Анализа слива реке Саве Сажетак

Transcript

1

2 Анализа слива реке Саве Сажетак Децембар године

3 Сажетак Анализе слива реке Саве је припремила и уредила Међународна комисија за слив реке Саве (ISRBC). Израду и објављивање Сажетка Анализе слива реке Саве је финансирала Европска унија, у склопу Инструмента претприступне помоћи (IPA) за пројекат Подршка Међународној комисији за слив реке Саве у изради и спровођењу Плана управљања сливом реке Саве, Реф.: /2009/547132/SUB/D1). Садржај ове публикације је искључива одговорност ISRBC, и ни на који начин не одражава ставове Европске уније. Сажетак Aнализе слива реке Саве је доступан на интернет страници Међународне комисије за слив реке Саве (ISRBC). Међународна комисија за слив реке Саве Владимира Назора 61 Загреб, Хрватска Телефон: Факс: isrbc@savacommission.org Web: Издавач: Међународна комисија за слив реке Саве Дизајн и штампа: ИТГ д.о.о. за издавачку и графичку делатност

4 Предговор У складу с Оквирним споразумом о сливу реке Саве (Оквирни споразум), успостављање одрживог управљања водама у сливу реке Саве представља један од главних циљева сарадње страна Оквирног споразума. Израда Плана управљања сливом реке Саве, у складу с Оквирном директивом о водама Европске уније (EU WFD) и под координацијом Међународне комисије за слив реке Саве (ISRBC), свакако представља кључну активност у овој области. Као први корак у правцу израде Плана управљања сливом реке Саве, у току претходних година је уложен значајан труд у финализацију Анализе слива реке Саве, што је додатно препознато на Другом састанку страна Оквирног споразума (Београд, 1. јуна године). Извештај о Анализи слива реке Саве садржи карактеризацију и процену водних ресурса у сливу реке Саве у складу са чланом 5 Оквирне директиве Европске уније о водама (EU WFD), укључујући додатно разматрање битних питања као што су управљање поплавама и развој пловидбе у подручју слива. У складу са тиме, ISRBC је усвојила анализу као добру подлогу за даље активности на изради Плана управљања сливом реке Саве. Чињеница да су се Стране Оквирног споразума обавезале да ће поштовати EU WFD, иако за неке од њих то није правно обавезујуће, као и добра сарадња Страна Оквирног споразума у изради Анализе слива реке Саве, резултирале су позитивном перцепцијом Европске комисије, која је донела одлуку да ће осигурати подршку за преостале кораке у изради првог Плана управљања сливом реке Саве, укључујући попуњавање празнина које су идентификоване у Анализи. Извештај о Анализи слива реке Саве је прихваћен на 13. Ванредној седници ISRBC, која је одржана у септембру године, након чега је објављен и постављен на интернет страници почетком године ( Ова публикација представља сажетак Извештаја о Анализи слива реке Саве. У њој су представљени најважнији налази Анализе и недостаци идентификовани до нивоа детаља који је прикладан широј публици, са намером да се пажња читалаца усмери на сам Извештај о Анализи слива реке Саве, који је извор детаљних информација. Надам се да ће ова публикација да допринесе подизању свести о тренутном стању у сливу у контексту захтева EU WFD, и да ће на тај начин да омогући улагање додатних напора у развој и спровођење Плана управљања сливом реке Саве. Др сц. Дејан Коматина Секретар ISRBC Анализа слива реке Саве Сажетак 3

5 Садржај 1. Увод Основне чињенице о сливу реке Саве Рељеф и топографија Тло Покривеност земљишта/коришћење земљишта у подручју слива Климатски услови Водни биланс Опис реке Саве и њених главних притока Рамсарска подручја Карактеризација површинских водних тела Типологија и референтни услови површинских водних тела Идентификација речних водних тела Акумулације у сливу реке Саве Идентификација значајних притисака Идентификација вештачких водних тела (AWBs) Идентификација јако модификованих водних тела (HMWBs) Процена ризика површинских водних тела Контрола квалитета воде у површинским водама Карактеризација подземних водних тела Процена ризика за подземна водна тела Контрола подземних вода Коришћење и потражња вода Економска анализа коришћења вода у сливу реке Саве Питања пловидбе Питања управљања поплавама Недостатак података и нејасноће Анализа слива реке Саве Сажетак

6 1. Увод Након политичких промена које су се догодиле у региону 1990-их, река Сава, која је била највећа национална река у бившој држави, постала је међународна река од великог значаја. Растућа потреба за сарадњом у области управљања прекограничним водама слива реке Саве довела је до почетка процеса преговора познатог као савска иницијатива, који је резултирао потписивањем Оквирног споразума у Крањској Гори (Словенија), 3. децембра године. Оквирни споразум, који представља први мултилатерални уговор у региону након споразума о сукцесији, спроводе четири државе стране Босна и Херцеговина, Република Хрватска, Република Србија и Република Словенија. Оквирни споразум наглашава значај прекограничне сарадње држава, институција и појединаца за одржив развој слива реке Саве. Један од главних циљева процеса прекограничне сарадње је успостављање одрживог управљања водама, што подразумева сарадњу у области управљања водним ресурсима слива реке Саве на одржив начин којим се обезбеђује: вода у довољној количини и адекватног квалитета у сврху очувања, заштите и унапређења водних екосистема; вода у довољној количини и адекватног квалитета за све врсте употребе/коришћења; заштита од штетног деловања вода (поплава, прекомерних подземних вода, ерозије и опасности од леда); решавање сукоба интереса проузрокованих различитим врстама употребе и коришћења, и ефикасна контрола водног режима. Сарадња је базирана на следећим принципима: сувереној једнакости, територијалном интегритету, обостраној користи и доброј вери; обостраном поштовању националног законодавства, институција и организација; сарадњи у складу са принципима EU WFD и релевантним прописима Заједнице; редовној размени информација унутар слива о: водном режиму, режиму пловидбе, законодавству, организационим структурама, административној и техничкој пракси; обезбеђивању интегритета водног режима унутар слива; смањењу прекограничних утицаја проузрокованих привредним и другим активностима. Потписивањем Оквирног споразума, стране су се обавезале да ће израдити заједнички План управљања сливом реке Саве (Сава RBM План). Као први корак у изради Сава RBM Плана, урађена је Анализа слива реке Саве, која садржи карактеризацију слива реке Саве у смислу општих карактеристика слива (површина слива, удео земаља, рељеф и топографија, покривеност/коришћење земљишта, клима, водни биланс), квалитет воде, количина воде и привредна питања. У Анализи су такође обрађена и питања заштите од поплава и режима пловидбе. Ова публикација представља сажетак Извештаја о Анализи слива реке Саве, којим се приказују главни налази и недостаци идентификовани у Анализи. Анализа слива реке Саве Сажетак 5

7 2. Основне чињенице о сливу реке Саве Слив реке Саве је највећи слив југоисточне Европе, укупне површине од приближно ,20 km 2 и представља један од најважнијих подсливова у сливном подручју реке Дунав, са уделом од 12%. Површину слива дели пет земаља: Република Словенија (SI), Република Хрватска (HR), Босна и Херцеговина (BA), Република Црна Гора (ME) и Република Србија (RS), док се занемарив део површине слива такође протеже и на Републику Албанију (AL). Број становника у подручју слива реке Саве је приближно , што представља 46% од укупног броја становника наведених земаља (без Албаније и Црне Горе). Удео земаља у површини слива реке Саве Део територије савских земаља који припада сливу реке Саве SI HR BA RS ME AL Укупна површина земље [km 2 ] Удео националне територије у подручју слива реке Саве [%] Површина земље у подручју слива реке Саве [km 2 ] 52,.8 45,2 75,8 17,4 49,6 0, , , , , ,8 179,0 Удео слива реке Саве [%] 12,01 25,97 39,25 15,50 7,09 0,18 6 Анализа слива реке Саве Сажетак

8 2.1 Рељеф и топографија Терен у подручју слива реке Саве је врло промењив, и значајно се мења од извора на западу до ушћа у Дунав на истоку. Громадне планине (Алпе и Динариди) доминирају горњим делом слива. У низводним деловима, подручја која одводе десне притоке у средњем делу водотока реке Саве су такође громадна, док средњи и доњ део водотока карактеришу низине и ниске планине које чине Панонску равницу, ниско, плодно пољопривредно подручје. Генерално, надморска висина слива реке Саве варира између приближно 71 m на ушћу Саве у Београду (Србија) и m (Триглав, Словеначке Алпе), тако да просечна надморска висина слива износи 545 m. У складу са ФАО класификацијом, доминантан нагиб у подручју слива је умерено благ нагиб, средње вредности 15,8%. Рељефне карактеристике слива реке Саве 2.2 Тло У складу са светском базом података о врстама тла, тло највећим делом чине камбисоли (слабо до средње развијена тла) који покривају 46,4% подручја слива. Другу значајну групу тла чине лувисоли (тла са подповршинском акумулацијом високо активне иловаче и високе засићености базама), лептосоли (веома плитка тла на каменој подлози или неконсолидованом веома шљунковитом материјалу), подзолувисоли (испрана тла) и флувисоли (младо тло у алувијалним наслагама). Анализа слива реке Саве Сажетак 7

9 2.3 Покривеност земљишта/коришћење земљишта у подручју слива Преглед покривености земљишта/коришћења показује да је највећи део подручја слива покривен шумом и полуприродним подручјима (54,71%) и пољопривредним површинама (42,36%). Дистрибуција главних класа покривености земљишта у подручју слива реке Саве (у складу са CLC 2000) 2.4 Климатски услови Водно подручје реке Саве је смештено у широком региону у којем преовладава умерено континентална клима. Јасно се разликују топла и хладна сезона. Зима може бити оштра са обилним сњежним падавинама, док је лето топло и дуго. Климатски услови у подручју слива се могу класификовати у три општа типа: Алпска клима (горњи део слива реке Саве); Умерено континентална клима (водно подручје десних притока); Умерено континентална (средње-европска) клима (водно подручје левих притока које припада панонском базену). Просечна годишња температура за цело подручје слива реке Саве је отприлике 9,5 C. Средња месечна температура у јануару се спушта на отприлике -1,5 C, док у јулу може да достигне скоро 20 C. Количина и годишња расподела падавина се разликују унутар подручја слива. Просечна годишња количина кишних падавина у подручју слива реке Саве се процењује на отприлике mm. Просечна евапотранспирација за цело водно подручје износи отприлике 530 mm/ годишње. 8 Анализа слива реке Саве Сажетак

10 2.5 Водни биланс Хидролошки биланс, тј. дотицање и отицање воде на посматраном подручју, углавном зависи од климатских услова и физичких водних подручја. Просторна дистрибуција хидролошког биланса је хетерогена. Дугорочна просечна годишња количина падавина се креће у распону од 600 mm до mm. Највеће количине падавина су забележене у горњим деловима водног подручја река Купе, Пиве, Таре, Уне, Врбаса и Дрине. Подручја са најмањом количином падавина, поред поменутих, налазе се у Славонији и Семберији. Просторна дистрибуција отицаја по јединици површине у великој мери прати модел просторне расподеле количине падавина и варира од 150 mm/годишње (испод 5 l/s/km 2 ) до mm/годишње (скоро 40 l/s/km 2 ). Најнижи приноси воде су у сливовима река Босут и Колубара, као и дуж доњих делова водних подручја притока реке Саве (Посавина, Семберија и Мачва). Горња водна подручја реке Саве у Словенији, као и њених притока (Купе, Уне, Врбаса, Босне, Пиве и Таре) карактерише висок принос воде. Просторна дистрибуција евапотранспирације је такође хетерогена. Дугорочна евапотранспирација се креће у распону од 320 до 620 mm/годишње. Највише вредности се јављају у централној Посавини и водним подручјима Лоње, Илове и Купе, док су најниже вредности забележене у горњим деловима водних подручја Дрине, Босне и Врбаса. Подручја са релативно ниском евапотранспирацијом су у Словенији, као и у горњим водним подручјима Купе и Уне. Компаративне карте средње годишње количине падавина и отицаја (студија за период ) 2.6 Опис реке Саве и њених главних притока Река Сава настаје из две планинске реке: Саве Долинке и Саве Бохињке. Од њиховог спајања, у близини Радовљице, па све до утицања у Дунав у Београду (Србија), дужина реке Саве износи 945 km, док заједно са својим дужим изворним краком, Савом Долинком, њена укупна дужина износи 990 km. Просечан протицај на ушћу у Београду (Србија) је m 3 /s. Анализа слива реке Саве Сажетак 9

11 Хидрографска мрежа у сливу је веома развијена. Најважније притоке у горњем сливу реке Саве су: Кокра, Камнишка Бистрица и Савиња (са леве стране) и Сора, Љубљаница и Крка (са десне стране). У свом средњем и доњем току, река Сава почиње да кривуда и заједно са доњим деловима босанских водотока ствара огромна плавна подручја. Заједничка карактеристика скоро свих десних притока реке Саве је њихово бујично понашање, посебно у њиховим горњим токовима (Уна и Дрина). Река Уна је позната по неколико водопада. Како се приближава ушћу, река Уна постаје блага и спора. Даље низводно, у реку Саву утиче неколико десних притока које се сливају из централног и северног дела Босне и Херцеговине. Међу њима су најзначајније Врбас, Укрина, Босна, Брка и Тиња. Реке Врбас и Босна су реке средње величине, чија водна подручја дубоко продиру у централни део Босне и Херцеговине. Свака од њих такође има по неколико планинских притока. Река Дрина је највећа и најважнија од свих притока Саве. Њено сливно подручје се протеже у четири државе: Црну Гору, Босну и Херцеговину, Србију и веома малим делом у Албанију. Даље низводно, река Сава у близини Београда прима још две важне притоке с десне стране: Колубару и Топчидер. Хидрографска мрежа слива реке Саве реке обухваћене анализом 10 Анализа слива реке Саве Сажетак

12 Договорена листа река у сливу реке Саве које су обухваћене у Извештају о Анализи слива реке Саве Река Притоке (л-лева; д-десна) Ред притока Површина слива [km 2 ] Дужина реке [km] Државе слива/ под-слива Сава ,2 944,7 SI, HR, BA, RS, ME, AL Љубљаница д ,0 41,0 SI Савиња л ,0 93,9 SI Крка д ,0 94,6 SI Сотла/Сутла л 1 584,3 88,6 SI, HR Крапина л ,0 66,9 HR Купа/Колпа д ,6 297,4 HR, SI, BA Добра д ,0 104,2 HR Корана д ,5 138,6 HR, BA Глина д ,1 112,2 HR, BA Лоња л ,0 49,1 HR Чесма л ,0 105,7 HR Глоговница д ,0 64,5 HR Илова (Требеж) л ,0 104,6 HR Уна д ,9 214,6 BA, HR Сана д ,7 141,9 BA Врбас д ,8 249,7 BA Плива л ,7 26,8 BA Орљава л ,0 87,6 HR Укрина д ,0 80,7 BA Босна д ,8 281,6 BA Лашва л 2 958,1 56,6 BA Криваја д ,5 73,5 BA Спреча д ,0 138,8 BA Тиња д 1 904,0 99,4 BA Дрина д ,9 346,0 ME, AL, BA, RS Пива л ,0 ME Тара д ,0 ME, BA Ћехотина д ,0 125,0 ME, BA Прача л ,5 55,0 BA Лим д ,7 193,0 AL, ME, RS, BA Увац д ,3 114,5 RS, BA Дрињача л ,6 87,5 BA Босут л ,1 186,0 HR, RS Колубара д ,4 86,6 RS Анализа слива реке Саве Сажетак 11

13 2.7 Рамсарска подручја Слив реке Саве је веома значајан због своје изванредне разноврсности крајолика и биодиверзитета. У њеном сливу се налазе највећи комплекси алувијалних мочвара и великих равничарских шумских подручја. Река Сава је пример реке са још увек нетакнутим плавним подручјима, која ублажавају поплаве и подржавају биодиверзитет у истим. Због еколошке и културалне вредности мочвара, прибрежне земље су, у складу са Конвенцијом о мочварама од међународног значаја нарочито као станишта птица мочварица, или такозваном Рамсар конвенцијом, одредиле шест подручја у сливу реке Саве. Ова значајна подручја су: Бардача (BА), Лоњско поље и Црна Млака (HR), Обедска бара и Засавица (RS) и Церкнишко језеро (SI). Локације Рамсарских подручја у сливу реке Саве 12 Анализа слива реке Саве Сажетак

14 3. Карактеризација површинских водних тела 3.1 Типологија и референтни услови површинских водних тела У складу сa одредбама EU WFD, земље су извршиле диференцијацију релевантних површинских водних тела унутар дистрикта речног слива према типовима. Све прибрежне савске земље примењују обавезне факторе (надморску висину, географску ширину, географску дужину, геологију, величну) предвиђене за Систем Б, у складу са EU WFD Додатак II тачка Као опциони фактор који се односи на типологију река, земље су увеле средњи састав супстрата. Као додатне опционе факторе, Хрватска је увела проток воде, док је Словенија увела неке друге специфичне факторе као што су хидрологија, утицај крашких извора, утицај отицања језера, утицај лимнокрених извора. До сада је то резултирало са 60 различитих типова река у подручју слива реке Саве (без Црне Горе). Типови водних тела у сливу реке Саве су углавном дистрибуирани у екорегиону 5 (Динарски западни Балкан), а веома мали број њих је дистрибуиран у екорегиону 11 (Панонска низија) и екорегиону 4 (Алпе). Надморске висине варирају у распону од 200 до 800 m. Већина притока су велике реке. Већина главних притока су силикатне и кречњачке, а само мали број њих су мешовите и органске. 3.2 Идентификација речних водних тела У складу са одредбама EU WFD, савске земље су идентификовале 26 водних тела за реку Саву и 118 водних тела за њене притоке. 3.3 Акумулације у сливу реке Саве Земље су идентификовале 21 акумулацију чије су запремине изнад 5 милиона m 3. Највећа акумулација у подручју слива је Мратиње, која се налази на реци Пиви у Црној Гори. Већина акумулација се користи у сврху производње електричне енергије, а неке од њих се користе за заштиту од поплава, за снабдевање водом за пиће и индустријском водом, и за наводњавање. 3.4 Идентификација значајних притисака Неопходност анализе притисака и утицаја је дефинисана чланом 5. EU WFD. У овом контексту, притисак представља сваки антропогени утицај на природно стање реке, језера и подземних вода, док значајан притисак значи постојање потенцијала који може да проузрокује више од маргиналног, најмање локалног (мерљивог) утицаја на реку, језеро или подземно водно тело, без обзира на детаљна својства, величину и типологију посматраног водног тела. Збир ефеката притисака је резултат симултане активности различитих категорија притисака и интензитета њиховог утицаја на промене у водном телу, које такође зависе од динамике у водном телу. Покретачке силе насеља, индустрије, пољопривреде и управљања отпадом се сматрају кључним елементима који врше или би могли да изврше значајан притисак на површинска водна тела. Значајни извори тачкастог загађења су агломерације чији је популациони еквивалент (ПЕ) изнад и индустрија без третирања отпадних вода. У складу са пописом који се заснива на популационом еквиваленту (ПЕ) укупно оптерећење отпадних вода из општинских извора износи готово 5, ПЕ. Оно представља укупну Анализа слива реке Саве Сажетак 13

15 вредност од готово t/годишње биолошки потребног кисеоника (BOD), t/ годишње COD, t/годишње N-tot и више од t/годишње P-tot. Нажалост, не постоје или је доступан тек мали број података о загађењу опасним супстанцама и загађењу нутријентима, посебно из дифузних извора загађења (нпр. пољопривреде). Идентификација битних хидроморфолошких алтерација У сливу реке Саве су идентификоване три хидроморфолошке компоненте притиска: Прекид у континуитету реке и станишта (лонгитудинални и латерални); Одвајање суседних мочварних подручја/поплавних подручја, Хидролошке алтерације. Лонгитудинални континуитет и ометање станишта Пет постојећих брана хидроелектрана у Словенији (Мосте, Мавчиче, Медводе, Врхово и Боштањ), ометају ток реке Саве. Значајан број хидроелектрана је такође присутан у подсливу реке Дрине (Вишеград (BA), Бајина Башта анд Зворник (RS)) и на рекама Лим и Увац у Србији, te рекама Пиви (Мратиње) и Ћехотини (Отиловићи) у Црној Гори. Тринаест структура је смештено на притокама у Словенији. У Хрватској се једна брана налази на реци Купи (Озаљ), док се у Босни и Херцеговини две бране налазе на реци Врбас. Један гребен на реци Колубари, такође омета ток реке, а једна брана је смештена на реци Босут. Прекид латералне повезаности Прекиди латералне повезаности су приказани одвојеним мочварама и некадашњим поплавним подручјима. Главни узроци смањивања мочварних подручја су проширено коришћење у пољопривредне сврхе и регулацијски радови, углавном ради контроле поплава. У великим долинама нижег средњег и доњег тока реке Саве изграђени су појачани системи заштите од поплава и мрежа за одводњу који су утицали на губитак мочварног земљишта. Хидролошке алтерације Производња хидроенергије, пољопривреда и индустрија могу се идентификовати као основни покретачи који узрокују хидролошке алтерације у сливу реке Саве. Узимање воде из река се подудара са различитим антропогеним наменама и коришћењем. Словенија је пријавила 18 хидролошких алтерација које су утицале на 14 водних тела реке Саве и њених притока. У Србији постоји 8 хидролошких алтерација једна у реци Сави (затварење браном Ђердап I) и остале на притокама. Будући инфраструктурни пројекти Поред садашње деградације реке Саве и њених притока, која је узрокована хидроморфолошким алтерацијама, у различтим фазама планирања и припрема је и низ будућих инфраструктуралних пројеката, што може довести до значајних хидроморфолошких притисака на стање реке. У Словенији су планиране две бране чија је основна сврха производња електричне енергије на реци Сави (Брежице и Мокрице), а такође и заштита од поплава. Тренутно нема званичних планова за будуће инфраструктурне пројекте у Хрватској. Донесена је одлука о изградњи 4 хидроелектране на рекама Босни, Дрини, Унцу и Врбасу 14 Анализа слива реке Саве Сажетак

16 у Босни и Херцеговини у наредних 5 до 6 година. Око 10 хидроелектрана је планирано и сматра се А приоритетом (Сана, Босна, Врбас, Дрина, Уна, Биоштица Криваја и Угар) и 7 пројеката је планирано као Б приоритет. У исто време, издате су и концесије за 201-у малу хидроелектрану у Федерацији Босне и Херцеговине. У Републици Српској се планира изградња 3 хидроелектране у горњем току реке Дрине и једна на реци Лим. Плански документи обухватају две хидорелектране у средњем току реке Врбас. Концесије су издате за 7 планираних хидроелектрана на реци Босни. Иако не постоје званичне информације о будућим пројектима у Србији, изузетан али неискоришћен хидро потенцијал на реци Дрини је истакнут заједно са чињеницом да будући развој зависи од усклађивања интереса различитих интересних страна. Питања пловидбе обухватају обнову пловног пута реке Саве. ISRBC је утврдила да је ова активност приоритет, те је године урађена студија изводљивости. При томе је коришћен мултифункционални приступ, узимајући у обзир не само транспорт него и рекреацију, управљање водама и животну средину. Изведене су основне анализе за процену утицаја на животну средину, укључујући предлог мера заштите животне средине, програм надзора и евалуација трошкова заштите животне средине. 3.5 Идентификација вештачких водних тела (AWBs) У складу са чланом 2.(8) ЕУ WFD, Вештачко водно тело представља тело површинских вода које је настало као резултат људског деловања. Само су Босна и Херцеговина и Словенија пријавиле постојање вештачких водних тела. Вештачка водна тела у Босни и Херцеговини су Дрина-Дасница, улазни тунел од резервоара до хидроелектране Јајце и систем канала у доњем току реке Врбас. У Словенији, вештачка водна тела су Груберов канал и Велењско језеро. 3.6 Идентификација јако модификованих водних тела (HMWBs) У складу са чланом 2.(9) ЕУ WFD, Јако модификована водна тела представљају тела површинских вода која су, као резултат физичких измена насталих људском активношћу, битно измењена, на начин дефинисан од стране земље чланице у складу са одредбама Додатка II. Јако модификована водна тела су привремено идентификована од стране савских земаља. Њихова укупна дужина и број у реци Сави су представљени следећим табелама и приказима: Дужина и број јако модификованих водних тела у реци Сави Држава Укупна дужина Дужина јако модификованих водних тела Проценат укупне дужине Укупан број водних тела Број јако модификованих водних тела Проценат водних тела km km % % BA 338,8 338,8 100, ,00 HR , ,50 RS ,4 49, ,33 SI 220,76 40,93 18, ,00 Анализа слива реке Саве Сажетак 15

17 дужина (km) Укупна дужина дужина HMWB држава Однос између укупне дужине водних тела и дужине јако модификованих водних тела у реци Сави Дужина и број јако модификованих водних тела у притокама реке Саве Држава Укупна дужина Дужина јако модификованих водних тела Проценат укупне дужине Укупан број водних тела Број јако модификованих водних тела Проценат водних тела km km % % BA , ,00 HR ,4 29, ,26 RS 570,8 146,3 25, ,82 SI 437,1 4,60 1, ,14 дужина (km) Укупна дужина дужина HMWB држава Однос између укупне дужине водних тела и дужине јако модификованих водних тела у притокама реке Саве 16 Анализа слива реке Саве Сажетак

18 Основни корисници/покретачи који утичу на привремена, јако модификована водна тела у сливу реке Саве су хидроенергија, пловидба, заштита од поплава и урбанизација, а представљени су следећим приказима: број водних тела хидроенергија пловидба заштита од поплава покретачи урбанизација Главни корисници/покретачи који утичу на јако модификована водна тела у реци Сави број водних тела хидроенергија пловидба заштита од поплава покретачи урбанизација Главни корисници/покретачи који утичу на јако модификована водна тела у притокама реке Саве Анализа слива реке Саве Сажетак 17

19 Значајне физичке промене које утичу на привремена јако модификована водна тела у сливу реке Саве су насипи/бране, каналисање/равнање и јачање обале, које су представљене следећим приказима: број водних тела насипи/бране каналисање/равнање притисци јачање обале Физичке промене које утичу на јако модификована водна тела у реци Сави број водних тела насипи/бране каналисање/равнање јачање обале притисци Физичке промене које утичу на јако модификована водна тела у притокама реке Саве 18 Анализа слива реке Саве Сажетак

20 Основни разлози за процену ризика у вези модификованих водних тела, узети у обзир на основу стручне процене, су непроходне препреке, промена класификације вода, затварање са знатним смањењем водотока, прекид латералне повезаности и остало. број водних тела непроходне препреке промена класификације вода затварање знатним смањењем водотока прекид латералне повезаности остало разлози Разлози за процену ризика код јако измењених водних тела у реци Сави број водних тела непроходне препреке промена класификације вода затварање знатним смањењем водотока прекид латералне повезаности остало разлози Разлози за процену ризика код јако измењених водних тела на притокама реке Саве Анализа слива реке Саве Сажетак 19

21 3.7 Процена ризика површинских водних тела Процена ризика вероватноће да површинска водна тела неће испунити захтеве у погледу квалитета животне средине дефинисане за водна тела чланом 4. EU WFD је припремљена за реку Саву и њене притоке за Хрватску, Србију и Словенију на основу прикупљених података. Процена ризика за БиХ још увек није урађена. Резултати процене ризика за површинска водна тела су представљени доле наведеним подацима: % % At risk под ризиком Possibly at risk могуће под ризиком Not at risk није под ризиком % Статус процене ризика за водна тела на реци Сави % % At risk под ризиком Possibly at risk могуће под ризиком Not at risk није под ризиком % Статус процене ризика за водна тела на притокама реке Саве 20 Анализа слива реке Саве Сажетак

22 3.8 Контрола квалитета воде у површинским водама Укупан број станица за контролу квалитета вода у сливу реке Саве, где се мере физички и органски параметри, нутријенти, тешки метали и микробиолошки параметри, је 90. Дистрибуција станица за контролу квалитета вода и параметри квалитета вода је приказана на следећој слици: Бр. укупно физички органски нутријенти тешки метали микробиолошки Мерени параметри у станицама за контролу квалитета вода у сливу реке Саве У циљу давања доприноса спровођењу Конвенције о сарадњи за заштиту и одрживо коришћење реке Дунав (DRPC), стране Оквирног споразума сарађују у области контроле и процене ради: усклађивања или поређења метода за контролу и процену, развоја усклађених или заједничких система контроле, развоја и спровођења заједничких програма за контролу. У сврху спровођења Конвенције о сарадњи за заштиту и одрживо коришћење реке Дунав успостављена је Транснационална мрежа за мониторинг TNMN која се ослања на националне мреже за мониторинг површинских вода. Дванаест (12) TNMN станица ради у сливу реке Саве, од чега 9 станица на реци Сави (Јесенице-SI, Јесенице-HR, Јасеновац-HR, Јасеновац-BA, Жупања-HR, Јамена-RS, Сремска Митровица-RS, Шабац-RS, Остружница-RS) и 3 станице на главним притокама Саве (Модрича-BA-река Босна, Козарска Дубица-BA-река Уна, Разбој-BA-река Врбас, Бадовинци- BA-река Дрина) Локација TNMN станица за контролу на реци Сави Анализа слива реке Саве Сажетак 21

23 4. Карактеризација подземних водних тела У складу са чланом 2. EU WFD,»подземне«воде су све воде које су испод површине земље у засићеној зони и у директном контакту са земљом или дубљим слојевима земље. Стране Оквирног споразума врше иницијалну карактеризацију подземних водних тела, како би проценили њихово коришћење и до којег степена су под ризиком да не испуне захтеве за свако подземно водно тело у складу са чланом 4. У сливу реке Саве су утврђена 42 важна подземна водна тела. Национални пресек подземних водних тела према величини и броју је наведен доле: SI 8,943 29% BA 12,775 41% RS 6,594 21% HR 2,735 9% Удео подземних водних тела по земљи према величини израженој у km 2 Удео подземних водних тела по земљи према броју подземних водних тела 22 Анализа слива реке Саве Сажетак

24 4.1 Процена ризика за подземна водна тела Државе су спровеле процену ризика у погледу статуса квалитета (хемијски) и статуса квантитета за сва важна подземна водна тела у сливу реке Саве, осим за она у Босни и Херцеговини. У наставку следе прикази који представљају статус процене ризика за подземна водна тела у сливу реке Саве која се односе на квантитет и квалитет. Да % Могуће % % Не Процена ризика статуса квалитета (хемијски) за важнија подземна водна тела у сливу реке Саве Да % Могуће % % Не Процена ризика статуса квантитета за важнија подземна водна тела у сливу реке Саве 4.2 Контрола подземних вода У складу са подацима националне мониторинг мреже, постоји 17 станица за контролу подземних вода (доступни су само подаци за HR и RS) на главним подземним водним телима у сливу реке Саве. Бр. Мониторинг станице за главна подземна водна тела у сливу реке Саве Анализа слива реке Саве Сажетак 23

25 5. Коришћење и потражња вода Уопштено говорећи, коришћење вода се односи на коришћење воде у домаћинствима, индустрији, пољопривреди, за производњу енергије, заштиту животне средине, итд. укључујући и коришћење у сврху риболова, рекреације, транспорта, итд. Преглед различитих начина коришћења вода у сливу реке Сава је приказан на следећој слици. јавно водоснабдевање индустрија термоелектране наводњавање остале пољопривредне намене Процена укупног коришћења вода у сливу реке Саве Укупно годишње коришћење вода у сливу реке Саве се процењује на око 4,8 милијарди m 3 /годишње. Укупно годишње коришћење вода за јавно водоснабдевање узноси око 783 милиона m 3 /годишње. Укупно годишње коришћење вода за индустрију са различитим водним ресурсима износи око 289 милиона m 3 /годишње. Расхлађивање хидроелектрана представља главну врсту коришћења вода у сливу реке Саве око 3,3 милијарде m 3 /годишње. Главне електране у сливу реке Саве су: НЕ Кршко, ТЕ Обреновац 1 и 2, ТЕ Никола Тесла А, итд. Укупно годишње коришћење вода за наводњавање у сливу реке Саве је мање од 30 милиона m 3 због неадекватног статуса пољопривреде у сливу. Коришћење вода за остале пољопривредне сврхе (нпр. узгој рибе, сточарство или друге сврхе) је релативно велико, али се вода углавном користи за узгој рибе и непотрошачко коришћење. У сливу реке Саве се тренутно налази 18 хидроелектрана са капацитетом већим од 10 МW. Већина постројења у Словенији је смештена на реци Сави, док су у осталим прибрежним државама смештена на главним притокама (Дрина, Врбас, итд). Постоји велики број малих и микро хидроелектрана у Словенији. Укупан капацитет ових електрана је МW, са годишњом производњом од GWh/годишње. Коришћење вода за пловидбу се може гледати из перспективе минималног тока који је потребан за пловидбу у различитим деловима реке Саве. 24 Анализа слива реке Саве Сажетак

26 На основу постојећих националних планова, покушај да се изврши процена будуће потражње за водом за годину је направљен за за све важније видове коришћења вода у сливу реке Саве. Процењена потражња за водом је приказана следећим графиконом 69.2% 2.6% 8.4% јавно водоснабдевање индустрија термоелектране наводњавање остале пољопривредне намене 4.8% 15.1% Процена укупне потражње за водом између корисника вода за у сливу реке Саве Треба напоменути да је поузданост ове анализе веома ниска, због разлога наведених у претходном поглављу, али такође због чињенице да су наведене претпоставке, дате у условима у којима се у политичким и економским системима дешавају брзе промене, веома проблематичне. Неке од земаља, или одређене регије, нису биле у могућности да ураде ову анализу. Као закључак анализе о потражњи вода у сливу реке Саве, упркос чињеници да је доступно недовољно података за анализу, може се закључити да се може очекивати да се коришћење вода не може сматрати значајним питањем у области управљања водама у сливу реке Саве до године. Нове хидроелектране су планиране у Словенији на реци Сави, те у Босни и Херцеговини на притокама реке Саве. Планирано будуће повећање хидроенергетских капацитета износи готово 450 МW, са планираном годишњом производњом већом од GWh/годишње. Анализа слива реке Саве Сажетак 25

27 6. Економска анализа коришћења вода у сливу реке Саве EU WFD у члану 5. и Додатку III предвиђа економску анализу коришћења вода показујући главне економске карактеристике и важност вода и на тај начин и капацитет различитих економских сектора. Број становништва које живи у подручју слива реке Саве износи 8, , што представља 46% укупног становништва у свим земљама. Становништво у сливу реке Саве у Босни и Херцеговини чини 75% укупног становништва те земље, у Хрватској је тај проценат 50%, у Србији 25% и Словенији 61%. У привредним активностима у сливу реке Саве је запослено више од 2, људи, што износи 29% укупног становништва које живи у сливу реке Саве и 45% свих запослених у овим земљама. Становништво и број запослених у сливу реке Саве по држави (у ма) Држава Укупан број становника у држави Становништво у сливу реке Саве Удео укупног становништва (%) Запослени у целој земљи Запослени у сливу реке Саве Удео запослених у целој држави (%) BA HR RS SI Укупно Што се тиче запошљавања, индустрије и осталих активности у сектору (грађевинарство, велепродаја и малопродаја, хотели, ресторани, транспорт, складиштење и комуникације, финансијско посредовање, некретнине, изнајмљивање и пословне активности) остају највећи произвођачи радних места. 31% од укупног број свих запослених у сливу реке Саве ради у сектору осталих активности, 27% ради у индустријском сектору, 29% ради у јавном сектору, 12% ради у пољопривреди и 1% ради у енергетском сектору. број запослених (у 1000-ама) БиХ Хрватска Србија Словенија пољопривреда индустрија енергетика остале активности сектор јавне услуге Број запослених у сливу реке Саве по сектору и државама (изражено у ма) 26 Анализа слива реке Саве Сажетак

28 Укупна бруто додана вредност (БДВ) слива реке Саве износи милиона евра. Допринос економских сектора БДВ-у је представљен на следећој слици: 17% 6% пољопривреда 22% индустрија енергетика остале активности јавне услуге 51% 4% Главне економске активности у сливу реке Саве БДВ (2005) Удео у бруто домаћем производу (БДП) у сливу реке Саве достиже значајних 53% укупног БДП-а свих земаља. Следећа табела приказује БДП сваке земље понаособ. Држава БДП и БДП по глави становника слива реке Саве и сваке државе БДП за целу државу БДП у сливу реке Саве Удео свих држава БДП (милион EUR) (милион EUR) (%) БДП по глави становника за целу земљу (EUR /по глави становника) БДП по глави становника у сливу реке Саве (EUR /по глави становника ) BA HR RS SI Укупно Као мера за општу продуктивност сваког анализираног сектора, варијабла БДВ/запослена особа је израчуната и приказана на следећој слици. Постиже већу вредност у енергетском сектору (нарочито у Словенији), далеко више од вредности која се постиже у области јавних услуга и пољопривредном сектору. број запослених (у 1000-ама) БиХ Хрватска Србија Словенија пољопривреда индустрија енергетика остале активности сектор јавне услуге Продуктивност према економским активностима у сливу реке Саве Анализа слива реке Саве Сажетак 27

29 7. Питања пловидбе Река Сава је смештена на раскрсници праваца исток-запад и север-југ главне саобраћајне мреже Југоисточне Европе и може употпуњавати путне и железничке коридоре, као и европски пловни коридор са фокусом на реку Дунав. Економски пад 1990-их је узроковао велико смањење транспорта и пловидбе на реци Сави, те је тренутна ситуација таква да се река Сава једва користи за речни саобраћај. У складу са Оквирним споразумом, река Сава и њене притоке су отворене за међународну пловидбу како следи: Река Сава од rkm 0 (Боград) до rkm 594 (Сисак), Река Колубара од rkm 0 до rkm 5, Река Дрина од rkm 0 до rkm 15, Река Босна од rkm 0 до rkm 5, Река Врбас од rkm 0 до rkm 3, Река Уна од rkm 0 до rkm 15, Река Купа од rkm 0 до rkm 5. Детаљна снимања стања указују да постоји пловни канал средње квалитете на реци Сави између Сиска и Београда и на 5 rkm реке Купе, али свеукупни пловидбени услови су лоши и неповољни углавном због: Ограниченог газа током дугих периода, Ограничене ширине пловног канала; Оштрих речних кривина које ограничавају дужину и ширину бродова и конвоја. Општи закључак је да je стање инфраструктуре пловидбе резултат њене старости, слабог одржавања и недовршених радова. Такво стање негативно утиче на сигурност пловидбе и повећава вероватноћу несрећа са потенцијалним негативним утицајем на животну средину. ISRBC и државе из слива реке Саве имају за циљ обнову и развој пловног пута, унапређењем пловног пута између Београда и Сиска, од rkm 0 до rkm 594. Наставак пловности узводно од Сиска је планиран за каснију фазу у складу са развојем економских и транспортних активности. У том смислу је ISRBC завршила Студију изводљивости и пројектне документације за обнову и развој транспорта и пловидбе на пловном путу реке Саве. Студија изводљивости је идентификовала да је на 21 деоници потребно извршити багеровање и хидротехничке радове, на 20 деоница треба побољшање кривина, 3 моста се морају реконструисати ради испуњавања захтева категорије Va у складу са класификацијом пловног пута ISRBC. Осим ових основних захтева, следећи радови могу знатно да побољшају стање пловног пута: Уклањање бродских олупина или препрека (укупно 3 бродске олупине требају да се уклоне); Чишћење подручја од неексплодираних експлозивних средстава; Примена Речних информационих сервиса; Надоградња зимовника. Закључено је да је обнова и развој пловног пута реке Саве пројекат са јасним позитивним социоекономским ефектима и будућим активностима, и, према томе, треба се фокусирати на ефикасан завршетак студија и главног пројекта, те вршење радова на обнови пловног пута. 28 Анализа слива реке Саве Сажетак

30 HIGH PRIORITY MEDIUM PRIORITY LOW PRIORITY ВИСОКИ ПРИОРИТЕТ СРЕДЊИ ПРИОРИТЕТ НИСКИ ПРИОРИТЕТ DETAILED ДЕТАЉНА DESIGN ПРОЈЕКТНА СТУДИЈА STUDY УНАПРЕЂЕЊЕ UPGRADING TO НА класу CLASS Va Va STUDY OF CONDITIONS СТУДИЈА О УСЛОВИМА ЗА FOR CONTAINER ПРЕВОЗ КОНТЕЈНЕРА TRANSPORT INFRASTRUCTURE РАЗВОЈ DEVELOPMENT ИНФРАСТРУКТУРЕ FOR ЗА CONTAINER ПРЕВОЗ КОНТЕЈНЕРА TRANSPORT СТУДИЈЕ ENVIRONMENTAL О ЖИВОТНОЈ STUDIES СРЕДИНИ МАСТЕР MASTER ПЛАН PLAN ЗА FOR ЕКОЛОШКО ENVIRONMENTAL КОРИШЋЕЊЕ USE OF РЕКЕ САВЕ SAVA RIVER МАСТЕР ПЛАН ЗА MASTER ТУРИСТИЧКО PLAN FOR TOURISM КОРИШЋЕЊЕ USE OF SAVA РЕКЕ RIVER САВЕ РАЗВОЈ ENVIRONMENTAL ЕКОЛОШКОГ USE КОРИШЋЕЊА DEVELOPMENT OF РЕКЕ SAVA САВЕ RIVER РАЗВОЈ TOURISM ТУРИЗМА DEVELOPMENT У ОДАБРАНИМ IN SELECTED ПОДРУЧЈИМА AREAS OF ДУЖ SAVA РЕКЕ RIVER САВЕ Ставке у спровођењу Општег акционог плана Рехабилитација инфраструктуре је само први корак у успостављању модерног речног транспортног сектора, а у том смислу су од нарочитог значаја следеће активности: Преношење свих правила и прописа ЕУ о саобраћају унутрашњим пловним путевима које треба реализовати што је пре могуће уз потпуну транспарентност и у складу са принципима доброг управљања; Даљи рад на усклађивању правила и прописа на европском нивоу; Развој неопходних стратегија за реализацију програма јавне подршке за обнову/ стварање конкуретног сектора речног саобраћаја, у границама ЕУ правила и прописа о државној помоћи; Временом ће речни саобраћај и река Сава постати део регионалног саобраћајног система и посветиће се пажња увођењу модерних техника и технологија, као и превозу контејнера; Развој сектора и модернизација саобраћаја унутрашњим пловним путевима треба да се ојача одрживим и модерним маркетиншким кампањама, са једне стране да се привуку приватне инвестиције, а са друге стране да се повећа потражња за коришћењем саобраћаја унутрашњим пловним путевима и Биће неопходна израда свеобухватног програма развоја експертизе, који ће се развити према мерилу постојећег нивоа знања са најбољим примерима из праксе. Сви потребни еколошки и плански прописи, те смернице попут директива ЕУ и Заједничке изјаве о водећим принципима за развој унутрашње пловидбе и заштите животне средине у сливу реке Дунав, који имају за циљ да обезбеде смернице за доносиоце одлука у области речног саобраћаја и еколошке одрживости, као и за друге актере који припремају релевантне речне планове, програме и пројекте за заштиту животне средине и пловидбу, ће бити испуњени у оквиру будућих активности на обнови и развоју пловног пута. Анализа слива реке Саве Сажетак 29

31 8. Питања управљања поплавама Река Сава, поготово у свом средњем делу (од Загреба до Жупање), и доњем делу (низводно од Жупање), као и низводним деоницама притока реке Саве, је склона поплавама. Поплаве се обично дешавају у пролеће, након што се снег отопи, те у јесен, након обилних киша. Широка поплавна подручја и природна низинска подручја представљају природне детенције и ретенције поплавних таласа. Систем заштите од поплава у централном и доњем делу слива реке Саве се углавном ослања на природна ретенциона подручја и насипе за заштиту од поплава. Уопштено, главни насипи су дизајнирани за 100-годишњи повратни период, а у урбаним насељима за период од 1000 година. Систем заштите од полава на реци Сави је значајан за ретко очуване велике низинске ретенције (Лоњско поље, Мокро поље, Купчина, Зеленик и Јантак) које заједно са системом помоћних канала, имају утицај на поплавни режим како у Хрватској, тако и у низводним земљама. У исто време, Парк природе и Рамсарско подручје Лоњско поље, које покрива површину од 500 km 2 представља велику еколошку вредност, док Обедска бара у Доњој Посавини представља један од највећих природних резервата дивљих птица. Суше у сливу реке Саве нису хомогене, пошто захватају само одређена подручја. Без обзира, у поређењу са поплавама, суше имају већу просторну покривеност, која указује да су узроковане глобалним узроцима и имају мултидимензионални карактер, што им даје и већи обим. Већина већих историјских суша у сливу реке Саве се десила 1946., 1947., и године. Задња већа суша се десила године, у горњем делу водног подручја реке Саве. Ово не значи да од тада није било суша. У ствари се верује да су се у последњих двадесет година десиле веома озбиљне суше, иако детаљних анализа није било од године. Индикативна мапа важних подручја склоних поплавама дуж реке Саве 30 Анализа слива реке Саве Сажетак

32 Након распада бивше државе раних 90-их, где су напори усмеравани на интегрисано управљање поплавама у сливу реке Саве 1, управљање поплавама се одвијало само на државном нивоу. Хидрауличне структуре нису одржаване, неке су оштећене и контролни процеси су ометани. Многи радови на реконструкцији још увек треба да се одраде. Стране Оквирног споразума промовишу заједнички приступ управљању ризиком од поплава, координисаном планирању и активностима унутар слива реке Саве, те равноправно учешће свих страна у процесу. Заједничка дугорочна стратегија за заштиту од поплава у сливу реке Саве има јасан циљ да минимизира ризик од поплава. Кључни документ је Протокол о заштити од поплава уз Оквирни споразум који је потписан године и служиће као основа за заједничке активности у сливу реке Саве. Доношењем овог Протокола, прибрежне земље су сагласне да ће, узимајући у обзир Оквирни споразум, Директиву 2007/60/ЕC и Акциони програм за одрживу заштиту од поплава у сливу реке Дунав, сарађивати у развоју Плана за управљање ризиком од поплава за слив реке Саве. У процесу предузимања прелиминарне процене ризика од поплава и припреми мапа опасности и ризика од поплава, ISRBC ће бити координационо тело за размену података између држава. Сарадња ће се заснивати на заједничком или усклађеном систему за предвиђање поплава, упозоровање и алармирање на поплаве, и размени информација. Предвиђене су мере за одбрану од поплава у ванредним ситуацијама, успостављање приправности и мере за ублажавање прекограничних утицаја. Заинтересоване стране требају активно да се укључе у процес развоја Плана управљања ризиком од поплава и његово ажурирање. 1 Студија о регулацији и управљању реком Савом у Југославији, Polytechna-Hydroprojekt - Carlo Lotti & C., Праг-Рим, Анализа слива реке Саве Сажетак 31

33 9. Недостатак података и нејасноће У процесу припреме Анализе слива реке Саве, идентификовани су одређени недостаци у подацима и нејасноће. Недостаци и нејасноће су регистровани углавном у одређивању типологије и референтних услова, идентификацији притисака и унутар процене утицаја, као и у мултидисциплинарним питањима. Предметна питања ће се решити у накнадним циклусима управљања речним сливом. Табеле са сажетим приказом идентификованих недостатака су приказане доле: Табеларни преглед недостатка података и нејасноћа у погледу површинских вода Недостатак / нејасноћа BA HR RS SI Коментари Недостатак података о мониторингу квалитета воде Недостатак података о биолошком мониторингу Недостатак података о хидроморфологији и хидроморфолошким променама Недостатак података о интеракцији између хидроморфологије и екосистема Неидентификован опис водних тела Нема хармонизације о типологији и опису водних тела Касни почетак процеса типологије и дефинисања референтних услова Недостатак података за процену утицаја Синергије различитих притисака још увек нису процењене x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x x На пример: крашка подручја подземно отицање није дефинисано На пример: BA-HR: Сава BA-RS: Дрина RS-HR: Босут Заснива се на постојећој оцени хемијског статуса воде и биота који није усклађен са EU WFD. Резултат је тренутних сазнања и доступних података Табеларни преглед недостатка података и нејасноћа у вези подземних вода Недостатак / нејасноћа BA HR RS SI Коментари Недостатак квалитатативних и квантитативних података о подземним водама Недостатак података о системима за снабдевање воде за пиће и заштићеним зонама Недостатак података о билансу подземних вода Недостатак податка о повезаности подземних водних тела Недостатак података о утицају различитих притисака на подземна водна тела x x x x x x x x Нарочито у мањим насељима x x Нарочито дифузна загађења 32 Анализа слива реке Саве Сажетак

34