УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ОБРАЗАЦ 6. ИЗВЕШТАЈ О ОЦЕНИ ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ

Transcript

1 1 УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ОБРАЗАЦ 6. ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ ИЗВЕШТАЈ О ОЦЕНИ ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ Наслов дисертациј: Antonius Bonfinius и његово дело Rerum Ungaricarum decades као извор за историју Срба Паноније и Балкана: историјскофилолошка анализа и превод са коментарима Кандидат: мр Милица Кисић I ПОДАЦИ О КОМИСИЈИ 1. Датум и орган који је именовао комисију Наставно-научно веће Филозофског факултета у Новом Саду на седници одржаној 15. марта именовало нас је у Комисију за писање овог Извештаја. 2. Састав комисије са назнаком имена и презимена сваког члана, звања, назива уже научне области за коју је изабран у звање, датума избора у звање и назив факултета, установе у којој је члан комисије запослен: -др Ненад Лемајић, редовни професор, ужа научна област Медијевистика ментор, Филозофски факултет у Новом Саду -др Марјанца Пакиж, ванредни професор, ужа научна област Латинска лингвистика, Филозофски факултет у Београду - др Снежана Божанић, доцент, ужа научна област Медијевистика, Филозофски факултет у Новом Саду II ПОДАЦИ О КАНДИДАТУ 1. Име, име једног родитеља, презиме: Милица (Деспот) Кисић 2. Датум рођења, општина, држава: , Савски венац, Србија 3. Назив факултета, назив студијског програма дипломских академских студија мастер и стечени стручни назив: Филозофски факултет Универзитета у Београду, Класичне науке, дипломирани класични филолог

2 2 4. Година уписа на докторске студије и назив студијског програма докторских студија година, Историја, Медијевистика 5. Назив факултета, назив магистарске тезе, научна област и датум одбране: Филозофски факултет у Београду, Георгике и De rerum natura: интертекстуални дијалог, Класичне науке, Научна област из које је стечено академско звање магистра наука: Класичне науке (латинистика) III НАСЛОВ ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ: Antonius Bonfinius и његово дело Rerum Ungaricarum decades као извор за историју Срба Паноније и Балкана: историјско-филолошка анализа и превод са коментарима IV ПРЕГЛЕД ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ: Докторска теза под насловом: Antonius Bonfinius и његово дело Rerum Ungaricarum decades као извор за историју Срба Паноније и Балкана: историјско-филолошка анализа и превод са коментарима написана је на 509 страна, у фонту Times New Roman, величине слова 12 са проредом 1,5, без илустрација, карата, табела. Преглед рада по целинама изгледа овако: I УВОД (15 26) II АНТОНИО БОНФИНИ: ЖИВОТ И ДЕЛО (26 51) III ПРЕВОД IV ДЕКАДЕ СПИСА RERUM UNGARICARUM DECADES (51-277) IV НАСТАНАК, РАЗВОЈ И СПЕЦИФИЧНОСТИ СРЕДЊОВЕКОВНОГ ЛАТИНИТЕТА ( ) 1. КРАТКА ИСТОРИЈА СРЕДЊОВЕКОВНОГ ЛАТИНСКОГ ЈЕЗИКА Латински језик до краја VI века нове ере Криза латинитета у VII и VIII веку Каролиншка реформа Средњовековни латинитет након каролиншке реформе 2. КРАТАК ВОДИЧ КРОЗ ГРАМАТИКУ СРЕДЊОВЕКОВНОГ ЛАТИНСКОГ ЈЕЗИКА Ортографија Промене у вокабулару Именице и придеви Предлози и прилози Заменице Везници Глаголи

3 3 V ЈЕЗИЧКА АНАЛИЗА IV ДЕКАДЕ RERUM UNGARICARUM DECADES ( ) VI ИСТОРИЈСКА АНАЛИЗА IV ДЕКАДЕ RERUM UNGARICARUM DECADES ( ) VII ЗАКЉУЧАК ( ) VIII ИЗВОРИ И ЛИТЕРАТУРА ( ) V ВРЕДНОВАЊЕ ПОЈЕДИНИХ ДЕЛОВА ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ: У Уводу кандидаткиња излаже основе циљеве који су постављени у раду. Дат је кратак осврт на коришћене изворе и литературу. Поглавље Антонио Бонфини: живот и дело посвећено је биографији и књижевној делатности италијанског хуманисте из Асколија, са акцентом на његово познанство са угарским краљем Матијом Корвином, те на настанак историографског списа Rerum Ungaricarum decades у четири тома. Дело обухвата историјски период од настанка Угарског краљевства до смрти Матије Корвина, односно унутрашњих сукоба који су по његовој смрти наступили, те устоличења Владислава II Јагелонца на угарском престолу. IV декада Бонфинијеве хронике, која и јесте предмет истраживања овог рада, посебно је вредна као историјски извор јер детаљно износи низ историјских догађаја којима је писац лично био очевидац. За реконструкцијју његовог живота и књижевног рада од велике је користи била студија Ђуља Амадија из године La vita e l'opera di Antonio Bonfini, primo storico della nazione Ungherese in generale e di Mattia Corvino in particolare, потом зборник радова Italia e Ungheria all'epoca dell'umanesimo corviniano, али и сама IV декада у којој Бонфини износи поједине аутобиографске податке. Тако, примера ради, нашироко излажући све Матијине градитељске подухвате, он истиче да је бронзаним скулптурама са приказима Хераклових подвига који су се налазили на капији пред краљевском резиденцијом посветио посебан епиграм, а потом га и цитира. Истиче затим да је Матијину неостварену идеју да, по угледу на цара Трајана, изгради мост преко Дунава додатно инспирисало дело О архитектури које је за краља управо писац превео са грчког на латински. Потом преноси врло сликовито и детаљно своје званично упознавање са краљем у Рецу, где му је донео неколицину својих превода, те кратку студију о пореклу лозе Корвина. Бонфини приповеда и да му је Матија, пар дана доцније, организовао у Бечу презентацију дотадашњих књижевних радова којој је присуствовало и сво крупно племство. Истом пригодом краљ му је понудио и ангажман Беатричиног личног пратиоца краљица је, наиме, пратећи Матију у свим његовим војним кампањама сасвим запоставила бављење књижевношћу и философијом, па је италијански хуманиста добио задатак да је, уз богату новчану надокнаду, држи у току. Сам Бонфини отворено пише да је наречени ангажман прихватио врло невољно јер га је доживљавао као залудно траћење драгоценог времена и досађивање по војним логорима наместо посвећивања правом књижевном раду. Писац такође истиче да је присуствовао војној паради поводом коначног пада Бечког Новог Места, описујући до најситнијег детаља састав, обичаје, дисциплину те бојне поретке угарске војске.

4 4 Премда је Бонфини најчешће описиван као имитатор Ливија и дворски историограф који је пружио тек идеализован портрет краља Матије у типично хуманистичком маниру, већ сам превод IV декаде довољан је да наречена флоскула буде озбиљно доведена у питање. Иако стилски под немалим утицајем античких мајстора (и то не само Ливија), Бонфини је аналитичан (примера ради, узроцима и поводима Матијиног рата са Фридрихом III, римско-немачким царем, писац посвећује читавих 10 страна текста, правећи јасну разлику између једних и других и јасно се ограђујући на тему догађаја о којима није имао поуздане податке), на тренутке изненађујуће реалистичан и не преза од тога да критикује поједине поступке угарског краља он никако није приказан као идеалан владар, већ као реална личност са свим својим врлнама и манама. Уз то, иако је латинитет Бонфинијевог списа донекле предвидив производ свог времена, он задржава извесне типичне одлике ранијег, далеко еластичнијег и живахнијег средњовековног латинитета, што је, уосталом, детаљно предочено у оквиру језичке анализе IV декаде овог списа. Даље, од строгог духа свог времена он одудара и изненађујућом снагом појединих сегмената, те повременом пластичношћу и претераном висцералношћу неких призора који читаоца / преводиоца остављају у најмању руку затеченима. Поглавље Превод IV декаде списа Rerum Ungaricarum decades подразумева први превод са латинског на српски језик четвртог тома Бонфинијевог дела који обухвата 10 књига. За рад на преводу од незаобилазног значаја били су речници: Du Cange, Glossarium mediae et infimae latinitatis, Bartal, Glossarium mediae et infimae latinitatis regni Hungariae, C. T. Lewis & C. Short, A New Latin Dictionary итд. Ево кратког прегледа догађаја по књигама: Iкњига: крунисање краља Матије; даривања Ивана Витеза од Средне; припреме за војне операције против Турака и тражење помоћи од Венеције и папе Пија II; неуспешна опсада Зворника и освајање Сребрника; сабор у Сегедину и упућивање званичног посланства папи; поход на Хрватску и почетак проблема са Швехлом; Чешко братство осваја Костолањ и планира поход на Трнаву; Матија опседа Костолањ, а Швехла бива заробљен; пристизање посланства у Италију и говор Ивана Чесмичког пред папом; сукоб Матије и Фридриха око убирања пореза; Матијин поход на Трансилванију и Молдавију, проглашење Јована Сент Ђерђија за краља од стране побуњеника; покајање Јованово и одмазда над устаницима; сукоб са Емериком Сепешким; сабор у Турди и погубљења у Сибињу; освајање и спаљивање Романа, заузимање Баније; покајање војводе Стефана и помирење са Емериком Сепешким; почетак рата са Ђорђем Пођебрадом узроци и поводи, сазивање сабора поводом објаве рата. II књига: Матијин говор у сенату; склапање примирја са Турском и објава рата Чешкој; Матија подиже логор код Ла Таје, Пођебрад чини исто; сусрет угарског и чешког краља без икаквог резултата; списак Матијиних најближих сарадника у нареченом походу, кратка биографија Павла Кинижија; заузимање Требича, поход на Брно; преговори са житељима Брна и улазак у град; опсада Шпилберка и поновни преговори са Пођебрадом; сусрет двојице владара и мегдан дворских луда; повратак у Будим; наставак операција и заузимање Шпилберка; католичко становништво Чешке и Моравске проглашава Матију за краља; улазак у Вроцлав; заузимање града Веселе и заробљавање Виктора,

5 5 Пођебрадовог сина; поновни сукоб са Фридрихом; повратак у Угарску током зиме; преглед важних историјаских догађаја у Италији, Турској и Аустрији; смрт Ђорђа Пођебрада и борба за престо; одбијање Фридрихових и Матијиних посланика; говор пољског легата и избор Владислава за новог краља Чешке; Турци граде Шабац, а Матија подиже каштеле у његовој близини; Матијина освајања по Чешкој; преглед збивања у Турској, Италији и Француској; пољски краљ Казимир брани Чешку од Матије; даривање деспота Вука и Стефана Сепешког. III књига: Природа и нарав краља Матије; почетак рата са Пољском и завера против краља под вођством Ивана Витеза од Средне и његовог нећака Ивана Чесмичког; узроци завере; позив завереника Казимиру да их подржи и пошаље сина који би на престолу сменио Матију; Матијини покушаји да придобије део побуњеника; млади Казимир пристиже у Угарску; Матијино помирење са Иваном Витезом; опсада Нитре и Казимиров бег; сељаци нападају и пљачкају остатке пољских трупа; Матијина освета заробљавање и ослобађање Ивана Витеза; његова смрт и заслуге за Угарску; смрт Ивана Чесмичког, његов живот, дело и судбина; Борзо д Есте постаје војвода Фераре, смрт папе Павла II и избор његовог наследника; избор новог острогонског надбискуа и печујског бискупа; рат са Чешком и Пољском Казимир и Владислав траже од Матије Моравску и Шлезију; Матија подиже логор крај Вроцлава; битка са Пољацима; слање трупа директно на Пољску, пољска краљица позива Казимира натраг у домовину; преговори зарад склапања мира: Казимиров и Матијин говор; пропаст преговора и интервенција племића; поновни преговори, склапање мира, услови мира; свечани банкет; одлука Матијина да се ожени Беатричом Арагонском; даривање Стефана Сепешког; прилике у Италији и Венецији, брак Елеоноре Арагонске и Еркола д Естеа; напад Пољака на пограничне области у Угарској и разрачунавање са изгредницима; турски напад на Угарску и неуспешна опсада Скадра; јубилеј из године; Матијина одлука да освоји Смедерево. IV књига: припреме за заузимање Смедерева; Матијине припреме за венчање; турски напад на околину Темишвара, њихов пораз; Матија шаље позиве за венчање; Беатрича креће из Напуља, о врлинама будуће краљице; Беатричин пут у Угарску; турски напад на Далмацију и повратак у Македонију; дочек Беатриче у Угарској, крунисање у Стоном Београду; Мехмед заузима Матијине каштеле код Смедерева; почетак рата са Фридрихом: поводи и узроци, различите природе двојице владара, дуготрајна нетрпељивост; сазивање сабора поводом објаве рата; говор Стефана Баторија, различита мишљења, говор Кинижијев, а потом и Матијин; сенат се одлучује за рат; о Аустрији, нарави њених житеља, те тамошњим обичајима. V књига: Матијин поход на Аустрију; припреме за рат и имена сарадника и племића који су њему учествовали; састав Матијне војске: Угари, Чеси, Срби; заузимање Траутерстрофа и Петерстрофа; Срби пустоше и пљачкају по Аустрији; опсада Беча и околних градова; о архитектури, обичајима, законима и становништву Беча; заузимање Клостернојбурга и опис тамошњег манастира; блокада Беча и молбе становништва Фридриху за помоћ; освајање Корнојбурга и Тулина, опсада Кремса и Штајна; преговори са Фридрихом; о условима мира и Беатричиној интервеннцији да се он склопи; смрт Галеаца Марије Сфорце и Шарла од Бургундије; Матијино и Беатричино пропутовање кроз Угарску; Венеција и папа

6 6 укидају Матији новчану помоћ; преписка са млетачким дуждом; Матија из освете повлачи одбрамбене трупе из Илирика; напад Турака на Далмацију, Италијју и Немачку; унутрашње размирице у Италији; Турци заузимају Кроју, опседају Скадар и пустоше Фурланију; заузимање Дриваста и Љеша; Венеција по неповољним условима склапа мир са Турском; Турци заузимају Кефалонију; Матијин састанак са Владисллавом у Оломуцу; о разликама у менталитету између Угара и Чеха; свечаности и сусрет двојице владара у Оломуцу; напад Турака на Угарску; нови Матијин сукоб са Фридрихом; војне операције против Турака, битка код Јајца; Урбан постаје нови квестор, о његовим врлинама; преглед збивања у Италији, Француској, Турској, Бургундији; долазак Ђованија Арагонског у Угарску. VI књига: краљевско суђење године; бег Ивана Туза; Фридрих пустоши делове Угарске, Матија опседа Маријенбург; склапање примирја захваљујући посредовању Проспера Кафарела; Фридрих одбија склапање трајнијег мира; Матијино бављење Франкопанима и заузимање Омишаља; прелазак острва Крка у руке Венеције; Турци пустоше Трансилванију, Матија на њих шаље Стефана Баторија и Павла Кинижија; битка код Хлебног поља; гозба међу лешевима на бојном попришту; Турци заузимају Отранто; Матија шаље помоћ Алфонсу, војводи од Калабрије; француски краљ Луј заузима Довер; смрт Стефана Франкопана и Франческа Филелфа; куга у Угарској; примирје између Фридриха и Матије; Фридрих неуспешно опседа Хајнбург; смрт султана Мехмеда и борба за престо у Турској; Турци заузимају Рисан; Матија опседа Хајнбург; његов пад; Матија заузима Нојкирхен и Шотвин, те опседа Кесег; поратак у Угарску и наставак операција у Аустрији; освајање Брука; опсада Корнојбурга; Турци заузимају Килију и Акерман; кардинал Ђовани Арагонски коначно и званично бива проглашен острогонским надбискупом; Турци трпе пораз при нападу на Корушку и Крањску; Стефан Крисп као легат одлази у Пољску, о врлинама ове личности; Петар Колошки допада тамнице; опсада Беча и помрачење Сунца године; глад у Бечу; освајање Еберстрофа и атентат на Матију; освајање предграђа, а потом и самог Беча; Матијин и Беатричин свечани улазак у град; Стефан Батори опседа Бечко Ново Место; повратак Матијин у Будим и погубљење Јарослава, организатора атентата на краља. VII књига: Сазивање посебне седнице зарад доношења нових закона и реформе правног система; основне одредбе Матијине правне реформе; судски спорови племића и правила сведочења; судски систем и црквена лица; укидање надгласавања ; трговци предузетници; војска; однос клијената и патрона; о наплати путарине; закони против отуђивања кметова; третман лопова и убица; санкције за неосноване жалбе апелационом суду; о осуђеницима на смрт; регулативе против кршења правила суда и примања мита; краљевски суд; Матијине животне навике пре доласка Беатриче; потпуна промена која наступа са њеним доласком; краљ као покровитељ културе и уметности; Матијина градитељска делатност Будимска тврђава, библиотека, краљевска резиденција, вртови, предграђе, црква, олтар и маузолеј у Стоном Београду, здања у Вишеграду, тврђава у Тати, градитељство у Бечу, замисао о мосту преко Дунава; Иваниш Корвин карактер и Матијин однос са сином; Матијине даље операције по Аустрији и сусрет са Владиславом у Јихлави; освајање Ла Таје и Реца, опсада Егбурга; војни савез

7 7 Матије и француског краља против Фридриховог сина Максимилијана; предаја Егбурга и Матијин тријумф у Бечу; Бонфини стиже у Рец где се званично упознаје са краљем и представља му своја књижевна дела; Иван, бискуп Вараждина и његова дипломатска мисија у Француску; квестор Урбан постаје бискуп Егра, а секретар Тома бискуп Ђера. VIII књига: Матија креће у опсаду Бечког Новог Места; о географском положају овог града; тешка и дуготрајна опсада уз жилаву одбрану житеља града; Урбан Матији на захтев шаље додатне војне трупе; Матија прети да ће спалити град; из Милана стиже посланство зарад уговарања брака изеђу Иваниша Корвина и Бланке Сфорце; Иполито д'есте као нови надбискуп Острогона; пад Шотвина и Матијин напад на Штајерску; о нарави и врлинама младог Иполита; Стефан Батори дочекује младића и спроводи га краљу; коначна предаја Бечког Новог Места и Матијин тријумфални улазак у град; војна парада; о дисциплини и обичајима угарских војника; Матија врши припреме да га на престолу наследи сиин Иваниш; напад на Шлезију и Лужицу; сукоб са Владиславом; склапање мира са великашима Штајерске и Крањске; долазак бројних легата Матији; Матијини здравствени проблеми и коначно склапање мира са Фридрихом; одлагање венчања Иваниша и Бланке; прослава Цветне недеље и мождани удар; смрт Матије Корвина у Бечу; општа жалост; Беатриче усваја Иваниша, племићи им се заклињу на верност; уништавање Матијиног печата; двострука сахрана у Бечу и Стоном Београду, пожар у Бечу; свечани спровод и говор Пјетра Рансана; о Матијиној појави; о његовим врлинама и манама; о животу и судбини покојног краља; о искреној жалости и страху Угара због Матијине преране смрти. IX књига: Урбан, бискуп Егра, сазива скупштину зарад избора новог краља; Пољаци шаљу легате да за владара Угарске предложе свог кандидата, Казимировог млађег сина Алберта, део присутних на скупштини бесправно проглашава младића краљем; 5 различитих посланстава бори се за круну, међу Угарима влада неслога; Иван Вараждински држи страну Иванишу Корвину; говор Фридрихових и Максимилијанових посланика; говор легата из Арагона; говор Пољака; говор чешког посланства; већина у скупштини фаворизује Владислава, чешког краља, а Иванишу бива обећана титула краља Босне, Хрватске И славоније; Владислав тајно пристиже у Угарску; печујски бискуп Жигмунд и војвода Лавренције пристижу на скупштину са закашњењем, сви се труде да задобију њихову подршку; скуп се наставља у Пешти, у Богородичиној цркви; Урбанов говор; Жигмунд и Лавренције опредељују се са делом племића да подрже Иваниша и прете заузимањем Будима; Стефан Сепешки бива одабран да донесе коначну пресуду и он бира Владислава; Иваниш уз подршку присталица напушта Будим; Иван Вараждински ставља Црну армаду под своју команду; битка између неистомишљеника, пораз Иваниша Корвина; сукоби унутар његове фракције; Урбан званично проглашава Влладислава новим краљем Угарске; склапање мира са Корвиновом фракцијом; говор Ивана Вараждинског при дочеку Владислава на граници; његов одговор. X књига: Владислав шаље Стефана, сремског бискупа, да преговара са краљевим млађим братом Албертом; Стефанов говор; Алберт тврдоглаво остаје при тврђењу да краљевска круна припада њему; Владислав се приближава Будиму, у сусрет му излазе Освалд Туз и Урбан; свечани улазак у град уз опште овације; коначно постизање мира са Албертом; побуна у Бечу Максимилијан заузима Беч

8 8 и Бечко Ново Место; повратак посланства покојног Матије из Турске; пренос круне у Будим; неуспешни преговори са Максимилијаном; церемонија крунисања Владислава у Стоном Београду; детаљан приказ самог обреда; Иван Вараждински одлучује да се замонаши у Вроцлаву; његов опроштајни говор и кратка биографија. Поглавље Настанак развој и специфичности средњовековног латинитета подељено је у два сегмента. Први, под насловом Кратка историја средњовековног латинског језика представља сажету синтезу свих важнијих студија на наречену тему и од велике је користи за свакога ко се бави овом облашћу, посебно што литературе на српском језику о томе практично и нема. Поменућемо најважније наслове: G. Cremaschi, Guida allo studio del latino medievale; K. P. Harrington ed, Medieval Latin; P. Stotz, Le sorti del latino nel medioevo, у зборнику Lo spazio letterario del medioevo I: Il medioevo latino; D. Norberg, A Brief History of Medieval Latin, A chapter (with omissions) from Dag Norberg, Manuel pratique de latin medieval; L. R. Palmer, The Latin Language; J. Herman, Vulgar Latin; F. Stolz A. Debrunner W. P. Schmid, Storia della lingua Latina. Сегмент, дакле, даје преглед развоја латинског језика: од његовог наглог и оштрог раслојавања на књижевни језик и sermo vulgaris још у раном периоду, током Другог пунског рата, преко значајних промена које су наступиле након измештања престонице из Рима у Цариград, те бројних варварсих инвазија, потом се даје преглед стања током кризе и озбиљног опадања латинитета у VII и VIII веку. Следи поднаслов посвећен рестаурацији латинског језика у оквиру тзв. Каролиншке реформе, а потом и латинитету у потоњим епохама. Други пак сегмент, насловљен као Кратак водич кроз граматику средњовековног латинског представља сажетак типичних промена у ортографији, морфологији и синтакси који се могу идентификовати у широком корпусу текстова покласичног латинитета. Један такав водич више је него неопходан свакоме ко се, познајући строга граматичка правила и јасно утврђене обрасце класичног латинског, суочи са дипломатичким или наративним извором из средњег века, или пак са каквим текстом из још познијих периода. Водич је ту као неопходна полазна основа, али, како ћемо се уверити на Бонфинијевом тексту, далеко је од довољног: будући да не постоји свеобухватно издање граматике средњовековног латинског, заправо би било неопходно превести и детаљно јзички анализирати читав корпус покласичног латинитета како би се дошло до општих и утемељених закључака, уз поштовање специфичности које са собом повлаче различите географске и временске одреднице, али и лични печат сваког писца понаособ. Поглавље Језичка анализа IV декаде Rerum Ungaricarum decades износи детаљну филолошку анализу читавог четвртог тома Бонфинијевог списа. Иако је спис настао у XV веку, након озбиљног преокрета у развоју латинског језика који је наступио од године и чији је основни концепт подразумевао повратак класичној граматици те стилистици античких мајстора, у тексту наилазимо на бројне примере деформисаног средњовековног латинитета. Како је, уосталом, добро познато, требало је да се смени више поколења хуманиста како би се најзад одустало од средњовековног начина опхођења са латинским. Упркос томе, немали број аутора дуго је остао везан за наслеђену језичку праксу: на бројним

9 9 универзитетима још увек се учио средњовековни латински по старој матрици, а многи писци једноставно нису били заинтересовани да се прилагоде ригидном хуманистичком шаблону. Стога су истовремено упоредо постојали различити легитимни језички регистри, а строг цицеронизам био је заправо само један од могућих језичких ставова. Бонфини, рецимо, не поштује елементарна правила ортографије (рестаурацију дифтонга) која су обележила латинитет његове епохе. Уз бројне примере искривљених, типично средњовековних конструкција и облика, у његовом тексту наилазимо на повремено врло релаксирано, опет типично средњовековно, служење латинском синтаксом. Уз све се у њега јављају лексеми карактеристични искључиво за позни и средњовековни латинитет, потом речи које није било могуће наћи ни у једном речнику (али се из контекста савршено прецизно дало утврдити шта оне значе), те читав низ тзв. hapax legomena речи које се у читавом класичном латинитету појављују само једном и код само једног писца. Поглавље под насловом Историјска анализа IV декаде Rerum Ungaricarum decades уз употребу обимне литературе коју би овде било беспредметно набрајати по сегментима обрађује и историјски анализира четврту декаду Бонфинијевог списа. Акценат је стављен најпре на прву књигу списа као на богат и значајан извор за расветљавање историје Угарске у периоду од до године. Потом се кроз спис прате биографије две живописне и значајне личнсти из епохе Матије Корвина: Ивана Витеза од Средне и Влада III Тепеша. Најзад, остатак анализе посвећен је српској средњовековној историји кроз призму четврте декаде Бонфинијевог списа: као посебни поднаслови обрађују се биографија деспота Вука Гргуревића, његово учешће у Матијином рату против чешког краља Ђорђа Пођебрада, потом подизање утврђења Шабац 1470/ године и његов пад 15. фебруара године, затим подизање каштела покрај Смедерева исте године, битка код Пожежене године, као и битка код Бечеја у септембру године (у којој такође учествује Вук Гргуревић), за коју, уосталом, Бонфинијев спис и представља најзначајнији историјски извор којим располажемо. Свакако значајна пажња посвећена је и помену властеоске породице Јакшић. У Закључку кандидаткиња сумира резултате тезе: по први пут доступан је превод са латинског на српски језик четврте декаде Бонфинијевог списа који је у домаћој историографији неретко тек произвољно и местимично цитиран, али не и обрађен на прави начин. Ту су и свеобухватна биографија писца, елементарни увод у историју и граматику средњовековног латинског језика, али су оне и додатно проширене и обогаћене конкретном језичком анализом нареченог четвртог тома Rerum Ungaricarum decades, што свакако олакшава посао свакоме ко се у будућности буде латио обраде каквог дипломатичког или наративног извора из овог периода без обзира што Бонфинијев спис пати од извесне идиосинкразије, као, уосталом и сваки покласични текст, ипак постоје незанемарљиве правилности које у великој мери припремају онога ко се буде бавио језичком и историјском анализом низа драгоцених извора који су још увек сасвим необрађени или одвише ноншалантно цитирани без темељног бављења њима. Најзад, у поглављу Извори и литература изнесен је исцрпан списак извора

10 10 и литературе који су коришћени приликом израде ове докторске дисертације. Кандидат има преко 500 библиографских јединица на шест страних језика. VI СПИСАК НАУЧНИХ И СТРУЧНИХ РАДОВА КОЈИ СУ ОБЈАВЉЕНИ ИЛИ ПРИХВАЋЕНИ ЗА ОБЈАВЉИВАЊЕ НА ОСНОВУ РЕЗУЛТАТА ИСТРАЖИВАЊА У ОКВИРУ РАДА НА ДОКТОРСКОЈ ДИСЕРТАЦИЈИ М. Kisić, Ustanak u Moldaviji godine kroz pero Antonija Bonfinija, Војвођански простор у контексту европске историје, Зборник радова, Нови Сад 2012, S. Božanić-M. Kisić, AMOR OMNIBUS IDEM: Elegija 26 Dinka Ranjine i njeni antički uzori, Књига резимеа с међународног научног скупа,,aнтика и савремени свет: научници, истраживачи, тумачи ( октобар Београд-Сремска Митровица) Београд 2012, С. Божанић-М. Кисић, О Ивану Витезу од Средне у делу Rerum Ungaricarum Decades, Истраживања 23, Нови Сад 2012, М. Кisić-S. Božanić, Odgovor Dubrovačkog veća na pismo kralja Žigmunda od 9. XI 1427: prevod i jezička analiza, Истраживања 23, Нови Сад 2012, S. Božanić-M. Kisić, Rerum Ungaricarum Decades, decas IV, kao izvor za proučavanje istorije srednjovekovne Ugarske u periodu od do godine, Зборник: Средњовековна насеља на тлу Војводине. Историјски процеси и догађаји. У штампи. M. Kisić-S. Božanić, Antonije Bonfini o prilikama u Ugarskom kraljevstvu godine, Зборник: Средњовековна насеља на тлу Војводине. Историјски процеси и догађаји. У штампи S. Božanić-M. Kisić, Vlad III Cepeš Drakula, između istorije i legende, u delu italijanskog humaniste, Zbornik u čast prof. dr Lije Magdu, Рад је приказан као фазни резултат пројекта. У штампи. Istraživanja, Uvod i finale I knjige Vergilijevih Georgika i njihove intertekstualne veze sa Lukrecijevim spevom De rerum natura, Milica Kisić, Filozofski fakultet Novi Sad 2010, Izvori o istoriji i kulturi Vojvodine, zbornik radova 2, Antonio Bonfini o istorijskim prilikama u Ugarskom kraljevstvu i godine, Milica Kisic, Filozofski fakultet, Novi Sad 2010,

11 11 Izvori o istoriji i kulturi Vojvodine, zbornik radova, «Pojam rata u spevu De rerum natura Tita Lukrecija Kara», Milica Kisić, Filozofski fakultet, Novi Sad 2009, Pisma Atiku I, Marko Tulije Ciceron, sa latinskog preveli, komentare i propratne tekstove napisali: Jelena Savić, Milica Kisić i Noel Putnik, Beograd VII ЗАКЉУЧЦИ ОДНОСНО РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА Иако представља изузетно важан извор за познавање прилика у јужној Угарској и живота српске властеле, четврта декада Бонфинијевог дела Rerum Ungaricarum decades, тек сада је по први пут је преведена на српски језик и поред чињенице је прошло више векова од његовог објављивања. При изради тезе коришћена је импозантна библиографија од преко 500 референци, на више светских језика. Кандидаткиња мр Милица Кисић методолошки је проучила изворе и литертуру, минуциозно одвајајући податке значајне за ову тему. Осим превода и историјске анализе ова дисертација пружа корисну синтезу важних студија о природи, постанку и карактеристикама средњовековног латинитета. Како је то класичним филолозима добро познато, целовита граматика средњовековног и познијег латинског језика једноставно не постоји и не може се сабити у строге шаблоне и предвидиве оквире како је то одавно учињено са класичним латинским. Стога рад на дипломатичким и наративним историјским изворима, као и на књижевним текстовима из овог периода представља озбиљан проблем како за латинисте, тако и за историчаре. Овдашњи филолози радије бирају да се баве каквим класичним текстом који је доживео низ издања са исцрпним коментарима и који је увелико преведен на језике попут енглеског, француског, немачког и слично уместо да се ухвате у коштац са сасвим необрађеним изворима, чак и када би њихов превод и анализа били од несумњиве користи како за класичну филологију, тако и за историјску науку (посебно за додатно расветљавање извесних периода националне историје), док историчари у овакве изворе завире тек парцијално, обично тражећи какво име или топоним и задовољавајући се разумевањем тек сегмента неког важног извора који им је у том тренутку од користи. Премда се у овој тези, а како је већ напоменуто, укратко сумирају опште карактеристике средњовековног латинитета, то није посебно оригиналан допринос науци: тај сегмент дисертације само је корисна кондензација студија на страним језицима које су на наречену тему објављене. Уистину важан и оригиналан сегмент (осим, разуме се, превода) представља детаљна филолошка анализа четврте декаде Бонфинијевог текста. Иако је настао у XV веку, периоду након крупног заокрета у третирању латинског језика обележеног покушајем радикалног вештачког премошћавања вишевековног јаза повратком крутим граматичким и стилистичким регулама класичног латинитета, Бонфинијев спис обилује специфичностима карактеристичним управо за средњовековни латинитет. Управо те специфичности, па и многе које у литератури посвећеној средњовековном латинитету нису до сада забележене, идентификоване су и коментарисане на примеру овог текста. Тиме је дат мали допринос изучавању средњовековног латинитета уопште, а пружене су и смернице онима који се у

12 12 нашој земљи буду надаље бавили озбиљном и детаљном обрадом историјских извора из овог периода: анализа им, уз уводни сегмент, успоставља основ за лакше кретање кроз необрађене текстове и њихове специфичности чини им далеко предвидивијим. VIII ОЦЕНА НАЧИНА ПРИКАЗА И ТУМАЧЕЊА РЕЗУЛТАТА ИСТРАЖИВАЊА Експлицитно навести позитивну или негативну оцену начина приказа и тумачења резултата истраживања. Кандидаткиња мр Милица Кисић је у својој докторској дисертацији показала изузетно високо познавање средњовековног латинитета. Како би што потпуније одговорила на ову широко постављену и мултидициплинарну тему, показала је одлично познавање литературе и других извора са којима пореди дело Бонфинија. Кандидаткиња је по први пут у нашој науци превела дело Rerum Ungaricarum decades, важан историјски и културни споменик. Поред свега наведеног на једном месту је објединила све податке из овог дела који се односе на срспку средњовековну историју. Њена докторска дисертација биће незаобилазан извор за све истраживаче који ће истраживати доба и време Матије Корвина. IX КОНАЧНА ОЦЕНА ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ: 1. Да ли је дисертација написана у складу са образложењем наведеним у пријави теме: Докторска дисертација мр Милице Кисић написана је потпуно у складу са образложењем наведеним у пријави теме. 2. Да ли дисертација садржи све битне елементе Дисертација садржи све битне елементе које треба да има један овакав рад. 3. По чему је дисертација оригиналан допринос науци Докторском дисертацијом мр Милице Кисић, по први пут, на српски језик предведенено је дело Rerum Ungaricarum decades, изузетно важан извор за проучавање историје, друштва и културе средњовековне Угарске и јужнословенских земаља. Поред тога урађена је детаљна историјскофилолошка анализа, што до сада нико пре кандидата није урадио. 4. Недостаци дисертације и њихов утицај на резултат истраживања Дисертација нема недостатке X ПРЕДЛОГ: На основу укупне оцене дисертације, комисија предлаже:

13 13 Комисија за оцену и одбрану предлаже Наставно-научном већу Филозофског факултета у Новом Саду да прихвати овај извештај и кандидату мр Милици Кисић одобри одбрану докторске дисертације под насловом Antonius Bonfinius и његово дело Rerum Ungaricarum decades као извор за историју Срба Паноније и Балкана: историјско-филолошка анализа и превод са коментарима ПОТПИСИ ЧЛАНОВА КОМИСИЈЕ: у Новом Саду, др Ненад Лемајић, редовни професор за ужу научну област Медијевистика, Филозофски факултет у Новом Саду, ментор др Марјанца Пакиж, ванредни професор за ужу научну област Латинска лингвистика, Филозофски факултет у Београду др Снежана Божанић, доцент за ужу научну област Медијевистика, Филозофски факултет у Новом Саду