КАТЕДРЕ ЗА ХИРУРГИЈУ, ОРТОПЕДИЈУ И ОФТАЛМОЛОГИЈУ године

КАТЕДРЕ ЗА ХИРУРГИЈУ, ОРТОПЕДИЈУ И ОФТАЛМОЛОГИЈУ 1936-2011. године 1. Списак досадашњих шефова Катедре 1. 1939-1974. Проф. др Јован Димић, редовни професор 2. 1974-1984 Проф. др Милорад Тадић редовни професор, 3. 1984-1992 Др Рајко Андрић, редовни професор 4. 1992-1997 Др Југослав Васић, редовни професор 5. 1997-2000 Др Вера Савић Стевановић, доцент 6. 2000-2004 Др Југослав Васић, редововни професор 7. 2004-2006 Др Вера Савић Стевановић, доцент 8. 2006- до данас Др Бранислав Прокић, ван. професор 2. Списак свих запослених наставника и асистената од оснивања Катедре до данас: Проф.др Јован Димић (1939-1974. ), Проф.Др. Јован Глигоријевић (1946-1949), др. Стеван Нонин (1948-1954), др. Драгомир Петровић (1950-1955), Проф. др. Мирко Станић (1945-1975), Проф. др. Милорад Тадић (од 1951-1990), ветеринар приправник Владимир Марковић (1954-1954), Проф. др. Будимир Мишић (1955-1981), Доц. др. Миливоје Путник (1955-1981), професор др. Рајко Андрић (од 1955-1992), ветеринар приправник Илинка Марковић (1954-1956), ветеринар приправник Радмила Димић Ивановић (1955-1957), Ас. мр. Небојша Штаљоњић (1975-1984), асистент приправник Србољуб Срдановић (1976-1980). Проф.др Југослав Васић (од 1983. до данас), Проф.др Петар Милосављевић (од 1999. до данас), Доц.др Вера Савић Стевановић (од 1982. до данас), Др Виктор Панајотовић 1985-2008, Проф..др Бранислав Прокић (од 1985. до данас), Доц.др Милан Хаџи Милић (1992. до данас), Ас.мр Драгиша Урошевић (од 1985.до данас). 3. Списак свих тренутно запослених (активних) наставника, асистената и сарадника у настави: 1. Др Југослав Васић, редовни професор 2. Др Петар Милосављевић, ван.професор 3. Др Бранислав Прокић, ван.професор 4. Др Вера Савић Стевановић, доцент 5. Др Милан Хаџи Милић, доцент 6. Мр Драгиша Урошевић, асистент 4. Историјат Катедре са тренутно значајним активностима Клиника за хирургију је основана 1939. године, а њен оснивач и први управник је био Др Јован Димић у то време доцент, а касније редовни професор. Предмет који се у периоду до 1953. године предаје носи назив ``Хирургија са офталмологијом``, а припајањем предмета ``Онихологија`` формира се заједнички предмет ``Хирургија са офталмологијом и онихологијом``. Интегрисањем новог предмета мења се и име Клинике у ``Клиника за хирургију, офталмологију и онихологију``. У периоду до 1949. године, а у оквиру Клинике за хирургију, офталмологију и онихологију, налази се и Рендгенологија

са физикалном терапијом, која се те године издваја као посебна дисциплина у Институт за рендгенологију и физикалну терапију. Са реформом Факултета, Клиника је 1972. године постала Катедра за хирургију, офталмологију и онихологију и као Основна органозациона-наставно, научна и стручна јединица налази се у оквиру Института за патологију и терапију. Шеф Катедре је и даље био професор др. Јован Димић све до одласка у пензију 1974 године, када је за шефа Катедре изабран проф. др Милорад Тадић. Функцију шефа Катедре за Хирургију, офталмологију и онихологију, професор др Милорад Тадић обавља до 1984.године, када се за шефа Катедре бира професор Др Рајко Андрић који на том месту остаје до одласка у пензију 1992. године. Помоћ у раду пружали су, у почетку рада Клинике, студенти демонстратори, а касније асистенти Марко Станић и Војислав Јовановић, а затим др. Јован Глигоријевић (1946-1949), др. Стеван Нонин (1948-1954), др. Драгомир Петровић (1950-1955). Нешто касније долази до кадровског попуњавања и избором наставника и нових асистената: професор др. Мирко Станић (1945-1975), професор др. Милорад Тадић (од 1951-1990), ветеринар приправник Владимир Марковић (1954-1954), професор др. Будимир Мишић (1955-1981), доцент др. Миливоје Путник (1955-1981), професор др. Рајко Андрић (од 1955-1992), ветеринар приправник Илинка Марковић (1954-1956), ветеринар приправник Радмила Димић Ивановић (1955-1957), асистент мр. Небојша Штаљоњић (1975-1984), асистент приправник Србољуб Срдановић (1976-1980). Као помоћно особље, поред осталих, на Катедри су радили: Миле Новчић (1945-1953), Дмитар Почуча (1945-1963), Славко Ресник (1948-1955), Радисав Поповић (1947-1971 Драган Ђурић (1953-1959), Нина Тодоровић Вељковић (1956-1966), Надежда Гулин (1962-1983), Душанка Смиљанић (1966-1975); Ђорђе Ристић (1953-1966), Мирко Дељанин (1955-1980), Митев Дмита (1968-1981), Јован Раделић (1969-1974); Милица Ђуровић (1952-1967), Персида Јовановић (1952-1963), Миодраг Стојановски (1953-1953), Мила Тодоровић (1954-1955), Живадин Вуковић (1958-1968). Од 1984-2010. године на Катедри су радили: Прода Попов, ветеринарски техничар, Милица Илић, административни службеник, Анђелка Васић, лаборант, Љубинка Аврамовски, лаборант инструментар болничари: Миомир Милић, Милорад Ристић, Радисав Пешић, хигијеничари: Ружица Јањић, Живанка Младеновић, Драган Костић, Ареније Маричић. Одласком у пензију Проф.др Рајка Андрића, за шефа Катедре је изабран Доц.др Југослав Васић (касније редовни професор) који ту функцију обавља у периоду од 1992-1997.године. У овом раздобљу Катедра мења име у Катедра за хирургију, ортопедију и офталмологију, које носи и данас. Од 1997-2000. године на месту шефа Катедре се налази Доц.др Вера Савић Стевановић, а од 2000-2004. године проф.др Југослав Васић. Доц.др вера Савић Стевановић је изабрана за шефа Катедре и у раздобљу од 2004-2006. године, када се на предлог Колегијума Катедре и одлуком Декана Факултета ветеринарске медицине за шефа Катедре за хирургију, ортопедију и офталмологију бира Доц.др Бранислав Прокић, сада ван. професор, који ту функцију обавља и данас. Као наставници на Катедри за хирургију, ортопедију и офталмологију данас раде: Др Југослав Васић, редовни професор, Др Петар Милосављевић ван.професор, Др Бранислав Прокић, ван.професор, Др Вера Савић Стевановић, доцент, Др Милан Хаџи Милић, доцент и сарадник у настави Мр драгиша Урошевић, асистент.

Данас као помоћно особље раде: Љубинка Аврамовски, лаборант инструментар, Радисав Пешић болничар и Јасмина Куртагић хигијеничарка. Хируршка клиника је у време оснивања, била у преуређеним просторијама друштва за заштиту животиња, а касније прелази у блок зграда заједно са другим клиникама. Године 1953. пресељена је у сопствену новоизграђену зграду која се налази у оквиру клиничког блока Факултета ветеринарске медицине. Радне просторије клинике су биле: велика и мала операциона сала, две амбулантне, предаваоница, библиотека, лабораторија, радни кабинети наставника и асистената и низ помоћних просторија које су биле неопходне за клинички рад. Осим тога клиника је располагала са посебним стационарима за болесне и експерименталне животиње. У периоду од 1992. године, клинички блок Катедре се реновира, oперациони блок проширује, добијају се нове операционе сале на месту наставничких просторија које се премештају на спрат Катедре. Овом реконструкцијом се добија јединствен операциони блок у истом нивоу са: чекаоницом, амбулантом за преглед хируршких пацијената, сала за припрему, ортопедију, абдоминалну хирургију, офталмолошки кабинет са операционом салом и просторија за интензивну негу. Са реконструкцијом клиничког дела Катедре се наставља у периоду после 2006. године. Клиника Катедре у стационарном-доњем делу зграде, захваљујући сарадњи, разумевању и финансирању града Београда, добија потпуно нов операциони блок са просторијама: за пријем и преглед пацијената, операционим салама, просторијом за стерилизацију, стационарима за пријем и постоперативни опоравак малих животиње, као и осталим пратећим просторијама неопходним да овај део клинике функционише потпуно независно у односу на горњи операциони блок. Реконструисани део клинике се од 2009. године активно користи за стерилизацију паса луталица, збрињавање повређених животиња, континуирану едукацију студената, а све у оквиру спровођење стратегије решавања проблема паса луталица на територији града Београда. Пројекат реконструкције и опремања просторија за преглед, операције и смештај великих животиња је урађен, али недостатак материјалних средстава онемогућава његово реализовање. Тешкоће и време кроз које пролази друштво дели и Катедра за хирургију, ортопедију и офталмологију, тако да за комплетну рекоконструкцију и опремање просторија клинике и зграде Катедре у целини, недостају значајна материјална средства. Наставна делатност Пре увођења Болоњског начина студирања и извођења наставе, Катедра за хирургију, офталмологију и онихологију изводила је наставу из предмета: Основи хирургије на одсеку Ветеринарска медицина у VIII семестру сa 3+3 часа. за медицински и превентивни смер; из предмета Хирургија са офталмологијом и онихологијом за медицински cмep у IX семестру студија са 4 +4 часа и предмета Основи хирургије на одсеку Хигијена и технологија намирница у VIII семестру студија са 2+2 часа. Катедра је учествовала у извођењу посебног вида наставе на терену у оквиру Амбулантне клинике у IХ семестру са 0+4 часа и у Х семестру студија са 0+4 часа. Предавања и вежбе су се одржавали на Катедри, док се практична настава изводила већим делом у виду демонстрирања извесних операција на експерименталним животињама, а клинички пацијенти су

омогућавали студентима да савладају поступак прегледа, и учствују у припреми пацијената за оперативне захвате. Студентима је било омогућено да присуствују хируршким захватима и активно учествују у надгледању постоперативног тока и терапије на свим врста домаhих животиња. Поред редовне наставе Катедра је била укључена и у последипломску наставу. Предмети "Основи хирургије" и "Хирургија са офталмологијом и онихологијом" били су укључени у разне области магистарских и специјалистичких студија и то: здравствена заштита говеда, свиња, копитара, месоједа, дивљачи и живине, као и друге видове последипломске наставе. По наставном плану и програму из 2004. године, предмети који се предају и слушају на Катедре за хирургију, ортопедију и офталмологију су: 1. Општа хирургија и анестезиологија, слуша се у VI семестру са фондом часова 2+2 (30+30) и ЕСПБ 4,5 2. Специјална хирургија, слуша се у VII семестру, са 3+2 (45+30) часова и ЕСПБ 6,5. 3. Изборна област ``Ветеринарска хирургија 1,2,3 и 4`` слуша се у VII, VIII, IX и X н семестру са укупним фондом часова 60+240 и 20 ЕСПБ Респектибилан број студената се опредељује за Изборну област ``Ветеринарска хирургија``. Наставно особље Катедре чини максималан напор како би студенти стекли неопходно теоријско знање и савладали основне хируршке вештине. Одбрана дипломског рада, као завршног испита на крају студија, са темом из области ``Ветеринарска хирургија``, значајна је како за студента, тако и за Катедру, јер се на тај начин остварује дуготрајна веза и сарадња са новим, младим колегама. На основу студијског програма интегрисаних основних и диполмских академских студија ветеринарске медицине који је усвојен 2008. године на Катедри за хирургију, ортопедију и офталмологију се предају следећи предмети: 1. Анестезиологија, која се предаје и слуша у VI семестру са фондом часова15+15 ( (1+1 и 2,0 ЕСПБ). 2. Општа хирургија која се предаје и слуша у VII семестру са фондом часова 30+30 (2+2 и 4,5 ЕСПБ). 3. Специјална хирургија која се предаје и слуша у VIII семестру са фондом часова 45+30 (3+2 и 4,5 ЕСПБ). Наставници Катедре су ангажовани у настави трећег степенаа на свим видовима специјализације до 2008. године, а од исте године су ангажовани у извођењу наставе на академској специјализацији из 4 изборна предмета. Научноистраживачки рад одвијао се на решавању теренске и студијске проблематике из области хирургије, офталмологије и онихологије, а резултати су публиковани у нашим и страним часописима. На Катедри је до 1986. године одбрањено девет докторских дисертација, једна магистарска теза и девет специјалистичких радова, а од 1990. године одбрањеној је 7 докторских дисертација 8 магистарских и више специјалистичких радова. Научио истраживачки рад на Катедри допринео је усавршавању дијагиостичких метода у свим гранама хирургије. Истраживања патологије обољења локомоторног система копитара, говеда и свиња допринела су разјашњавању и унапређељу терапеутских метода.

Истраживања и резултати експерименталних радова из области офталмологије учинили су велики допринос у изналажењу метода откривања, дијагностике и лечења низа очних обољеља. Истраживања жаришних инфекција су допринела разрешавању узрока и oдroвapajyћe терапије ових афекција. Радови из оквира експерименталне хирургије допринели су проучавању метаболичких и биохемијских процеса у преджелуцима преживара и дигестивног тракта свиња. Истраживања трансплатације ткива и ћелија, а посебно јајних ћелија, допринели су увођењу и усавршавању ових метода у нашој земљи. Магистарски радови, докторске дисертације које су успешно одбрањене на Катедри у периоду после 1990. године, као и радови и предавања публиковани и излагани у земљи и иностранству, значајни су у решавању хируршких сучајева и увођењу и примени нових метода из области: ортопедије малих животиња, имплантологије и примене биокомпатибилних материјала у ветеринарској медицини, обољења дигестивног система паса, конзервације и трансфузије крви, патологије локомоторног система великих животиња, офталмологије и анестезиологије. Наставници Катедре за хирургију, ортопедију и офталмологију су учествовали и учествују у научним пројектима које финансира Министарство за нуку и технолошки развој Републике Србије: 1.``Регулаторни пептиди, цитокини и фактори раста неуроендокриноимунолошке осовине у онтогенези и инфламацији дигестивног тракта`` у периоду од 2003-2004. године. 2. ``Антиоксидативна заштита и потенцијали за диференцијацију и регенерацију мезенхимски матичних ћелија из различитих ткива током процеса старења`` (ОИ 17506) 3.``Физика и хемија са јонским сноповима``, подпројекат ``Наномодификација и анализа материјала јонским сноповима`` (ИИИ 45006) у периоду од 2011-2014. године. У периоду од оснивања до 1986. године на усавршавању на клиници Катедре боравили су: др Војислав Јовановић, редовни професор Пољопривредног факултета у Новом Саду, др Јован Глигоријевиh, редовни професор Ветеринарског факултета у Београду и др. Јанез Банич, редовни професор Ветеринарског факултета у Љубљани. На научном усавршавању у иностранству су били: М. Тадић у Бечу Берлину, Р. Андрић у Кембриџу, Копенхагену, Архусу и Брну, М. Путник у Цириху, Б. Мишић у Брну. Сарадници Катедре били су на студијским боравцима и непосредно сарађивали у научио истраживачким институцијама на: Клиници за хирургију Ветеринарског факултета у Кембриџу, Клиници за хирургију и институту за физиологију Ветеринарског факултета у Копенхагену, Научно истраживачком центру у Улму, Штудгарту, Клиници за хирургију ветеринарског факултета у Брну, Ветеринарском факултету Клинике за хирургију Хокаидо, Ветеринарској болници Archus (Данска), Ветеринарском факултету у Скари (Шведска), Ветеринарском факултету у Упса (Шведска), Клиникама за хирургију ветеринарског факултета у Утрехту, Хелсинкију, Брну, Бечу, Берлину и др. У оквирима међународне универзитетске сарадње проф. Мирко Станић држао је десет година наставу Хирургије са офталмологијом и онихологијом на Ветеринарском факултету у Картуму. Проф. др. Јован

Димић био је гостујући професор на Ветеринарским факултетима у Картуму, Брну, Бечу, Хановеру, Лиону и др. У периоду после 1990.године на усавршавању у иностранству су боравили: П.Милосављевић у Лондону, М. Хаџи Милић у Болоњи. И остали наставници су у циљу континуиране едукације, имали значајне студијске боравке на клиникама и ветеринарским факултетима у иностранству. У оквиру међународне сарадње на Катедри је боравио, одржао предавање и практичну демонстрацију проф.alessandro Spadari (Болоња). Катедра за хирургију, ортопедију и офталмологију има значајну и континуирану сарадњу са образовним, научним и стручним установама као што су: Медицински, Стоматолошки, Технолошки факултет и Факултет за физичку хемију Универзитета у Београду, Ветеринарски факултет Универзитета ``Аристотел`` у Солуну, Војно медицинска академија (ВМА), Институт за медицинска истраживања Београд, Институт за нуклеарне науке ``Винча``, Институт за онкологију и радиологију Србије, Клинички центар Србије (Институт за анестезиологију, ортопедију), као и низа не мање значајних образовних и научних институција. Наставници Катедре за хирургију, офталмологију и онихологију, данас Катедре за хирургију, ортопедију и офталмологију, су носиоци и високих одликовања: 1. Проф др Јован Димић: Орден рада са црвеном заставом 1965. год., диплома Ректора и Сената и Високе ветеринарске школе у Хановеру о проглашењу за почасног грађанина града Хановера 1969. године. И почасна Плакета Ветеринарског Факултета у Брну. 2. Проф. др Мирко Станић: Орден за војне заслуге са сребрним мачевима 1964. године. 3. Проф. др Рајко Андрић: Орден рада са златним венцем 1983. године 4. Проф.др Милорад Тадић: Октобарска награда Београда за науку 1991.године 5. Проф.др Петар Милосављевић: Октобарска награда Београда за науку 1991.године. АМБУЛАНТНА КЛИНИКА Да би наши студенти будући ветеринари, могли да примене савремена достигнуhа из ветеринарске струке уведена је настава из Амбулантне клинике и на нашем Факултету. Школске 1955/56. године уведена је настава из Амбулантне клинике за студенте V године и организован практични рад студената у ветеринарским станицама, пољопривредним добрима и задругама - с циљем оживљаваља и унапређеља клиничког рада и наставе, који је због интензивне урбанизације почео нагло да се смењује, а данас се веома ретко одвија на клиникама факулета, изузев луксузне праксе. Радом на терену преко Амбулантне клинике, студенти се оспособљавају и осамостаљују да као будуhи стручњаци преузму бригу о одржаваљу и унапређељу нашег сточарства, а тиме и здравља људи. У току протеклих година Амбулантна клиника постигла је видне резултате у клииичком образовању студената и сарадњи са привредом. Од рада на терену са Амбулантном клиником велике користи су имали студенти, Факултет, радне организације у којима је извођена настава, индивидулане домаћинства,

стпчарски фармери.. О овоме довољно убедљиво говоре амбулантни протоколи ове клинике и то како о броју прегледаних и лечених животиња тако и о различитим клиничким обољењима животиња које су студенти прегледали и третирали уз контролу својих наставника. Својим радом Амбулантна клиника је постала неопходна организаџија за едукацију. Амбулантну клинику данас води проф.др Петар Милосављевић. Амбулантна клиника је задњих године остварила значајну сарадњу са колегама у ветеринарским амбулантама на терену, а студентима даје неопходну едукацију о раду ветеринара на терену, као и приступу ветеринара етиологији, дијагностици, санацији и терапији обољења домаћих животиња у теренским условима. Списак значајних публикација 1. Васић Ј.1996. Основи ветеринарске хирургије, Београд 2. Вучовић Д., Прокић Б, Раптопулос Д. и аут. 2009. Ветеринарска анестезиологија, Факултет, Ветериннарске медицине Београд 3. Тадић М, Мишић Б, 1992.Специјална хирургија, патологија и терапја локомоторног система домаћих животиња, Научна књига, Београд 4. Тадић М, Милосављевић П, 1995. Onychologia equi, klinika, patologija i terapija oboljenja kopita konja, Чикош холдинг, Суботица 5. Тадић М, Милосављевић П, 1991. Acropodium bovis, klinika, patologija i terapija, Дечје новине Горњи Милановац 6. Тадић М, Мишић Б. 1985. Специјална хирургија - патологија и терапија, главе, врата, грудног коша и абдомена, Београд 7. Димић Ј. 1971. Патологија и терапија обољења очију домаћих животиња, БИГЗ, Београд