глумац пете фестивалске вечери: петар стругар

24 30 глумац пете фестивалске вечери: петар стругар

јуче на фестивалу РАЗГОВОРИ У ФЕСТИВАЛСКОМ ЦЕНТРУ Топла људска прича освојила публику Након пројекција које су испраћене аплаузима публике на Летњој позорници у Тврђави, у Фестивалском центру јуче су се представиле екипе филмова Добрица Срђе Пенезића и Слепи путник на броду лудака Горана Марковића. Славко глуми све улоге у филму, користили смо материјал из његових старих филмова, од Вука самотњака надаље. И дијалози су писани тако да се тај материјал уклопи. Мислим да је ово први такав филм у историји кинематографије због чега смо поносни, рекао је редитељ Срђа Пенезић о филму Добрица. Овакве ликове није лако радити, Добрица се не мења од почетка до краја, нема катарзе, драмских заплета, ради се о префињеним детаљима који могу дочарати лик. Он прича једну важну причу: сама доброта је суштина нашег постојања, оно што није доброта је деструкција, рекао је Славко Штимац, који је био и сарадник на сценарију. Штимац је, иначе, и свој први филм, пре 45 година, представио на Филмским сусретима. Било ми је веома драго да радим овај филм. Ретко се човеку деси да са толико жеље чека да сване дан како би отишао на снимање, то ми се десило само са још шест-седам филмова. Не може нешто што се напише, режира и игра из душе да буде лоше, навео је Богдан Диклић. О филму су говорили и Милан Цаци Михаиловић и дебитанткиња Хелена Јаковљевић. Почаст великом Петру Кочићу Филм Слепи путник на броду лудака, који је Игору Ђорђевићу донео награду за глумца четврте фестивалске вечери, рађен је у продукцији РТС-а, поводом обележавања стогодишњице Првог светског рата. Радња филма дешава се у душевној болници у Београду где је велики писац провео последње године свог живота. Имао сам велику срећу да добијем такав лик као што је Петар Кочић и да га радим са редитељем какав је Горан Марковић. Уживао сам да глумим Петра Кочића који је био сјајан, без компромиса, истински родољубац, а поред тога и врхунски уметник. И са тим и таквим особинама он је, наравно, врло рано сагорео, рекао је Ђорђевић. За глумца Тихомира Станића, који у филму игра доктора Станимировића, управника душевне болнице, овај филм је био значајан и због чињенице да су он и Петар Кочић из истог краја, чак је и крштен у манастиру Гомијеница, у коме је својевремено игуман био Кочићев отац. Сматра да Кочићу у време и након живота није одата довољна почаст, те је важно што овај филм поставља судбину Кочићеву као тему за публику. О филму су говорили и глумци Александар Ђурица, Срђан Тимаров, Раде Миљанић, Зинаида Дедакин, Јован Јовановић и Миона Марковић, који су истакли да су поносни што су били део екипе. Александра Гојковић Промоција књиге Господин мангуп Драгослав Гага Николић, глумац кога под тим именом скоро да нико и не зна, али када кажемо Драган Николић онда сви станемо мирно и одајемо поштовање глумцу који је легенда српске кинематографије. У низу пратећих манифестација у Официрском дому јуче је представљена уметничка биографија Драгана Николића под називом Господин мангуп у издању издавачке куће Лагунаˮ. На промоцији су говорили Радмила Станковић приређивач књиге, и Тихомир Станић глумац и продуцент књиге. Радмила Станковић: Било ми је и лако и тешко, лако јер смо знали шта хоћемо а тешко јер је толико тога из Гагиног живота било међу пријатељима, међу документима, да је једноставно требало изабрати оно што је најважније. Нисам хтела да то буде прича о Гаги шмекеру, на ту причу сви имамо право, свако ко је макар једном био са Гагом, да не кажем радио. Хтели смо да то буде испричана прича о уметничком делу овог глумца, оно мање познато а нарочито оно мање присутно. И чини ми се да смо, бар што се тога тиче у појединим сегментима дали доста података, информација, али и онога што чине анегдоте, што чине догађаји из његовог животаˮ. Делове из биографије говорио је са посебном емоцијом,тихомир Станић глумац Гагин кум. Шта ја о њему мислим, и шта сам мислио пре двадесет пет шест година говори чињеница да сам га замолио, а он то прихватио да крсти моју прву ћерку... Драгосава Младеновић 02

данас на фестивалу уторак, 29. 8. 2017. године Летња позорница 20:30 КОЗЈЕ УШИ Трајање: 107' Режија: Марко Костић Улоге: Горица Поповић, Милица Спасојевић, Слободан Ћустић, Никола Којо, Ненад Маричић, Небојша Илић, Воја Брајовић, Сергеј Трифуновић, Бранислав Трифуновић, Тома Трифуновић, Бојан Димитријевић, Горан Радаковић, Наташа Мрдаковић, Матија Живковић, Љиљана Лашић, Јелица Брестовац Горко-хуморна, двоструко кодирана прича о једној жени и једној земљи. Стојанка је жена из малог села у Банату на ивици Делиблатске пешчаре. Баш као и њена земља, и она живи у суровим условима свакодневне борбе за голу егзистенцију. програм пратећих манифестација Фестивалски центар 12:00 Разговор с глумцима 13:00 Промоција књиге Мртви, Слободана Новаковића 15:00 На пићу са... 22:00 Ретро биоскоп: ЛЕЛЕЈСКА ГОРА Лелејска гора је југословенски филм из 1968. године. Режирао га је Здравко Велимировић, а сценарио је написао Бранимир Шћепановић, по истоименом роману Михаила Лалића. Улоге: Слободан Димитријевић, Миливоје Живановић, Анка Зупанц... ИГЛА ИСПОД ПРАГА Трајање: 100' Режија: Иван Мариновић Улоге: Никола Ристановски, Богдан Диклић, Јелисавета Сека Саблић, Леон Лучев, Љубомир Бандовић, Драгана Дабовић Отац Петар се налази пред великим искушењима: жена га је оставила, син му се супротставља, мајка га тек понекад препозна. Уз све то, он постаје и непремостива препрека за велику продају земље. Кино регион (Cineplexx) 17:00 ЖЕЛИМ ДА ТИ КАЖЕМ (Србија), кратки играни филм Стефан М. Младеновић је продуцент, сценариста и редитељ овог краткометражног остварења, заснованог на два романа (Униформа и кауч, епизода Несаница списатељице Јоланде Пинто Себриан и Алехандро списатељице Каролине Ребоједо Оспино). Извршни продуцент филма је Милена Дебељковић, а Мирослав Митић се бавио сниматељским радом, монтажом и звуком. Главни јунак Алехандро болује од несанице коју проузрокује страх од неприхватања. У основи он пролази кроз игру светлости и сенке. Некада су наше неизговорене речи наша најмрачнија сенка. Својом исповешћу главни јунак помаже себи да пронађе сопствену светлост. Овим начином он себи омогућава да балансира између те две појаве, јер ако немамо ни једну сенку онда нисмо у светлу. 18:00 ЗГ80 (Хрватска), дугометражни играни филм Режија: Игор Шереги Улоге: Рене Биторајац, Ива Стефановић, Даница Максимовић, Матија Качан, Марко Циндрић, Филип Детелић, Марко Јанкетић, Домагој Мркоњић, Никола Ракочевић, Мијо Јуришић, Милош Тимотијевић, Младен Андрејевић, Срђан Милетић Својеврсни преднаставак култних Метастаза. Поново сусрећемо Крпу, Кизу и Деју. Филм прати групу Bad Blue Boys-a који одлазе на утакмицу Динама и Црвене звезде где их очекују Делије. 03

фестивалска атмосфера КИНО РЕГИОН: УПОЗНАЈТЕ КРУНСКЕ ВРЕДНОСТИ Филмовима двојице нишких аутора, Велимира Стојановића Краљевски топ историја српске круне и Дејана Дабића Упознајте Тома Лаха, настављен је програм Кино региона у оквиру пратећих манифестација Филмских сусрета. Стојановићев историјски документарац о настанку српске круне и регалија других обележја краљевског достојанства, изливених од ручице топа из Првог српског устанка, пружа изузетно занимљиву филмску причу о мало познатим догађајима у време крунисања краља Петра I Карађорђевића 1904. године и потоњих ратова. Дабићев документарно-играни филм о писцу Драгославу Петровићу алијас Тому Лаху, осветљава судбину необичног писца који је робијао у нишком Казнено-поправном дому заједно са Бориславом Пекићем, да би по изласку на слободу искупљење потражио у неуморном књижевном раду. Оба дела квалитетом не одступају од најбољих филмова приказаних у програму Кино региона, што сведочи да Ниш добија самосвојну школу седме уметностиˮ. Велимир Стојановић, редитељ филма Краљевски топ историја српске круне, објашњава мотиве за настанак овог дела, на коме се радило пуне три године: Желели смо да кроз причу о настанку круне и инсигнија за крунисање краља Петра I Карађорђевића које се догодило након 558 година од претходног крунисања цара Душана у Скопљу и његовог сина Уроша за краља, 1346. године у Скопљу. Млађим генерацијама у Србији је мало позната занимљива прича о настанку круне краља Петра од ручице топа Карађорђа, његовог деде. Желело се да крунисање буде скромно, али и да се симболично успостави континуитет између Првог српског устанка 1804. и доласка једног Карађорђевића на престо, тако да је церемонија обављена 1904. године. Инспирисао нас је текст Бранка Богдановића објављен у 'Политикином забавнику' о Вождовом топу насталом у београдској тополивници, чија судбина није ништа мање занимљива од судбине краљевских инсигнија изливених у Паризу. Круна се данас налази у депоу Историјског музеја Србије у Београду, а може се видети само о значајним датумима. Необично је да пре нас нико није снимио филм о томе, јер је и само скривање краљевске круне током Првог светског рата у Призрену, а током Другог у манастиру Жича, изузетно драматична историјска прича.ˮ Дејан Дабић режирао је филм Упознајте Тома Лаха, радећи са екипом пријатеља која је озбиљним истраживањем и великим радом надоместила скромна материјална средства којима су располагали: За необичног писца сам се заинтересовао након једног текста покојног Драгана Поповског у 'Нишком аналитичару', а идеја за филм постојала је дуже време. Још док сам радио 'Пионире нишког филма' пожелео сам да расветлим судбину недовољно познатих суграђана који су дали значајан допринос српској и југословенској култури. Мирољуб Стошић, Сотир Недељковић и још неки пионири фотографије и филма су били представљени у том филму, али у овом смо закорачили ка књижевности. За играни део узели смо Ватрену пауницу као најпознатији текст Тома Лаха, при- чу пуну делиричних стања и фантазмагорије коју је Горан Максимовић уврстио у 'Антологију нишких приповедача'. Трагање за изгубљеним деловима биографије чини документарну окосницу филма, кроз разговоре са репрезентативним саговорницима, од књижевника Радосава Стојановића, Димитрија Миленковића и Зорана Пешића Сигме преко новинара 'Народних новина' Мирослава Жупањевца и Мирослава Ћосића који је 1985. године написао у НИН-у некролог Тому Лаху, и ликовног уметника Миодрага Анђелковића који је са братом Мирославом заслужан за ликовне илустрације филма. Уз помало психоделичну музику Маријана Цветановића и глумачку ролу Драгана Тричковића, представили смо Тома Лаха као писца који умногоме личи на америчке битнике, животом и делом. Он није објавио књигу за живота, али овим филмом и избором из необјављених рукописа који припремају Сигма и Раде Стојановић, надам се да ће неоправдано дискриминисани Том Лах бити рехабилитован у српској литератури.ˮ Круна Краља Петра I и кофер Тома Лаха, препуњен необјављеним рукописима, ујединили су нишке уметнике из света филма, музике, сликарства и књижевности. Оба филма настала су у продукцији Удружења Форум артистикум, а њихова поетска форма надвладала је све материјалне тешкоће, баш као у пророчанским стиховима Тома Лаха: Поезија није струка, поезија је коб!ˮ А коб, односно усуд, или знамење судбине може да се преокрене на добро и срећну будућност нишког филма и уметничког стварања. Велибор Петковић 04

фестивалска атмосфера ПРИЈЕМ У ГРАДСКОЈ КУЋИ ЗА ПОЗНАТОГ РУСКОГ ГЛУМЦА Градоначелник угостио глумца Александра Галибина Руском глумцу Александру Галибину, који игра улогу генерала Врангела у серији Драгана Бјелогрлића Сенке над Балканом, Срђан Савић, директор 52. Филмских сусрета у Нишу, уручио је синоћ на Летњој позорници специјално признање Филмских сусрета за допринос уметности глуме у светском филму Православни крстˮ. Прва епизода серије биће приказана на затварању 52. Филмских сусрета а глумац са снимања серије носи веома позитивне утиске. Ово је први пут да глуми у неком српском остварењу. Велика ми је част да сам гост Ниша. Схватио сам да се овај фестивал шири, да напредује. Поносан сам због наградеˮ, навео је Галибин. Имао сам срећу да у филму који је режирао Глеб Панфилов играм цара Николаја Романова, тако да су ми историјске теме блиске. Језик није био препрека за споразумевање са српским редитељем, битно је разумевање, схватање улогеˮ, рекао је руски глумац. О лику генерала Врангела каже: Он је врло позната личност руске историје, важи за човека који је сам створио себе, све је сам постигао. Однос који је имао са војницима био је посебан, волели су га и слушали без речиˮ. Галибин добро познаје историју српског народа, и истиче да Србе и Русе посебно зближава православна вера, која је и њему самом јако важна. Свом трогодишњем сину дао је име по Василију Острошком. Галибину је јуче градоначелник Ниша у знак добродошлице уручио дукат са ликом Цара Константина. Александра Гојковић Импресије које глумци носе из Ниша Богдан Диклић: Сама чињеница да сам ту је одговор на ваше питање. Ја сам у доби кад не могу да будем негде где ми није лепо, а да то није моја кућа. А Ниш је у неку руку и повремено моја кућа.ˮ Александар Ђурица: Као и претходних година када сам био, само најпозитивније утиске и импресије са Фестивала. Пријем филмова од стране публике је био диван, поготова ова два која сам ја имао на њих и највише мислим. И погледао сам два заиста сјајна филма која нисам раније имао прилику да видим, а то су Име Добрица,презиме непознато и Реквијем ѕа госпођу Ј, и јако су ме импресионирала оба филма. Имам и то богатство и испуњење што сам погледао таква два остварења, притом сам се лепо и одморио овде.ˮ Милан Цаци Михаиловић:. Мени ово није први пут да сам у Нишу, али ове године носим изузетне импресије из овог лепог града. Ја се много лепо осећам поготову у јутарњим шетњама уз Нишаву и уз централну улицу. Оно што је најважније с обзиром на то да је то фестивал глумачки, моје импресије не могу да заобиђу филм Име Добрица, презиме непознато због кога сам и ту. Пријем публике је за мене најважнија импресија, тако да сам имао утисак да је та сјајна нишка публика јуче уз све нас из филма играла улогу јер је показала својим реакцијама, својим аплаузом, својим сузама да су људима потребне људске теме. А шта је тема филма Добрица? Доброта! То је нешто што нам недостаје у ово ружно време које живимо. Организација фестивала је одлична, боља него раније, и онај црвени тепих преко моста и та публика која нас тако здушно дочекује. Ја сам толико лепих тренутака доживео од људи који ми кажу Добро дошли у Ниш, а то не може да не прија...ˮ Оливера Викторовић: Мени је нишка публика увек сјајна, и увек сјајно дочека глумце. Прошле године кад је био Жарко Лаушевић, сећам се тог лудачкиг аплауза, потпуно онако мислим да истински воле филм а посебно глумце.ˮ Ана Софреновић: Имам то задовољство да учествујем на завршној вечери и певам стари хит из филма Кажи зашто ме остави и то ме веома радује.ˮ Тихомир Станић: Ја сам сваке године овде, ја сам саставни део овог фестивала, града и публике. Ми не импресионирамо једни друге ми смо једно биће, а импресије ће понети они који дођу и буду ту гости. Ја се не осећам овде гостом, фактички не одлазим него, видимо се и догодине и у току године... Ми смо ту своји на своме! Драгосава Младеновић 05

in memoriam РЕЉА БАШИЋ (1930-2017) Реља Башић велико је име југословенског и хрватског глумишта. Башић је и велико име српског глумишта с обзиром на то да је и у филмовима српских редитеља остварио значајне улоге, а био је својевремено и гост на сцени Атељеа 212. Рођен је у Загребу 1930. године и у свом родном граду завршава Академију драмских умјетности у класи чувеног професора и редитеља др Бранка Гавеле. Пред дипломирање 1955. године на позив Бојана Ступице постаје члан Хрватског народног казалишта у Загребу и у том театру ће остати све до 1967. године играјући домаћу и светску класику и сарађујући са великим именима попут Гавеле, Ступице, Јуванчића, Виолића. Волео је да се дружи са колегама из Србије а у једном интервјуу посебно је нагласио да му недостаје Бора Тодоровић са којим се спријатељио одмах након Бориног доласка у Загреб. Волео је и Милену Дравић и Драгана Николић, завидеоˮ Мији и Чкаљи на популарности и лаконском начину играња комедије која никада није прешла у нешто недостојно глумачке игре. Био је пријатељ Мирослава и Беле Крлеже, а са Крлежом често причао о својим улогама: био је један од ретких који је имао приступа њиховом породичном дому, бежао је после последњих сцена својих представа да би са њим разговарао говорећи да су му ти разговори важнији од аплауза. Од Крлеже је научио да једнако прихвати успехе и неуспехе. Од 1968. године постаје слободан уметник и као глумац и редитељ ради у неколико позоришта у Загребу као и на Дубровачким љетним играма. Године 1974. оснива прво путујуће хрватско (и југословенско) позоришзте Театар у гостима које ће тридесет година касније на дан прве премијере његовом одлуком отићи у позоришну легенду. Заједно са колегама који су носили репертоаре националних кућа Хрватске Вањом Драх, Пером Квргићем, Здравком Крстуловић... у свом позоришту реализовао је као уметнички директор, некад и редитељ и глумац, 36 предастава које су изведене више од 4.200 пута. Неколико дана пред свој 85. рођендан одликован је Редом кнеза Бранимира за допринос култури Хрватске. Малом улогом у Концерту 1954. године дебитује на филму а затим следе остварења на филму и телевизији домаће и иностране продукције: Вратићу се. The Seven Revenges, Il capitano di ferro, Il bandito della Luce Rossa, Мост, Пут у рај, Тко пјева зло не мисли (антологијско остварење финог господина Фулира по коме ће га памтити генерације гледалаца у Хрватској), Валтер брани Сарајево, Сутјеска, Образ уз образ, Позориште у кући, Живот је леп, Госпођа министарка, Рондо, Рад на одређено време и Мој тата на одређено време (те сјајне, врхунске комичне сцене са Миленом Дравић и Секом Саблић), Тако се калио челик, Обични људи. Када је славио пола века рада гост изненађења у студију Хрватске радио телевизије била је Милена Дравић: нема снимка на интернету али се сећам двоје људи, двоје великана филмске уметности како су срдачно причали са таквим међусобним уважавањем и са великом љубављу. И одмах се сетим лаких а добрих филмова Рад на одређено време и Мој тата на одређено време где су играли партнере и у којима су били тако бескрајно шармантни ови велики, драмски уметници. Реља Башић за гледаоце западно од Дрине остаје упамћен као господин Фулир такав је био и у животу: одмерен, отмен, ненаметљив. За нас са ове стране Дрине он је Немац из Валтера и бескрајно шармантан господин Жељко из горепоменутих комедија. За све његове ликове последњи аплауз шаље верна нишка публика. Адио маестро! Жељко Жеља 06

Г О Р И Ц А Родила је мајка, каже наш народ када кћер расте у лепу, паметну и успешну девојку. Успешна кћер иззове се Горица Поповић, али, за све што је у животу радила и ради чини ми се да је од госпођа Олге, Горичине мајке, више заслужан отац Мојсије чак и даљи рођак Аца Цветковић. Деда Аца је био чувени комичар. Водио је кабаре. Волео је да се зеза, што га је нажалост коштало главе. Стрељан је после ослобођења јер је исмевао Стаљина. Отац Мојсије, човек позоришта, био је сликар. Тачније, сликар и сценограф у крагујевачком Театру Јоаким Вујићˮ. Уместо да оде у Београд на Високу школу, сликарску академију, лако је био наговорен да остане у Крагујевцу. Ту је практично дипломирао у производњи. Фанатичну љубав према сцени пренео је и на децу, мада је Горан, Горичин брат, ипак залутао у машинство где је постао стручњак за авионске моторе. Сликарство му је, као и оцу и готово целој породици Поповић, остала велика страст. Једног дана, зазвонио је Будилник Владе Булатовића Виба. Све је сама урадила да се Будилник далеко чује. Адаптирала је текст, режирала, играла, на Хвару ушла у финале такмичења аматера Југославије, и то је пресудило да не оде у костимографе. Уписала је ФДУ и пет година касније, као најбољи студент постала је асистент. Данас шије за St. Georgeˮ, Dolce & Gabbanaˮ, себе и пријатеље. Пријатељима за Џ. На филму је дебитовала у Мирису пољског цвећа и одмах затим нанизала неколико глумачких ђердана: Национална класа, Пркосна делта (режирала Весна Љубић из Сарајева: Редитељка је била неискусна а и ја сам била млада и тврдоглава па се Љубићева и ја нисмо током снимања много љубиле...ˮ. Затим, Нека друга жена, Доротеј, Пад Италије. До Козјих ушију, Горица је снимила безброј филмова, много и антологијских, преко сто улога, само на филму, стални је члан Атељеа 212, власник је Златне Арене из Пуле и две Царице Теодоре. Ове године, то је моја претпоставка, чак тврдња, овде у Нишу, за маестралну игру Стојанке у најновијем филму Козје уши, придодаће колекцији још једно признање. Рокерка у души, њен супруг Ненад Петковић је саксофониста у Но смокинг оркестру, (свира у Забрањеном пушењу а пућка кубанске цигаре), па је крчећи глумачку стазу, да јој прође време аха, певала у Сунцокретима Боре Чорбе. Поред глуме, Горица је савладала многе друге вештине певање, компоновање, писање, креирање, шивење, штрикање, сликање. Хеј, и кување. Најбоља је куварица међу глумцима а шта је међу куварима нећу ни да говорим. Пела не кува, она ствара ђаконије. Признао лично Оливер. Џејми Оливер. Глумица изузетног стваралачког духа, добијала је улоге и значајних жена, какве су биле Царица Милица, кнегиња Љубица, Милица Стојадиновић-Српкиња, али, фасцинантно игра и жене са сасвим другачијим сензибилитетима: Национална класа, Ране, Бој на Косову, Пад Италије, У раљама живота, Сјај у очима, Нешто између, Карађорђева смрт, Крај рата, et cetera. Козје уши су прича о Стојанки, њеним унуцима и њиховом опстанку упркос тешким животним условима у Војводини. Њена прошлост налази се под велом тајне, па се узрок, последица и решење Стојанкиних проблема налази у домену мистерије. Лик је сложен. Она носи филм. Жена која чува своје унуке у селу, покушава да им створи нормалан живот. Мучи се. Ова прича је свима позната. Топла, људска...ˮ Када се вечерас пред препуним гледалиштем, Горица Поповић буде поклонила гледаоцима, имајте на уму да пред вама не стоји национална класа, већ светска. Крагујевац је дао велике глумце: Љубу, Мију, Пендулу, Цигу. А само једну Горицу. Милан Д. Шпичек 07

52. ФЕСТИВАЛ ГЛУМАЧКИХ ОСТВАРЕЊА ДОМАЋЕГ ИГРАНОГ ФИЛМА ФИЛМСКИ СУСРЕТИ Летња позорница, 24 30. 8. 2017. године * Оснивачи: Град Ниш и Удружење филмских глумаца Србије Организатори: Нишки културни центар и Удружење филмских глумаца Србије Покровитељи: Град Ниш и Министарство културе и информисања Републике Србије Директор Фестивала Срђан Савић * Уметнички директор Фестивала Владан Живковић Савет Фестивала: Урош Парлић, председник, Огњен Ракчевић, заменик, Срђан Савић, Владан Живковић, Дејан Дабић, Небојша Богдановић, Александра Божанић, Оливер Шуклетовић, Драган Вујић Вујке, Дирекција Фестивала: Срђан Савић, Владан Живковић, Урош Парлић, Огњен Ракчевић, Дејан Дабић, Оливер Шуклетовић, Вукашин Марковић, Марко Митровски Редакција Фестивалских новина: Верица Новаков, главни и одг. уредник и лектор; Зоран Пешић Сигма, технички уредник; Лидија Маринковић, сарадник; Велибор Петковић, Оливера Сашек Радуловић, Александра Гојковић, Жељко Жеља Анђелковић, Драгосава Младеновић, Милан Д. Шпичек, новинари; Душан Митић Цар, фотограф Штампа: Пергамент принт, Ниш * Тираж: 200 * Фестивалски центар: Официрски дом (Ниш, Орловића Павла 28) Телефон Дирекције: 063 107 36 11* Е-mail: info@filmskisusreti.rs, www.filmskisusreti.rs, www.nkc.rs * Фејсбук страница: www.facebook.com/filmskisusretinis/ Ова публикација је за интерну употребу. генерални спонзор златни спонзор www.pergament.rs Ресторан Американацˮ