Wiener Slavistisches Jahrbuch, 21, Wien, 1975, p

Transcript

1 Марта ФрајндDOI: /PKJIF F УДК 929 North F Лука Стулић и Лорд Норт Прилог познавању веза Дубровника и Енглеске у XIX веку Недавно преминула енглеска слависткиња Моника Партриџ, ( ), дугогодишњи професор на Катедри за славистику Универзитета у Нотингаму, скренула је пажњу још пре више деценија на везе између британског државника и филхелена Фредерика Норта, петог ерла Гилфорда (Frederick North, the 5th Earl of Guilford, ) са словенским научницима и књижевницима са почетка XIX века (Добровским, Копитаром, Соларићем, Апендинијем, Џамањићем, Стулићима и др.). У раду An English Eccentric and Some Slavs and Slavists, Партриџова је још дала скицу богатих активности лорда Норта везаних за славистику и слависте у прве три деценије XIX века и најавила даља истраживања у том правцу, али је из грађе на чије је постојање скренула пажњу у овом свом чланку, објавила само два рада и то скоро двадесет година касније. Један о Јернеју Копитару и његовој кореспонденцији са Нортом, а други о деловима текста скице за Илирску граматику. 2 Пошто се код нас о Норту не зна скоро ништа, изузев онога што је о њему говорила управо Моника Партриџ, треба пре свега кратко скицирати делатност овог човека чија је улога у токовима српске и словенске културе онога доба била већа него што се то зна а остала је, стицајем прилика, скоро сасвим неистражена. Његов удео у развоју и промоцији грчке културе био је далеко познатији и добио је много више признања, а захвални грађани Крфа подигли су му и споменик. Поред функција које је обављао у Британској империји (био је гувернер Цејлона, посланик у Парламенту, и др.), овај ексцентрични и богати енглески племић пропутовао је Европу више пута, од Шпаније до Русије, а свој живот посветио је највише судбини грчког народа који се двадесетих година века ослобађао од Турака. Сјајан познавалац античке културе и врстан хелениста, говорио је и више модерних европских језика, а занимљиво 1 Wiener Slavistisches Jahrbuch, 21, Wien, 1975, p Jernej Kopitar and Frederick North, 5 th Earl of Guilford, Kopitarjev zbornik, Ljubljana, 1996, p ; The First Practical Grammar and Reader of Illyrian, Savremena slavistika, 20 (Zbornik posvećen Rudolfu Filipoviću), Zagreb, 1996, str

2 106 Марта Фрајнд је да је учио руски, српски (од Павла Соларића) и илирски (од Павла Ђурачића). Велика љубав према Грцима била је узрок две важне одлуке у његовом животу: прешао је у православље на Крфу а основао је заједно са пријатељем, грофом Јоанисом Каподистријом, Јонски универзитет на Крфу. Како је овај Универзитет у великој мери зависио од лордовог новца, замро је врло брзо после његове смрти. Током путовања по Медитерану Норт се неколико пута задржао у Дубровнику, где је био примљен са дубоким поштовањем код дубровачких интелектуалаца са којима је годинама био у контакту путем преписке. Његова широка интересовања огледала су се и у сакупљању огромне колекције књига и рукописа. После лордове смрти ова изузетно богата и драгоцена оставштина није сачувана у целини и продавана је на неколико аукција током XIX века. Данас се највећим делом налази у Британској библиотеци у Лондону (The British Library, у даљем тексту BL). Део породичне кореспонденције и осталих папира је у Обласном Архиву Кента у Мејдстону. (Kent County Archives, Maidstone, www. kentarchives.org.uk, у даљем тексту KCA). Породица је године предала BL још материјала из оставштине, а 2006, уз помоћ грчких донатора, у овој библиотеци је отпочео Пројекат за њено сређивање како би се учинила лакше доступном (http. manuscripts/guilford). Подстакнута чланком из и разговорима са професорком Пар триџ, вођеним за време њених посета током осамдесетих година у Београду, а уз помоћ академика Мирослава Пантића и Одељења за књижевност САНУ и ја сам прегледала један мали део Нортове оставштине у BL и кореспонденције у KCA у јесен године. Даља истраживања теме Нортових веза са дубровачким учењацима онемогућили су догађаји на Балкану деведесетих и каснији недостатак средстава за истраживања. У току тог кратког боравка у Енглеској могла сам да се уверим колико је настојање професорке Партриџ да се истражи ове богата оставштина и лордово деловање уопште важно за истраживање токова културе на Балкану, не само у Грчкој него и на просторима бивше Југославије, посебно у Дубровнику. И зато осећам обавезу да у знак сећања на њен рад изложим неке појединости из мојих, нажалост недовршених, истраживања да бих подвукла колико би било важно да се њен рад настави, нарочито сада када је у BL покренут пројекат сређивања Нортове оставштине. На иницијативу почившег академика Пантића, коме дугујем захвалност што ми је омогућио да бар отпочнем рад на овој теми, сконцентрисала сам се на грађу која се налази у KCA, и то на лордову преписку која се чува у фонду North Manuscripts, U471. Кореспонденција је огромна (има преко 2000 писама) тако да сам успела да погледам

3 Лука Стулић и Лорд Норт Прилог познавању веза само један мањи део. 3 Пажњу ми је привукло више писама које је лорд добијао из Дубровника и Далмације, а нарочито неколико писама Луке Стулића (Luca Stulli, ). Угледан дубровачки лекар и песник, чија је дијагноза тзв. мљетске грознице (mal di Meleda) део историје медицине, Стулић је био део круга дубровачких интелектуалаца широких културних и историјских интересовања, латиниста, са којима је Норт разговарао у Дубровнику и са њима се дописивао (Апендини, Џамањић, Ђурачић и др.) Врло важан члан круга дубровачких контаката био је и Томас Тарнер (Thomas Turner), британски конзул у Дубровнику у време Гилфордових посета двадесетих година XIX века. Тарнер је очевидно био и лордов агент у Дубровнику и Далмацији за прибављање и отпрему књига и рукописа како савремених тако и старијих аутора, које је овај страсни колекционар сакупљао за своју библиотеку. Неколика Тарнерова писма у KCA (U471,c 102), као и писма доктора Стулића која сам имала у рукама показују како је активност промоције дубровачких аутора путем представљања и слања њихових дела лорду Норту у Енглеску (и на Крф) била жива и како су се ти културни радници трудили да духовни живот своје средине и својих пријатеља што боље прикажу моћном енглеском госту. У писмима која су ми дошла до руку помиње се неколико случајева у којима су Стули и Тарнер сарађивали на томе, од којих је највиднији случај рукописа и књига Ђуре Ферића. Норт у овим круговима није био цењен само због свог положаја, утицаја и богатства. Он је изазивао поштовање и дивљење због широке културе, знања језика и жеље да подигне ниво образовања у Грчкој, а највише због због оснивања и бриге око Јонског Универзитета на Крфу. Приликом боравка у Мејдстону успела сам да прегледам неколико писама конзула Тарнера (на енглеском), Павла Ђурачића из Стона (на француском), и Апендинија (на италијанском). У истом фонду, North Manuscripts, U471, пажњу су ми привукла нарочито писма Луке Стулића и једно писмо његовог брата Влаха (U471, c 94 95). Верујем да их у фонду има још и мислим да о њима треба рећи нешто више. Она су занимљив пример комуникације учених људи онога времена и заслужују да буду описана и цитирана. Ограничавам се овде само на писма Луке Стулића. Хронолошки гледано прво писмо, од 22. априла 1821, почиње изразима Стулићевог задовољства што су неки илирски рукописи стигли до Норта, а затим опширно говори о Ферићевом рукопису Басни и његовој судбини после Ферићеве смрти, па у додатку има и две басне од [тих] необјављених. 3 Пријатна ми је дужност да изразим захвалност Архиву КCА који ми је одобрио да цитирам грађу коју сам преснимила у овој установи.

4 108 Марта Фрајнд Mylord, Il Signor Turner si è compiaciuto di assicurarmi dell onore ch Ella mi fa di ricordarsi di me, del che io me le prottesto riconoscentissimo: egli pure mi a fatto sapere che le sono stati ricapitati i Manoscritti illirici; sono molto lieto, che abbiano incontrato il suo genio. Monsignor Ferrich, già vicario capitolare di Ragusa, morto in maggio dello scorso anno in età di ani 82, altro non fece in così lunga vita che occuparsi delle belle lettere, e comporre versi latini e illirici. Egli oltre... lingue latina ed illirica che professava, era versato in greca, italiana, francese ed inglese: teneva luogo distintissimo tra gli Eruditi. La prima opera che diede alla luce fu la traduzione dei Salmi in metri Oraziani la quale riporto il voto dei letterati latinisti. Dopo molte altre cose latine, e veramente latine, pubblico in Ragusa un volumetto di Favole, ciascuna dalle qualli e tratta da qualche proverbio illirico, che porta per epigrafe: oltre queste lasci inedite molte altre divise in sei Libri che compose in seguito, e che chiamava sue predilette: esse sono in verso latino ed illirico, cioe l una traduzione dell altra. Gl intelligenti convengono essere questo parto del suo ingegno superiore a tutti gli altri. L autore aveva grandissimo desiderio di vederlo stampato: voleva però che lo fosse con qualche lusso tipografico, lo che non gli poteva riuscire in questo paese; non era persuaso di affidarlo a cura altrui, siccome quegli che pretendeva di presiederne alla Stampa. Ferrich fu quasi il solo, che tra noi abbia coltivate le muse Slave nel passato secolo e sul principio di questo. Dappoi che diede alla luce la traduzzione di Fedro in versi illirici prese posto tra i piu purgati Scrittori di questa lingua; ne vi e maraviglia se, versato qual era in tante favolle, fornito di buona critica e di scelta erudizione, abbia dilatati i confini della propria, mentre i dotti delle altre nazioni ne anno fato altrettanto. Vi è molta probabilità che le dette favole inedite non vedranno mai la luce; tanto più che l Erede del Ferrich nell esaminare gli scritti di Lui trovò mancargli tre quinterni della parte latina che comprendevano i primi trè libri, e parte del quarto: vane furono le sue ricerche per rinvenirli. La Parte Illirica è nella sua integrità: Mi comprometterei di ottenere dall erede la licenza di tirarne una Copia, quando a Lei, Mylord, venisse talento di averla. Credo di poter asserire senza pericolo di errare che questa Operetta sarà riguardata come Classica dai coltivatori della lingua illirica. Le Favole sono in numero di 335. Il primo libro ne contiene 50 = Il secondo 63 = Il terzo 47 = Il quarto 59 = il quinto 66 = il sesto 60. Il quinto libro delle Latine è dedicato come siegue Ad Clarissimum Virum Thomam Watkinsium Librum, Watkinsi docte, dum volvo tuum, Et plura disco, veteris quae de Graeciae Tuis lustratae diligenter gressibus

5 Лука Стулић и Лорд Норт Прилог познавању веза Locis enarras, nomen nec opinus meum In illo reperi. Par reddere et ipse in meo Tibi nunc cupio; sed locorum ut maxima Nosse intervalla de te nil sinunt mihi, Hac tantum lege nomen huic libro tuum Praefigo, ut, vita si superstes, perlegas. Sin te / Dii avertant omen / Parca sustulit, Ut pateat, de te quam praeclare sentiam, More novo sacrum tibi et in Elysiis volo. Desidero per mia tranquillità di conoscere se finalmente le sia pervenuta la Cassettina con li manoscritti greci dei qualli Ella si compiacque di accusare la ricevuta del catalogo fin dall anno passato; acciocche nel caso che per qualche combinazione non le fosse pervenuta possa questo signor Console far pratiche con colui del cui mezzo si era servito per la spedizione. Mio Fratello la prega di accogliere gli ommaggi del profondo suo rispetto. Io non saprei che aggiungere alla perfetta stima ed ossecuio con cui o l onore di essere, Mylord, Ragusa, 22 aprile Suo umilissimo, devotissimo, obligatis[simo] servitore Il dottore Stulli Прилог писму: Due Favolette delle Inedite Komugod Olovo pluta, meni i Plut tone. Dva Potopnjaka Dva scto im trijebova sa mrescja kupisce Pluta on, ovi Olova, i u brod stavisce; Dok se nakarza ta plav s targhim drusime. Kad eto silni usta vihar mal satime I cim ju na hridi tisnu, ovo se sgodi, Da karma, olov gdi tescki se nahodi, Od broda oziepgliena silom od valova Dopluta, i shragnena vrechia bi olova. U to cim sve ine sila valih kruta Grabi targovine na bogh vegli pluta, Sidro, ke padasce sacucja su bom ga; Gdi konop vesasce, odni u dno sobom ga. Kad se kraja plovom gnim dade hititi, Vegliasce oni ovom eto si tebi ti. Stvar, koja se imasce utopit, shranio, Ta koja plovasce varh vode, isgubio. Kadgod nedostojnim udie Srechiа, Kadgoda nastojnim ona obarne plechiа.

6 110 Марта Фрајнд Illyrice: Komugod Olovo pluta, meni i plut tone Alicui Plumbum natat, mihi Suber mergitur. Naufragi duo. Ad munienda Piscatores retia, Postquam unus plumbum, suber alter emerat, In navim intulerunt solvere quae e portu parat. Cum vero exoriens immanis tempestas ratem Duro impulisset scopulo, sic casus tulit, Ut puppis in qua saccus est plumbo gravis Divulsa a reliqua fluctus per validos rate In terram enarit immersabilis. Interim Cum merces alias spumans raptaret salum Suber eam massam decidentis anchorae Dens forte arripuit, qua ligabant stupei Nexus, et secum baratrum in abruptum tulit. In littus homines cum natatu acclivins Salvi evasissent, hic ajebat alteri; In rem tu facilem mergi servarti tibi, Ego, qua fluctibus innatabat, perdidi. Fortuna interdum favit immerentibus, Prudentiumque resistiti conatibus. Oghagn pomaga kuhacja. Kuhac i Gospar Pomgnost se s podobnim pomaga orudima Gospar kara s ovim Kuhacja rjecima Na tarpesu sac ti danas Kami od praza Napola poslati sirova rebarza? Do seglia istoga: scto se htielo dosvat. K tebi od mlagih Koga, da t ruku bude dat? Da tac jadno ti mi nejsctetisc obied sam? Kuhac, kom sctednimi daje, on darva rukam, Kûchie mi pomoch dat drusi, reče? Ti daj Nalog drva obitat, sva pomoch menje taj. Ignis adminiculum cocuo = Coquus et Herus Apta instrumenta promovent industriam. Cocuum sic dominus increpabat. Cur suis Mi costas hodie semicrudas? Cur olus Non ipsum in mensam misisti ex coctum satis? Quanti laboris fuerat, aliquem ex familia Manum ut praestaret, advocare, ne mihi, Solus sic misere prandium corrumperes. Coquus, cui avariter ligna solebant dari, Quid mi, inquit, alii suffragentur? Opimins Da ligna, et dederis adjutorem strenuum.

7 Лука Стулић и Лорд Норт Прилог познавању веза Следеће писмо бави се опет истом темом, Ферићевим баснама, а из прве реченице Мислим да сам Вам и у другим приликама писао... може се наслутити да је у међувремену постојало још неко писмо о истом предмету. У овом допису од 30. децембра Стулић изражава задовољство што може да јави Норту да су они делови Ферићевог рукописа за које се мислило да су изгубљени били само затурени и сад цео рукопис може да се реконструише: Mylord, ò presente di averle altre volte scritto, che la parte illirica delle Favole inedite di Monsignor Ferrich era intiera, ma che mancavano i primi tre Libri della latina; ma essi fortunatamente erano smarriti, e non perduti, ed ora nulla manca alla integrità dell Opera. Il Padre Appendini mi disse, ch Ella riteneva ancora quella mia lettera ni vi aggiunse parola in proposito. Io mi reputarei fortunato quando Ella, Mylord, avendo vaghezza di possedere le dette Favole mi commandasse di farlene trarre una Copia: quanto a cio io sia preparato potra assicurarsene dall annesso Endecasillabo, che da lunga pezza sta mirando nel futuro. Овој важној информацији Стулић је додао још две које илуструју његове односе са енглеским племићем: да му шаље једно своје дело из области медицине, и другу, којом му захваљује за послане књиге: Io la supplico di voler accogliere con bonta due Esemplari di un opuscolo, che non a guari diedi alla luce perche serva di circolare ai Fisici, onde eccitarli ad occuparsi di un fenomeno, e singolare e oscuro. Rеndo di nuovo le più distinte grazie alla sua generosità per Dizionario delle Scienze Mediche; oltre al quale ò ricevuto dal Sign. Schalbacher la Flora Medica, dodeci volumi del Giornale supplementario, e quattro della Biografia; per lo che io n avro memoria ed obbligo eterno. Писмо се завршава поздравима од брата Влаха и изразима њихове заједничке наде да ће ускоро имати прилике да поздраве лорда у Дубровнику. За овим писмом уследило је једно од 28. марта 1824, које се бави детаљима око очекиваног Нортовог приспећа у Дубровник и покушајима да се скрати и учини што мање непријатним време обавезног карантина коме је његова јахта подлегала. О овоме се говори и у Тарнеровим писмима, па је очевидно да су Стулић као угледан лекар и Тарнер као енглески конзул имали пуне руке посла око лордовог жељно очекиваног доласка у Дубровник. Детаљи око проблема даљег лордовог пута дуж далматинске обале и даље кроз Аустрију занимљива су илустрација проблема путовања у оно време. Датирано са 28. мартом ово писмо има и копију. Једна је путовала преко Задра а друга преко Скадра.

8 112 Марта Фрајнд Последње писмо на које желим да скренем пажњу написано је 12. августа 1824, а лорд га је примио, по белешци на омоту, 21. јануара Оно говори о Стулићевом разочарењу због изневерених очекивања, како његових тако и других дубровачких пријатеља, i suoi di Ragusa, зато што лорд овом приликом изгледа није пристао у Дубровнику. Наставља се похвалама његовом раду и успеху, са очевидним алузијама на Нортов управо остварени план, оснивање Јонског универзитета на Крфу, а онда неочекивано тон постаје сасвим присан и пријатељски. Наиме, Стулић описује како је сместио своју библиотеку у собу са нишама у којима су постављени портрети знаменитих Дубровчана и како се нада да ће у једној од њих у будућности наћи место и Лордов портрет. А затим коментарише појаву новог издања Џамањићевог превода Одисеје. Lessi nei publici fogli come Ella, Mylord, prima della sua partita di Corfù volle dare l ultima mano di monumento della sua gloria e della felicità della Grecia che merie le sue patane cure non tondera a ringiovanire nella antica sua civiltà e fama. Nel legendo la descrizione del grande avvenimento di quel giorno il mio cuore balzava di gioja pensando come per mezzo di un sol uomo l umana specie e salita a una dignità a cui finora nessuno seppe innalzarla, e che questo preclaro e quigli appunto che io tengo in massima riverenza e che mi fu cortese della benevolenza sua.... Ora tutti i miei libri sono raccolti in una Camera. L archittetura della Biblioteca e fornita di alcuni Nicche per quadri, il quali parà non sono finora pieni: vi il Ghetaldi, il Boscovich, il Baglivo, lo Stay, il Cunich, lo Zamagna. Io ardentemente desidero di veder a niche il suo in cosi buona compagnia: esso e degno di trovarvi per tutti i titoli per cui lo sono gli altri; e di a in oltre un particolare diretto per esser Ella generoso ampliatore della mia piccola libreria. Quando anche si degnasse di farmelo tenere in miniatura io ne sarei pago, poichè ne trarrei copia sulla dimensione, che vi e comune agli altri. Io mi crederei ben sfortunato, se non aggiugnessi all ottenimento di questa grazia, per cui le facero le piu vive preghiere. Fin dallo scorso anno mi fece noto il Padre Appendini d aver Ella fatto eseguire la nuova edizione dell Odissea dello Zamagna; se grande sia la mia curiosità di vederla non è da domandare. Међу овим писмима налази се и једна, по свему судећи Стулићева, похвална латинска ода Гилфорду, у којој се опет помиње Ферић, а која је највероватније пратила управо ово писмо, и иначе пуно хвале енглеском племићу и његовом раду, коју такође вреди цитирати: Cui dabo aureolum novum libellum, Quem nuper patria senex in ora Scripsit Ferrichius, disertus ille,

9 Лука Стулић и Лорд Норт Прилог познавању веза Iam atque cultus et elegans Poeta, Ut si, quae Samius docebat olim Sophus, vera putem, profecto Phaedri Ipsam ipsam olli animam obligisse dicam? Cui dabo aureolum hunc ego libellum Qui sibi cupit ut parem Patronum, Quem Musae et Charitas ament; Patronum Talem, ut, quem ille probaverit polito, Suo judicio, alter improbare Non sit qui audeat uspiam, libellum? O Guilforde tibi; tuus sit ille: Nam qui posse putem invenire qualem Vult sibi ille potissimum, dicavi Ille cui cupit unice, Patronum, Ni tute esse animo. Is vetis benigna? Quamquam enim superent tibi vetustae Laudes Gentis, opesque, imaginesque, Atque imagine non breves sub omni Insignes tituli, unde gloriore. Non sunt haec tamen unde gloriaris. In priscos generis sagax honores Tendis vincere, quippe cui capax est Coeleste ingenium, eruditioque Rara, et judicium acre singulare, Et vis eloquii unica, unde porro Fit, ut quidquid agas, velisque rerum, id Viris mercurialibus probetur, Et Musae, et Charitas probent, et ipsa Id ratum Sophia et velit Minerva. O, quo vindice Graeciae per oras Doctam Cecropidum repente linguam Antiquam reparasse dignitatem Vidimus, tibi habe hunc novum libellum Venustum lepidum: tuumque / ne quis Laedere ausit opus / sinas vocari, Ut primum aedibus e tuis in auras Prodire aetherias, legique dignum Virum incedere jusseris per ora. Последње писмо Луке Стулића које сам видела, од 15. фебруара 1826, заправо је кратка белешка која је пратила књиге каваљера Ђованија Алдинија, кога доктор препоручује лордовој пажњи. А у истој групи је и писмо Влаха Стулића од 12. априла 1827, у коме моли лорда да му набави неку књигу Р. Ловета. Оно је отпутовало из Дубровника управо у време када се Норт због болести вратио са Крфа у Енглеску и тамо убрзо умро, ујесен 1827.

10 114 Марта Фрајнд Овај кратак увид у везе лорда Норта са Луком Стулићем и грађа која га илуструје, имао је двоструку намену да подсети на рад професорке Монике Партриџ која је покренула питање Нортових веза са Дубровником и словенским народима на Балкану и да подстакне млађе истраживаче да се позабаве огромном оставштином коју је овај енглески племић сакупио а која је сад доступнија онима који би могли и желели да у њој нађу нове податке и одговоре на многа питања словенске културе. Тиме би се уједно превазишло убеђење да је Норт много учинио само за грчку културу, које углавном преовлађује у науци. Било би лепо да се његовим радом позабаве они који се баве Дубровником и културом православних народа, пре свега Срба и Руса. Наговештаји богатства тог поља истраживања присутни су у радовима Монике Партриџ. Марта Фрајнд