Рејмон Кено: Стилске вежбе Садржај

Transcript

1 Рејмон Кено: Стилске вежбе Садржај Рејмон Кено: Стилске вежбе... 1 ДВОСТРУКО... 3 МЕТАФОРИЧНО... 3 РЕТРОГРАДНО... 3 ИЗНЕНАЂЕЊА... 4 САН... 4 ПРОПОРЦИЈЕ... 4 РЕЛИ-РЕЧИ... 5 КОЛЕБАЊЕ... 5 ПРЕЦИЗНО... 5 СУБЈЕКТИВАН СТАВ... 6 ДРУГИ СУБЈЕКТИВНИ СТАВ... 6 ПРИЧА... 6 НЕГАЦИЈЕ... 7 АНАГРАМИ... 7 ДИСТИНГВО... 7 РЕЦЕНЗИЈА ИЗДАВАЧА... 8 ОНОМАТОПЕЈЕ... 8 ЛОГИЧКА АНАЛИЗА... 9 ИНСИСТИРАЊЕ... 9 ПРОСТО ПРОШЛО ВРЕМЕ ИМПЕРФЕКТ АЛЕКСАНДРИНЦИ ЈА ПА ЈА УСКЛИЦИ ОНДА ОТМЕНО ПРИПРОСТО КОМЕДИЈА СЕБИ У БРАДУ

2 ФИЛОСОФСКИ НЕСПРЕТНО НЕУСИЉЕНО СОНЕТ ГУСТАТИВНО ВИЗУЕЛНО АУДИТИВНО ТЕЛЕГРАФСКИ ОДА РЕАКЦИОНАР СЛОБОДАН СТИХ ЖЕНСКИ ANGLICIZMI ВРСТЕ РЕЧИ МЕТАТЕЗЕ ЛИЧНА ИМЕНА ШАТРОВАЧКИ ЂАЧКИ ЖАРГОН ПРОТИВ-ИСТИНА ПОКВАРЕНИ ТЕЛЕФОН ITALIJANIZMI ОБРТАЉКА БОТАНИЧКИ МЕДИЦИНСКИ ПОГРДНО ГУРМАНСКИ ЗООЛОШКИ НЕМОЋНО ПОРТРЕТ УСКЛИЦИ НЕОЧЕКИВАНО

3 БЕЛЕШКА У аутобусу С за време највеће гужве. Један тип од својих двадесет шест година, са дугим вратом као да су му га истегли и са шеширом на коме траку замењује узица. Људи силазе. Поменути тип отреса се на свог суседа. Пребацује му да га овај гурне сваки пут када неко прође. Глас пискутав и злобан. Када угледа једно слободно место, хитро се устреми на њега. Два сата касније сретнем га поново код Кур де Рома, поред станице Сен Лазар. Сада је у друштву неког свог друга који му каже: Требало би да даш да ти се пришије једно дугме на капуту. Показује му где (на разрезу) и зашто. ДВОСТРУКО Око подне и око дванаест нашао сам се и попео на платформу и на задњу терасу једног аутобуса и једног аутомобила за превоз путника који је био попуњен и крцат на линији С, која води од Контрескарпа до Шампереа. Тада видех и спазих једног младића и једног момка доста смешног и прилично гротескног: врат дуг и издужена шија, трака и пантљика око шешира и клобука. После метежа и гужве он рече и просикта гласом и тоном плачљивим и болећивим да га његов сусед и сапутник намерно и из ината гурка и удара када путници силазе и излазе. Изговоривши и рекавши ово, он се упути и крену према једном слободном и незаузетом месту и седишту. Два сата касније и сто двадесет минута затим поново га опет сретох и спазих код Кур де Рома и испред станице Сен Лазар. Налази се са и у друштву с једним пријатељем и другом који му саветује и који га упућује да би требало да дода и пришије једно дугме и једно пуце на свој капут и гуњ. МЕТАФОРИЧНО У срцу дана, бачен у гомилу сардина које се муче у утроби тврдокрилца с белом љуштуром, један головрати ћуран сручи одједном свој бес на неко мирно створење, и његов говор запара ваздух још влажан од приговора. Затим, повучена ковитлацом празнине, птица се стрмоглави. Видех је поново још истог дана у суморној пустињи градској, где је људска надменост прекоревала због неког бедног дугмета. РЕТРОГРАДНО Требало би да пришијеш једно дугме на капут, рече му његов пријатељ. Срео сам га на Кур де Рому, видевши га претходно како се устремљује на једно слободно место у аутобусу. Протестовао је против неког путника који га је, како рече, гуркао сваки пут када би неко прошао. Овај је мршави младић носио некакав смешан шешир. То се догодило на платформи препуног аутобуса С данас у подне. 3

4 ИЗНЕНАЂЕЊА А како смо тек били стешњени на платформи! А како је тај момак имао глуп и смешан изглед! А шта је тек урадио! Одједном тек дође му жеља да се свађа с једним старкељом који га је замисли! тог фићфирића наводно гуркао! А онда ти, молим те, нађе за сходно да се свали на једно слободно место! Уместо да га уступи некој дами! А после два сата, замислите, кога сретнем пред станицом Сен Лазар?! Тог истог лафа! И то баш кад се распитивао за неке модне новости! И то код једног друга! Невероватно! САН Имао сам утисак да је све око мене завијено неком седефастом маглом и да ствари задобијају неодређено и двоструко значење. А из те мутне реалности издвајао се доста јасно једино лик једног младог човека чији је дугачак врат већ сам по себи наговештавао неки у исто време бедан и бунџијски карактер. Траку на његовом шеширу замењивала је плетена узица. Он је после почео да се свађа с неким кога нисам могао да видим, а затим је, као понесен страхом, јурнуо у неки мрачан ходник. Мало касније га поново видим у сну како, тобоже, корача по сунчаном дану негде око станице Сен Лазар. Налази се као у друштву неког свог компањона који му каже: Требало би да даш да ти се пришије једно дугме на капут. Ту сам се онда пробудио. ПРОПОРЦИЈЕ Видећеш, чим дође подне, наћи ћеш се на задњој платформи неког аутобуса у коме ће да се стискају путници међу којима ћеш угледати једног смешног дугајлију: врат као у костура, а шешир без пантљике. Овај момак неће бити добре воље. Имаће утисак да га један господин гурне сваки пут када неко прође. Овај ће то да му и каже, а овај други, изненађен, неће чак ни да му одговори. Тада ће смешни дугајлија као у паници да се пред самим носом овог другог стушти на једно слободно седиште. Мало касније опет ћеш га угледати, код Кур де Рома, крај станице Сен Лазар. С њим ће бити један његов пријатељ и чућеш ове речи: Твој се капут не закопчава добро; треба да даш да ти се дода на њега једно дугме. ДУГА Једног дана нађох се на платформи љубичастог аутобуса. Био је тамо неки доста чудан младић: врат боје чивита, конопчић око шешира. Одједном он се побуни против једног плавог господина. Буквално је почео да га вређа гласом зеленим од беса, јер га овај гуркао сваки пут када неко сиђе. Рекавши то, он се приближи жутом седишту, затим седе. 4

5 Два сата касније сретох га поново пред наранџастом станицом. У друштву с пријатељем који му саветује да пришије дугме на свој црвени капут. РЕЛИ-РЕЧИ (Мираз, бајонет, непријатељ, капела, атмосфера, Бастиља, разлог.) Једног дана нађох се на платформи аутобуса који је свакако био део мираза кћери господина Брака који управља паришким ГСП-ом. Био је тамо један доста чудан човек, не зато што није носио бајонет, него зато што се имао утисак да га носии, а да га уопште није имао. Одједном, овај се младић устреми на свог непријатеља: на једног господина који је стајао крај њега. Напао га је што се не понаша пристојно као у капели. Затегавши тако атмосферу, лаф седе. Два сата касније, сретнем га на два-три километра од Бастиље у друштву једног његовог пријатеља који му је саветовао да да да му се пришије дугме на капут, савет који је и онај могао да да овоме са исто толико разлога. КОЛЕБАЊЕ Нисам баш сигуран где се све то догодило... у цркви, у канти за ђубре, у сушници за месо? Можда у неком аутобусу? Било је тамо... но шта је оно било тамо? Било је јаја, џакова, ротквица? Или су тамо били костури, шта ли? Да, али обложени месом и живи. Чини ми се да су баш они били у питању. Неки људи у аутобусу. Али међу њима био је један човек (или два?) који се по нечему истицао, не знам баш сигурно по чему. По својој мегаломанији? По својој гломазности? По својој меланхолији? Пре ће бити... и тачније... по својој младости коју је красио дуг... нос ли? брада ли? палац ли? не: врат и један шешир, чудан, чудан, чудан. Он поче да се свађа, да, тачно, сећам се, управо тако, с једним другим путником (човек или жена? дете или старац?). То се завршило, то мора да се већ некако завршило, вероватну тиме што се један од супарника повукао, шта ли. Мислим да је то исто лице које сам већ не- где морао срести, али где? Пред неком црквом? Пред неком сушницом за месо? Пред неком кантом за ђубре? Био је, чини ми се, с неким другом који му је, по свој прилици, говорио нешто, али шта, о чему и како? ПРЕЦИЗНО У аутобусу на линији С, дугом 10 метара, широком 3 метра, високом 6, на 3 км и 60 м од полазне станице, у тренутку када је био под оптерећењем од 48 личности, тачно у 12 часова и 17 минута, једна личност мушког рода, стара 27 година 3 месеца и 8 дана, висине 1 м и 72 цм, тежине 65 кг, број шешира 35 цм, дужина пантљике 60 цм, обрати се једном човеку од 48 година, 4 месеца и 3 дана, висине до 1 м и 68 цм, тежине 77 кг, са 14 речи чије је укупно трајање било 5 секунди и које су алудирале на присилно премештање од 15 до 20 центиметара. Он затим седе на неких 1 м и 10 цм даље. Равно 57 минута касније он се налазио на 10 метара од станице Сен Лазар, улаз у предграђе, и шетао 5

6 се тамо-амо стазом од 30 метара дужине,' а са једним другом од 28 година, висине 1,70 м, тежине 71 кг, који му је дао савет од 15 речи: да премести у правцу зенита једно дугме од 3 центиметра у пречнику. СУБЈЕКТИВАН СТАВ Тога дана нисам баш био лоше обучен. Лансирао сам један нов шешир, доста згодан, и обукао мантил који је, верујте ми, био перфектан. Сретох оног типа пред Станицом Сен Лазар, а он је хтео да ми поквари задовољство, доказујући ми да је на том мантилу и сувише велики разрез и да би стога требало да додам на њега још једно дугме. Нешто мало пре тога поштено сам зачепио губицу једном излапелцу који ме је намерно газио по ногама сваки пут када би неко прошао. То се догодило у једном огавном аутобусу који се напунио рајом управо у оно време када ми је најпотребније да се негде пребацим. ДРУГИ СУБЈЕКТИВНИ СТАВ Данас у аутобусу био је поред мене на платформи један од оних шмокљана којих, срећом, нема много, иначе бих убио неког од њих. Овај ми је, један факин од својих двадесет пет-тридесет година, био нарочито одвратан, не толико због свог врата, голог као у ћурана, колико због пантљике боје патлиџана коју је даса везао око шешира. Ах! Тај вашљивац! Како ми се био смучио! Пошто је у аутобусу у то време било много света, користио сам гужву која је била настала на станицама да га с времена на време гурнем лактом у ребра. Лаф је, наравно, стругнуо чим му се дала прилика, тако да нисам стигао још да га и поштено очепим по папцима. А на крају сам му рекао, како бих га мало зезнуо, да му фали једно дугме на мантилу с великим разрезом. ПРИЧА Једног дана око подне крај парка Монсо, на задњој платформи једног скоро сасвим попуњеног аутобуса на линији С (сада линија 84), спазих једну особу с јако дугим вратом и са меким шеширом на коме је био плетени гајтан уместо пантљике. Човек се одједном обрати свом суседу тврдећи да му овај гази по ногама сваки пут када се путници пењу или силазе. Но он одједном напусти дискусију и баци се на једно слободно место. Два сата касније поново га угледах пред станицом Сен Лазар где увелико разговара с неким пријатељем који му је саветовао да смањи разрез на капуту, тако што ће дати неком спретном кројачу да му још мало подигне горње дугме. 6

7 ГРАЂЕЊЕ РЕЧИ У аутобусно - платф ормно - костоломатељној држнеданцији лутецио-меридионално релационизиран и суседован од једног лонгивратиналног плетенотракована-околоклобукног сакагијаша. Овај глагољати стаде непознанствованом: С ваше сам стране свакипутован. Овај, наљућен, прождрљиво се слободномести. У једној спацио- темпоралној послевремености поново га видех како пролазарсенише с неким Иксом који му говораше: Требало би да на свој капут делујеш дугмеупотпунитељније. И он му целу ствар стаде заштокаковати. НЕГАЦИЈЕ То није била ни лађа, ни авион, него неко сувоземно саобраћајно средство. То није било ни ујутро, ни с вечери, него у подне. То није била ни беба, ни старац, него младић. То није била ни трака, ни пантљика него плетена узица. То није била ни процесија, ни гунгула, него метеж. То није био ни пријатан, ни зао човек, него прзница. То није била ни истина ни лаж, него изговор. Није ни стајао, ни лежао, него је хтео да седне. То није било ни уочи тог дана, ни сутрадан, него још истог дана. То није била ни станица Норд, ни станица ПЛМ-а, него станица Сен Лазар. То није био ни родитељ, ни незнанац, него пријатељ. То није било ни псовање, ни спрдња, него модни савет.. АНАГРАМИ У аутобусу С у верем јанћеве гужев један тип од својих дадесвет иногад који је амио шемсан и гуд трав и ширеш са накапом месоту ракет ђавоса се са једним мргуди тупником који га је довнао веку угурко ра-меном. Плећикољач кота он се мртвосај на једно носбодло десиште. Један сач касније ја га стерох на Кур де Умор пред сатницом Нес Азлар. Оби је са неким гурдом који му рече:»требало би да пришејиш подсукно мугде на свој тупак.«и закопа му где (на рарзузе). ДИСТИНГВО У једном аутобусу (нисам рекао у глобусу) видео сам (једног, не осам) човека (а не чвор века) са плавим филцаним шеширом (а не с цицаним пешкиром), са шеширом (дакле) на коме је била плетена трака (а не метена рака). Он је располагао дугим вратом (а не дугим алатом). Како се гомила гурала (а не мила гола турала), један нови путник (а не повинут-ник) замени горе реченога (а не мени горе рече нога). Овај је други галамио (а не гала, мио), но угледавши једно слободно место (а не прободно месо) трком му се попримаче (а не шмрком му се мокри маче). Мало затим га спазих (а не са тим га згазих) на станици Сен Лазар (а не на кланици Срем Пазар) како разговара са другом (а не вара за стругом) о дугмету са свог капута (које не треба побркати са дугом метом таквог пута). 7

8 ЗВАНИЧАН ИЗВЕШТАЈ Имам част известити вас, као непристрасан сведок и строги судија, о следећим догађајима. Тога дана око подне нашао сам се на платформи аутобуса који је ишао Улицом Курсел у смеру Трга Шампере. Речени аутобус био је попуњен, чак више него попуњен, ако смем тако да се изразим, јер је кондуктер примио неколико»падобранаца«преко реда, и то без икаквог дубљег разлога, само из претеране доброте срца која га је натерала да прекрши правила, те стога му се може опростити. При сваком заустављању путници који су се пењали и силазили изазивали су извесну гужву која је једног од истих путника натерала да уложи свој не баш стидљиви протест. Са своје стране могу још потврдити да је поменути путник сео у најкраћем могућем року. Овом свом кратком излагању могао бих додати још ову допуну: пружила ми се била прилика да горепоменуту личност поново спазим, нешто мало касније, у друштву једне друге личности коју нисам успео да идентификујем. Конверзација коју су они водили са доста вештине тицала се, по свему судећи, неких естетичких питања. Имајући у виду све горенаведене чињенице, најпонизније вас молим, господине Инспекторе, да ме упутите какве све консеквенце могу да извучем и каква ми дајете упутства у вези са поменутим дагађајем. У очекивању вашег одговора, господине Инспекторе, примите изразе мог најдубљег поштовања. РЕЦЕНЗИЈА ИЗДАВАЧА У свом новом роману, којем не недостаје овом писцу већ својствена топлина, романсијер X, чија су нам многа ремек-дела већ позната, потрудио се да изведе на сцену само врло изразите личности које се крећу у једном познатом и свима, старима и младима, блиском свету. Радња романа збива се, дакле, у једном аутобусу, где се јунак ове повести сусреће с једном доста загонетном личношћу која започиње с њим свађу. У завршној епизоди читалац ће се поново срести са мистериозним јунаком који сад с напрегнутом пажњом слуша савете свог пријатеља, једног чувеног дендија. Цео роман одише љупком и у исто време тајанственом атмосфером коју је наш романсијер успео да наслика с необичном спретношћу. ОНОМАТОПЕЈЕ На платформи, пла пла пла, једног аутобуса, трус трус трус, на линији С (чему те змије што се сијају и сулудо свијају свој бес) око подне, бим бам бом, неки смешан младић, ха ха ха, са неким чудним капелином, уф уф, окрену се (обрну, обрну, ну) одједном ка свом суседу и с изразом љутње, ох ах ух, рече му, хм хм хм:»ви ме намерно гуркате, господине.«и фју. Овај се, тап тап, баци на једно слободно седиште и седе, бу-хум! Истог дана, нешто касније, бим бим бом, бим бим бом, видех га поново у друштву неког мангупа, охолио, који му је говорио нешто о дугмету на капуту (брр, брр, бррр није било баш тако топло...) И - тап 8

9 ЛОГИЧКА АНАЛИЗА Аутобус. Платформа. Платформа аутобуса. Место радње. Подне. Отприлике. Око подне. Време радње. Путници. Свађа. Свађа међу путницима. Догађај. Младић. Шешир. Дуг, танак врат. Младић са шеширом и с плетеном траком. То је главна личност. Дотични. Један дотични. То је друга личност. Ја. Ја. Ја. Као трећа личност, приповедач. Речи. Речи. Изговорене речи. Слободно место. Заузето место. Слободно, па заузето место. То је исход. Станица Сен Лазар. Сат касније. Један пријатељ. Једно дугме. Друга изговорена реченица. То је закључак. Логички закључак. ИНСИСТИРАЊЕ Једног дана око подне попех се у један готово попуњен аутобус на линији С. У том скоро крцатом аутобусу на линији С био је један доста смешан младић. Попео сам се, дакле, у исти аутобус у који и он, то јест у аутобус на линији С који је био скоро пун, око подне, а младић је носио на глави шешир који ми се учинио врло смешним мени, дакле, док сам седео у истом аутобусу у коме и он, тај младић, на линији С, једног дана око подне. Тај је шешир био окружен неком врстом плетене узице попут гајтана, а младић који је носио тај шешир и ту узицу био је у истом аутобусу у којему сам био и ја, дакле, у једном скоро сасвим пуном аутобусу, јер је било подне; а тај се шешир, чија је узица била као у каквог ђилкоша, настављао једним лицем на дугом врату, на јако дугом врату. Ах! како је био дугачак врат у тог младића који је носио шешир окружен нечим попут гајтана, а у аутобусу на линији С, једнога дана око подне. Гужва је била велика у том аутобусу који нас је возио до последње станице на линији С, једнога дана око подне, мене и тога младића који је имао под смешним шеширом дуг, дууууг врат. Потрес који је настао изазва одмах протесте, протесте који су потицали од тог младића са дугим вратом на 9

10 платформи аутобуса на линији С, једнога дана око подне. То је била оптужба изговорена цмиздравим гласом повређеног достојанства, јер на платформи аутобуса С био је један младић са шеширом окруженим неком врстом гајтана и са дугим вратом; нашло се такође одједном и једно празно место у том скоро пуном аутобусу на линији С, пуном, велим, јер било је подне, а место је одмах заузео онај младић с дугим вратом и са смешним шеширом, место за којим је жудео јер није више хтео да се труцка на платформи тог аутобуса, једнога дана око подне. Два сата касније поново га видех пред станицом Сен Лазар, тог младића, дакле, кога сам био запазио на платформи аутобуса С тог истог дана око подне. Био је са једним компањоном исте феле који му је давао савет који се односио на дугме с његова капута. Други га је пажљиво слушао. Тај други, то је био онај исти младић који је имао некакав гајтан око шешира и кога сам видео на платформи пуног аутобуса С, једног дана око подне. НЕЗНАЊЕ Ја, богами, не знам шта хоће од мене. Да, узео сам С око подне. Је ли било света? По свој прилици, знате, у то време. Младић с меким шеширом? Врло могуће. Ја не завирујем људима у њушку. Баш ме боли за њих. Нека плетена врпца? Око шешира? То је збиља необично, но ја, што се мене тиче, баш ме брига за такве ствари. Плетена врпца... свађао се с неким господином? То ме нимало не чуди, има тога. Да ли сам га поново видео сат који после? И то је могуће. У животу има и чуднијих ствари. Тако, на пример, сећам се отац ми је причао да... ПРОСТО ПРОШЛО ВРЕМЕ Ушао сам у аутобус у Порт Шампереу. Било је много света, младих, старих, деце, војника. Платио сам, затим сам почео да гледам око себе. Није било баш интересантно. Ипак сам најзад приметио једног младића који је имао дуг врат. Посматрао сам његов шешир и приметио сам да је уместо траке имао неки плетени гајтан. Сваки пут када би се попео неки нови путник, настајала би гужва. Ја нисам ништа говорио, али је младић с дугим вратом опоменуо свог суседа. Нисам чуо шта му је рекао, али су се гледали попреко. Онда је младић с дугим вратом одједном отишао да седне. Враћајући се са Порт Шампереа, прошао сам поред станице Сен Лазар. Угледао сам мог типа у разговору са неким другом. Овај му је показивао прстом на једно дугме тачно изнад разреза на капуту. Затим је аутобус кренуо и ја их више нисам видео. Седео сам и нисам мислио ни о чему. САДАШЊЕ ВРЕМЕ Подне, лебди јара око глава путника у аутобусу. Она распаљује мозак једног тиквана са смешним шеширом који је зачас спреман да заметне кавгу. И да се одмах утроња у тој атмосфери, и сувише тешкој да би се могле лако поднети оштре псовке. Онда он седа, печен, на једно слободно седиште. Касније путници могу да поставе пред станицом с дуплим колосецима мантилска потпитања поводом неких тричавих дугмади које знојаво-прљави прсти смело опипавају. 10

11 ПРЕТЕРИТ Би подне. Путници се попеше у аутобус. Беху стиснути. Један млад господин носаше на глави шешир окружен гајтаном, не пантљиком. Он имаде дуг врат. Он се пожали на свог суседа да га овај згази на ногу. Чим спази једно слободно место, он се устреми на њега и седе. Спазих га касније пред станицом Сен Ла зар. Он би у мантилу, а пријатељ га овако посаветова: требаде пришити једно допунско дугме. ИМПЕРФЕКТ Бејаше подне. Путници се пењаху у аутобус. Бејаху стиснути. Један младић носаше на глави шешир који бејаше окружен плетеним гајтаном уместо пантљиком. Он имађаше дугачак врат. Он се жаљаше на свог суседа у гужви да га овај последњи газијаше. Чим он бејаше приметио једно слободно место, он се беше к њему упутио и беше сео. Ја га бејах приметио касније пред станицом Сен Лазар. Носијаше мантил за који неки његов друг налазаше ову примедбу: требаше да се пришије једно допунско дугме. АЛЕКСАНДРИНЦИ Једног дана на том аутобусу и С Видех једног типа што псоваше бес- Но, мада је око свог глупог шешира Уместо пантљике везо парче шнира. Псовао је бесно, без мере и страха, Момак дуга врата и смрдљива даха, Јер један грађанин, рекло би се већи, Гурко га, изгледа, када би трчећи Приспео задихан неки путник што је Хитао на ручак у гнездашце своје. Ал' свађа се стиша: бојећи се беде, Тип, спазивши место, појури и седе. Како сам се враћо истим путем, слева Видех опет њега где беспослен зева, Праћен једним другом који му тад рече:»да преместиш дугме, то је сад најпрече.«полиптоте Попех се у аутобус пун порезовника који су давали по банку пореза једном порезнику који је имао пореске књижице из којих је цепао пореске потврде које су дозвољавале опорезованима да наставе путовање по опорезованом путу. Спазих у том аутобусу једну пореску главу с дугим опорезованим вратом који је трпео порез једног опорезованог шешира обавијеног гајтаном какав не носе порезници. Одједном речени опорезовник опомену једног другог опорезовника, пребацујући му са жести ном да 11

12 му намерно гази по опорезованим ногама сваки пут када се други порезовници пењу или силазе из пореског аутобуса. Затим се разљућени опорезовник упути и седе на место за порезника које је управо био напустио неки порезник. Неколико пореских часова касније ја га поново спазих у пореској станици Кур де Ром у друштву једног порезовника који му је давао савете о пореској стопи. ЈА ПА ЈА Ја не разумем: неки се тип окоми на тебе и почне да те гази по папцима, а то је наравно загуљена ствар. А после, када те добро изезао, повуче се као нека камењарка; то, кеве ми, не капирам. А ја сам то видео својим очима неки дан на аутобусу С. Ја сматрам да је тај даса имао мало сувише дугу шију и неку блентаву плетену стварчицу око шешира. Ја се не бих никад тртио с таквом мајмунадом на тикви. Али лаф се, као што вам рекох, пошто је зачепио лабрњу једноме до себе, нацртао на једно седиште и више није ни зинуо. Ја бих тој битанги прилепио шамарчину да је нешто покушао да мени клацка кости. Има у животу чудних ствари, то вам ја кажем, само се планине не сусрећу. Јер само два сата касније ја поново сретнем оног типа. Ја ти га спазим пред станицом Сен Лазар. Видим ти га ја у друштву с неким његовим буразером који му је рекао ово што сам ја чуо својим сопственим ушима:»требало би да преместиш ово дугме.«ја сам сасвим добро видео: показао је на горње дугме. УСКЛИЦИ Гле! Подне! време да се узме аутобус! шта је света! бог те твој! како смо се стисли! загуљено! а тек овај лаф! каква њушка! а тек врат! осамдесет пет сантиметара! најмање! а трака! бог те твој! никад нисам видео тако нешто! трака! то је још најзагуљеније! то! та трака! мајке ми! сасвим загуљена ствар! а гле! њега! тип се нешто буни! онај с траком! против једног типа до њега! гле! ма немој! газио га по папцима! сад ће да га оплајвази! леба ми! не! али 'оће! уједи га! у мензу га ребни! звизни га! ошајдари га! уједи га за батак! али јок! лаф има вуну! попишманио се! врат му се скратио! нацртао се на столицу! их! вуна! мој брајко! креч! фирнајз! Гле! кеве ми! јок! ма јес' он! тамо! на Кур де Рому! пред станицом Сен Лазар! с једним другим лафом! нешто тапкаре! гле! што га онај нешто фарба! да дода једно дугме! неко загуљено дугме! на капут! на његов загуљени капут! ОНДА Онда стиже аутобус. Онда се ја попех. Онда ми један тип западе за око. Онда спазих да има дуг врат и узицу око клобука. Онда се он окоми на свог суседа који му је газио по ногама. Онда он седе. Онда, мало затим, поново га видех на Кур де Рому. Онда је био с неким другом. Онда му овај рече: требало би да даш да ти се пришије још једно дугме на капут. Онда. ОТМЕНО У време кад се ружичасти прсти зоре почну да осипају борама, ја попут брзе стреле улетех у један аутобус моћна стаса и с очима побеснелог бика који је ишао кривудавом стазом С. Одједном осетих, соколовим оком и чулом Индијанца у ратној заседи, присуство једног младића чији је врат био дужи од врата брзоноге жирафе, а чији је меки филцани шешир био украшен плетеном траком као у јунака 12

13 неке стилске вежбе. Из нечисте душе и уста злокобног Сејача Раздора, из уста окужених јефтином пастом за зубе запахну опасни вирус раздора и окружи младића с вратом жирафе и са гајтаном око шешира и једног другог путника сумњива, на- пудрана лица. Онај се онда обрати овом следе- ћим речима:»има се утисак, знате, да ме намерно газите по ногама!«изговоривши ово, младић с вратом жирафе и са плетеницом око шешира хитро седе. Касније, на велелепном Кур де Рому, поново спазих оног младића с вратом жирафе и са гајтаном око шешира. Био је у друштву једног свог друга, арбитра елеганције, који је изустио ову критику коју сам имао прилике да чујем својим увек наћуљеним ушима, критику уперену на горњи део одеће младића са вратом жирафе и са шеширом обавијеним плетеним гајтаном:»требало би да смањиш ревере додавањем или премештањем једног дугмета кружног облик. ПРИПРОСТО Бешети рекоби око подна кадсе попе на аутобусес. Уђемти, платим карту је ли свеуреду, кад гле видимти ја једног зврндова са вратом богте- видео ко у жирафе снеком узицом око шешира. Гламтига ја и мислим да је то неки зевзек кад глети њега он почне да опомиње једнога до себе. Еј, ви, вели он њему, могао би да припазите, вито намерно, вели, газите непрестално по мојим ногама. Овајти башга брига седе. Ко балван. Прођемти ја малопосле поре доног споменика код Сенлазара и гле когати видим, онај истисе натеже снеким билмезом његове сорте. Виш, велиму овај други, требаоби, вели, да ставиш још једно дугме вели на тај твој капут, велиму на крају. УПИТНИК У колико је сати тог дана прошао аутобус на линији С, онај што пролази у дванаест и 23 у правцу Порт де Шампереа? У дванаест и 38. Је ли било много света у поменутом аутобусу С? Кркљанац! И шта сте тамо особито запазили? Једну особу с јако дугим вратом и са плетеним гајтаном око шешира. Да ли је његово држање било исто толико изузетно као његово одевање и његова анатомија? У почетку не! Било је сасвим нормално, али касније се испоставило да је имао држање циклотимичног, помало хипотендног параноика са симптомима хипергастритичне раздражености. Како се то испољавало? Поменута особа опоменула је плачљивим гласом свог суседа да му не гази по ногама намерно сваки пут кад се неко од путника попне или сиђе. Да ли је пребацивање било основано? Не знам. Како се завршио тај инцидент? Изненадним и наглим повлачењем младића, који је сео на једно слободно место. Да ли је поменути инцидент имао свој расплет? После непуна два сата. У чему се, дакле, састојао? У поновном појављивању те индивидуе на мом путу. Где и како сте га поново спазили? Пролазећи у аутобусу испред Кур де Рома. Ста је радио? Слушао је неке модне препоруке. 13

14 КОМЕДИЈА Чин први (На задњој платформи аутобуса С, једног дана око подне.) КОНДУКТЕР: Карте, 'ћу лепо. (Путници му додају ситнину.) Сцена 2 (Аутобус се зауставља.) КОНДУКТЕР: Макни се с врата, 'лим вас. Готовооо 'Лим вас. Чууувај, 'лим вас. Цинцин, цинцин, цинцин. Чин други Сцена 1 (Декор непромењен.) ПРВИ ПУТНИК (млад, дуга врата, с гајтаном око шешира): Рекло би се, госпон, да ми намерно газите по ногама када неко прође. ДРУГИ ПУТНИК (слеже раменима). Сцена 2 (Трећи путник силази.) ПРВИ ПУТНИК (обраћајући се публици): Перфектно! Ево једно слободно место! Иде брат да га заузме. (Он му се приближава и седа.) Чин трећи Сцена 1 (Кур де Ром.) ЕЛЕГАНТНИ МЛАДИЋ (обраћајући се првом путнику, сада пешаку): Разрез на твом капуту је мало преширок. Требало би да га сузиш тако што би преместио дугме мало више. Сцена 2 (Поред аутобуса С који пролази испред Кур де Рома.) ЧЕТВРТИ ПУТНИК: Гле, онај тип што се малопре возио са мном у аутобусу и који је псовао оног старкељу. Чудан сусрет. Написаћу на основу тога једну комедију у три чина и у прози. СЕБИ У БРАДУ Стиже аутобус крцат путницима. Само да ми не умакне, срећом има још једно место за мене. Један од путника има несразмерно дуг врат па ћурличе носи мек филцани шешир с неком врстом канапчића уместо траке ух што је надувен и одједном почиње гле шта му би, малопре је био здрав да грди свог суседа а други га не зарезује ни за суву шљиву коме пребацује да га намерно гази лаф се дува, али ће 14

15 брзо да се олади по ногама. Но како је једно место било слободно, он се покупи шта сам рекао а и потрча да га заузме. После једно два сата отприлике како су чудне случајности он је био на Кур де Рому у друштву неког свог пријатеља зевзек као и он који му је показивао кажипрстом на једно дугме на капуту шта ли он може да му каже паметно? САБЛАСНО Ми, ловочувари Монсонских поља, имамо част известити вас о тајанственом и злокобном присуству једног меког шешира необичног облика, окруженог неком врстом плетене пантљике, у близини источних врата Парка Њ. Кр. Височан-ства Монсењера Филипа, преосвештеног војводе Орлеанског, на данашњи дан шеснаестог маја хиљаду седамсто осамдесет и треће. Ми смо још запазили изненадно појављивање, под реченим шеширом, неког младића снабдевеног вратом изузетне дужине и обученог на начин како се вероватно облаче људи у Кини. Језиви изглед реченог следио нам је крв у жилама и натерао нас у бекство. Речени је стајао неколико тренутака усправно, затим се покренуо, мрмљајући као да се натеже с другим, за сваког осим за њега невидљивим дотичницима. Одједном, његова се пажња усмери на капут дотичног и могасмо га чути овако зборити:»недостаје једно дугме, недостаје једно дугме.«онда он крену у правцу Расадника. Повучени, упркос наше воље, необичношћу те појаве, ми га следисмо изван нашем надзору поверене области и нас тројица очекивасмо дотичног и његов шешир у једном пустом, салатом засађеном вртићу. Једна плава табла, непозна Ми, ловочувари Монсонских поља, имамо част известити вас о тајанственом и злокобном присуству једног меког шешира необичног облика, окруженог неком врстом плетене пантљике, у близини источних врата Парка Њ. Кр. Височанства Монсењера Филипа, преосвештеног војводе Орлеанског, на данашњи дан шеснаестог маја хиљаду седамсто осамдесет и треће. Ми смо још запазили изненадно појављивање, под реченим шеширом, неког младића снабдевеног вратом изузетне дужине и обученог на начин како се вероватно облаче људи у Кини. Језиви изглед реченог следио нам је крв у жилама и натерао нас у бекство. Речени је стајао неколико тренутака усправно, затим се покренуо, мрмљајући као да се натеже с другим, за сваког осим за њега невидљивим дотичницима. Одједном, његова се пажња усмери на капут дотичног и могасмо га чути овако зборити:»недостаје једно дугме, недостаје једно дуг ме.«онда он крену у правцу Расадника. Повучени, упркос наше воље, необичношћу те појаве, ми га следисмо изван нашем надзору поверене области и нас тројица очекивасмо дотичног и његов шешир у једном пустом, салатом засађеном вртићу. Једна плава табла, непознатог, но по свој прилици ђаволског порекла, носила је натпис»римски суд«. Дотични се врзмао још неко време мрмљајући:»хтео је да ме прободе глоговим коцем.«онда нестаде, прво он, затим његов шешир. Пошто сам поднео усмену пријаву о његовом нестанку, отишао сам да попијем полић у Малој Пољској. ФИЛОСОФСКИ Једино велики градови могу да презентирају феноменолошкој спиритуалности есенцијалност темпоралних и импробабилистичких коинциденција. Философ који понекад уђе у ништавно и утилитарно небиће неког аутобуса може ту да запази, луцидношћу свог духовног ока, безбојну и неодређену појаву једног профаног и тужног бића с дугим вратом таштине и са шеширом окруженим плетеном траком игноранције. Ово створење без праве сазнајности интелигентиае почне каткада да оптужује, вођен категоричним императивом свог елан витал-а, и да се буни против необерклијевске иреалности једног телесног механизма неоптерећеног сазнајношћу. Овакав морални став натерује онога од њих који је»најмање сазнајан«ка једној просторно-вре менској празнини где се он декомпонује у свој примарно-антропоидни положај. Овакво се философско истраживање наставља обично у изненадном, но анагогичком сусрету тог истог бића праћеног својим неесенцијалним репликантом арбитер елегантиарум који му ну- менално 15

16 саветује да транспонује на један сазнај ни план концепт дугмета на капуту, дугмета које је из социолошког аспекта ситуирано сувише ниско. АПОСТРОФ О, стилографе с платинским пером, нека твој брзи, незадрживи ход остави на атласној белини хартије алфабетске хијероглифе који ће предати људима с блиставим наочарима нарцисоидну причу о једном двоструком сусрету на бази аутомобилистике. Верни ате мојих снова, одана камило мојих књижевних експедиција, витка фонтано мојих одмерених и одабраних извештаја, опиши лексикографске и синтактичке кривуље које ће да представе графичко ткиво ове ништавне и подсмешљиве нарације о стањима и гестовима тог младића који је једног лепог дана узео аутобус С и не слутећи при том да ће постати бесмртни јунак мог трудног списатељског заната. О, звекане с дугом кривом шијом крунисаном шеширом с плетеном врпцом, кучко прзничава, бесна и кукавна која, пошто си распалила свађу, повлачиш своју од удараца олињалу задњицу и смешташ је на тврду дрвену клупицу, да ли си наслућивао ову реторичку судбину када си пред станицом Сен Лазар слушао начуљених ушију модне савете једне личности надахнуте горњим дугметом твог капута? НЕСПРЕТНО Ја немам обичај да пишем. Не умем. А волео бих збиља да напишем трагедију или сонет или оду, но постоје ту нека правила. Па ми се не да. То није за аматере. А већ сам се запацкао. Ста ћеш. Али данас сам видео једну ствар, и желео бих да забележим то збитије, па шта испадне. Забележити збитије, тај ми се израз, ето, не чини баш најуспелијим. То мора да је неки од оних готових израза који одбијају оне стручне читаоце који читају за издаваче који траже оригиналност која им се чини неопходном у рукописима које издавачи објављују када су их прочитали стручни читаоци које одбијају офуцани готови изрази као што је»забележити збитије«, што ипак најтачније изражава оно што бих хтео да учиним користећи се овим догађајем који сам запазио јутрос мада ја у ствари и нисам друго до аматер кога спречавају правила трагедије сонета или она од оде, јер ја немам обичај да пишем. Бога ли му јокина, ја не знам како сам то успео ево ме опет на самом почетку. Нећу се изгледа никада извући из овога. Баш ме брига. Ухватимо се укоштац с проблемима. Још један јефтин израз. А тај младић имао је заправо за шта да се ухвати. Гле, овај ми штос није лош. Да сам написао на пример: ухватимо лафа за кићанку на његовом меком шеширу који се продужује у дуг и танак врат, можда би то било оригинално. Можда би се преко тога упознао са господом из Академије и са славним књижевницима. Вероватно бих успео добро да узнапредујем. Списатељ се постаје пишући. Е, ова ми је реченица моћна. Но ипак није у реду нешто када се гласно изговори. Тип на платформи аутобуса зафркнуо се када је почео да тера свог суседа у божју матер под изговором да га овај задњи гази по ногама сваки пут кад би врднуо да пропусти неког да сиђе или да се попне. Зафркнуо се тим пре што је после такве гужве отишао да седне чим је угледао једно слободно место као да се бојао да не добије по њушци. Гле па ја сам већ испричао пола своје приче. Питам се само како ми је то пошло за руком. Ипак је то пријатно писати. Али остаје још оно најтеже. Најзагуљеније. Прелазак с једне ствари на другу. Тим пре што у ствари прелаза и нема. Зато више волим да се зауставим овде. НЕУСИЉЕНО 1. Пењем се у аутобус. Овај је за Шампере, зар не? Ваљда сте писмени. 16

17 Извин'те. Буши ми карту. Ево. Хвала. Погледам око себе. Хеј, ви, лакше мало. Око шешира има неку врсту узице. Не бисте ли могли мало да припазите? Има јако дуг врат. А што се ви буните? Ево га јури ка једном слободном седишту. Добро је. Рекох себи. 2. Пењем се у аутобус. Је 1' овај за Трг Контрескарп? Ваљда сте писмени. Извин'те Његова клешта зашкрипаше и карту с помало разочараним Ево. Хвала. Пролазимо поред станице Сен Лазар. Гле, онај тип од малопре. Наћулим уши. Требало би да даш да ти се пришије капут још једно дугме. Показује му где. Мало сувише велик разрез на њему. Збиља има право. Тако је. Рекох себи. ПРИСТРАСНО После дозлабога дугог чекања аутобус најзад заокрену иза угла и зашкрипа кочницама дуж тротоара. Неки сиђоше, неки се попеше: ја сам припадао овим последњим. Гомила ме стисну, кондуктер жестоко повуче за звонце и аутобус крену. Отцепивши из малог нотеса карту, коју је кондуктер пробушио, почех да посматрам људе око себе. Само суседе. Не и жене. Дакле, један сасвим незаинтересован поглед. Ускоро открих крем овог шљама: то је био младић од својих двадесет година, с малом главом на дугом врату и са великим шеширом на главици и са малом враголастом траком око свог великог шешира. Какав бедник, рекох у себи. Али он није био само бедник, него и покварењак. Па се поче жестоко гурати, нападајући бесно неког грађанина да му гази по ногама кад год се неки путник попне или сиђе. Овај га је посматрао строгим погледом, тражећи неки погрдан одговор у свом већ готовом репертоару који је он потезао у разним животним околностима, но тога се дана није могао снаћи у подели улога. Сто се пак тиче младића, он је, у страху да му не звизну неку шамарчину, искористио изненадно напуштање једног седишта да би му се приближио и сео на њега. Ја сам сишао после њега, тако да нисам могао да наставим да посматрам његово понашање. Већ сам га био жртвовао забораву, кад, два сата касније, седећи у аутобусу, по ново га видех пред Кур де Ромом, на тротоару, још увек онако растужена. Шетао је тамо-амо у друштву неког свог друга који мора да је био његов модни саветник, јер му је препоручивао, с неком монденском педантношћу, да смањи разрез на капуту тако што ће додати на њега једно допунско дугме. Какав бедник, рекох у себи. Затим је и мој аутобус кренуо. 17

18 СОНЕТ Ћосав као тањир, с капом и покуњен, Један кржљав клипан с вратом попут врча Спремаше се дуго, сред свагдашњег грча, На тај аутобус, најчешће попуњен. Деветка, десетка, ил' је можда то С. Платформа, климава попут звечке дечје. Належе гомила на груди му зечје, А буржуји бесни пале цигар»лондрес«. Млад жирафон, поменут у првој строфи, Нађе се у гужви где је свако»фин«, И где свако тежи туђој катастрофи. Да се спасе муке разроке на путу, Седе. Време тече. Затим један факин Гледао му дуго дугме на капуту. ГУСТАТИВНО Тај је аутобус имао известан укус. Чудно, али тако је. Сви аутобуси немају исти укус. И то је збиља тачно. У то човек може да се увери. Овај пак аутобус С истину говорећи, имао је известан укус куваног какаоа, да не кажем више. Платформа је имала свој специфични воњ, не само куваног него још и разгаженог какаоа. Нека би гурманка могла, да се ту налазила, да полиже на метар и шездесет изнад папучице, нешто киселкасто, заправо врат једног младића од тридесет година. А на неких двадесет сантиметара више фино би непце могло да осети ретку сласт једне мало какаоизиране плетенице. Затим смо густирали жвакаћу гуму препирке, врело кестење беса, плодове гнева и гроздове горчине. Два часа касније послужено нам је воће: дугме са капута... један прави лешник. ВИЗУЕЛНО У целини, утисак је овај: зелено са белим издуженим кровом, с прозорима. А те прозоре није могао да направи било ко. Платформа је безбојна; полумрка, полусива, ако хоћете. Свуда је пуно кривина, море слова С, тако рећи. Али у подне, у време највеће гужве, све је пуно чудних шара. Да би се човек ту разабрао, требало би издвојити из магме један правоугаоник од светле глине, затим на њега засадити овал светлоглинене боје, а на загаситу глину прилепити један ћивик који би био омотан слојем нађубрене земље, и све би то требало добро измешати. Онда би још требало нацртати неке мрље од какадуа да би се представила љутња, црвени троугао да би се представио бес и мало зеленог, да би се показала избљувана жуч и покакани креч. После тога требало би нацртати једну од оних малих цаканих морнарскоплавих блуза са малим цаканим до у длаку тачно исцртаним дугметом одмах испод ревера. 18

19 АУДИТИВНО Пукћући и прдуцкајући, аутобус С закашљуца дуж тихог плочника. Тромбон сунца најави подне у бемолу. Пешаци, разгаљене гајде, викали су. Неки су се попели за један полутон, што је било довољно да се вину према Шампереу распеваних аркада. Међу задиханим изабраницима запажала се једна цев од кларинета којој је време дало облик човека, а изопаченост неког шеширџије сместила му на тинтару неки инструмент сличан гитари од чијих је жица он сплео траку. Одједном међу молске акорде предузимљивих путника и податљивих путница и у блејући тремоло кондуктера хрупи бура бурлескне какафоније, где се бес контрабаса меша с протестом тромпете и са зортом бас-трубе. Затим, после четвртинске паузе и тишине двоструке паузе, поново јекну тријумфујућа мелодија једне целе ноте у тренутку кад се вину у вишу октаву. ТЕЛЕГРАФСКИ АУТОБУС ПУН СТОП МЛАДИЋ ДУГ ВРАТ ШЕШИР ГАЈТАН ПЛЕТЕН ПРЕКОР НЕПОЗНАТ ПУТНИК БЕЗ ВИДЉИВОГ РАЗЛОГА СТОП ПИТАЊЕ ПРСТИ НОГЕ ПРИГЊЕЧЕНИ ДОДИР ПЕТЕ ИЗГЛЕДА НАМЕРАН СТОП МЛАДИЋ СМЕСТА ПРЕСТА С ГЛАСОМ ПРОТЕСТА ЗБОГ СЛОБОДНОГ МЕСТА СТОП ЧЕТРНАЕСТ ЧАСОВА ТРГ РОМ СТОП МОМАК СЛУША МОДНЕ САВЕТЕ ДРУГА СТОП ПРЕМЕСТИТИ ДУГМЕ СТОП ПОТПИС АРКТУРУС ОДА Аутобус аутобон ауто С аутосон у Улици Уливон на линији труцкафон крај Монсоа Монсоон у врели дан у врели дон један даса дугвратон носи клобук клобукон у врели дан у врели дон. А тај клобук клобукон има траку плетимон у врели дан у врели дон а ту 19

20 страга платформон гужвањац и гурњавон псује даса жирафон ви сте коњ и ви сте слон то је лапсус излапон вели сусед суседон ал' тај лапсус излапон незгодан и незгодон разљућен и кавзи склон у летњи дан у летњи дон а тај даса жирафон смешта дупес дуплофон у бусу С бусофон на клупицу на дупетрон. На клупици дупетрон ја песник и песмафон мало затим мало затон на Сен Лазару Сен Лазарон на Станици Станицон спазих дасу жирафон а то је он дасавон и његов клобук клобукон и његов дуг дугметон и исти бес и бусобон ауто С аутобон. Ако ова прича овај причон вас занима вас занимон немојте стат немојте стон док један дан док један дон на бусу С на бусобон не спазите жирафон 20

21 а то је он дугвратон и његов клобук клобукон и његов дуг дугметон и исти бус и бусобон ауто С аутобон. РЕАКЦИОНАР Наравно, аутобус је био препун, а кондуктер нељубазан. Разлоге свему томе треба тражити у осмочасовном радном времену и у плановима за национализацију. А осим тога, Французима недостаје смисао за организацију и за грађански ред. Иначе не би било потребно да им се деле бројеви за ред на аутобусу они управо за ред не знају. Тога дана било нас је бар десет који смо чекали на врелом сунцу, и кад дође аутобус, била су само два слободна места, а ја био шести. Срећом, ја рекох»јавно тужилаштво«и показах једну неиспуњену карту, карту са мојом фотографијом и са тробојком по средини то увек импресионира кондуктере и тако се попех. Наравно, да се разумемо, ја немам никакве везе са тим одвратним републиканским правосуђем, но ипак нисам хтео да пропустим један важан пословни ручак због тог глупог догађаја с бројевима. Били смо на платформи стиснути као харинге у конзерви. Једина ствар која још може човеку да пружи неку надокнаду за сву ту непријатност то је каткада онај шармантни додир дрхтавог дупенцета неке мале дактилографкиње. Ах, младости, младости! Но немојмо се узбуђивати. Овога пута око мене су били све сами мушкарци од којих је један фрајер с јако дугим вратом имао на свом офуцаном шеширу неку врсту узице уместо траке. Како не пошаљу све те бадаваџије у неки логор за рад. На пример, да раскрчују рушевине. Нарочито оне што су их направили Англосаксонци. У моје време били смо ројалисти, а не кицоши. И још једна таква хуља дозвољава себи да из чиста мира почне да псује једног старог борца, једног од оних правих, из рата од А овај да му и не одговори! Човек схвати када све то види да је Версајски уговор био једна обична бесмислица! А што се тиче оне хуље, она се смести на једно слободно место, уместо да га уступи некој мајци с дететом. Какво доба! Тако, кроз два сата, ја поново сретнем пред Кур де Ромом тог надменог балавца. Био је у друштву једног другог фрајера, исте сорте као и он, који га је саветовао нешто у вези са облачењем. Вуцарали су се туда беспослено, обојица уместо да оду да разбију излоге неке комунистичке редакције и да запале неколико књига. Јадна Француска! СЛОБОДАН СТИХ аутобус пун срце празно врат дуг трака плетена расправа простачка 21

22 простачка и груба место празно и неочекиван сусрет крај станице у блеску лампиона с тим срцем, с тим вратом, с тим шеширом, с тим простацима, с тим празним местом и с тим дугметом. ЖЕНСКИ Каква гомила неспретњаковића! Данас око подне (ух, каква је била врућина, но, срећом, ставила сам била мало дезодоранса под пазухо, иначе би отишла до ђавола моја летња хаљина од кретона коју сам сашила за јефтине паре) код парка Монсо (тај је парк много лепши од Луксембуршког, где шаљем свог малог, чудно да у његовим годинама може некоме да опада коса), дође аутобус пун-крцат, но ја се мало натрћих, па ме кондуктер прихвати. Наравно, одмах се нашло неколико кулова који су се побунили и захтевали да му се узме број, но фијуу, аутобус је већ био одмакао. Ја, наравно, унутра. Био је пун-пунцијат. Ух, како сам била стиснута, а не нађе се нико да буде каваљер и да уступи место једној дами. Простаци! Поред мене је стајао један доста елегантан човек (мајке ми, то је врло шик: на шеширу, плетени гајтан уместо траке, требало би да»адам«објави на својим страницама нешто о томе), на жалост, имао је за мој укус мало и сувише дуг врат, истина, неке моје пријатељице тврде да ако мушкарац има неки део тела изнад нормалног (на пример велики нос) да то значи да има и неке друге капацитете јаче изражене. Но ја уопште не верујем у то Тек, тај се господин цело време нешто врпољио и ја сам се питала неће ли да ми се обрати или да ми негде завуче руку. Помислих да је то неки стидљивко. Но била сам се преварила. Јер таман кад ја то помислих, он поче да опомиње једног збиља одвратног старкељу који га је намерно газио по ногама. Да сам била на месту тога младића, ја бих му разбила њушку, но овај се само стуштио на прво слободно место које је угледао и није му било, наравно, ни на крај памети да ми га уступи. Ствар за жаљење, уосталом, кад се узме у обзир да је реч о земљи галантности. Мало касније, пошто сам пролазила поред станице Сен Лазар (овог пута имала сам место), приметим га поново како дискутује с неким својим другом (један, части ми, згодан даса) нешто о разрезу на капуту (глупо је било, уосталом носити, по тој врућини капут, но у томе човек изгледа увек добро обучен). Посматрала сам га упадљиво, но тај крелац није ме ни препознао. ANGLICIZMI Jednoug dei okou podnei ja teik dz bas i ja si jednoug jang mana sa veri greit vrait i sau van veri fani sajšajr sa van keind of saplei- tena širajt. Eniteng tej jang lajans bikemz tu ekspejd in tz maderina van oder man bikoz tz zgajzing pou nogajm. Zajtajm oun go na van neokjuping sajting. Tu aur o klok ja hi si egejn; on voking ap isprajd Sejnt Lezar stejšn. Van friend mou davajting jedaun edvajz a proupouz tz van dougmeijd. ВРСТЕ РЕЧИ ИМЕНИЦЕ: дан, време, подне, аутобус, гужва, платформа, тип, линија С, парк, Монсо, врат, шешир, трака, људи, силазак, сусед, нога, пут, путник, свађа, глас, место, станица, светац, Лазар, разговор, друг, разрез, капут, дугме. 22

23 ПРИДЕВИ: задња, пун, окружен, велик, дуг, плетена, слободно, пискутав, злобан, допунско. ЗАМЕНИЦЕ: ја, он, се, њега, га, мене, ме, му, овај, неко, свог. БРОЈЕВИ: двадесет шест, једно, два. ГЛАГОЛИ: запазити, носити, имати, попети се, згазити, опоменути, устремити се (поново), видети, рећи, пришити, показати. ПРИЛОЗИ: у време, зато, стога, сасвим, врло, невероватно, много, затим. ПРЕДЛОЖИ: у, на, код, за, поред, испод. СВЕ ЖИЦЕ: као, и, а, али, јер. РЕЧИЦЕ: међутим, свакако, баш, дакле. МЕТАТЕЗЕ Дејног нада оок допне на дазњој плотфарми аубутоса псазих вочека са кајо гудим травом и са ширешом овабијеним кеном трсвом накапа. Додејном он панаде всог дусеса да ум манерно жига оп гонама. Ила да се ен би ђавсао но се утупи ка дејном смету. Дав таса сакније нопово га девих репод настице Сне Лараз у рудштву једног гоњевог дурга кијо га је тавесовао шенто у зеви конег удгмета. ЛИЧНА ИМЕНА На Платону, задњем изданку Анта Бусова спазих једног Данка Момчила са Грозним В. Ратом и Клобуком са В. Рпцом а не са Т. Раком као обично. Одједном Младен Остојић опомену Јосипа Путника да му овај гази по Ножинићима. Но Младен одједном напусти Срђу Злопоглеђу, чим угледа Слободана Столца и чим смести Гузину. Два часа касније видех поново Младена пред Ст. Аницом и (кћи Св. Лазара) са Јованом Пријатељем који му је саветовао да попне мало Пуцића испод Белогрлића. ШАТРОВАЧКИ Једног нање дање око подње на задњој формиње платње бусање аутање нањушим тиње пање са гимње дуње томње врање и са широмње шење окруженим теноплење цомње узиње уместо кење трање. Без увода он поче да падање нање једног лапонца, јер му је овај зиоње гање по гамање ноње. Но без гужвањца он се нацрта на једно бодноње стоње мење. Касније брат га намириса пред ницомње стање Зарње Лање са једним цај-цај-цајкање у вилуње циње који га је фол етовање савње у вези неког метање дугње. Биће певање. 23