе.* Недостатак финансијских средстава за реализацију програма.* већим финансијским средствима од локалне управе. ** већим бројем конкурса Нису наведени проблеми Нису наведени проблеми Нису наведени проблеми * Разговори су вођени у новембру године ***Н.п.-Нема података ** Разговори су вођени у септембру године Нису наведени проблеми 84

85 РУМА ПЕ ИРИГ ИНЂИЈА Табела 66б: Проблеми друштава Сремског округа (приказана су само друштва која су Заводу доставила податке) Назив друштва Простор Финансирање КУД Чигра, Љуково КУД Др Боривоје Гњатић, Стари Сланкамен КУД Иво Лола Рибар, Крчедин КУД Петефи Шандор, Марадик СКУД Виногради КУД Стеван Шалајић, Врдник Недостатак бине и гардеробе. реновирањем простора. Постоје проблеми са грејањем. Потребна помоћ око легализације објекта седишта КУД-а. Неадекватан простор за наступе. већим финансијским средствима. Недовољна финансијска средства. већим финансијским средствима. већим финансијским средствима. Недовољно финансијских средстава Недовољна финансијска средства за редовне активности. Техничка опремљеност набавком озвучења и камере. Недовољна опремљеност, потребна набавка озвучења и осветљења. Потребан ремонт или куповина рефлектора, појачала и микрофона. Недовољна техничка опремљеност. новим озвучењем. набавком ношњи, озвучења и расвете. Програми Потребна већа финансијска подршка за пројекте. Недостатак стручности. Недостатка адекватног простора и финансијских средстава за реализацију програма Недовољна заинтересованост младих за културу и учење мађарског језика. КУД Петефи Шандор, Шатринци проширењем просторија и увођење грејања. стручним лицима који би се бавили финансијама у Шатринцима. Недовољна техничка опремљеност. КУД Теодор Аврамовић КУД Петефи Шандор, Добродол КУД Змај ** Недовољна финансијска средства.** КУД Пећинци ** Недостатак средстава.** Српско певачко друштво Рума Етно ансамбл Андесила сопственим простором и повраћајем имовине Друштва. сопствених простором. већим финансијским средствима. Недовољна техничка опремљеност.** набавком ношњи.** набавком плејера. набавком разгласа. Постоји проблем превоза на наступе.** Постоји проблем превоза на наступе.** Недовољно улагање у културу. ХКПД Матија Губец ** ** ** Нема проблема** Ансамбл Народних игара и песама Бранко Радичевић Изворна група Завичај, Хртковци КУД Бранко Радичевић, Никинци Удружење за неговање народне традиције Невен КУД Жарковац, Жарковац новим адекватнијим простором. новим адекватнијим простором. Неадекватан простор у Дому културе. адекватним простором за рад. адекватнијим простором током зимског периода. Недовољна финансијска средства. редовним приливом средстава од стране Месне заједнице. Недовољна финансијска средства. Недовољна финансијска средства. Константна улагања у техничку опремљеност која изискује велике трошкове. набавком озвучења, миксета, звучника и микрофона. набавком музичке и фолклорне опреме. набавком уређаја за репродуковање и озвучење. ** Разговори су вођени у септембру године ***Н.п.-Нема података 85

86 СТАРА ПАЗОВА РУМА Табела 66в: Проблеми друштава Сремског округа (приказана су само друштва која су Заводу доставила податке) Назив друштва Простор Финансирање КУД Десанка Максимовић, Хртковци КУД Петефи Шандор, Никинци КУД Стеван Петровић Бриле, Стејановци Румски тамбурашки оркестар Плави чуперак КУД Бранко Радичевић Фолклорни ансамбл Дукат КУД Младост, Нова Пазова ОКУД Свети Сава, Нова Пазова КУД Голубинци, Голубинци Хрватско културно - просветно друштво Томислав, Голубинци КУД Бранко Марковић, Сурдук КУД Никола Маринковић - Митанче, Белегеш КУД Свети Василије Острошки, Нови Бановци КУД Бранко Радичевић, Нови Бановци УГ САНА Градски хор Стара Пазова Градски тамбурашки оркестар Стара Пазова Постоји проблем са грејањем простора.** Недовољна финансијска средства.** Техничка опремљеност Н.п. Програми адекватнијим простором. адаптацијом зграде.** Недостатак простора. одговарајућим простором са салом за вежбање и простором за дружење. сопственим простором. простором за вежбање, а као решење види се изградња дома културе у Голубинцима. изградњом простора у коме би могли да се одржавају пробе и наступи. Недовољна финансијска средства. Недовољна финансијска средства. Н.п. Недовољна финансијска средства. Недовољна финансијска средства. већим финансијским средствима. Недовољна финансијска средства. Недовољна финансијска средства. Недовољна финансијска средства. већим финансијским средствима. набавком озвучења. набавком инструмената и друге потребне опреме. Н.п. повећањем фундуса костима и музичких инструмената. Недовољна опремљеност, потребна набавка инструмената и костима за све кореографије. Недостатак техничке опремљености. набавком ношњи, инструмената и озвучења. Н.п. већим финансијским средствима. већим финансијским средствима за реализацију програма. Паралелни програми великог броја друштава.** Н.п. већим финансијским средствима за реализацију програма. обучавањем чланова за писање пројеката. Нису наведени проблеми Нису наведени проблеми Нису наведени проблеми већим финансијским средствима. Недовољна финансијска средства. Недовољно финансијским средстава за музичке инструменте. Нису наведени проблеми набавком озвучења. набавком инструмената. ** Разговори су вођени у септембру године ***Н.п.-Нема података Н.п. Нису наведени проблеми већим финансијским средствима. 86

87 ИНЂИЈА СРЕМСКА МИТРОВИЦА ГРАД/ ОПШТИНА ШИД Табела 66г: Проблеми друштава Сремског округа (приказана су само друштва која су Заводу доставила податке) Назив друштва Простор Финансирање Културно-просветно друштво Ђура Киш Словачко културно просветно друштво Једнота КУД Филип Вишњић, Моровић Неадекватан простор, мала бина, уместо столица постављене су клупе и слично. простором за ношње. Недостатак простора. уређењем система финансирања културе националних мањина. већим финансијским средствима. Техничка опремљеност набавком новог озвучења, инструмената, ношњи, увођење централног грејања и изолације. набавком озвучења и разгласа. Недовољна техничка опремљеност. ** Разговори су вођени у септембру године ***Н.п.-Нема података Програми Недостатак финансирања културно уметничког аматеризма нациопналних мањина. већим финансијским средствима за реализацију програма. Остала удружења у култури Сремског округа Када је реч о струковним удружењима Сремског округа, град Сремска и остале општине Сремског округа, изузев Шида, имају удружење ликовних уметника. Удружење књижевних уметника немају једино Ириг и Стара Пазова, док у Шиду функционишу три удружења књижевника. Најстарије удружење у културу Сремског округа је Књижевни клуб Филип Вишњић из Шида, основан године, док је најмлађе основано друштво Књижевни клуб Благоје Јастребић, из Шида. Ниједно удружење Сремског округа нема простор у свом власништу. У највећем броју случајева удружења користе простор културних установа или неки други простор, који им је уступљен без накнаде, а Удружење ликовних уметника Сирмиум своје активности обавља у ликовном атељеу чланице удружења. Једно удружење Сремског округа користи простор који му је делом уступљен, а делом изнајмљен, док три удружења немају просторије за рад. Поред својих свакодневних потреба већина удружења просторе користи и за своје програмске активности. Табела 67а: Основни подаци о удружењима (црвеном бојом означена су она удружења које Заводу нису доставила упитнике, те ће у извештају бити приказани подаци добијени на основу разговора) Назив удружења Удружење ликовних уметника Сирмиум Удружење ликовних уметника Еснаф Књижевна заједница Сремска Културни центар Немаца Гете Ликовно удружење уметника Инђија Глумачка дружина Позориштанце *Н.п. нема података Година оснивања Основни циљ удружења Неговање ликовне уметности и окупљање ликовних стваралаца. Истраживање и развијање културних вредности, посебно ликовних, остваривање интереса кроз организовање активности на пољу ликовног стваралаштва. Унапређење књижевног стваралаштва и културе, допринос ширењу књижевности, заштита ауторских права чланова, залагање за унапређење статуса и положаја књижевних стваралаца. Простор за активности Уступљен без накнаде Да ли је у простору могуће организовати програме? Да Нема простор - Нема простор Неговање традиције и културе Немаца у Срему. Уступљен без накнаде Да Чување и размена знања између чланова удружења и презентовање резултата публици која прати рад Удружења. Аматерско презентовање драмског стваралаштва за децу. Уступљен без накнаде при Културном центру Инђије. Уступљен без накнаде при Културном центру Инђије. Да Да 87

88 РУМА ИРИГ ИНЂИЈА ГРАД/ ОПШТИНА Табела 67б: Основни подаци о удружењима (црвеном бојом означена су она удружења које Заводу нису доставила упитнике, те ће у извештају бити приказани подаци добијени на основу разговора) Назив удружења Завичајно друштво Ђорђе Војновић Књижевни клуб Мирослав Мика Антић Завичајно друштво Стара Бешка Музичка омладина Инђије Центар за развој ликовне уметности Јазак Удружење ликовних стваралаца Рума Независни филмски центар Кино клуб - Vorky team Књижевна омладина општине Рума Независна омладинска организација Рума Градско позориште Рума *Н.п. нема података Година оснивања Основни циљ удружења Очување и промоција локалног културног наслеђа. Афирмисање писане речи, подстицање и развој креативности младих, као и ширење интересовања за књижевност. Простор за активности Уступљен без накнаде при Културном центру Инђије. Уступљен без накнаде при библиотеци у Инђији Да ли је у простору могуће организовати програме? Н.п. Н.п. Н.п Подстицање младих људи у Инђији да се баве музиком, пре свега рокенролом Развој ликовног стваралаштва Децентрализација ликовне уметности путем разних ликовних манифестација у мањим центрима, где се могу представити и афирмисати ствараоци из мањих средина. Развијање, ширење и унапређивање филмске културе и аудио-визуелних уметности. Развијање књижевне културе и писмености у Руми, омогућавање штампања књижевних дела и стварање услова за подстицање талетнованих појединаца. Промовисање омладинских идеја, потребе и активизма младих путем снимања некомерцијалних филмова и интернета. Негује различите видове театарског израза, окупља заинтересоване групе, појединце и ауторе око пројеката и афирмише њихов рад. Да Не Нема простор - Уступљен без накнаде Уступљен без накнаде при Омладинском савету Руме Уступљен без накнаде Уступљен без накнаде Уступљен без накнаде Уступљен без накнаде при Омладинском савету и Културном центру Приказ 63: Подаци о простору у којима удружења организују активности и програме (приказани су само подаци у вези са удружењима који су доставили упитнике или за које Завод на основу разговора поседује податке) Да Да Не Да Не Да 61.1 уступљен - 14 немају простор - 3 мешовито - уступљен и изнајмљен - 1 простор се може користити за програме - 11 простор се не може користити за програме - 4 немају простор - 3 Чланови и активности Удружења Сремског округа немају велики број чланова. Најчешће се број чланова креће између 20 и 80. Највише активиста има Градско позориште Рума, чије чланство у највећем броју чине волонтери. 88

89 СТАРА ПАЗОВА РУМА ИРИГ ИНЂИЈА СРЕМСКА МИТРОВИЦА Друго удружење по бројности оних који учествују у раду је Арт центар хлеба и игара. Најмањи број чланова има Књижевни клуб Мирослав Мика Антић из Инђије. Табела 68: Чланство удружења Сремског округа Назив удружења Стални чланови Повремени чланови Волонтери Удружење ликовних уметника Сирмиум Удружење ликовних уметника Еснаф / / / Књижевна заједница Сремска / / / / / / Културни центар Немаца Гете / / / / / / Ликовно удружење уметника Инђија / / / Глумачка дружина Позориштанце / / 8 / / 6 Књижевни клуб Мирослав Мика Антић / / / / / / Музичка омладина Инђије Центар за развој ликовне уметности Јазак Удружење ликовних стваралаца Рума / / / Независни филмски центар Кино клуб - Vorky team Књижевна омладина општине Рума / 4 Независна омладинска организација Рума Градско позориште Рума Удружење ликовних уметника Старе Пазове / / / Удружење ликовних уметника Леонардо, Нови Бановци Арт центар Хлеба и игара / / / Имају око 120 чланова Приказ 64: Расподела удружења према броју чланова (из приказа су искључена друштва за које Завод нема податке) мање од 20-3 од 21 до 40-6 од 41 до 80-6 преко 80-2 Када је о активностима реч, приметно је да су Ириг и Стара Пазова највише окренути ликовним садржајима, које у Иригу негује једино удружење које функционише, док се у Старој Пазови три удружења баве организацијом изложби. Сремска је такође највише окренута ликовним садржајима које организују два удружења, али се организују и књижевне вечери, као и креативне радионице у организацији Културног центра Немаца Гете. Поред изложби и књижевних вечери, у Инђији се организују и позоришне представе у организацији глумачке дружине Позориштанце, док Музичка омладина Инђије организује Гитаријаду у Инђији. У Руми функционише и специфично удружење Независни филмски центар Кино клуб - Vorky team које се бави снимањем и организацијом филмских вечери Славка Воркапића, али и Градско позориште Рума, које редовно организује познати фестивал Арт трема фест. Сва удружења организују редовно програме за публику. Према подацима о бројности публике којима Завод располаже, најпосећенији су позоришни програми Градског позоришта у Руми и изложбени програми удружења Арт центар Хлеба и игара. Улазнице за своје програме наплаћују два удружења, која се баве организацијом позоришних представа Глумачка дружина Позориштанце и Градско позориште Рума. Сва остала удружења Сремског округа организују активности бесплатне за публику. 89

Интернет програмирање

Интернет програмирање 2/18 PHP и MySQL 3/18 MySQLi Библиотека MySQLi садржи функције које програмеру допуштају да приступи MySQL систему за управљање базама података, и да над тим базама података извршава разноврсне упите MySQLi

Dettagli

Увод у веб и интернет технoлогије

Увод у веб и интернет технoлогије Увод у веб и интернет технoлогије 2/18 PHP и MySQL 3/18 MySQLi Библиотека MySQLi садржи функције које програмеру допуштају да приступи MySQL систему за управљање базама података, и да над тим базама података

Dettagli

ГЛОБАЛИЗАЦИЈА И САВРЕМЕНА ИТАЛИЈАНСКА ЛИТЕРАТУРА: ИТАЛИЈАНИ У СВЕТУ, СВЕТ У ИТАЛИЈИ

ГЛОБАЛИЗАЦИЈА И САВРЕМЕНА ИТАЛИЈАНСКА ЛИТЕРАТУРА: ИТАЛИЈАНИ У СВЕТУ, СВЕТ У ИТАЛИЈИ Јована М. Караникић * Универзитет Гоце Делчев Штип Филолошки факултет Катедра за италијански јазик и книжевност DOI 10.7251/NSFF1408725K Прегледни рад Увод ГЛОБАЛИЗАЦИЈА И САВРЕМЕНА ИТАЛИЈАНСКА ЛИТЕРАТУРА:

Dettagli

Просторно-функционални аспект пословања Организациона шема хотела по функцијама и технолошким деловима

Просторно-функционални аспект пословања Организациона шема хотела по функцијама и технолошким деловима Просторно-функционални аспект пословања Организациона шема хотела по функцијама и технолошким деловима Друштвено смештајно одељење: - Улаз у хотел (главни улаз, економски улаз (роба), улаз за запослене);

Dettagli

ИТАЛИЈАНСКО-СРПСКЕ ТЕМЕ. НАСЛЕЂЕ НИКШЕ СТИПЧЕВИЋА

ИТАЛИЈАНСКО-СРПСКЕ ТЕМЕ. НАСЛЕЂЕ НИКШЕ СТИПЧЕВИЋА СРПСКА АКАДЕМИЈА НАУКА И УМЕТНОСТИ Одељење језика и књижевности ИТАЛИЈАНСКИ ИНСТИТУТ ЗА КУЛТУРУ У БЕОГРАДУ Научни скуп ИТАЛИЈАНСКО-СРПСКЕ ТЕМЕ. НАСЛЕЂЕ НИКШЕ СТИПЧЕВИЋА 03. новембар 2014. године 09.30

Dettagli

Број 7 Јун, 2010 Година II

Број 7 Јун, 2010 Година II Број 7 Јун, 2010 Година II Топ Зона Електронски часопис за тинејџере Број 7 Јун, 2010. Година II Спонзор Microsoft Топ Зона тражи младе Уредник Милан Габарић Редакција Петар Марковић Милија Јовичић Марија

Dettagli

БАТА Још овај пут. Београд, мај 2016.

БАТА Још овај пут. Београд, мај 2016. БАТА Још овај пут Београд, мај 2016. БАТА Још овај пут Вељко Булајић Епоха ће се памтити по њему Почетком 1958. године почео сам са припремама за филм Земља, који сам касније назвао Влак без возног реда.

Dettagli

Le riflessioni italo-serbe. L eredità di Nikša Stipčević

Le riflessioni italo-serbe. L eredità di Nikša Stipčević Snežana Milinković Facoltà di Filologia Il metodo degli accenni e delle chiose il contributo di un italianista agli studi sulla letteratura serba Scorrendo la bibliografia del prof. Stipčević, si avverte

Dettagli

ВЕНЕЦИЈА И СРПСКА КЊИГА

ВЕНЕЦИЈА И СРПСКА КЊИГА МОНИКА ФИН, 1982- Универзитет Падова УДК: 094(=163.41)(450) 14/18 ; 930.85(=163.41) (450) 14/18 ; 655.1/.4(=163.41)(450) 14/18 ID: 201598732 ВЕНЕЦИЈА И СРПСКА КЊИГА Сажетак: Нa идеалној мапи културне географије

Dettagli

Коме смета узлет ЕПС-а? Пут ЕПС-а ка лидерској позицији

Коме смета узлет ЕПС-а? Пут ЕПС-а ка лидерској позицији O K Коме смета узлет ЕПС-а? Пут ЕПС-а ка лидерској позицији у региону, електропривредним посленицима већ је сасвим уочљив, као и чињеница да су шансе за тако нешто одиста готово невероватно добре. Можда

Dettagli

''СТАНОВНИШТВО ПЛАВНА ОД 16. ДО 18. ВЕКА ИЛИ КАКО ЈЕ ЗАИСТА НАСЕЉЕН КРАЈ ОД ПЛАВНА ДО ЖЕГАРА''

''СТАНОВНИШТВО ПЛАВНА ОД 16. ДО 18. ВЕКА ИЛИ КАКО ЈЕ ЗАИСТА НАСЕЉЕН КРАЈ ОД ПЛАВНА ДО ЖЕГАРА'' ''СТАНОВНИШТВО ПЛАВНА ОД 16. ДО 18. ВЕКА ИЛИ КАКО ЈЕ ЗАИСТА НАСЕЉЕН КРАЈ ОД ПЛАВНА ДО ЖЕГАРА'' Аутор: Владимир Бурсаћ, Зрењанин, Бригадира Ристића 9/12, 023/530-683, 060/5450316 Увод У овом историографском

Dettagli

Италија представља комплексну туристичку регију. Туризам се развија захваљујући мору, атрактивним плажама, дугом инсолацијом, планинама, богатој

Италија представља комплексну туристичку регију. Туризам се развија захваљујући мору, атрактивним плажама, дугом инсолацијом, планинама, богатој др Александра Вујко Италија представља комплексну туристичку регију. Туризам се развија захваљујући мору, атрактивним плажама, дугом инсолацијом, планинама, богатој историји, местима ходочашћа и друго.

Dettagli

Анализа слива реке Саве Сажетак

Анализа слива реке Саве Сажетак Анализа слива реке Саве Сажетак Децембар 2010. године Сажетак Анализе слива реке Саве је припремила и уредила Међународна комисија за слив реке Саве (ISRBC). Израду и објављивање Сажетка Анализе слива

Dettagli

Стари грчки мајстори : давно изгубљен циклус ИЗ XIII века у Базилици Св. Стефана у Болоњи и историјске расправе о византијској уметности

Стари грчки мајстори : давно изгубљен циклус ИЗ XIII века у Базилици Св. Стефана у Болоњи и историјске расправе о византијској уметности Ni{ i Vizantija XI 329 Роса Д Амико Стари грчки мајстори : давно изгубљен циклус ИЗ XIII века у Базилици Св. Стефана у Болоњи и историјске расправе о византијској уметности I) Црква Светог Гроба и средњовековни

Dettagli

DÉLKELET EURÓPA SOUTH-EAST EUROPE INTERNATIONAL RELATIONS QUARTERLY, Vol. 4. No.1. (Spring 2013/1) ЕКОНОМИЈА И МОРАЛ

DÉLKELET EURÓPA SOUTH-EAST EUROPE INTERNATIONAL RELATIONS QUARTERLY, Vol. 4. No.1. (Spring 2013/1) ЕКОНОМИЈА И МОРАЛ DÉLKELET EURÓPA SOUTH-EAST EUROPE INTERNATIONAL RELATIONS QUARTERLY, Vol. 4. No.1. (Spring 2013/1) ЕКОНОМИЈА И МОРАЛ ПЕТЕР ЕРДЕ (PÉTER ERDİ) СТРУКТУРА СТУДИЈЕ 1.- Из којег аспекта се Црква бави економијом?

Dettagli

Господине Јовановићу, политичари

Господине Јовановићу, политичари Проф. др Мирослав Н. Јовановић предавач, економске политике ЕУ на Универзитету у Женеви, говори за Геополитику Србија нема економску визију Није ми промакло запажање као аналитичару и истраживачу још током

Dettagli

ЕЛЕКТРОНИКЕ ЗА УЧЕНИКЕ ТРЕЋЕГ РАЗРЕДА

ЕЛЕКТРОНИКЕ ЗА УЧЕНИКЕ ТРЕЋЕГ РАЗРЕДА МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ЗАЈЕДНИЦА ЕЛЕКТРОТЕХНИЧКИХ ШКОЛА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ДВАДЕСЕТ И ПРВО РЕПУБЛИЧКО ТАКМИЧЕЊЕ ОДГОВОРИ И РЕШЕЊА ИЗ ЕЛЕКТРОНИКЕ ЗА УЧЕНИКЕ ТРЕЋЕГ

Dettagli

Милош Црњански КОД ХИПЕРБОРЕЈАЦА 1

Милош Црњански КОД ХИПЕРБОРЕЈАЦА 1 Милош Црњански КОД ХИПЕРБОРЕЈАЦА 1 Милош Црњански КОД ХИПЕРБОРЕЈАЦА 1 Издавач: Mascom/booking Уредник: Слободан Нешовић Лектор и коректор: Mascom/booking Графички дизајн: Unibrand Тираж: 1000 Штампа: Publish

Dettagli

Библиозона Година I, 2010, бр. 2 Излази два пута годишње

Библиозона Година I, 2010, бр. 2 Излази два пута годишње Библиозона Година I, 2010, бр. 2 Излази два пута годишње Издавач: Народна библиотека Стеван Сремац Боривоја Гојковића 9, 18000 Ниш Тел: 018/511-403; 511-405; 511-410 Факс: 018/250-188 За издавача: Небојша

Dettagli

РЕПУБЛИЧКИ ФОНД ЗА ЗДРАВСТВЕНО ОСИГУРАЊЕ

РЕПУБЛИЧКИ ФОНД ЗА ЗДРАВСТВЕНО ОСИГУРАЊЕ РЕПУБЛИЧКИ ФОНД ЗА ЗДРАВСТВЕНО ОСИГУРАЊЕ ИЗВЕШТАЈ O ФИНАНСИЈСКOM ПОСЛОВАЊУ РЕПУБЛИЧКОГ ФОНДА ЗА ЗДРАВСТВЕНО ОСИГУРАЊЕ ЗА 2015. ГОДИНУ Београд, април 2016. године САДРЖАЈ УВОД... 1. ПРИХОДИ И ПРИМАЊА 3

Dettagli

MALI USKRS U JERUSALIMU HIT FILM НАП MAЛА ИСТОРИЈА ТЕНИСА НАЈБОЉЕ ИГРИЦЕ ЗА PS4.

MALI USKRS U JERUSALIMU HIT FILM НАП MAЛА ИСТОРИЈА ТЕНИСА НАЈБОЉЕ ИГРИЦЕ ЗА PS4. MALI ДА ПАМЕ ЛИ СУ МАШ ТНИЈЕ ИН ОД Љ Е УДИ? Број 128 Година VI Цена 100 динара Излази два пута месечно BiH 2,40 KM, Црна Гора 1,20, Македонија 75 ДЕН, Greece 2,90 www.malizabavnik.rs Б У СО У Г У ИД В

Dettagli

СЛИКА СВАКОДНЕВНОГ ЖИВОТА БАЛКАНСКОГ ЗАЛЕЂА У НОВЕЛИ ОД СТАНЦА МАРИНА ДРЖИЋА

СЛИКА СВАКОДНЕВНОГ ЖИВОТА БАЛКАНСКОГ ЗАЛЕЂА У НОВЕЛИ ОД СТАНЦА МАРИНА ДРЖИЋА Почетна Програми Наставници и сарадници Распоред Издања назад Књижевност и језик, књ. LIII, св. 1 2, 2006, стр. 69 81 Предраг Станојевић СЛИКА СВАКОДНЕВНОГ ЖИВОТА БАЛКАНСКОГ ЗАЛЕЂА У НОВЕЛИ ОД СТАНЦА МАРИНА

Dettagli

STATUTO DELL' ASSOCIAZIONE CONFINDUSTRIA SERBIA СТАТУТ УДРУЖЕЊА КОНФИНДУСТРИЈА СРБИЈА

STATUTO DELL' ASSOCIAZIONE CONFINDUSTRIA SERBIA СТАТУТ УДРУЖЕЊА КОНФИНДУСТРИЈА СРБИЈА STATUTO DELL' ASSOCIAZIONE CONFINDUSTRIA SERBIA СТАТУТ УДРУЖЕЊА КОНФИНДУСТРИЈА СРБИЈА 1 TITOLO I Costituzione, denominazione e scopi Articolo 1 Costituzione, sede,denominazione e timbro 1.1. E costituita,

Dettagli

НАСТАВНО-УМЕТНИЧКО-НАУЧНОМ ВЕЋУ ФАКУЛТЕТА МУЗИЧКЕ УМЕТНОСТИ У БЕОГРАДУ СЕНАТУ УНИВЕРЗИТЕТА УМЕТНОСТИ У БЕОГРАДУ

НАСТАВНО-УМЕТНИЧКО-НАУЧНОМ ВЕЋУ ФАКУЛТЕТА МУЗИЧКЕ УМЕТНОСТИ У БЕОГРАДУ СЕНАТУ УНИВЕРЗИТЕТА УМЕТНОСТИ У БЕОГРАДУ НАСТАВНО-УМЕТНИЧКО-НАУЧНОМ ВЕЋУ ФАКУЛТЕТА МУЗИЧКЕ УМЕТНОСТИ У БЕОГРАДУ СЕНАТУ УНИВЕРЗИТЕТА УМЕТНОСТИ У БЕОГРАДУ ИЗВЕШТАЈ КОМИСИЈЕ ЗА ОЦЕНУ И ОДБРАНУ ДОКТОРСКОГ УМЕТНИЧКОГ ПРОЈЕКТА МР ВЛАДИМИРА ГЛИГОРИЋА

Dettagli

Задужбинар БР. 4 МАЈ 2014.

Задужбинар БР. 4 МАЈ 2014. Задужбинар БР. 4 МАЈ 2014. Задужбинар Издавач Универзитет у Београду Студентски трг 1 Београд За издавача проф. др Владимир Бумбаширевић, ректор Универзитета у Београду Главни и одговорни уредник проф.

Dettagli

Милош Црњански КОД ХИПЕРБОРЕЈАЦА 2

Милош Црњански КОД ХИПЕРБОРЕЈАЦА 2 Милош Црњански КОД ХИПЕРБОРЕЈАЦА 2 Милош Црњански КОД ХИПЕРБОРЕЈАЦА 2 Издавач: Mascom/booking Уредник: Слободан Нешовић Лектор и коректор: Mascom/booking Графички дизајн: Unibrand Тираж: 1000 Штампа: Publish

Dettagli

Међународни научни скуп СРПСКО-ИТАЛИЈАНСКИ ОДНОСИ: историја и савремено доба

Међународни научни скуп СРПСКО-ИТАЛИЈАНСКИ ОДНОСИ: историја и савремено доба Историјски институт Београд Међународни научни скуп СРПСКО-ИТАЛИЈАНСКИ ОДНОСИ: историја и савремено доба Conferenza Scientifica Internazionale LE RELAZIONI SERBO-ITALIANE: storia e presente Београд, 28.

Dettagli

Март - Април Пример добре праксе. Радионица Е - Портфолио. AХA oсигурање. Актив наставника биологије

Март - Април Пример добре праксе. Радионица Е - Портфолио. AХA oсигурање. Актив наставника биологије Март - Април 2015. Радионица Е - Портфолио 02.03.2015. Радионица на тему Е- Портфолио реализована је у Регионалном центру за наставнике и стручне сараднике. Свако од учесника радионице могао је да научи

Dettagli

БИЛТЕН#5 52. МЕЂУОПШТИНСКЕ ОМЛАДИНСКЕ СПОРТСКЕ ИГРЕ ПОЖЕГА / ЈУЛ 2015.

БИЛТЕН#5 52. МЕЂУОПШТИНСКЕ ОМЛАДИНСКЕ СПОРТСКЕ ИГРЕ ПОЖЕГА / ЈУЛ 2015. БИЛТЕН#5 52. МЕЂУОПШТИНСКЕ ОМЛАДИНСКЕ СПОРТСКЕ ИГРЕ ПОЖЕГА / 8-12. ЈУЛ 2015. БИЛТЕН #5 Гласило 52. МОСИ ''Пожега 2015'' Издавач Организациони одбор 52. МОСИ ''Пожега 2015'' За издавача Милован Мићовић

Dettagli

ДОКТРИНА ФАШИЗМА БЕНИТО МУСОЛИНИ (1932)

ДОКТРИНА ФАШИЗМА БЕНИТО МУСОЛИНИ (1932) ДОКТРИНА ФАШИЗМА БЕНИТО МУСОЛИНИ (1932) (Овај чланак, чији је ко-аутор Giovanni Gentile, сматра се најсвеобухватнијим изражавањем Мусолинијевих политичких ставова. Овај текст је преузет директно из официјалне

Dettagli

Градско веће Града Ниша, на седници од године, доноси Р Е Ш Е Њ Е

Градско веће Града Ниша, на седници од године, доноси Р Е Ш Е Њ Е На основу члана 56. Статута Града Ниша (''Службени лист Града Ни ша '', број 88/2008), члана 72. Пословника о раду Градског већа Града Ниша ( Службени лист Града Ни ша број 1/2013) и члана 12. Правилника

Dettagli

ОДАЗИВНИ ИЗВЕШТАЈ НА ИЗВЕШТАЈ О РЕВИЗИЈИ КОНСОЛИДОВАНИХ ФИНАНСИЈСКИХ ИЗВЕШТАЈА ЗАВРШНОГ РАЧУНА БУЏЕТА И ПРАВИЛНОСТИ ПОСЛОВАЊА ГРАДА НИША ЗА 2014

ОДАЗИВНИ ИЗВЕШТАЈ НА ИЗВЕШТАЈ О РЕВИЗИЈИ КОНСОЛИДОВАНИХ ФИНАНСИЈСКИХ ИЗВЕШТАЈА ЗАВРШНОГ РАЧУНА БУЏЕТА И ПРАВИЛНОСТИ ПОСЛОВАЊА ГРАДА НИША ЗА 2014 ГРАД НИШ ОДАЗИВНИ ИЗВЕШТАЈ НА ИЗВЕШТАЈ О РЕВИЗИЈИ КОНСОЛИДОВАНИХ ФИНАНСИЈСКИХ ИЗВЕШТАЈА ЗАВРШНОГ РАЧУНА БУЏЕТА И ПРАВИЛНОСТИ ПОСЛОВАЊА ГРАДА НИША ЗА 2014. ГОДИНУ У Нишу, 2016. године 1 ОДАЗИВНИ ИЗВЕШТАЈ

Dettagli

Приврeднo друштвo зa прoизвoдњу, прeрaду и трaнспoрт угљa РБ "Кoлубaрa" д.o.o. Брoj: гoдинe Лaзaрeвaц

Приврeднo друштвo зa прoизвoдњу, прeрaду и трaнспoрт угљa РБ Кoлубaрa д.o.o. Брoj: гoдинe Лaзaрeвaц Приврeднo друштвo зa прoизвoдњу, прeрaду и трaнспoрт угљa РБ "Кoлубaрa" д.o.o. Брoj:. 06.11.2014. гoдинe Лaзaрeвaц (17.09-07.11.2014) Лазаревац, новембар 2014. - ИЗВЕШТАЈ - 1. Геологија, клима, методологија

Dettagli

Claudio Paolinelli. Claudio Paolinelli

Claudio Paolinelli. Claudio Paolinelli Claudio Paolinelli Storico dell arte, Università di Urbino Claudio Paolinelli Art Historian, University of Urbino se la maiolica del Ducato di Urbino conobbe maggior fama, prestigio e diffusione a partire

Dettagli

О Б Р А З А Ц П О Н У Д Е за јавну набавку штампања диплома. а) самостално б) заједничка понуда ц) понуда са подизвођачем

О Б Р А З А Ц П О Н У Д Е за јавну набавку штампања диплома. а) самостално б) заједничка понуда ц) понуда са подизвођачем Образац 1 Понуду дајемо (заокружити): О Б Р А З А Ц П О Н У Д Е за јавну набавку штампања диплома а) самостално б) заједничка понуда ц) понуда са подизвођачем Р.б. ОПИС Јед. мере 1. -димензија дипломе:

Dettagli

СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА

СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА УРЕДНИЦИ МИЛОРАД ЂУРИЋ ГОРДАНА Б. ТОДОРОВИЋ БОШКО ДЕСНИЦА СТОЈАН ЈАНКОВИЋ И УСКОЧКА ДАЛМАЦИЈА ИЗАБРАНИ РАДОВИ ПРИРЕДИО СРЂАН ВОЛАРЕВИЋ БЕОГРАД 1991. KAKO JE НАСЕЉЕН KPAJ ОД ПЛАВНА

Dettagli

КОЛУБАРА. Кадровско подмлађивање Колубаре

КОЛУБАРА. Кадровско подмлађивање Колубаре ЈП ЕПС - ЛИСТ ПРИВРЕДНОГ ДРУШТВА ЗА ПРОИЗВОДЊУ, ПРЕРАДУ И ТРАНСПОРТ УГЉА РУДАРСКОГ БАСЕНА КОЛУБАРА Д.О.О. ЛАЗАРЕВАЦ КОЛУБАРА g Број 1116 g 31. март 2014. g Година LIV g Излази месечно Кадровско подмлађивање

Dettagli

За издање на српском језику Креативни центар 2010

За издање на српском језику Креативни центар 2010 Наслов оригинала Roberto Piumini STORIE D AMORE Edizioni EL., S.r.l., Trieste, Italy За издање на српском језику Креативни центар 2010 Библиотека Свет је један књига четрдесет трећа прво издање Уредник

Dettagli

ИЗВЕШТАЈ О РАДУ ПРЕДШКОЛСКЕ УСТАНОВЕ ЧИКА ЈОВА ЗМАЈ ВОЖДОВАЦ

ИЗВЕШТАЈ О РАДУ ПРЕДШКОЛСКЕ УСТАНОВЕ ЧИКА ЈОВА ЗМАЈ ВОЖДОВАЦ 7 ПРЕДШКОЛСКА УСТАНОВА ЧИКА ЈОВА ЗМАЈ Саве Шумановића 1 Београд ИЗВЕШТАЈ О РАДУ ПРЕДШКОЛСКЕ УСТАНОВЕ ЧИКА ЈОВА ЗМАЈ ВОЖДОВАЦ за радну 2015/16. годину 1 1. УВОДНЕ НАПОМЕНЕ Предшколска установа Чика Јова

Dettagli

Роза Дамико, Сања Пајић

Роза Дамико, Сања Пајић Ni{ i Vizantija XIII 315 Роза Дамико, Сања Пајић ФРЕСКА БОГОРОДИЦЕ СА ХРИСТОМ ХРАНИТЕЉЕМ У ПРИЗРЕНУ И ПИЗАНСКЕ МАДОНЕ: ДОПРИНОС КУЛТУРНИМ ВЕЗАМА ИЗМЕЂУ ИСТОКА И ЗАПАДА ТОКОМ 13. ВЕКА Фреска Богородица

Dettagli

ГОДИШЊИ ПЛАН РАДА ШКОЛЕ

ГОДИШЊИ ПЛАН РАДА ШКОЛЕ ГОДИШЊИ ПЛАН РАДА ШКОЛЕ ЗА ШКОЛСКУ 2016/2017. ГОДИНУ Горњи Матејевац, 2016. год. САДРЖАЈ ИСТОРИЈАТ ОСНОВНЕ ШКОЛЕ... 6 ЦИЉЕВИ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА... 6 ПОЛАЗНЕ ОСНОВЕ РАДА... 7 ЗАКОНСКЕ ОСНОВЕ ЗА ИЗРАДУ

Dettagli

ITALIANI CONTEMPORANEI

ITALIANI CONTEMPORANEI САВРЕМЕНИ ИТАЛИЈАНСКИ ГРАФИЧАРИ изложба у оквиру ХI међународног графичког бијенала Сува игла 2013 Ужице INCISORI ITALIANI CONTEMPORANEI mostra all interno dell XI Biennale Internazionale della Grafica

Dettagli

Новогодишња конференција за новинаре пословодства Басена Бор

Новогодишња конференција за новинаре пословодства Басена Бор www.rtb.rs www.kolektiv.co.rs KOLEKTIV ONLINE Новогодишња конференција за новинаре пословодства Басена Бор Пад цена стеже каиш Прве прогнозе показују да ће Рударско-топионичарски басен Бор завршити ову

Dettagli

ФИЛОЛОШКО-УМЕТНИЧКИ ФАКУЛТЕТ У КРАГУЈЕВЦУ УНИВЕРЗИТЕТ У КРАГУЈЕВЦУ

ФИЛОЛОШКО-УМЕТНИЧКИ ФАКУЛТЕТ У КРАГУЈЕВЦУ УНИВЕРЗИТЕТ У КРАГУЈЕВЦУ ФИЛОЛОШКО-УМЕТНИЧКИ ФАКУЛТЕТ У КРАГУЈЕВЦУ УНИВЕРЗИТЕТ У КРАГУЈЕВЦУ CURRICULUM VITAE ОСНОВНИ ПОДАЦИ Име и презиме Година и место рођења Звање е-mail/web site Телефон Универзитет, факултет, организациона

Dettagli

СКРИПТА. ИТАЛИЈАНСКИ ЈЕЗИК за IV разред ЕТ, ФТ, ЦТ. 1. Mettete i nomi al plurale:

СКРИПТА. ИТАЛИЈАНСКИ ЈЕЗИК за IV разред ЕТ, ФТ, ЦТ. 1. Mettete i nomi al plurale: СКРИПТА ИТАЛИЈАНСКИ ЈЕЗИК за IV разред ЕТ, ФТ, ЦТ 1. Mettete i nomi al plurale: la ragazza-le ragazze, la canzone-le canzoni, il ragazzo-i ragazzi, il professore-i professori, il libro-i libri, l amico-gli

Dettagli

БИЈЕЛА У БОКИ КОТОРСКОЈ * Старине и поријекло становништва

БИЈЕЛА У БОКИ КОТОРСКОЈ * Старине и поријекло становништва Петар Д. ШЕРОВИЋ БИЈЕЛА У БОКИ КОТОРСКОЈ * Старине и поријекло становништва I Село Бијела, које припада Херцегновској општини у Срезу бококоторском, једно је од најљепших и најнапреднијих села на нашем

Dettagli

Роза Дамико, Сања Пајић

Роза Дамико, Сања Пајић Ni{ i Vizantija XII 443 Роза Дамико, Сања Пајић ИКОНОГРАФСКИ УТИЦАЈИ ВИЗАНТИЈСКОГ И БАЛКАНСКОГ ПОРЕКЛА У СЛИКАРСТВУ 13. И 14. ВЕКА У РОМАЊИ И У РИМИНИЈУ 1 1) Јадранско море и његова функција моста у 13.

Dettagli

Роза Дамико, Сања Пајић

Роза Дамико, Сања Пајић Ni{ i Vizantija XIV 483 Роза Дамико, Сања Пајић ЗБИРКА ИКОНА И СЛИКА НА ДРВЕТУ У НАЦИОНАЛНОМ МУЗЕЈУ У РАВЕНИ 1 Историјат равенске збирке У Националном музеју у Равени, основаном 1885. под именом Византијски

Dettagli

ЧАСОПИС ЗА БИБЛИОТЕКАРСТВО, ИНФОРМАТИКУ И КУЛТУРУ. Ниш, 2011.

ЧАСОПИС ЗА БИБЛИОТЕКАРСТВО, ИНФОРМАТИКУ И КУЛТУРУ. Ниш, 2011. ЧАСОПИС ЗА БИБЛИОТЕКАРСТВО, ИНФОРМАТИКУ И КУЛТУРУ Ниш, 2011. САДРЖАЈ Мирослав Алексић Књижевне идеје Рабиндраната Тагоре...9 Владика Николај Велимировић Индијска писма...23 Весна Златићанин Хуманизам

Dettagli

Рејмон Кено: Стилске вежбе Садржај

Рејмон Кено: Стилске вежбе Садржај Рејмон Кено: Стилске вежбе Садржај Рејмон Кено: Стилске вежбе... 1 ДВОСТРУКО... 3 МЕТАФОРИЧНО... 3 РЕТРОГРАДНО... 3 ИЗНЕНАЂЕЊА... 4 САН... 4 ПРОПОРЦИЈЕ... 4 РЕЛИ-РЕЧИ... 5 КОЛЕБАЊЕ... 5 ПРЕЦИЗНО... 5 СУБЈЕКТИВАН

Dettagli

Драгана ЈАЊИЋ* УДК 323( ) 27(5-15) 27(5-11)

Драгана ЈАЊИЋ* УДК 323( ) 27(5-15) 27(5-11) БАШТИНА, Приштина Лепосавић, св. 35, 2013 УДК 323(497.115) 27(5-15) 27(5-11) Драгана ЈАЊИЋ* Косовски проблем и положај хришћанских заједница на Блиском и Средњем истоку** Апстракт: Стање на Косову и Метохији

Dettagli

Остале врсте батерија (никл-кадмијумске, никлметалхидридне,

Остале врсте батерија (никл-кадмијумске, никлметалхидридне, Остале врсте батерија (никл-кадмијумске, никлметалхидридне, литијум-јонске, литијумполимерне, никл-цинк...). Обновљиви извори електричне енергије све су популарнији, један од најзначајних ОИЕ свакако је

Dettagli

НАРОДНИ МУЗЕЈ У БЕОГРАДУ ИЗВЕШТАЈ О РАДУ НАРОДНОГ МУЗЕЈА ЗА ГОДИНУ

НАРОДНИ МУЗЕЈ У БЕОГРАДУ ИЗВЕШТАЈ О РАДУ НАРОДНОГ МУЗЕЈА ЗА ГОДИНУ НАРОДНИ МУЗЕЈ У БЕОГРАДУ ИЗВЕШТАЈ О РАДУ НАРОДНОГ МУЗЕЈА ЗА 2010. ГОДИНУ Београд, фебруар-март 2010 САДРЖАЈ: 1. Уводни део 1.1 Основни подаци о Народном музеју 1.2 Основни подаци о делокругу рада и мисији

Dettagli

ПЕТИ РАЗРЕД КЊИЖЕВНОСТ. Лирика. Народна песма: Вила зида град. Народна песма: Војевао бели Виде, коледо. Обредне народне календарске песме (избор)

ПЕТИ РАЗРЕД КЊИЖЕВНОСТ. Лирика. Народна песма: Вила зида град. Народна песма: Војевао бели Виде, коледо. Обредне народне календарске песме (избор) ПЕТИ РАЗРЕД КЊИЖЕВНОСТ Лирика Народна песма: Вила зида град Народна песма: Војевао бели Виде, коледо Обредне народне календарске песме (избор) Бранко Радичевић: Ђачки растанак (одломак) Јован Јовановић

Dettagli

П Р Е Г Л Е Д РАДА УСТАВНОГ СУДА У ГОДИНИ

П Р Е Г Л Е Д РАДА УСТАВНОГ СУДА У ГОДИНИ Република Србија УСТАВНИ СУД П Р Е Г Л Е Д РАДА УСТАВНОГ СУДА У 2013. ГОДИНИ Београд, март 2014. године ПРЕГЛЕД РАДА УСТАВНОГ СУДА У 2013. ГОДИНИ 1 I УВОДНЕ НАПОМЕНЕ Преглед рада Уставног суда сачињен

Dettagli

МАГАЗИН СЈЕВЕРНЕ ДАЛМАЦИЈЕ

МАГАЗИН СЈЕВЕРНЕ ДАЛМАЦИЈЕ МАГАЗИН СЈЕВЕРНЕ ДАЛМАЦИЈЕ 1934. УРЕДИО ВЛАДАН ДЕСНИЦА ХРВАТСКА ШТАМПАРИЈА С. ВИДОВИЋ - СПЛИТ Напомена. Није намјера овог»магазина«да истакне и наметне неку своју идеологију и свој програм; он xohe само

Dettagli

АРТ-ПРИНТ. За издавача Милан СТИЈАК. КРАЈИНА Часопис за књижевност и културу

АРТ-ПРИНТ. За издавача Милан СТИЈАК. КРАЈИНА Часопис за књижевност и културу ПОЕЗИЈА I АРТ-ПРИНТ За издавача Милан СТИЈАК КРАЈИНА Часопис за књижевност и културу Редакција Зоран АРСОВИЋ Ранко ПОПОВИЋ Младенко САЏАК Душко ПЕВУЉА (главни уредник) Припрема за штампу Ведран ЧИЧИЋ Адреса

Dettagli

ГРАЂЕВИНСКО ПРЕДУЗЕЋЕ GEMAX ДОО БЕОГРАД

ГРАЂЕВИНСКО ПРЕДУЗЕЋЕ GEMAX ДОО БЕОГРАД ГРАЂЕВИНСКО ПРЕДУЗЕЋЕ GEMAX ДОО БЕОГРАД ИЗВЕШТАЈ БР. 14 НЕЗАВИСНОГ СТРУЧНОГ ЛИЦА О ИЗВРШЕНОМ НАДЗОРУ НАД СПРОВОЂЕЊЕМ ПЛАНА РЕОРГАНИЗАЦИЈЕ Период надзора: 01.02.2016 29.02.2016. године Београд, април 2016.

Dettagli

ау т о р и л е т о п и с а

ау т о р и л е т о п и с а ау т о р и л е т о п и с а БОРИВОЈЕ АДАШЕВИЋ, рођен 1974. у Ужицу. Пише прозу. Књиге прича: Еквилибрисtа, 2000; Из tрећеg краљевсtва, 2006. Романи: Човек из куће на бреgу, 2009; Крф, 2011. АНЂЕЛКО АНУШИЋ,

Dettagli

АРХИТЕКТОНСКО СТВАРАЛАШТВО И ТЕХНОЛОГИЈЕ ЈУЧЕ, ДАНАС, СУТРА

АРХИТЕКТОНСКО СТВАРАЛАШТВО И ТЕХНОЛОГИЈЕ ЈУЧЕ, ДАНАС, СУТРА ПРИРОДНО МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ, УНИВЕРЗИТЕТ У БАЊОЈ ЛУЦИ ГРАЂЕВИНАРСТВО И ТЕХНОЛОГИЈЕ 1 И 2 АРХИТЕКТОНСКО СТВАРАЛАШТВО И ТЕХНОЛОГИЈЕ ЈУЧЕ, ДАНАС, СУТРА ПРАИСТОРИЈА СТАРИ ВИЈЕК СРЕДЊИ ВИЈЕК НОВИ ВИЈЕК САВРЕМЕНО

Dettagli

ПОСЉЕДЊИ ИВЕЛИЋ, КРОЗ ПОМОРСТВO И ПОЕЗИЈУ /Понешто што није писано о Владу Ивелићу/

ПОСЉЕДЊИ ИВЕЛИЋ, КРОЗ ПОМОРСТВO И ПОЕЗИЈУ /Понешто што није писано о Владу Ивелићу/ Оливера ДОКЛЕСТИЋ ПОСЉЕДЊИ ИВЕЛИЋ, КРОЗ ПОМОРСТВO И ПОЕЗИЈУ /Понешто што није писано о Владу Ивелићу/ Оно што данас имамо од Рисна и некадашње Габеле, такозване старе турске улице, у њој испуцале, дотрајале

Dettagli

ESL5330LO. IT Lavastoviglie Istruzioni per l uso 2 SR Машина за прање посуђа Упутство за употребу 24

ESL5330LO. IT Lavastoviglie Istruzioni per l uso 2 SR Машина за прање посуђа Упутство за употребу 24 ESL5330LO IT Lavastoviglie Istruzioni per l uso 2 SR Машина за прање посуђа Упутство за употребу 24 2 www.electrolux.com INDICE 1. INFORMAZIONI PER LA SICUREZZA... 3 2. ISTRUZIONI DI SICUREZZA... 4 3.

Dettagli

Мадлен Стокић-Васиљевић

Мадлен Стокић-Васиљевић Универзитет уметности у Београду Факултет музичке уметности Катедра за гудачке инструменте Мадлен Стокић-Васиљевић ОСОБЕНОСТИ ВИОЛИНСКОГ ИЗВОЂАШТВА У СРБИЈИ У ПРВОЈ ДЕКАДИ НАКОН ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА ПРИКАЗАНЕ

Dettagli

ё ё а ь чпа а МС ь оре апо ё па а чпа ь с чпа

ё ё а ь чпа а МС ь оре апо ё па а чпа ь с чпа modulo statlstlm Е PROJEff маnаgемеnт Ql Analisi statistica previsionale Q2 Ricerca operativa Project Management СА нр Е Е ь с бз З П П ч Ь П ч р с ч с с с МС ь с М М р ч ь с ч Ашд Е сс с с р р с с с р

Dettagli

Извештаји о приходима и трошковима и поређење са налазима мониторинга

Извештаји о приходима и трошковима и поређење са налазима мониторинга Извештаји о приходима и трошковима парламентарне и председничке кампање 2012 и поређење са налазима мониторинга Транспарентност Србија 25.07.2012 О пројекту Транспарентност Србија, у оквиру пројекта Мониторинга

Dettagli

ПРОГРАМА НА ПРОЕКТОТ ТОПОЛ КУЛТУРЕН БРАН 2011 ГОДИНА

ПРОГРАМА НА ПРОЕКТОТ ТОПОЛ КУЛТУРЕН БРАН 2011 ГОДИНА ПРОГРАМА НА ПРОЕКТОТ ТОПОЛ КУЛТУРЕН БРАН 2011 ГОДИНА Над 110 настани од сите дејности во 21 општина во РМ Прва етапа од 20 до 31 јули Втора етапа - од 20 до 31 август 20.7.2011 ОПШТИНА ШТИП Концерт на

Dettagli

ПРЕХРАМБЕНИ ПРОИЗВОДИ И ПИЋА ЗА ПОТРЕБЕ КАФЕ КУХИЊЕ

ПРЕХРАМБЕНИ ПРОИЗВОДИ И ПИЋА ЗА ПОТРЕБЕ КАФЕ КУХИЊЕ ПРИВРЕДНО ДРУШТВО ЗА СНАБДЕВАЊЕ ЕЛЕКТРИЧНОМ ЕНЕРГИЈОМ КРАЈЊИХ КУПАЦА ЕПС СНАБДЕВАЊЕ Д.О.О. БЕОГРАД ЦАРИЦЕ МИЛИЦЕ 2, БЕОГРАД КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА ЈАВНА НАБАВКА ДОБАРА ПРЕХРАМБЕНИ ПРОИЗВОДИ И ПИЋА ЗА

Dettagli

КОНКУРСНA ДОКУМЕНТАЦИЈA

КОНКУРСНA ДОКУМЕНТАЦИЈA ОПШТИНСКА УПРАВА КЛАДОВО Ул.Краља Александра бр.35, 19320 Кладово КОНКУРСНA ДОКУМЕНТАЦИЈA ЗА ЈАВНУ НАБАВКУ МАЛЕ ВРЕДНОСТИ ПРЕДМЕТ ЈАВНЕ НАБАВКЕ: УСЛУГЕ ОСИГУРАЊА ЈАВНА НАБАВКА број ЈН 7/2016 404-25/2016-III

Dettagli

Цилиндар и клип Карактеристике нежељених гасова

Цилиндар и клип Карактеристике нежељених гасова Универзитет у Нишу Електронски факултет Катедра за Електронику Предмет: Аутоелектроника Смер: ЕКИС Цилиндар и клип Карактеристике нежељених гасова Менторр: Студент: прор. др Бранислав Петровић Милан Радосављевић

Dettagli

ГОДИШЊИ ПЛАН РАДА ШКОЛЕ. за школску 2015/16. годину. Београд, септембар године

ГОДИШЊИ ПЛАН РАДА ШКОЛЕ. за школску 2015/16. годину. Београд, септембар године ГОДИШЊИ ПЛАН РАДА ШКОЛЕ за школску 2015/16. годину Београд, септембар 2015. године Садржај I УВОД 4 II УСЛОВИ ЗА РАД 7 1. Материјално-технички и просторни услови рада школе Школска зграда 7 2. Опремљеност

Dettagli

УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ОБРАЗАЦ - 2 ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ

УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ОБРАЗАЦ - 2 ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ОБРАЗАЦ - 2 ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ ИЗВЕШТАЈ О ПРИЈАВЉЕНИМ КАНДИДАТИМА НА КОНКУРС ЗА ИЗБОР У ЗВАЊЕ САРАДНИКА УНИВЕРЗИТЕТА И ПРЕДЛОГ I ПОДАЦИ О КОНКУРСУ, КОМИСИЈИ И КАНДИДАТИМА 1. Одлука

Dettagli

КОСОВО И МЕТОХИЈА НА СТАРИМ КАРТАМА ОД XV ДО XVIII ВЕКА

КОСОВО И МЕТОХИЈА НА СТАРИМ КАРТАМА ОД XV ДО XVIII ВЕКА Косово и Метохија на старим картама од XV до XVIII века 61 КОСОВО И МЕТОХИЈА НА СТАРИМ КАРТАМА ОД XV ДО XVIII ВЕКА ГОРДАНА ТОМОВИЋ Апстракт: Карте највећих европских картографа XV XVIII представљају важна

Dettagli

СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ. Број 101 УКАЗ ЗА КОН. Језик српског народа

СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ. Број 101 УКАЗ ЗА КОН.  Језик српског народа СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК Језик српског народа ЈУ Службени гласник Републике Српске,, Вељка Млађеновића бб Телефон/факс: (051) 456-331, 456-341 E-mail: slglasnikrs@blic.net slgl.finanse@blic.net slgl.oglasi@blic.net

Dettagli

On the Phenomenon of War, on the Culture of Peace: Reflections, Analyses, Experiences

On the Phenomenon of War, on the Culture of Peace: Reflections, Analyses, Experiences On the Phenomenon of War, on the Culture of Peace: Reflections, Analyses, Experiences Kragujevac, February 6 th -7 th, 2017 PROGRAMME Monday, February 6 th, 2017 Assembly Hall of the Rectorate of the University

Dettagli

! Questo simbolo ti ricorda di leggere questo libretto istruzioni. Sommario. Programmi e opzioni, 9 Tabella dei programmi Opzioni di lavaggio

! Questo simbolo ti ricorda di leggere questo libretto istruzioni. Sommario. Programmi e opzioni, 9 Tabella dei programmi Opzioni di lavaggio Istruzioni per l uso LAVASCIUGA! Questo simbolo ti ricorda di leggere questo libretto istruzioni. IT IT SR CZ Sommario Italiano,1 Cрпски,13 SK Slovensky,37 FDG 8640 Česky,25 Installazione, 2-3 Disimballo

Dettagli

КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА. Јавна набавка мале вредности услуга: УСЛУГЕ РЕСТОРАНА СА МЕДИТЕРАНСКОМ И ВЕГЕТЕРИЈАНСКОМ КУХИЊОМ. Број ЈН: 14_ЈНМВУ_2016

КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА. Јавна набавка мале вредности услуга: УСЛУГЕ РЕСТОРАНА СА МЕДИТЕРАНСКОМ И ВЕГЕТЕРИЈАНСКОМ КУХИЊОМ. Број ЈН: 14_ЈНМВУ_2016 Дел.број: 01-171/60-4 ЖМ Датум: 19.07.2016. КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА Јавна набавка мале вредности услуга: УСЛУГЕ РЕСТОРАНА СА МЕДИТЕРАНСКОМ И ВЕГЕТЕРИЈАНСКОМ КУХИЊОМ Број ЈН: 14_ЈНМВУ_2016 Објављено на

Dettagli

БИБЛИОГРАФИЈА ЛЕГАТА ТОМИСЛАВА АЛЕКСИЋА

БИБЛИОГРАФИЈА ЛЕГАТА ТОМИСЛАВА АЛЕКСИЋА УНИВЕРЗИТЕТ У НИШУ ФАКУЛТЕТ УМЕТНОСТИ ВЕСНА ГАГИЋ БИБЛИОГРАФИЈА ЛЕГАТА ТОМИСЛАВА АЛЕКСИЋА НИШ, 2014 САДРЖАЈ: О ЛЕГАТУ ТОМИСЛАВА АЛЕКСИЋА... ЛИЧНОСТ И ДЕЛО ТОМИСЛАВА АЛЕКСИЋА... ПРЕГЛЕД НОВИНСКИХ ЧЛАНАКА...

Dettagli

ИЗВЈЕШТАЈ КОМИСИЈЕ о пријављеним кандидатима за избор у звање доцента

ИЗВЈЕШТАЈ КОМИСИЈЕ о пријављеним кандидатима за избор у звање доцента УНИВЕРЗИТЕТ У БАЊОЈ ЛУЦИ ФАКУЛТЕТ: АКАДЕМИЈА УМЈЕТНОСТИ ИЗВЈЕШТАЈ КОМИСИЈЕ о пријављеним кандидатима за избор у звање доцента I. ПОДАЦИ О КОНКУРСУ Одлука о расписивању конкурса, орган и датум доношења

Dettagli

Члан 2. Носилац активности предвиђених Програмом је ЈКП Напредак Сокобања ( у даљем тексту Предузеће).

Члан 2. Носилац активности предвиђених Програмом је ЈКП Напредак Сокобања ( у даљем тексту Предузеће). На основу чланa 16. став 1. тачка 6. Статута општине Сокобања ("Службени лист општине Сокобања", бр. 3/08, 7/13), Скупштина општине Сокобања, на седници одржаној дана 06. 02. 2014. године, донела је ОДЛУКУ

Dettagli

УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ОБРАЗАЦ 6. ИЗВЕШТАЈ О ОЦЕНИ ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ

УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ОБРАЗАЦ 6. ИЗВЕШТАЈ О ОЦЕНИ ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ 1 УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ОБРАЗАЦ 6. ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ ИЗВЕШТАЈ О ОЦЕНИ ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ Наслов дисертациј: Antonius Bonfinius и његово дело Rerum Ungaricarum decades као извор за историју Срба

Dettagli

МИРОСЛАВ АЛЕКСИЋ, рођен у Врбасу. Пише поезију, прозу и књижевну критику. Књиге песама: Зиgураt, 1986; Поpик или чуg, 1990; Нема вода, 1994.

МИРОСЛАВ АЛЕКСИЋ, рођен у Врбасу. Пише поезију, прозу и књижевну критику. Књиге песама: Зиgураt, 1986; Поpик или чуg, 1990; Нема вода, 1994. ау т о р и л е т о п и с а МИРОСЛАВ АЛЕКСИЋ, рођен 1960. у Врбасу. Пише поезију, прозу и књижевну критику. Књиге песама: Зиgураt, 1986; Поpик или чуg, 1990; Нема вода, 1994. МИЛЕТА АЋИМОВИЋ ИВКОВ, рођен

Dettagli

KLETT 2013/2014. Знање нас чини великима

KLETT 2013/2014. Знање нас чини великима ЖИВОТ звездано еп по ЗВЕЗДE ећа овоо адост лепота МИРзз ЛЕПОТА памет KLETT АЗН иник блак та УЧ неб осмех и з птимиста ЦЕ смех ЗВЕЗДЕ Е ЕЦ МУДРО ЦА ала ЛЕПО н ЧиЧЕЊЕз з и ид чецаиа УЧЕ ЉУБА сунц из знањ

Dettagli

Становници Мисе немају канализацију» страна 9 У ПАНЧЕВУ, У ПЕТАК, 17. ЈУНА 2016.

Становници Мисе немају канализацију» страна 9 У ПАНЧЕВУ, У ПЕТАК, 17. ЈУНА 2016. Завршене мала матура и борба за бодове» страна 7 Становници Мисе немају канализацију» страна 9 Број 4666, година CXLVIII У ПАНЧЕВУ, У ПЕТАК, 17. ЈУНА 2016. цена 40 динара ИСКРИВЉЕНА СТВАРНОСТ Економија

Dettagli

УНИВЕРЗИТЕТ УМЕТНОСТИ У БЕОГРАДУ ФАКУЛТЕТ МУЗИЧКЕ УМЕТНОСТИ НАСТАВНО-УМЕТНИЧКО-НАУЧНОМ ВЕЋУ СЕНАТУ УНИВЕРЗИТЕТА УМЕТНОСТИ У БЕОГРАДУ

УНИВЕРЗИТЕТ УМЕТНОСТИ У БЕОГРАДУ ФАКУЛТЕТ МУЗИЧКЕ УМЕТНОСТИ НАСТАВНО-УМЕТНИЧКО-НАУЧНОМ ВЕЋУ СЕНАТУ УНИВЕРЗИТЕТА УМЕТНОСТИ У БЕОГРАДУ УНИВЕРЗИТЕТ УМЕТНОСТИ У БЕОГРАДУ ФАКУЛТЕТ МУЗИЧКЕ УМЕТНОСТИ НАСТАВНО-УМЕТНИЧКО-НАУЧНОМ ВЕЋУ СЕНАТУ УНИВЕРЗИТЕТА УМЕТНОСТИ У БЕОГРАДУ И З В Е Ш Т А Ј Комисије за оцену и одбрану докторског уметничког пројекта

Dettagli

ЈАВНО ПРЕДУЗЕЋЕ «ЕЛЕКТРОПРИВРЕДА СРБИЈЕ» БЕОГРАД ОГРАНАК РБ КОЛУБАРА

ЈАВНО ПРЕДУЗЕЋЕ «ЕЛЕКТРОПРИВРЕДА СРБИЈЕ» БЕОГРАД ОГРАНАК РБ КОЛУБАРА а/а Класификациони број:110601 10 година ЈАВНО ПРЕДУЗЕЋЕ «ЕЛЕКТРОПРИВРЕДА СРБИЈЕ» БЕОГРАД ОГРАНАК РБ КОЛУБАРА КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА за подношење понуда у отвореном поступку за јавну набавку услуга бр.

Dettagli

ЧУДЕСНА ИСЦЕЉЕЊА НЕУРОЛОШКИХ И МЕНТАЛИХ БОЛЕСТИ У СТАРОМ СРПСКОМ ФРЕСКО СЛИКАРСТВУ

ЧУДЕСНА ИСЦЕЉЕЊА НЕУРОЛОШКИХ И МЕНТАЛИХ БОЛЕСТИ У СТАРОМ СРПСКОМ ФРЕСКО СЛИКАРСТВУ ЧУДЕСНА ИСЦЕЉЕЊА НЕУРОЛОШКИХ И МЕНТАЛИХ БОЛЕСТИ У СТАРОМ СРПСКОМ ФРЕСКО СЛИКАРСТВУ Небојша Ј. Јовић 1,2 1 Клиника за неурологију и психијатрију за децу и омладину, Београд 2 Медицински факултет, Универзитет

Dettagli

СПИСАК УЏБЕНИКА ЗА шк. 2016/2017. годину. Природноматематичк. Друштвено- Језички смер. решених

СПИСАК УЏБЕНИКА ЗА шк. 2016/2017. годину. Природноматематичк. Друштвено- Језички смер. решених СПИСАК УЏБЕНИКА ЗА шк. 2016/2017. годину Предмет Раз ред Друштвено- Језички смер Математика Mатематика, уџбеник са збирком задатака за први Гимназије и решених з математике 1 Математика, уџбеник са збирком

Dettagli

Nuovo Progetto italiano 1 Р Е Ч Н И К

Nuovo Progetto italiano 1 Р Е Ч Н И К (traduzione di Žana Stević) Glossario serbo di - Libro dello studente e Quaderno degli esercizi (edizione aggiornata) Речи су подељене и наведене оним редоследом којим се појављују у лекцијама, уз ознаку

Dettagli

КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА ЈАВНА НАБАВКА МАЛЕ ВРЕДНОСТИ НАБАВКА УСЛУГЕ ОДРЖАВАЊА МЕХАНИЗАЦИЈЕ И РАДНИХ МАШИНА ЈНМВ У-17/15/ММ-36

КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА ЈАВНА НАБАВКА МАЛЕ ВРЕДНОСТИ НАБАВКА УСЛУГЕ ОДРЖАВАЊА МЕХАНИЗАЦИЈЕ И РАДНИХ МАШИНА ЈНМВ У-17/15/ММ-36 ЈКП Паркинг сервис Нови Сад ПИБ: 0363533 МБ: 088349 Филипа Вишњића 47 000 Нови Сад КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА ЈАВНА НАБАВКА МАЛЕ ВРЕДНОСТИ НАБАВКА УСЛУГЕ ОДРЖАВАЊА МЕХАНИЗАЦИЈЕ И РАДНИХ МАШИНА ЈНМВ У-7/5/ММ-36

Dettagli

Il cristianesimo in dialogo con il mondo moderno*

Il cristianesimo in dialogo con il mondo moderno* Саборнос 4 (2010) Α Ω 41 50 УДК 27-675 Angelo Scola Pontificio Consiglio per la Cultura, Vaticano Il cristianesimo in dialogo con il mondo moderno* Abstract: Viviamo in una società sempre più plurale.

Dettagli

STAMPA RARISSIMA. КЊИГЕ ШТАМПАНЕ У ИТАЛИЈИ У XV И XVI ВЕКУ каталог изложбе. LIBRI STAMPATI IN ITALIA NEL XV E XVI SECOLO catalogo della mostra

STAMPA RARISSIMA. КЊИГЕ ШТАМПАНЕ У ИТАЛИЈИ У XV И XVI ВЕКУ каталог изложбе. LIBRI STAMPATI IN ITALIA NEL XV E XVI SECOLO catalogo della mostra STAMPA RARISSIMA КЊИГЕ ШТАМПАНЕ У ИТАЛИЈИ У XV И XVI ВЕКУ каталог изложбе LIBRI STAMPATI IN ITALIA NEL XV E XVI SECOLO catalogo della mostra БЕОГРАД 2005 ИЗДАВАЧИ Универзитетска библиотека Светозар Марковић

Dettagli

Промоција одбојке и спорта. Знањем до инвестиција Страна 2. Градилиште на булевару Страна 3. Срем, пре сто ни ца књи ге

Промоција одбојке и спорта. Знањем до инвестиција Страна 2. Градилиште на булевару Страна 3. Срем, пре сто ни ца књи ге www.sremskenovine.co.rs redakcija@sremskenovine.co.rs Година LIII Сремска Митровица Среда 9. октобар 2013. Број 2745 Цена 40 динара у овом броју: ОПШТИНЕ И СТРАНИ ПРИВРЕДНИЦИ: Знањем до инвестиција Страна

Dettagli

КОНКУРСНA ДОКУМЕНТАЦИЈA

КОНКУРСНA ДОКУМЕНТАЦИЈA КОНКУРСНA ДОКУМЕНТАЦИЈA ЈАВНА НАБАВКА ДОБАРА - ТЕХНИЧКИ МАТЕРИЈАЛ - ПРЕГОВАРАЧКИ ПОСТУПАК СА ОБЈАВЉИВАЊЕМ ПОЗИВА ЗА ПОДНОШЕЊЕ ПОНУДА СХОДНО ЧЛАНУ 35. СТАВ 1. ТАЧКА 1. ЗАКОНА О ЈН ЈАВНА НАБАВКА број 19

Dettagli

У ИМЕ НАРОДА П Р Е С У Д У

У ИМЕ НАРОДА П Р Е С У Д У К.В.бр. 4/05. У ИМЕ НАРОДА ОКРУЖНИ СУД У БЕОГРАДУ - Веће за ратне злочине, састављено од судија Оливере Анђелковић као председника већа, Татјане Вуковић и Мирослава Алимпића као чланова већа, са записничарем

Dettagli

Предмет: Извештај Комисије за оцену и одбрану докторског уметничког пројекта Нине Перовић RITUS

Предмет: Извештај Комисије за оцену и одбрану докторског уметничког пројекта Нине Перовић RITUS Наставно-уметничко-научном већу Факултета музичке уметности у Београду Б е о г р а д, Краља Милана 50 Сенату Универзитета уметности у Београду Б е о г р а д, Косанчићев венац 29 Предмет: Извештај Комисије

Dettagli

ЈАВНО ПРЕДУЗЕЋЕ «ЕЛЕКТРОПРИВРЕДА СРБИЈЕ» БЕОГРАД ОГРАНАК РБ КОЛУБАРА

ЈАВНО ПРЕДУЗЕЋЕ «ЕЛЕКТРОПРИВРЕДА СРБИЈЕ» БЕОГРАД ОГРАНАК РБ КОЛУБАРА а/а Класификациони број:110601 10 година ЈАВНО ПРЕДУЗЕЋЕ «ЕЛЕКТРОПРИВРЕДА СРБИЈЕ» БЕОГРАД ОГРАНАК РБ КОЛУБАРА КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА за подношење понуда у отвореном поступку за јавну набавку услуга бр.

Dettagli

Дипломски радови студената Економског факултета у периоду од до годинe

Дипломски радови студената Економског факултета у периоду од до годинe Дипломски радови студената Економског факултета у периоду од 002010. до 31201 годинe 201 година Спреге подсистема у систему производног предузећа као релевантна димензија његове структуре 201 година Значај

Dettagli

/ BESPLATNA KUĆNA DOSTAVA

/ BESPLATNA KUĆNA DOSTAVA 1960 2010 Година L Сремска Митровица Среда 3. фебруар 2010. Број 2554 Цена 40 динара у овом броју: Повериоци не дају Шећерану Због лошег превоза ђаци не стижу у школе Посао за пет хиљада Сремаца страна

Dettagli

Bollettino Parrocchiale Comunità Ortodossa della Svizzera Italiana Natale 2016

Bollettino Parrocchiale Comunità Ortodossa della Svizzera Italiana Natale 2016 Bollettino Parrocchiale Comunità Ortodossa della Svizzera Italiana Natale 2016 Buon Natale! - Христос ce pоди! - Καλά Χριστούγεννα! - Sărbători Fericite! Vi annunzio una grande gioia (Lc 3, 10) Con queste

Dettagli

А а, К к, М м, О о, С с, Т т, П п, Л л Queste lettere sono simili ai caratteri latini

А а, К к, М м, О о, С с, Т т, П п, Л л Queste lettere sono simili ai caratteri latini А а, К к, М м, О о, С с, Т т, П п, Л л Queste lettere sono simili ai caratteri latini 1 папа 2 мама 3 кот 4 стол 5 лампа 6 салат 7 Э 8 Это маска Questa è una maschera 9 Это кока- кола Questa è Coca- Cola

Dettagli